У петак, 21. марта 2025. године, у Лозници је одржана манифестација „Свет жена – Емилија Поповић“, коју су заједнички организовали Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница. Програм, реализован у сарадњи Омладинског одбора Матице српске и Центра за културу „Вук Караџић“, посвећен Светском дану поезије, одржан је у простору Сталне поставке слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић.

Манифестацију је свечано отворила директорка Центра за културу „Вук Караџић“ Снежана Нешковић Симић, истакавши значај неговања поезије и афирмисања младих стваралаца у српској култури.

Присутнима се прва обратила Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, нагласивши важност повезивања поезије, младих људи и културних институција широм српског језичког простора. О књижевном наслеђу и стваралаштву Емилије Поповић (1996–2024) говорили су Милена Кулић, Ленка Настасић, Лазар Букумировић и Павле Зељић. Поред читања избора из поезије Емилије Поповић, учесници су казивали и своје стихове.

Програм је окупио бројне љубитеље књижевности, младе ствараоце и поштоваоце поезије, који су својим присуством допринели свечаној атмосфери овог културног догађаја.

Одржавањем овог програма још једном је потврђена посвећеност Матице српске промовисању поезије и очувању књижевног наслеђа, са посебним освртом на стваралаштво младих песника окупљених око Омладинског одбора Матице српске.

У петак, 21. марта 2025. године, у Свечаној сали Матице српске, свечано је обележен Светски дан поезије представљањем издања „Сабрана дела Бранка Радичевића“, који су заједнички објавили Матица српска и Српска књижевна задруга, а приредио проф. емеритус Душан Иванић.

Програм је отворио музички програм у којем је Весна Аћимовић, сопран, извела композиције инспирисане стиховима Бранка Радичевића, уз клавирску пратњу Маје Грујић. Изведене су две нумере, соло песма Станојла Рајичића „Кад сам синоћ овде била“ и „Певам дању, певам ноћу“, композиција Јулије Бал, наменски писана за обележавање годишњице рођења Бранка Радичевића.

Присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај овог капиталног издања за српску књижевност и културну баштину. О уређивачким принципима и значају критичког приређивања Радичевићевих дела говорио је проф. емеритус Душан Иванић, приређивач овог издања, нагласивши да се оно ослања на најпоузданије изворе и представља значајан допринос проучавању српског романтизма. О заједничком издавачком подухвату и сарадњи између Матице српске и Српске књижевне задруге говорио је др Душко Бабић, управник Српске књижевне задруге, подвлачећи историјски континуитет и културни значај ових институција.

Овај догађај окупио је бројне поштоваоце српске књижевности, истраживаче, професоре и љубитеље поезије, који су својим присуством потврдили трајну вредност и актуелност поетског стваралаштва Бранка Радичевића. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У оквиру програма Дани Лазе Костића на Међународном сајму књига у Новом Саду у среду, 19. марта, одржан је разговор о значају и историјату едиције „Прва књига“, коју је Матица српска покренула 1957. године. Стручни сарадник у Матици српској, мср Милена Кулић, подсетила је да је први уредник ове едиције био Мирослав Мика Антић и да је током скоро седам деценија ова едиција стекла завидан углед, омогућивши великом броју младих стваралаца да нађу своје место у српској књижевности. Писци који су у овој едицији објавили своје прве књиге данас су значајни аутори, међу којима су Добрица Ерић, Владимир Копицл, Михајло Пантић, Јован Делић, Војислав Карановић и многи други.

„Прва књига данас представља једну од најзначајнијих едиција на српском језичком простору, а велика је част уписати се у ред аутора чији су први рукописи овде објављени. Ова едиција и даље расте и доказује да је Матица српска, као најстарија српска књижевна, културна и научна институција, место које отвара врата младим ствараоцима“, нагласила је Милена Кулић.

Као 295. издање у оквиру ове едиције представљена је студија „Упола саздани: мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића између митско-религијских и симболичких значења“ ауторке Емилије Поповић (1996–2024), која је била докторанткиња српске књижевности и језика и која је, нажалост, након краће болести преминула неколико недеља након изласка књиге из штампе.

Програм је привукао пажњу публике и медија, а посебно је истакнут у прилогу Дневника Радио-телевизије Војводине, што сведочи о континуираном интересовању за ову угледну едицију и њен значај у српској књижевности.

У уторак, 18. марта 2025. године, на Новосадском сајму отворен је 29. међународни салон књига, и 29. изложба уметности „Арт експо”. Манифестација oкупља излагаче из области књижевности, медије, издаваче из Србије и Региона, издаваче са делима на језицима националних заједница. Посетиоце Сајма књига у Новом Саду очекују и премијерна издања, бројне промоције, атрактивни програми, Поклон-игра за посетиоце, изложбе, фестивали и значајни попусти. Награда „Лаза Костић”, најзначајније признање Међународног салона књиге, додељена је Александру Гаталици за књигу „Друга виолина и друге приче” (Академска књига, Нови Сад). Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона. Осим Награде „Лаза Костић”, жири је донео Одлуку да Награду за најбољу књигу у области књижевности за децу, додели Владимиру Вукомановићу Растегорцу за дело „Ћутибајка” (Службени гласник, Београд). Што се тиче Награде за Издавачки подухват године, признање су добили Завод за уџбенике, Београд и ИШД „Цицеро”, Београд, за књигу Гордана Драговића „Лексикон балета и сценског уметничког плеса – модерна и постмодерна.” Жири је одлучио да Издавачкој кући Прометеј, за књигу Марка Крсмановића-Симића „Романтични модернизам једне епохе” додели Специјалну награду.

Као и сваке године, Матица српска својом богатом понудом учествује на овој престижној манифестацији. Штанд Матице српске можете посетити, у периоду од 18. до 24. марта, сваког дана од 10. до 20. часова (викендом до 21 час). Књиге ће се продавати, уз попуст, по специјалној сајамској цени. Улаз је бесплатан.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске и купити по специјалним сајамским ценама можете преузети овде.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик објављен је зборник радова „Дани Милоша Црњанског: Роман о Лондону Милоша Црњанског“, у суиздаваштву Матице српске и УГ „Суматра“. Зборник обухвата текстове са манифестације „Дани Милоша Црњанског“ која је одржана у новембру 2023. године у Матици српској и Банатском културном центру. Ова манифестација, посвећена промишљању и очувању дела једног од најзначајнијих српских књижевника, одржана је у сарадњи са Удружењем „Суматра“ из Новог Сада, Банатским културним центром из Новог Милошева, Културним центром Војводине „Милош Црњански“ и Српским народним позориштем, уз подршку Министарства културе Републике Србије и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Овај зборник, пети по реду, уредио је проф. др Зоран Ђерић.

Зборник садржи радове учесника са округлог стола одржаног 29. новембра 2023. године, ауторе попут Александра Петровића, Настасје Писарев, Лидије Мустеданагић и Софије Филипов Радуловић, као и радове Зорана Ђерића, Дуње Керац и Јоване Гајић. У зборнику се могу прочитати и песнички прилози Будимира Дубака, Радомира Уљаревића, Предрага Бјелошевића, Зорана Ђерића, као и млађих песника Милице Шпадијер, Наташе Бундало Микић, Лазара Букумировића, Милана Тице, Јелене Марићевић Балаћ, Ленке Настасић, Вање Ковачевић, Тамаре Пантовић и Милене Кулић. Зборник отварају два критичка текста о Милошу Црњанском, Ивана Негришорца о критичком разматрању Милоша Црњанског о Бориславу Михајловићу Михизу и Будимира Дубака о вези Милоша Црњанског и Његоша. На крају зборника може се прочитати и обраћање добитника награде „Бескрајни плави круг“ Владимира Пиштала.

Овај зборник има посебан значај јер је настао у процесу који је трагично прекинут одласком проф. др Зорана Ђерића, председника Програмског одбора манифестације и уредника зборника. Његов неуморни рад и посвећеност оставили су неизбрисив траг у културном животу наше заједнице, а овај зборник представља знак захвалности за све што је учинио за Матицу српску и Манифестацију „Дани Милоша Црњанског“.

Штампање ове публикације омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Министарство културе Републике Србије.

Зборник „Дани Милоша Црњанског: Роман о Лондону Милоша Црњанског“ доступан је у Библиотеци Матице српске и у Матици српској, а ускоро ће бити представљен и широј јавности кроз промоције и стручне трибине у оквиру Манифестације „Дани Милоша Црњанског“. Позивамо све заинтересоване да нам се придруже у неговању и даљем истраживању дела Милоша Црњанског.