| |
126. РЕДОВНА СКУПШТИНА МАТИЦЕ СРПСКЕ
Писмо академика Чедомира Попова, председника Матице српске,
учесницима 126. редовне Скупштине Матице српске
 Драги Матичари, поштовани гости,
Здравље ми не дозвољава да председавам данашњом Скупштином, којом Матица српска улази у 186. годину свог постојања. Жалостан сам због тога, али ми је драго што могу да вам пожелим успешан рад, барем у оној мери у којој је то била делатност Матице српске у протекле четири године.
У тешким економским, политичким, моралним и културним приликама, кроз које пролази читаво друштво, Матица за своје резултате може да захвали пре свега двема околностима. Прва је доследно спровођење стратегије националне институције коју су јој баштинили њени оснивачи, а која се састоји у изградњи и одбрани српске културе, уз уважавање нових изазова што их историја и време доносе. Друга околност је преданост многобројних Матичиних сарадника у остваривању њених научних, књижевних, издавачких и уметничких задатака.
Не треба занемарити чињеницу да Матица српска и у овим кризним условима проширује хоризонт свог деловања, прихватајући покровитељство над удружењима својих чланова и пријатеља широм српског духовног простора. Важан чинилац на том путу било је јединство које је владало међу сарадницима на пословима Матице српске, као и међу њеним запосленима.
У име руководства којем данас истиче мандат свима се на томе најтоплије захваљујем. Уверен сам да ће тај дух слоге владати и убудуће, под новом Управом наше Матице.
С тим уверењем у срцу, ја вас још једном поздрављам, уз поруку великог Вука: „Радите и пјевајте једнако. То је једини начин благородно се осветити непријатељу и свег га посрамити.”
Чедомир Попов
_____________
126. Редовна Скупштина Матице српске
Пошто је председник Матице српске академик Чедомир Попов био спречен болешћу да присуствује Скупштини, председавао је потпредседник проф. др Славко Гордић. Након отварања Скупштине и избора радних тела, председник Верификационе комисије проф. др Мато Пижурица је саопштио да Скупштини присуствује 263 члана Матице српске са правом гласа. Потом су изабрани нови стални чланови сарадници, реизабрани чланови сарадници и изабрани нови чланови сарадници. Потврђен је пријем нових редовних чланова Матице српске.
Након што је Скупштина донела одлуку о прихватању измена Статута Матице српске, чланови Матице српске су за почасног председника изабрали академика Чедомира Попова.
Прихваћен је Извештај о четворогодишњем раду Матице српске (2008–2012) и Извештај о раду Надзорног одбора и финансијском пословању Матице српске (2008–2012).
Прихваћени су Извештај о четворогодишњем раду Библиотеке Матице српске (2004–2011), Извештај о четворогодишњем раду Галерије Матице српске (2008–2011) и Извештај о четворогодишњем раду Издавачког центра Матице српске (2008–2011).
Изборна комисија 126. редовне Скупштине Матице српске, након пребројавања гласова, саопштила је резултате гласања.
За чланове Председништва у наредном четворогодишњем периоду изабрани су:
- за председника:
проф. др Драган Станић
- за потпредседнике:
проф. др Бранко Бешлин, др Мидраг Матицки, проф. мр Ненад Остојић
- за генералног секретара:
доц. др Ђорђе Ђурић
Изабран је Надзорни одбор Матице српске: Живко Киселички (предеседник), Слободан Кнежевић, Јожеф Лимбургер, проф. др Вуксан Лакићевић, мр Мирко Лубурић, Јован Чулајевић, Милан Петровић).
Управни одбор Матице српске није изабран. Матица српска ће ради избора Управног одбора сазвати ванредну Скупштину, о чему ће чланови и јавност бити благовремено обавештени.
Председништво Матице српске
Академик Чедомир Попов, почасни председник
Проф. др Драган Станић, председник
Проф. др Бранко Бешлин, потпредседник
Др Миодраг Матицки, потпредседник
Проф. мр Ненад Остојић
Доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар
Повратак на почетак
СРБИЈА – КУЛТУРНА СПОНА ИСТОКА И ЗАПАДА
 Књига је приређена за изложбу Србија – кулутурна спона Истока и Запада,коју су од 30. јуна до 30. октобра 2010. године, под високим покровитељством председника Републике Србије и председника Републике Аустрије, организовали Музеј Катедрале Светог Стефана у Бечу и Матица српска, а поводом 150. годишњице оснивања Српске православне црквене општине Свети Сава у Бечу. Од новембра 2010. године омогућен је бесплатан приступ пуном тексту.
Срби вековима живе на простору на ком се додирују и међусобно прожимају различите цивилизације. Раседне европске културне плоче су у време цивилизацијских тектонских поремећаја често раздвајале српски народ. Пре хиљаду година, један део националног корпуса се нашао у окриљу византијског културног круга и православља. Други је живео у залеђу Медитерана и у медитеранским градовима, који су се развијали под утицајем западне културе и католичанства. Касније, након продора Османлија на простор Балкана, већи део српског народа је остао да живи у Србији, под утицајем источњачке културе, док је други, током вишевековних сеоба, тражио и нашао уточиште у Хабзбуршком царству и Млетачкој Републици. Нови велики талас миграција и нова раздвајања одиграли су се током XX века, у време подизања гвоздене завесе. Иако је у југословенској федерацији развијан модел тзв. меког социјализма, са друштвеном организацијом која у великој мери подсећа на данас актуелну идеју о цивилном друштву, велики број Срба се тада, у потрази за послом и вишим животним стандардом, нашао на Западу.
Временом се формирала магловита, нејасна и непотпуна слика о Србима као ратничком народу, који је успео да освоји знатан део Византије и који је потом вековима бранио средњу и западну Европу од турских освајача. Нашим савременицима су Срби углавном познати као успешни спортисти, трговци, занатлије и добри радници. Мало ко зна да је српски народ одиграо значајну улогу у области културе и науке, повезујући различите цивилизације и њихова достигнућа.
Сматра се да је природу и правце развоја српске културе одредио још средњовековни просветитељ и утемељивач аутокефалности Српске православне цркве, Растко Немањић – свети Сава (1175–1235), који је Србију, у својим беседама и записима, видео као мост који повезује источни и западни део света. Време је потврдило основаност његових мисли. У периоду дугом неколико векова, у којем су се смењивали утицаји Византије, Турске, Русије и земаља Средње и Западне Европе, настајала је једна специфична култура која представља спону Истока и Запада. Међутим, она није обичан спој различитих страних традиција, већ једна нова духовна вредност препознатљива по светосављу (српском православљу), особеном градитељском стилу, посебном писму које је познато као српска ћирилица, богатој књижевности, нарочитој животној филозофији у којој се преплићу елементи источњачког колективизма и западњачког индивидуализма, по богатој традицији задужбинарства и значајном доприносу светској науци.
На страницама које следе, приказана је политичка историја Србије дуга дванаест векова, која је у значајној мери одредила правце развоја српске културе. Након тога, представљене су главне епохе у развоју уметности и њихова најзначајнија обележја. Приказом није обухваћен период у ком је Србија била део заједничке државе Jужних Словена (Југославије). На детаљан приказ значајнијих епоха надовезује се серијал краћих прилога кроз који су сажето представљене поједине области у којима је српски народ дао допринос развоју европске и светске културе. Сви прилози одражавају личне ставове аутора. На самом крају, налази се каталог уметничких дела који сведоче о српској култури. У том контексту, представљене су поједине личности које су обележиле историју српског народа.
Повратак на почетак
ИЗЛОЖБА СРПСКИ НОВАЦ ОД XIII ДО XXI ВЕКА
У европским градовима, од априла до децембра 2012.
 Матица српска, Народна банка Србије и Фонд „Европски послови” Владе Аутономне покрајине Војводине ће, у циљу промовисања националне културе, током 2012. године, у више европских градова организовати изложбу Српски новац од XIII до XXI века.
Изложба ће бити визуелно атрактивна, стручно припремљена и довољно садржајна, а са друге стране прилагођена широком кругу посетилаца, јер је примарни циљ да се широкој међународној јавности представи историјско и културно наслеђе српске државе кроз историју српског новца.
За изложбу је израђен посебан, стандардизован инвентар (витрине за излагање принтова и новца), како би на свакој локацији поставка била јединственог и препознатљивог изгледа. Изложбени принтови и каталог штампани су на два језика – српском и енглеском. Због економичности и максималне уједначености материјала који ће се излагати у више европских градова, пратећи деплијан и плакати биће додатно штампани на службеним језицима земаља домаћина.
На изложбеним принтовима, који садрже краће текстове, приказани су главни историјски мотиви са легендама и описом историјског контекста. Опширнији двојезични текстови штампаће се на пластифицираним шлајфнама и биће постављени у клиритним кутијама, поред витрина, за посетиоце које желе детаљније информације о експонатима.
Изложба ће, у сарадњи са Министарством спољних послова Републике Србије, бити премијерно представљена јавности током априла 2012. године, у Мисији Републике Србије при Европској унији у Бриселу.
Повратак на почетак
МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП
ИЗГРАДЊА КУЛТУРНИХ НАЦИЈА:
МАТИЦА И ЕКВИВАЛЕНТНЕ СТРУКТУРЕ У ЕВРОПИ
Будимпешта, 15. и 16. фебруара 2012. године
 У Будимпешти, на Централноевропском универзитету, 15. и 16. фебруара (на дан оснивања Матице српске) одржан је Mеђународни научни скуп Building cultural nations: The matica and equivalent intermediary structures in Europe (Изградња културних нација: матица и еквивалентне структуре у Европи). Организатори: SPIN – Dutch National Research Institute for Cultural History, University of Amsterdam (Холандија), NISE – National movеments and intermediary Structures in Europe, Antwerp (Белгија) и CEU – Central European University, Budapest (Мађарска), истакли су да „никада до сада матица није анализирана на европском нивоу на тако свеобухватан, упоредни начин” као током овог дводневног скупа. У средишту интересовања је била Матица српска, основана 1826. године у Пешти, која је била узор другим словенским народима. По узору на најстарију српску културну и научну институцију основане су: Матица чешка 1831. године, Матица илирска 1842. (која је 1874. преименована у Матицу хрватску); Матица лужичкосрпска 1847; Матица галичко-руска у Лавову 1848; Матица моравска 1849; Матица далматинска у Задру 1861; Матица словачка 1863; Матица словеначка 1864; Матица опавска 1877. и Матица у Тешинској кнежевини 1898. (из којих је 1968. настала Матица шлеска); Матица пољска у Лавову 1882; Матица школска у Тешинској кнежевини 1885; Матица школска у Варшави 1905; Матица бугарска у Цариграду 1909. и нова Матица бугарска 1989. године.
Циљ скупа био je да се на једном месту, кроз предавања и дискусије, обједине сазнања о пореклу, настанку, идејама, циљевима и пракси ових институција, о међусобним утицајима, и посебно о њиховом доприносу у процесу обликовања нација који се одвијао у Европи у XIX веку. Кроз компаративни приступ организатори су настојали да нагласе транснационални аспект у настанку и деловању ових организација и да установе платформу за даља истраживања. Између осталог, речено је да модел друштвеног самоорганизовања у области културе и науке који је развијан у оквиру матица може бити примењен на ширем европском простору, у склопу развоја цивилног друштва и настојања да се кроз доброчинства и рад у јавном интересу обезбеде стабилни извори финансирања и нормално функционисање институција у периоду економске кризе.
У раду је учествовало тридесетак научника и стручњака из 16 замаља. Међу учесницима скупа били су професори и истраживачи са универзитета и научних институција из Амстердама (Холандија), Лувена, Гента и Антверпена (Белгија), Болоње и Фиренце (Италија), Даблина (Ирска), Монпељеа и Тура (Француска), Прага (Чешка), Велса (Велика Британија), Гетингена и Кемница (Немачка), Варшаве (Пољска), Лавова (Украјина), Братиславе (Словачка), Љубљане (Словенија), Скопља (Македонија), Будимпеште (Мађарска) и Новог Сада (Србија).
Генералном секретару Матице српске, проф. др Душану Николићу, као представнику најстарије матице припала је част да рефератом отвори радни део скупа.
Матица српска је приредила промотивну изложбу у оквиру које су представљене њене најзначајније активности у области културе и науке, као и најновија, капитална издања. Основне информације о институцији биле су доступне учесницима скупа у форми банера и другог промотивног материјала који је припремљен на шест језика.
Повратак на почетак
ИЗЛОЖБА О МИЛУТИНУ МИЛАНКОВИЋУ
 Од 25. јануара до 25. фебруара 2012. године на Природно-математичком факултету у Новом Саду и у седишту Матице српске (у задужбинском здању Марије Трандафил) одржаће се изложба Кроз васиону и векове – прича о Милутину Миланковићу, коју су приредили Матица српска и Удружење „Милутин Миланковић” из Београда, у сарадњи са Универзитетом у Новом Саду, Природно-математичким факултетом у Новом Саду и Заводом за уџбенике.
Изложба је подељена у два тематска блока. У централном холу Природно-математичког факултета биће изложени експонати који сведоче о школовању и научном раду Милутина Миланковића. У књижари Матице српске, у задужбинском здању Марије Трандафил, посетиоци ће моћи да виде други део изложбе, посвећен Миланковићевом календару и сарадњи знаменитог научника са Матицом српском. За организоване посете студената и ученика основних и средњих школа, у згради Матице српске ће бити обезбеђена пројекција документарног филма о Милутину Миланковићу.
Изложба ће бити свечано отворена у централном холу Природно-математичког факултета у среду 25. јануара 2012. године, у 12 сати. Том приликом,присутне ће поздравити проф. др Слободан Ћурчић, потпредседник Матице српске и господин Славко Максимовић, председник Удружења „Милутин Миланковић”. О Милутину Миланковићу ће говорити проф. др Мирослав Весковић, ректор Универзитета у Новом Саду, који ће уједно и отворити изложбу.
_____________
МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ
Даљ, 28. V 1879. – Београд, 12. XII 1958.
Геофизичар, математичар, астроном, климатолог, грађевински инжењер,
универзитетски професор, светски познат научник
Четири разреда српске црквене основне школе завршио је у Даљу, а 1889. прешао је у седморазредну реалну гимназију у Осијеку. Студирао је Високу техничку школу у Бечу (1896–1902), где је и докторирао 1904, поставши први српски доктор техничких наука. У истом граду радио је у Одељењу за бетон Фабрике украсног камена и цемента Адолфа Питела и у још два предузећа, а 1909. добио је понуду из Загреба да предаје на будућој Високој техничкој школи. После консултација са професором Богданом Гавриловићем определио се за звање ванредног професора на Катедри примењене математике (1909) Београдског универзитета. Трајно се настанивши у Београду, био је редовни професор теоријске физике и небеске механике на Филозофском факултету и Природно-математичком факултету у Београду и један од оснивача Катедре за небеску механику Универзитета у Београду. Учествовао је у Балканским ратовима, а 1914. био је конфиниран и Први светски рат провео је у заробљеништву. За редовног професора примењене математике на Филозофском факултету биран је 1919. Дописни члан Српске краљевске академије (СКА) и Југословенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ) постао је 1920, а редовни члан СКА 1924. На конгресу православних цркава у Цариграду изложио је свој предлог измењеног јулијанског календара. Декан Филозофског факултета у Београду био је 1926–1928, а за почасног члана Матице српске изабран је 1927. Био је секретар Природњачког музеја СКА 1935–1936, а 1937. предложио је Николу Теслу за редовног члана СКА. Одбио је да 1941. године потпише Апел српском народу Милана Недића. Исте године изабран је за вршиоца дужности секретара Академије, а 1948. постаје њен потпредседник и на ову функцију биран је још два пута, 1951. и 1954. године. Пензионисан је 1955, а наредне године на прослави стогодишњице рођења Николе Тесле говорио је као представник Српске академије наука и уметности. Преминуо је 12. децембра 1958, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његови посмртни остаци пренети су 1966. у породичну гробницу у Даљу.
Још од првих радова из области математике и небеске механике (Прилог теорији математске климе, Глас СКА, 1912; О примјени математичке теорије спровођења топлоте на проблеме космичке физике, ЈАЗУ, 1913; О распореду сунчеве радијације на површини земље, Глас СКА, 1913 и др.) Милутин Миланковић је истраживао математичке теорије топлотних појава проузрокованих сунчевим зрацима, соларну климу и планатарне температуре, теорију ледених доба – климатске промене на Земљи и њихову везу са покретањима Земљине орбите (тзв. „Миланковићеви циклуси“) и утицај астрономије на геолошку прошлост наше планете. Бавио се и проблемима примене ојачаног бетона, теоријом релативитета (О другом постулату специјалне теорије релативитета, Глас СКА, 1924), те прорачунима кретања полова (Нумеричка израчунавања секуларне путање Земљиних полова ротације, Глас СКА 1933). Писао је и уџбенике и приручнике за геофизику, историју астрономије и др. Његова најзначајније монографије су: Математичка теорија термичких феномена узрокованих сунчевим зрачењима (Париз, на француском језику, 1920); дело литерарне вредности Кроз васиону и векове (Нови Сад, 1928); Математичка климатологија и астрономска теорија климатских промена (Берлин, на немачком, 1930); Кроз царство наука (Београд, 1943), мемоарски спис Успомене, доживљаји и сазнања (Београд, I-III, 1952, 1957, 1979). Огроман значај у науци оставило је његово дело Канон осунчавања земље и његова примена на проблем ледених доба (Београд 1941) преведеног на више светских језика.
Пуно међународно признање добио је 1976, када је потврђена његова теза о варијацијама Земљине орбите као индикацијама настанка и цикличних смењивања ледених и међуледених доба. Миланковићев календар, заснован на реформама јулијанског календара, важи као најпрецизнији календар у историји хронологије. Последњих година његови радови су у средишту интересовања климатолога и шире светске јавности, а један је од најцитиранијих научника у свету. Америчка свемирска агенција НАСА уврстила га је у списак 15 најзначајнијих научника у историји човечанства, а велики број радова ослања се на Миланковићеве циклусе. О животу и делу Милутина Миланковића приређено је више изложби и симпозијума у земљи и иностранству, а два кратера – на Месецу и на Марсу – и један планетоид носе његово име.
_____________
МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ И МАТИЦА СРПСКА
Миланковићи, чувена српска породица из Даља, много су полагали на добро образовање и већ од почетка XIX века почињу да стварају сопствене библиотеке које ће до Другог светског рата постати импресивне, како по броју, тако и по квалитету прикупљених књига.
Везе породице Миланковић са Матицом српском сежу од саме године оснивања ове наше најстарије културне, књижевне и научне институције. Те 1826, Теодор, благајник патријаршијског властелинства у Даљу и прадеда Милутина Миланковића, претплатио се на Сербске летописи (потоњи чувени Летопис Матице српске, најстарији живи књижевни часопис на свету). Поред тога он је био и сакупљач претплате на овај часопис, а претплатио се и на све књиге које је Матица српска штампала од 1827. до 1833. године. Милош Миланковић, стриц Милутинов, основао је задужбину којом је од 1911. руководила Матица српска, а други стриц овог нашег еминентног научника, Давид, био је сарадник Матичин и у Летопису 1862. године објавио два писма значајна за историју пречанских Срба у првој половини XVIII века.
Милутин Миланковић је у непосредан контакт са Матицом српском дошао крајем 1925. године када је договорена његова сарадња у Летопису . На иницијативу Марка Малетина, Матичиног секретара и уредника Летописа, од јануара 1926. до јануара 1928. године у овом часопису Миланковић је објавио 30 писама у којима је у виду личних доживљаја описивао развој астрономије, њене истакнуте људе и њихова открића. Он је успео у својој намери „да велике тековине науке дану дахом живота“. Још већи значај за српску и светску науку имало је то што су ова писма, допуњена са 6 нових, прикупљена у целину и 1928. године објаљена у засебном издању Матице српске под насловом Кроз васиону и векове. Сам Миланковић је истакао да је то по броју штампаних и продатих примерака његово најуспелије дело. Оно је доживело још 6 српских и 2 немачка издања. Марко Малетин је писма оценио као „ванредан духовни продукт, један од најлепших који су нашим језиком написани“, те да је Миланковић „сјајним стилом...оригиналним и занимљивим приказивањем тих тешких егзактних проблема...успео да те проблеме стави у непосредан и интиман контакт са читалачком публиком, и да, у исто време пружи једно ванредно књижевно дело“. Кроз преписку Миланковића и Малетина током сарадње на публиковању писама и припреми књиге развило се међусобно поштовање и пријатељство ова два истакнута научна радника.
Књижевни одбор Матице српске на седници одржаној у новембру 1927. године изабрао Милутина Миланковића за почасног члана. У Годишњаку Матице српске (календару за 1941. годину) штампана је студија инжењера Славка Бокшана о Милутину Миланковићу. Ова студија представља један од првих радова код нас у коме се Миланковићеве идеје виде као велики допринос светској науци, тумачи се њихов универзални карактер и значај.
Милутин Миланковић је 27. јануара 1951. године, у својству потпредседника Српске академије наука и уметности, присуствовао обележавању 125-огодишњице Матице српске. Том приликом је у поздравној речи истакао „да је Нови Сад много деценија био уствари жариште културног, научног и уметничког живота код нас, чему, на првом месту, има да се заблагодари Матици српској, у којој је сачувана богата ризница сведочанстава онога што су радили Срби у Војводини“. Са друге стране, Матица српска је Милутина Миланковића уврстила међу 100 високих интелектуалаца који су били позвани да дају своје мишљење у вези са српскохрватским језиком. Миланковић је био један од 63 личности са врха интекелтуалног живота тадашње Југославије који су подржали тзв. Новосадски споразум, потписан 1954. године.
Од Милутина Миланковића Матица српска се опростила некрологом у свом часопису за природне науке. Појашњавању изузетне научне свестраности Милутина Миланковића допринеле су две студије Андрије Б. Стојковића у Матичином научном часопису за друштвене науке. Поводом обележавања 125-огодишњице рођења Милутина Миланковића, 2004. године приређена је изложба о њему са експонатима из Библиотеке Матице српске праћена стручним каталогом. Књига председника Матице српске Божидара Ковачека Милутин Миланковић и Матица српска. Непозната његова писма, пратеће архивалије и подаци, објављена наредне године, закључује јубилејски омаж Матице српске Милутину Миланковићу.
Повратак на почетак
ПЕТИ ТОМ СРПСКОГ БИОГРАФСКОГ РЕЧНИКА
 Под окриљем Матице српске група наших еминентних историчара, окупљена око идеје др Александра Форишковића, подухватила се великог и веома важног посла на изради Српског биографског речника. Радом на Српском биографском речнику руководи академик Чедомир Попов.
Ова енциклопедијска публикација доноси биографије свих значајнијих личности из српске историје од првих писаних споменика, дакле од IX века, до 1945. и то из практично свих области људског деловања и стваралаштва. Овакви подухвати су код готово свих европских народа предузимани од XVII до XX века и публиковани у вишетомним издањима која се до данашњих дана периодично допуњавају подацима о савременим личностима и новим сазнањима о онима из старијих времена.
У Редакцији Српског биографског речника завршен је огроман истраживачки поступак и сакупљени су подаци о 30.500 личности. Сам Азбучник чини око 22.500 досијеа личности које су оставиле трага у српској историји, а као посебан фонд чувају се подаци о око 5.500 личности странаца везаних на разне начине за наш народ. Српски биографски речник поседује биографске податке за више десетина хиљада ефемерних личности.
Током 1994. године започет је рад на писању биографија за први том. Први том (А―Б) је објављен 2004. године и садржи 1.972 лексикографске одреднице на којима је радило 423 сарадника. Други том (В―Г) изашао је из штампе 2006. године (1.840 биографија и 301 сарадник), трећи том (Д―З) изашао је из штампе у октобру 2007. године (1.809 биографија и 320 сарадника), а четврти том (И―Ка) у јулу 2009 (1.743 биографије уз учешће 344 сарадника).
У октобру 2011. године објављен је пети том Речника који садржати животописе 1.601 личности чија презимена, или имена, почињу на слова Кв―Мао. У овом тому објављене су биографије великана српске историје и културе као што су: Љубомир Ковачевић, Петар Коњовић, Лаза Костић, Петар Кочић, Милан Кујунџић Абердар, Лазар Хребељановић, Лаза К. Лазаревић, Сима Лозанић, Стефан Митров Љубиша, Георгије Магарашевић, Десанка Максимовић, Коста Манојловић итд.Све пристигле биографије прошле су уобичајену процедуру која се састоји од редакторских прегледа, прегледа уредника струка, епоха и главног уредника, уношења у рачунар, те другог читања редактора и главног уредника. Потом је уследио прелом текста и коректорски преглед. Као и све, до сада, објављене књиге Речника и ова поседује попис аутора и скраћеница за периодичне публикације и институције. На петом тому сарађивало је 336 сарадника који су ангажовани за писање биографија личности из својих струка или географских региона о којима аутори имају релевантне податке. Том садржи и 576 фотографија које су прикупљене истраживањем у институцијама културе и у личним и породичним архивима личности.
Упоредо са радом на петом, ради се и на шестом тому Речника за који се планира да обухвати личности чија презимена, или имена, почињу на слова Мар―Му.
Азбучник до сада објављена четири тома Речника као и око 200 одабраних биографија, које одсликавају структуру обухваћених личности, постављени су на сајт Матице српске, како би се јавност и на овај начин упознала са пројектом.
Повратак на почетак
ПРАВОПИС СРПСКОГА ЈЕЗИКА
ИЗМЕЊЕНО И ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ
 Редакторска група, у саставу Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић и Живојин Станојчић, приредила је измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске из 1993. (и у поновљеним издањима 1994. и 2002), чији је главни аутор био Митар Пешикан, уз сарадњу са Јованом Јерковићем и Матом Пижурицом. Рецензенти првог издања били су Павле Ивић и Иван Клајн, а измењеног и допуњеног Иван Клајн и Драго Ћупић.
Као пројекат Матице српске а у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, актуелни Правопис Матице српске је (1) прекомпонован (у редоследу поглавља вратио се белићевсакој традицији), (2) изостављени су прилози који не спадају у правописну проблематику, (3) текст је скраћен, темељно прерађен и престилизован, (4) ослобођен је позивања на Правопис српскохрватскога језика двеју матица из 1960. године и свих релација према хрватској стандардизацији (нису, наравно, увођене релације према „новим" језицима), (5) уведене су ограничене новине у скоро свим поглављима, али углавном само у детаљима у којим је пракса демантовала важећа правила, (6) лишен је сувишних ужеправописних двојстава, (7) написан је готово нов текст о интерпункцији, потпунији и инструктивнији, а одељак о транскрипцији допуњен скандинавским језицима, замењен је текст о писању имена из енглеског језика, а ретуширан је и проширен део о француском и незнатно о словенским језицима (8) речник уз правопис је допуњен и то, пре свега, пописом примена правописних правила актуелном грађом, (9) уведено је знатно више инструктивних детаља и илустрација којима се подржава разноврснија функционална писменост, (10) у складу с нашом традицијом, ново издање је сачувало, донекле и даље развило, улогу правописа као приручног језичког саветника итд.
Повратак на почетак
|
| |
СРПСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
 Матица српска и Српска академија наука и уметности, заједно са Заводом за уџбенике као извршним издавачем, објавили су II књигу I тома Српске енциклопедије (Беог – Буш). На тај начин заокружен је Први том (слова А и Б) националне енциклопедије, која је замишљена у десет томова.
Српска енциклопедија је национална енциклопедија општег типа, заснована на савременим научним и лексикографским знањима. Њен главни циљ јесте сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа. Ова публикација на систематизован начин обрађује културно-историјску баштину српског народа и описује његов допринос европској и светској култури и цивилизацији. Јасно постављеним циљевима, научним приступом и обрадом Српска енциклопедија настоји да разјасни сва најважнија питања из прошлости српског народа и да прикаже материјалне и општекултурне вредности, стваране како на српским просторима тако и на местима где Срби живе у расејању. Иако највећи део свог садржаја посвећује обради свих области историје српског народа, енциклопедија се уз то бави историјом и остварењима других народа са којима су Срби били повезани.
Српска енциклопедија описује природне одлике простора на којима српски народ живи, као и специфичности географског положаја, геолошког састава и грађе земљишта, рељеф, хидрографске особине, климу, биљни и животињски свет. Она показује колико су природна својства утицала на привредни и демографски развитак, на егзистенцију, психосоцијалне и друге особине становништва. То се пре свега односи на простор Србије као матичне државе, али и на све друге просторе на којима су Срби живели и данас живе.
Српска енциклопедија обрађује економски развој и савремени положај српског народа као битне чиниоце кретања, особености и стваралачког доприноса у појединим раздобљима друштвеног развитка. У историјској ретроспективи она указује на узроке неповољног економског развитка, али и на достигнућа привредног и друштвеног развоја српског народа, а укупну слику привредног положаја исказује како у оквиру појединих привредних грана и облика делатности тако и у оквиру територијалних схема од државног до регионалног нивоа.
Српска енциклопедија обрађује културу, њене особености и достигнућа, живот, обичаје, менталитет, религију и друге духовне вредности српског народа. Научним и историјским вредновањем његовог духовног наслеђа указује се и на прожимање са другим културама, посебно са културама Истока и Запада, као и са културама народа чији припадници живе са Србима у заједничкој држави или у непосредном окружењу. Рационалним и критичким приступом целокупном културном наслеђу, достигнућима свих наука и уметности, те техничко-технолошком развоју енциклопедија омогућује да савремене и будуће генерације добију реалну историјску слику о развитку и дометима српске духовности, њеним вредностима и значају за савремени свет, а на тај начин доприноси потврђивању историјске и друштвене свести српског народа.
Српска историја, испуњена је драматичним, трагичним, али и светлим догађајима, као и њиховим појединачним и институционалним творцима, предводницима и учесницима, који такође заузимају одговарајуће место у енциклопедији. То подразумева историју великих сеоба, настанка, развоја и пропадања државних творевина, успона и падова, ратова, буна, устанака, револуција и ретких мирнодопских раздобља, борби, победа и пораза, те самих актера ових догађаја и процеса.
О свим пословима на изради Српске енциклопедије брине Уређивачки одбор који су формирали Српска академија наука и уметности и Матица српска. Уређивачки одбор, који обавља све функције Централне редакције, има 24 члана. Уз то је било ангажовано 114 сарадника у оквиру 33 стручне редакције, као и 694 аутора текстова. Уређивачки одбор планира да за следећу годину припреми други том Српске енциклопедије који ће обухватити слово В. Пројекат се изводи уз помоћ Минстарства просвете и науке Републике Србије, а на основу посебног Закона о Српској енциклопедији из децембра 2005. године.
Повратак на почетак
НА МЕЂУНАРОДНОМ САЛОНУ КЊИГА У НОВОМ САДУ
 Вишегодишња успешна сарадња Матице српске, најстарије издавачке куће, и Новосадског сајма, најстарије сајамске институције у земљи, потврђена је потписивањем Споразума о сарадњи. Новосадски сајам ће и на овогодишњем 18. Међународном салону књига се од 1. до 6. марта, Матици српској обезбедити почасно место. На штанду Матице српске биће изложена издања Матице српске, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и Издавачког центра Матице српске. Каталог издања публикованих између две сајамске приредбе доступан је на сајту Матице српске www.maticasrpska.org.rs. Најрепрезентативније публикације биће представљене и путем видео-презентације.
Матица српска ће у исто време на Новосадском сајму, у оквиру манифестације Сајам образовања, за ученике основних и средњих школа приредити едукативне изложбе о Сави Поповићу Текелији и Јовану Хаџићу. Посетиоци ће, такође, моћи да погледају филм о Матици српској и да путем савремених компјутерских терминала приступе електронским базама података о часницима, добротоворима и истакнутим члановима најстарије српске културне и научне институције (Пантеон Матице српске и Српски биографски речник).
У оквиру посебне промоције, која ће се одржати у петак 2. марта 2012. године у хали Мастер, биће представљена капитална и друга издања Матице српске, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и Издавачког центра Матице српске. О новим издањима говориће проф. др Славко Гордић, потпредседник Матице српске.
Издања Матице српске објављена између два Салона књига
Новосадски сајам - Програм
Видео запис
Повратак на почетак
ОТВОРЕНА ВРАТА МАТИЦЕ СРПСКЕ
Организоване посете ученика и студената
 Настављајући своју просветитељску мисију започету давне 1826. године, Матица српска је, у сарадњи са Заједницом гимназија Србије, сачинила посебан програм за организоване посете ученика гимназија и средњих стручних школа, са циљем да се млађим генерацијама представе праве и трајне вредности, које већ два века настају у оквиру најстарије српске књижевне, културне и научне институције.
Програм обухвата посету главном седишту Матице српске у задужбинском здању Марије Трандафил у Новом Саду, Галерији Матице српске и новосадској Гимназији „Јован Јовановић Змај”.
У задужбинском здању Марије Трандафил је за групе до 50 ученика предвиђена пројекција филма о Матици српској (у Свечаној сали или Мултимедијалној сали), разгледање Пантеона који обухвата стотинак портрета часника, добротвора и чланова Матице српске (Јован Хаџић, Сава Текелија, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Михајло Пупин, Никола Тесла и др.), као и збирку рукописа. За мање групе могу се организовати посете научним одељењима у којима се припремају капитална издања (Српски биографски речник, Српска енциклопедија, Правопис српскога језика, Речник српскога језика и др.), уредништву Летописа, Рукописном одељењу и др. За групе веће од 50 ученика у Свечаној сали (са 150 места) се организују пројекције филма о Матици српској и краћа обраћања стручних сарадника.
У Галерији Матице српске, на новосадском Тргу галерија, која располаже импресивним фондом од око 7.000 уметничких дела, посетиоци могу видети сталну поставку која илуструје развој српске уметности од XVI до XXI века. Осим тога, Галерија организује изложбе у сарадњи са другим музејима и институцијама културе у земљи и иностранству. У оквиру рада са публиком, осим популарних тумачења сталне поставке Галерија организује стручна предавања, промоције књига, концерте, пројекције филмова и др.
У репрезентативној згради Гимназије „Јован Јовановић Змај” посетиоци могу видети Кабинет за биологију који представља изузетну реткост јер је добрим делом сачувао мобилијар са почетка XX века. У поткровљу Гимназије налази се школски музеј, најстарија музејско-педагошка јединица на простору старе Југославије, где се посетиоци на основу архивских докумената, фотографија и бројних артефаката могу детаљно упознати са славном историјом ове школе.
Целокупан програм је бесплатан, као и пратеће промотивне публикације Матице српске и Галерије Матице српске.
Посете се договорају са стручном службом Матице српске за протокол и односе с јавношћу, најмање петнаест дана раније. Најаву треба послати препорученом поштом на адресу Матица српска, 21000 Нови Сад, улица Матице српске број 1, са назнаком: за организоване посете, или електронском поштом на адресу: protkol@maticasrpska.org.rs
Стручној служби Матице српске треба доставити списак ученика и податке о наставницима и другим одговорним лицима која долазе у њиховој пратњи.
Детаљније информације се могу добити на тел. 021 451 365 (служба за проткол и односе са јавношћу) или 527 855 (секретаријат).
ПРИЛОГ
Повратак на почетак
|
