Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 72-3 за 2024. годину. Ова свеска има и посебан значај: последња је коју је уредио академик Јован Делић, главни и одговорни уредник Зборника од 2000. године. Тиме је заокружено више од две деценије посвећеног рада и научног руководства, током којег је Зборник очувао свој углед и наставио да буде поуздан ослонац у истраживању српске књижевности и језика. Од оснивања, уређивачку мисију Зборника обележила је реченица његовог првог уредника Младена Лесковца: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик…“ Матица српска је захвална академику Делићу на огромном доприносу очувању и развоју овог зборника и српске филолошке науке у целини.

У овој свесци своје радове објавили су: др Маја Медан Орсић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Милица Ћуковић, др Ивана Безрукова, др Александра Цолић Јовановић, др Ане Фери, мср Милица Миланков, др Душан Иванић, мср Марија Симоновић, др Ненад Николић, др Горан Максимовић, др Зорица Хаџић Радовић, др Биљана Дојчиновић, др Радмило Маројевић, мср Милица Мојсиловић, мср Невена Лукинић Јањуш, др Слободан Владушић, мср Милош Михаиловић, Никола Миљковић, мср Наташа Ивковић, др Ненад Крцић, мср Борјан Митровић, др Александра Лазић Гавриловић, др Томислав Јовановић, др Наташа Драгин, др Александра Пауновић, др Жанета Ђукић Перишић, мср Маријана Јелисавчић Карановић, мср Маша Петровић, др Кристијан Олах, др Ана Козић, др Часлав Николић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (бр. 71/2024), који садржи оригиналне научне радове из театрологије, музикологије и етномyзикологије.

Уредништво Зборника Матице српске за сценске уметности и музику радило је у следећем саставу: др Живко Поповић, главни и одговорни уредник, др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника, др Мирјана Веселиновић Хофман, др Зоран Ђерић, др Каталин Каич, др Зоран Максимовић (секретар Одељења Матице српске за сценске уметности и музику ), др Ивана Перковић, др Ира Продановић Крајишник, др Катарина Томашевић, др Јернеј Вајс (Словенија), др Јадвига Сопчак (Пољска).

Садржај свеске бр. 71 чине студије, чланци, расправе (5 радова), темат на енглеском језику: Insights from the Demusis project (уводник и 3 рада) сећања, грађа, прилози (4 рада), In Memoriam (1 рад) прикази (5 радова), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и Списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објављени су радови Маријане В. Прпа Финк, Драгане П. Стојановић-Новичић, Иване С. Весић, коауторски рад Милоша М. Маринковића и др Вање М. Грбовић, као и рад Горана Т. Гаврића. у ТЕМАТУ: INSIGHTS FROM THE DEMUSIS PROJECT објављен је уводник Иване Б. Перковић као и њен коауторски рад са Биљаном Љ. Мандић, затим радови Лине Навикаите-Мартинели (Lina Navickaitė-Martinelli) и Пола Кранена (Paul Craenen). У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ објављени су радови Иване Илић Киш, Каталин Каич, Теодоре Н. Трајковић и Магдалини Калопана (Magdalini Kalopana). У рубрици Im Memoriam, објављен је текст Маријане Н. Кокановић Марковић, у знак сећања на проф. др Даницу Петровић. У рубрици ПРИКАЗИ објављени су текстови Свенке Л. Савић, Светлане Е. Томић, Милана Б. Радоичића, Вукашина Г. Марића и Марије Адамов.

Зборник је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а може се погледати и на следећем линку.

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 515, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Томислава Маринковића, Верољуба Вукашиновића, Милана Р. Симића, Александра Гајића и Андреје Врањеша, те преводи прозе Лине Меруане и Георгија Зотова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Милене Кулић о драмском опусу Слободана Селенића и Миодрага Булатовића, Иване Нешовановић о Ивану В. Лалићу, Вање Ракић о „Времену смрти” Добрице Ћосића и Лазара Букве о Иви Андрићу. Тема рубрике „Сведочанства” је светосавска беседа Драгише Бојовића, беседа Виктора Савића о Ђури Даничићу изговорена на Свечаној седници Матице српске, као и Змајева награда Матице српске кроз беседе добитника Томислава Маринковића и Верољуба Вукашиновића, те критички осврт на награђене поетске збирке који потписује Саша Радојчић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Нина Стокић, Ленка Настасић, Бојан Рајевић, Александра Матић, Урош Ђурковић, Павле Зељић и Јелена Марићевић Балаћ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У организацији Матице српске, Српског просвјетно-културног друштва Просвјета Теслић и Општине Теслић у овом граду је од 3. до 6. априла одржана манифестација „Дани Матице српске у Теслићу”, која је уприличена поводом дана Општине Теслић. По доласку у Теслић делегацију Матичиних делатника примио је начелник Општине Теслић др Милан Миличевић. Првог дана у просторијама Просвјете мр Драган Тубић је одржао предавање „Усора у средњем веку”. Наредног дана уприличена је посета најстаријој школи у теслићком крају ‒ ЈУ ОШ „Јеврем Станковић” у Чечави. Након тога у амфитеатру ЈУ СШ „Јован Дучић” у Теслићу ученицима и наставницима мр Драган Тубић говорио је о историји и пословима Матице српске, док је мр Дејан Милорадов причао о раду Одељења за књижевност и језик.

У вечерњим сатима генерални секретар Матице српске др Милан Мицић у просторијама Просвјете представио је књигу „Незапамћена битка: српски добровољци у Русији 1914‒1918” и истакао допринос добровољаца из усорско-теслићког краја. У суботу 5. априла у просторијама Просвјете одржан је први научни скуп „Историја и култура српског народа у усорско-теслићком крају”. Испред Матице на скупу су своје радове представили др Милан Мицић, мр Дејан Милорадов, мр Драган Тубић, Богдан Шекарић и Матија Перовић, док су у име домаћина говорили Богомир Ђукић, Алекса Касаповић, Тадија Никчевић, Бранка Трифуновић и Јелена Рељић. Учесници научног скупа имали су прилике да виде и рад „Просвјетине школе ћириличне калиграфије”, коју води Даница Веселиновић из Београда. На свечаној академији поводом дана Општине Теслић генерални секретар Матице српске уручио је захвалнице Просвјети и начелнику Општине за сарадњу с најстаријом књижевном, културном и научном институцијом српског народа. Последњег дана за представнике Матице српске уприличен је радни излет на Вучју планину.