У Свечаној сали Матице српске, у уторак, 16. септембра 2025, представљен је „Српски шаховски лексикон”, уредника проф. др Душана Драјића. На почетку програма пијаниста Богдан Спасић одсвирао је Шопенов прелид за клавир op. 28 број 15 u Des-duru. Присутне је поздравила проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, секретар Лексикографског одељења Матице српске, у чијем издању је Лексикон и објављен. Нагласила је да се објављивањем Лексикона, Матица српска придружила „оном широком кругу издавача који су допринели да шах као духовна дисциплина која обједињава науку, уметност и спорт буде област о којој се објављује много обимнија и разнороднија литература него о свим осталим спортовима. Истовремено објављивањем ове „лепе књиге” (решење корица…) српска култура је остварила први енциклопедијски увид у веома значајну и област, будући да су управо српски шахисти и шаховски прегаоци битно допринели да се Краљевина Југославија укључи у токове европског шаха и да СФРЈ постане у једном часу друга светска сила по резултатима и издавању шаховске литературе”.

Скупу се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић. О Лексикону су говорили: велемајстор Александар Ковачевић, председник Новосадског шаховског клуба и Славко Станојевић, члан Уређивачког одбора и редактор Лексикона.

За разлику од других сличних едиција у свету, „Српски шаховски лексикон” не обрађује и не приказује само личности и догађаје везане за територију данашње Србије, Републике Српске и српске дијаспоре у суседним земљама, већ и личности које су у Србији провеле извесно време. Те личности су светски прваци и знаменити мајстори који су поменути само у оквиру њиховог боравка у Србији.

Господин Станојевић, члан Уређивачког одбора и редактор је констатовао: „Свестан сам да и поред великог труда сарадника у Лексикону вероватно постоје извесни пропусти и фактографске грешке. Наравно, ово се могло избећи да је почињена једна једина капитална грешка (како каже проф. Драјић) – да се Лексикон не објави. Сматрам да је овако ипак боље. Корекције, допуне и даља проширења могуће је очекати у другом издању Лексикона. Зато молимо све добронамерне људе да нам укажу на пропусте и доставе их Матици српској. Ако ипак не буде средстава за друго издање, исправке и допуне препуштени су следећим генерацијама, а сигуран сам да Србија има потенцијал за то, поготово имајући у виду нове успехе наших шахисткиња и шахиста”.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар др Милан Мицић учествовали су на Шестом конгресу Матица и институција словенских народа, који је одржан у Мартину, у Словачкој, 11–12. септембра 2025. године.

Овај међународни сусрет организовала је Матица словачка из Мартина, на челу са председником др Маријаном Гешпером. Поред домаћина и представника Матице српске, на Конгресу су учествовали и представници Матице словеначке, Матице моравске, Матице шлеске, Матице црногорске, Матице словачке из Србије, Архива Војводине и других установа.

Конгрес је био прилика да се представе резултати рада појединих Матица, да се упореде постигнућа и разговара о будућим облицима сарадње. Кроз рад Конгреса поново је потврђена блиска сарадња словенских народа и значајна улога Матица у очувању културног, језичког и националног идентитета.

У понедељак, 15. септембра 2025. године, у свечаном салону Матице српске одржано је уручење Бранкове награде Матице српске, која се традиционално уручује за најбоље студентске радове из области српске књижевности.

Прву награду добила је Јелена Шаковић, студенткиња Филолошког факултета у Никшићу (Универзитет Црне Горе), за рад „Техника сказа у романима Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића и Ловац у житу Џерома Дејвида Селинџера“. Другу награду освојио је Невен Миљатовић са Филолошког факултета у Бањој Луци за рад „Доротеј и Лавр: два романа о средњем вијеку“.

Трећа награда припала је двема студенткињама Филозофског факултета у Новом Саду. Наташа Провчи награђена је за рад „Два књижевна портрета –Јелисавета Ђуре Јакшића и Леди Магбет Вилијама Шекспира као фаталне жене“, док је Симонида Лончар награду добила за рад „Мотив смрти у мемоарским записима Симеона Пишчевића“.

Награде је добитницима уручио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је честитао младим истраживачима и нагласио значај Бранкове награде као подстицаја новим генерацијама уметника и научника. О награђеним радовима говориле су чланице жирија, проф. др Наташа Половина и проф. др Сања Париповић Крчмар, истичући квалитет, иновативност и посвећеност награђених студената.

Жири за доделу награде радио је у саставу: проф. др Војислав Јелић (председник), проф. др Наташа Половина, проф. др Драгана Вукићевић, доц. др Маја Медан Орсић и проф. др Сања Париповић Крчмар.

Доделом Бранкове награде, Матица српска још једном је потврдила своју улогу у неговању младих истраживача и подршци научном раду, настављајући традицију афирмације стваралачког потенцијала нових генерација. Свечано уручење је снимљено и може се погледати овде.

У организацији Епархије бачке и Косовскометохијског одбора Матице српске у свечаној сали Матице српске, 12. септембра 2025. године представљена је књига „Косовометохијски гласови”, Оливере Радић. О књизи су говорили: протојереј Жељко Латиновић, старешина Успенског храма, др Александра Новаков, рецензент књиге, др Дејана Оцић, уредница издања и ауторка. У уметничком делу програма учествовали су: Симона Новаков и Александар Мажић, ученик првог разреда средње музичке школе „Исидор Бајић”.

Књигу „Косовометохијски гласови” у издању Завода за уџбенике, чине две целине. Први део књиге Оливере Радић „Догађаји, страдања, сведочења“ представља потресно казивање о страдању српског народа у Метохији – о појединачним и масовним уморствима, мучењима, прогонима и понижењима које су злочинци чинили на очиглед тзв. међународних војних и цивилних снага. Други део књиге назван је „Разговори“ и садржи 55 интервјуа са људима различитих професионалних усмерења и образовних профила обједињених бригом за српски народ и његове светиње на Косову и Метохији. То што међу интервјуисаним личностима највећи простор припада црквеним великодостојницима, монасима и свештеним лицима ваља објаснити чињеницом да се живот метохијских Срба, таман као у османско доба, углавном одвија под окриљем Српске православне цркве. С пажњом се читају Оливерини интервјуи са научницима и уметницима, познатим српским музичарима, редитељима, прозним писцима и песницима, хуманитарним радницима и спортистима.

Уредница издања др Дејана Оцић је констатовала: „Нас Србе, од свих мука и зала, непрестано сналази и суочавање са злослутним заборавом. Оливера Радић једна је од оних која се тој претњи одлучно супротставила. У том немилом сусрету, одлучила је да употреби сва средства којима располаже: свест о свом пореклу и о ономе што потомцима оставља, дубоко саосећање са пострадалима, око помног посматрача, новинарско перо којим је записала све чему је, посредно или непосредно, сведочила, али и подршку своје породице, сумештана и сународника… Задовољство ми је и част, што смо се на том њеном, а заједничком, путу, макар за тренутак ухватиле под руку, заједнички пуштајући сузе над плачем свог народа. Да, много ћете плакати читајући ову књигу… али сазнаћете одакле сте – дакле, и куда идете…”

У суботу, 13. септембра 2025. године, у оквиру 92. Вуковог сабора, у Музеју језика и писма у Тршићу отворена је изложба „Трагом натписа Лозничке цркве“. Изложба представља радове полазника Школе историје српског језика, која је одржана у Тршићу 2024. године.
Аутори изложбе су: проф. др Александар Милановић, проф. др Исидора Бјелаковић, мср Бранислав Веселиновић и мср Мирослав Терзић.

Изложбу су свечано отворили проф. др Исидора Бјелаковић и мср Бранислав Веселиновић.

Матица српска, као један од суорганизатора Школе историје српског језика, на овај начин учествовала је и у овогодишњем Вуковом сабору, настављајући своју мисију очувања и неговања српског језика и културног наслеђа.