У уторак 25. августа у Музеју Срема одржан је први у низу програма поводом обележавања јубилеја Два века Матице српске у Сремској Митровици. Публику је у име домаћина поздравио Андрија Поповић, директор Музеја Срема, који је истакао значај одржавања програма у част јубилеја Матице српске у Сремској Митровици, и подсетио на јубилеј Музеја Срема који ове године обележава осамдесет година постојања. Централни део програма била је промоција моногафије Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске др Јелене Веселинов. О књизи су говорили др Милан Мицић, рецензент монографије, и ауторка. Прогам је обогатио дуо „Пахуље“ који чине две ученице у класи виолина, гудачког одсека у основној Музичкој школи „Петар Кранчевић“ у Сремској Митровици.

У издању Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је научна монографија др Милене Кулић „Поетика драме и ангажман: теоријско-критичка мисао Слободана Селенића о драмској уметности“. Књига је објављена у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске“, а њено штампање омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Рецензенти књиге су проф. емерита др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ, проф. др Ксенија Радуловић и проф. др Бошко Сувајџић.

Реч је о првој монографији у којој је теоријско-критичка мисао Слободана Селенића о драми и позоришту целовито и системски истражена. Иако је Селенићево књижевно дело до сада најчешће проучавано у оквиру његовог прозног и драмског опуса, његови теоријски текстови о драмској уметности, антологичарски рад и позоришна критика нису били обухваћени јединственом монографском анализом.

Како се истиче у уводној речи, Слободан Селенић припада кругу аутора чији се значај не исцрпљује у једној области стваралаштва. Као писац, професор, теоретичар драме, антологичар и позоришни критичар, оставио је дубок траг у проучавању и разумевању савремене драмске уметности. Његови увиди у структуру драмске форме, природу ангажмана, однос текста и сцене и развој модерне драме и данас представљају драгоцено полазиште за нова тумачења књижевности и позоришта. Монографија показује на који начин Селенић тумачи појаве модерне драме, како разуме однос драмског текста и позоришне представе и у којој мери његови теоријски и критички радови представљају важан део развоја српске театрологије. Посебна пажња посвећена је унутрашњим везама између његовог теоријског, критичарског, антологичарског и драматуршког рада, као и његовом разумевању ангажоване драме. Значај ове монографије огледа се у томе што попуњава уочљиву празнину у досадашњим истраживањима Селенићевог дела, истовремено осветљавајући његов допринос српској теорији драме, позоришној критици и театрологији.

Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 518, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Бојане Стојановић Пантовић, Дарка Тушевљаковића, Братислава Милановића, Сање Савић Милосављевић и Енеса Халиловића, те преводи поезије Славета Ђорђа Димоског и Христоса Хартомацидиса. Рубрика „Есеји” доноси текстове Слободана Владушића о филму „Матрикс”, Марије Јефтимијевић Михајловић о Братиславу Р. Милановићу, Александре Чебашек Нешковић о Дарку Тушевљаковићу, Вирђиније Поповић и Иване Иванић о Емилу Сиорану и Наталије Благојевић о „Енуми Елиш”. Тема рубрике „Сведочанства” је однос „Сеоба” Милоша Црњанског и косовско опредељење кроз текст Драгана Хамовића, те беседа Дејана Ристића о Косову и Метохији одржана у Великој Хочи на Михољдан 2025. Рубрика „Поводи” посвећена је 250-годишњици од рођења Еустахије Арсић о којој пише Јелена Марићевић Балаћ. Рубрика „Разговор” доноси последњи интервју Чеслава Милоша. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Зоја Карановић, Луна Градиншћак, Милена Кулић, Лазар Букумировић, Софија Ракочевић, Срђан Орсић, Ленка Настасић и Тања Калајџић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Уредништво од овог броја ради у следећем саставу: Јелена Марићевић Балаћ (главни и одговорни уредник), те чланови: Слободан Владушић, Милена Кулић, Никола Миљковић и Ненад Шапоња.