У среду, 18. марта, на Сајму књига у Новом Саду представљена је монографија „Метаморфозе Милорада Павића: Павићу, књига дубоке радости тумачења” Јелене Марићевић Балаћ. О књизи је говорила ауторка доц. др Јелена Марићевић Балаћ, а разговор је водио Ивица Кузмановић. Књига је настала на основу докторске дисертације „Барок у белетристичком опусу Милорада Павића”, значајно проширене и обогаћене новим истраживачким увидима. У њој се отварају нови кругови читања и тумачења Павићевог дела, који обухватају ренесансни аспект његове поезије и прозе, као и сложене релације са другим писцима, филозофским идејама и филмском уметношћу. Ова књига представља значајан допринос савременим проучавањима српске књижевности и још једном потврђује сложеност, богатство и трајну вредност опуса Милорада Павића.

У уторак, 17. марта 2026. године у 12 часова у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање мр Јована Пејчића, о Милану Ракићу (поводом 150 година од његовог рођења). Програм је уприличен као дан сећања на Мартовски погром (2004–2026), да се никада не заборави. Непосредно пре догађаја Косовскометохијски одбор Матице српске одржао је седницу и донео низ важних одлука у погледу плана рада Одбора.

Скуп је поздравио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Проф. др Валентина Питулић, председница Косовскометохијског одбора се обратила присутнима и пренела поздраве Срба с Косова и Метохије чији је поглед уперен ка браћи својој из централне Србије. Говорила је и о раду Јована Пејчића на књизи о Милану Ракићу подсећајући да је мр Пејчић књигу почео да пише када је започело бомбардовање СР Југославије 24. марта 1999. године.

Мр Пејчић је констатовао да Ракићев ди­пло­мат­ски, др­жав­но-по­ли­тич­ки ан­га­жман од 1905. до 1933. године представља једну страну националног рада. Дру¬га ра-ван његове људске егзистенције на¬шла је ис¬хо¬ди¬ште у по¬е¬зи¬ји. Прве стихове написао је 1891, последње 1936. године. Иза себе оставио је укупно седамдесет једну песму, од којих је осам песама објављено постхумно. На уласку у српску књижевност дочекао га је Јован Скерлић судом да је „успео да својим снажним талентом одскочи од…гомиле расплаканих стихотвораца“. Из поезије и из живота испратила га је Исидора Секулић речима: „Имали смо га као кнеза маште и песме.“

Испричао је и једну занимљивост о Ракићу. Наиме, када је српска војска била на Газиместану, један млади официр говорио је стихове Милана Ракића: „Силни оклопници, без мане и страха…“ Официр из комитског одреда потрчао је према команданту и рапортирао: „Господине пуковниче, песник Милан Ракић, чије стихове говори овај млади официр налази се у одреду.“ Пуковник заповеда: „Милан Ракић три корака напред!“ Милан Ракић од силног узбуђења не може ни да коракне. Зато се чује нова команда: „Одред три корака назад, осим војника Милана Ракића.“ Затим још једна команда: „Три пут ура за песника Милана Ракића!“ Док се орио Газиместан, Ракићу су текле сузе.

На видео биму смењивале су се слике погрома на Косову и Метохији 2004. године, селектиране по градовима, које је приредио мр Живојин Ракочевић. Таква иста презентација пратила је и програм обележавања Погрома, у Грачаници.

У програму је учествовала ученица Милана Грбовић из Гимназије „Јован Јовановић Змај“. Сарадница Матице српске професорка Јасмина Пивнички довела је своје ученике да присуствују програму.
Програм је реализован уз финансијску подршку Града Новог Сада.

У суботу 14. марта 2026. године у Сали великог уједињења у Араду одржана је свечана академија поводом обележавања 250 година од рођења Еустахије Арсић. О животу и делу Еустахије Арсић (1776–1843), рођене у Иригу, која је значајан део свог живота провела у Араду, говорила је доц. др Јелена Марићевић Балаћ, члан Уредништва „Летописа Матице српске“, члан Одбора Одељења за књижевност и језик и Управног одбора Матице српске.

Програм је водио др Саша Јашин, директор издавачке делатности Савеза Срба у Румунији, а свечаности су присуствовали председник Савеза Срба у Румунији и посланик у Парламенту Огњан Крстић, потпредседник Савеза Срба у Румунији Дарко Воштинар, представници Српске православне цркве, представници Матице српске, као и представници српске заједнице из Арада. Програму су присуствовали и ученици основне школе из Батање, као и полазници радионице српског језика из Арада, чиме је посебно истакнут значајн неговања језика, културе и традиције међу најмлађима. У оквиру свечаности приказан је и документарни филм о животу Еустахије Арсић, чији је аутор Никола Лакић. Овом свечаношћу одата је достојна почаст Еустахији Арсић, чије дело и данас представља важан део културне баштине српског народа.

У уторак, 17. марта 2026. године на Сајму књига у Новом Саду представљена је едиција „Прва књига“ Матице српске. Своје књиге су представили Вид Кецман („Изгубљено у преводу“), Никола Вјетровић („Новорођење“), Дивна Стојанов („Никад до сад виђена представа“, Милан Радоичић („Селенић, структуре, контекст“) и Урош Ђурковић („О чему је реч?“). О овогодишњим насловима говорила је др Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик, а разговор је водила др Маја Стокин. Аутори су се публици обратили лепим говорима о настанку својих књига и значају који за њих има објављивање у оквиру ове едиције.

Едиција „Прва књига“ Матице српске покренута је 1957. године и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До данас је у оквиру ове едиције објављено 300 наслова. Поред угледа који је стекла, ова едиција представља и најстарији континуирани издавачки подухват те врсте у српској књижевности двадесетог века. Подсећамо да је конкурс за едицију „Прва књига“ и ове године отворен до 1. маја, а све додатне информације доступне су на сајту Матице српске.

У уторак, 17. марта 2026. године, на Новосадском сајму отворен је 30. међународни салон књига, и 30. изложба уметности „Арт експо”. Такође, биће приређени Сајам образовања „Путокази” и Сајам гејминга „NS Games&Tech Week”, који ће трајати од 19. до 21. марта. Манифестација oкупља излагаче из области књижевности, медије, издаваче из Србије и Региона, издаваче са делима на језицима националних заједница.

Манифестацију је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, која ове године обележава велики јубилеј, 200 година од оснивања. Проф. Станић истакао је да је веома важно да водимо рачуна о култури, њеној прошлости, садашњости и будућности, као и да никада не заборавимо основну нит од које је култура саткана, а то је повезивање традиционалног и модерног.

У част великог јубилеја Матице српске, на дан отварања Сајма, на штанду Министарства културе посетиоци могу да виде кратак филм о историјату ове институције.

Осим обележавања 200-годишњице оснивања Матице српске, обележава се још један значајан јубилеј 200 година од рођења Светозара Милетића.

Посетиоце Сајма књига у Новом Саду очекују и премијерна издања, бројне промоције, атрактивни програми, Поклон-игра за посетиоце, изложбе, фестивали и значајни попусти. Награда „Лаза Костић”, најзначајније признање Међународног салона књиге, додељена је Владану Бајчети за књигу „Прољећа Владана Деснице” (Академска књига, Нови Сад). Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона.

Као и сваке године, Матица српска својом богатом понудом учествује на овој престижној манифестацији. Штанд Матице српске можете посетити, у периоду од 17. до 23. марта, сваког дана од 10. до 20. часова (последњи дан до 16 часова). Књиге ће се продавати, уз попуст, по специјалној сајамској цени. Улаз је бесплатан.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске и купити по специјалним сајамским ценама можете преузети овде.