У оквиру издавачке делатности Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Историографски хоризонти Василија Ђ. Крестића“. Уредници и рецезенти зборника су проф. др Драган Станић, академик Мира Радојевић и проф. др Срђан Шљукић.

У Зборнику су своје радове објавили Иван Негришорац, академик Мира Радојевић, проф. др Михаел Антоловић, проф. др Љубомирка Кркљуш, академик Михајло Војводић, проф. др Александар Растовић, др Борис Милосављевић дописни члан САНУ, др Софија Божић, Миле Станић, проф. др Рајна Драгићевић, академик Миодраг Марковић, др Војислав Г. Павловић, др Драган Богетић дописни члан САНУ, Мирослав Јовановић и Владимир Крстић.

Историографија Василија Ђ. Крестића садржи изузетно значајне сазнајне домете, суштински важне за српску историју. Уз то он излаже савршено јасно и прегледно сва сазнања до којих је дошао, а та сазнања веома често уносе битна померања у просторе досадашњих историографских увида. Крестић је доста пажње посветио објављивању и критичком коментарисању грађе, а на основу таквих открића долазио је до важних сазнања о променама ставова неких водећих српских интелектуалаца према феномену хрватства (И. Гарашанин, Ј. Суботић, Д. Руварац, Ј. Скерлић, С. Јовановић, Ј. Дучић), а посебно је значајно његово разбијање југословенског мита о Јосипу Јурају Штросмајеру. Овим трагом Крестић је пажљиво изучавао хрватски национализам, његов антисрпски став и јасне идеје усмерене ка геноциду над Србима. Усташтво је стога природно настојало да делују на темељу овакве идеологије и у контексту међународних околности које су подржавале и инструментализовале овакве шовинистичке ставове. Сва ова и оваква сазнања умно и аргументовано су изложена у ауторовим најважнијим монографијама као што су: Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848–1914. (1991) и Срби у Угарској 1790–1918. (2013). Овим монографијама треба свакако додати студију Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. (1980), која је наставила истраживања тамо где је застао Јован Скерлић, а што је отворило простор за научно сагледавање које ће тек задобити пуније форме у будућности. Без Крестићевих историографских увида немогуће је јасније сагледавати природу српско-хрватских односа, као ни сложене односе унутар разних чинилаца јужнословенских међусобних релација. (из текста Ивана Негришорца – Историографија и хоризонти сазнања: скица за портрет Василија Ђ. Крестића).

Штампање Зборника омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Градска управа за културу Новог Сада и Фондација Миле Драгић.

У Свечаној сали Матице српске, у уторак, 24. марта 2026. године, одржан је свечани програм поводом заснивања Поклон библиотеке Русије у Библиотеци Матице српске и отварања изложбе „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године“. Присутнима су се обратили: председница Покрајинске владе АП Војводине Маја Гојковић, председник Матице српске проф. др Драган Станић, амбасадор Руске Федерације Александар Боцан Харченко, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и министар културе Републике Србије Никола Селаковић. Свечаност је употпуњена музичким програмом пијанисткиње Јулије Казанцеве, виолинисткиње Екатарине Иваненко и хармоникаша Алексеја Микитенка, након чега су гости имали прилику да обиђу изложбу. Заснивање Поклон библиотеке Русије наставак је двовековне сарадње Матице српске са руским културним и научним институцијама, која траје још од првих размена књига у 19. веку и представља значајан допринос очувању заједничког културног и духовног наслеђа. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У сусрет Светском дану поезије, 20. марта 2026. године, у Галерији Миће Поповића и Вере Божичковић у Лозници одржан је програм „Свет жена – Емилија Поповић“, посвећен књизи „Упола саздани“ Емилије Поповић. Окупљање је организовано уочи Светског дана поезије, а уједно је обележен и датум који би био тридесети рођендан Емилије Поповић. Програм је реализовао Центар за културу „Вук Караџић“. Присутнима се обратила директорка Центра Снежана Нешковић Симић, која је подсетила на значај очувања сећања на Емилију Поповић и њен допринос културном животу. Др Милена Кулић, председница Омладинског одбора Матице српске, истакла је да је Емилија Поповић својим радом, енергијом и љубављу према књижевности оставила дубок и трајан траг међу сарадницима и пријатељима. Након њеног тумачења Емилијине студије о Момчилу Настасијевићу, своју поезију представили су аутори едиције „Прва књига Матице српске“ Милан Тица и Вид Кецман. Програм је протекао у духу поезије и сећања, уз наглашену важност неговања младих књижевних гласова и очувања успомене на Емилију Поповић.

У Свечаној сали Матице српске, у понедељак 23. марта 2026. године, обележен је Светски дан поезије представљањем више зборника радова посвећених истакнутим српским писцима и поетикама. Публици су представљена издања: „Поетичка поља Растка Петровића“ (Матица српска, 2025), „Поетика Десанке Максимовић“ (Матица српска – Задужбина Десанка Максимовић, 2025), „Александар Тишма: од Ибикине куће до употребе човека“ (Матица српска, 2025) и „Поетски светови Васка Попе“ (Матица српска, 2024).

Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, док је уводну реч о зборницима дао академик Јован Делић, уредник зборника. О представљеним издањима говорили су др Светлана Шеатовић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Срђан Орсић, док је текст др Виолете Митровић прочитала др Милена Кулић. У оквиру програма стихове је казивао глумац Српског народног позоришта Григорије Јакишић. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Срђан Шљукић, потпредседник, 23. марта одржали су састанак са делагацијом Амбасаде Украјине на челу са Његовом екселенцијом Олександром Литвиненко. У пријатељском разговору разматрани су облици наставка културне сарадње Матице српске са сродним установама из Украјине. Разматрано је неколико основних идеја о томе како да се та сарадња конкретно одвија и у којим временаским оквирима, те како би се нешто од тога реализовало већ и ове године. Председник Станић и потредседник Шљукић су изразили најбоље жеље да се рат што пре заврши и да се пронађе добро мировно решење.