Поводом обележавања великог јубилеја Матице српске, два века од оснивања, у понедељак 16. фебруара 2026. године на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта одржана је Свечана академија „Два века Матице српске“.

Свечана академија је започела обраћањем председника Матице српске проф. др Драгана Станића, Његове Светости Патријарха српског Порфирија, као и господина Милоша Вучевића, изасланика председника Републике Србије господина Александра Вучића и саветника председника Републике Србије за регионална питања. Том приликом наглашено је да Матица српска, као најстарија српска научна, књижевна и културна установа, већ два века представља један од темеља националног културног и научног живота, од очувања српског језика и писма до неговања културног наслеђа и развоја савремене издавачке, научне и културне делатности.

Уметнички део програма, конципиран као сценско-музички приказ, кроз драмску структуру и музичке целине, подсетио је на личности и теме значајне за историју и идентитет Матице српске. Редитељ Свечане академије је проф. др Лука Кецман, а сценарио су написали проф. др Лука Кецман и Иван Негришорац. Програм је водила Тијана Максимовић. Музички уредник програма је Богдан Ђаковић, а учествовали су тамбурашки оркестар „Вила“ и Хор Српског народног позоришта под управом диригента Весне Кесић Крсмановић. У носећим улогама дечака и девојчице наступили су Тадија Милошевић и Оливера Бојовић, док су у драмским сегментима сценски оживљене личности из историје Матице српске представљали Душан Стојановић, Предраг Момчиловић, Драган Којић, Душан Јакишић, Жељко Андрић, Урош Павлов, Небојша Савић и Миодраг Петровић. Свечана академија је урађена у организацији и продукцији тима: Лука Кецман (режија Академије и сценарио), Иван Негришорац (сценарио), Стефан-Димитрије Димић (режија видео-материјала), Урош Павлов (асистент режије видео-материјала), уз техничку и организациону подршку Милене Кулић, Вида Кецмана и Мирка Димића, и аудио снимање Студио Плазма, Бања Лука.

Свечаној академији присуствовали су представници највиших републичких, покрајинских и градских органа власти, министри Владе Републике Србије из више ресора, градоначелник Новог Сада, председница Покрајинске владе, покрајински секретари, као и градоначелници бројних градова из Републике Србије и региона. Свечаности су присуствовали и представници дипломатских представништава, амбасада више држава, Српске православне цркве, Војске Србије, чланови Управног одбора и других тела Матице српске, управници Библиотеке и Галерије Матице српске, представници Друштва чланова Матице српске, сродних културних и научних институција са којима Матица српска има успешну сарадњу, Српске академије наука и уметности, универзитета и факултета из Републике Србије и региона, уз бројне сараднике и поштоваоце Матичиног рада.

Свечана академија представља један од централних програма у оквиру обележавања јубилеја „Два века Матице српске“ и потврђује трајно место Матице српске у културном, научном и јавном животу Србије. Свечана академија је у целини емитована уживо на Радио-телевизији Србије (РТС) и Радио-телевизији Војводине (РТВ), уз вођење преноса Софије Љуковчан. Коктел након Свечане академије био је одржан у Позоришном клубу Трема.

Нови број посвећен је у највећој мери прилозима који су у вези са низом манифестација којим је у току прошле године настављено обележавање Два века „Летописа Матице српске”. Пуних 200 година овај часопис доследно је радио не само на изградњи културног идентитета српског народа него и на дефинисању европског и светског културног простора, на којем српска култура треба да покаже своје разлоге постојања, своју виталност и своје истинске вредности. „Летопис Матице српске” јесте летопис српске књижевности и културе, али је истовремено и летопис европске и светске културе. На овај начин, Матица српска најавила је и свој велики јубилеј, два века постојања, који се низом разноврсних програма у земљи и иностранству обележава ове године.

У то име, насловна страна броја посвећена је великом јубилеју Матице српске, њеној 200. годишњици.

Часопис је доступан у електронској форми и може се преузети са линка.

Жири за доделу Змајеве награде Матице српске у саставу: Селимир Радуловић, председник, Иван Негришорац, Желидраг Никчевић, Саша Радојчић и Ђорђе Нешић, на завршној седници одржаној 10. фебруара 2026. године, одлучио је да се Змајева награда Матице српске за 2025. годину додели

Јани Алексић за књигу Показне вежбе у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево и Ненаду Шапоњи за књигу Близанац времена у издању Прометеја.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Верољуба Вукашиновића, Зорана Ђерића, Милутина Ђуричковића, Тихомира Нешића и Драгице Стојановић, те преводи поезије Катажине Шведе и прозе Валерија Сдобњакова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Нине Стокић о Антонију Хаџићу, Весне Гајић о Платону, Јелене Јовановић Костић о Добрици Ћосићу и Фројду и Вука Трнавца о Башлару, Хајдегеру и Дериди. Тема рубрике „Сведочанства” је поезија Верољуба Вукашиновића кроз текстове: Јована Делића, Бошка Сувајџића, Милене Кулић и Милице Миленковић. Славко Гордић пише о промискуитету прозног и поетског гвора, а Дејан Милорадов о књизи „Кућа и хлеб” Милана Мицића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Недић, Лазар Букумировић, Драгана Јовановић, Јана Алексић, Лазар Милентијевић, Софија Ракочевић, Симонида Лончар и Хелена Савић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У Свечаној сали Матице српске, у среду 4. фебруара 2026. године, одржан је програм казивања поезије и подсећања на културно-историјске чињенице под насловом „Песници своме Летопису и својој Матици“. Овим песничким програмом, на посебан и свечан начин обележено је два века трајања Матице српске, а програм је био један у низу садржаја приређених поводом великог јубилеја.

У програму су учествовали песници: Матија Бећковић, Милосав Тешић, Злата Коцић, Ђорђе Нешић, Драган Јовановић Данилов, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Гордана Ђилас, Благоје Баковић, Мирослав Алексић, Ненад Шапоња и Иван Негришорац. Програм је водила Соња Дамјановић, која је повезивала песничке наступе са подсећањем на значај „Летописа“ и културно-историјску улогу Матице српске у српском духовном и културном простору. Управо тај спој песничког гласа и чињеница о традицији и мисији Матице српске дао је вечери јединствену свечаност. Бројност и заинтересованост публике потврдили су да овакви програми имају снажан одјек и да Матица српска остаје живо место сусрета стваралаштва и традиције. Вече је завршено у топлој атмосфери, уз дуге аплаузе и утисак да је поезија поново показала своју саборну и окупљајућу снагу. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.