Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 518, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Елизера Папе, Гордане Симеуновић, Александра Гајића, Саше Секуловића Скале и Александре Батинић, те превод једног сегмента „Прича из Хиљаду и једне ноћи”. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бојана Чолака о Милутину Ускоковићу, Ђорђа Ђурђевића о српској култури 19. века, Стефана Синановића о роману„Сакупљач” Џона Фаулса, Теодоре Заношкар о Александр Вучу и Марку Ристићу и Бојане Јокић о једном сасвим другачијем тумачењу песме „Santa Maria della Salute” Лазе Костића. Тема рубрике „Сведочанства” су лирски записи Славка Гордића, као и један сегмен књижевног опуса Слободана Мандића о којем пише Милан Бјелогрлић. Рубрика „Поводи” посвећена је 150-годишњици рођења Милана Ракића кроз текст Јована Пејчића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Гордана Покрајац, Јана Бабић, Никола Миљковић, Драгана Јовановић Васић, Ленка Настасић, Милош Михаиловић, Маријана Јелисавчић Карановић и Радоје Фемић.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка
У издању Одељења за друштвене науке Матице српске објављена је књига проф. др Слободана Бјелице „Војводина у националној и државној заједници 1918–1988“, која представља целовит историографски преглед политичких, друштвених и економских процеса који су обележили историју Војводине током седам деценија њеног живота у југословенској држави. Објављена у години великог јубилеја „Два века Матице српске”, ова студија доприноси даљем проучавању прошлости Војводине и њеног места у националним и државним оквирима XX века.
Књига је подељена у три хронолошко-тематске целине: „Доба југословенске краљевине”, „Доба рата и револуције” и „Доба изградње социјализма”. У првом делу аутор разматра процес присаједињења Војводине Србији 1918. године, промене у територијално-управном уређењу, економски положај и националну структуру становништва, као и политичко деловање странака и Комунистичке партије. Други део посвећен је ратним приликама у Банату, Бачкој, Барањи и Срему, окупационим системима и страдању становништва, партизанском отпору, ослобођењу и успостављању послератне власти. У трећем делу анализирани су послератни друштвено-економски преображаји, обликовање аутономног положаја Војводине, уставне промене, односи покрајинских и републичких власти, као и политичка превирања током осамдесетих година, закључно са таласима „Антибирократске револуције”.
Посебан значај ове студије огледа се у томе што историју Војводине сагледава из различитих перспектива, повезујући политичке и уставне промене са економским кретањима, националном структуром становништва и ширим друштвеним процесима. Ослањајући се на критички историографски приступ, аутор пружа обиље података и подстицај за даља истраживања ове сложене и значајне теме. Како истиче академик Љубодраг Димић у својој рецензији, реч је о делу које представља видан историографски допринос и значајан ослонац за стицање поузданих сазнања о прошлости Војводине у југословенској националној и државној заједници.
Књига има 439 страна, а поред предговора и епилога садржи библиографију и именски и географски регистар. Главни уредник издања је проф. др Срђан Шљукић, а рецензенти су академик Љубодраг Димић, академик Мира Радојевић и проф. др Александар Касаш. Штампање књиге помогао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине.
У Матици српској је 5. и 6. новембра 2026. године одржан међународни научни скуп „Два века Матице српске“ (1826–2026), организован поводом великог јубилеја – две стотине година од оснивања најстарије српске књижевне, културне и научне установе. Окупивши истакнуте научнике, универзитетске професоре и истраживаче из Србије и иностранства, скуп је био посвећен сагледавању историјске улоге Матице српске, њеног доприноса развоју српске науке, књижевности, језика, уметности и културе, као и разматрању места и задатака ове установе у савременом друштву.
Свечано отварање скупа одржано је 5. новембра у Свечаној сали Матице српске. Присутнима су се поздравним речима обратили Његово преосвештенство Епископ мохачки Дамаскин, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и директор Издавачког центра Матице српске.
Током дводневног научног програма, организованог у четрнаест тематски разноврсних сесија, разматрана су бројна питања из историје Матице српске и њеног двовековног деловања. Посебна пажња посвећена је околностима њеног оснивања, улози у обликовању српског културног и националног идентитета, развоју научне и издавачке делатности, историји Летописа Матице српске, као и раду Матичиних одељења, библиотеке и галерије. Излагања су обухватила и питања српског књижевног језика, лексикографије, књижевности, историје, филозофије, права, друштвених и природних наука, историје уметности и културних веза српског народа са другим европским народима. Значајан део научних саопштења био је посвећен историји и делатности словенских матица, њиховим међусобним односима и улози у очувању националних култура. Посебно су разматране везе Матице српске са Матицом словеначком, Матицом моравском и Матицом словачком, чиме је двовековна историја Матице српске сагледана и у ширем европском културноисторијском контексту. Разноврсност представљених истраживања потврдила је ширину Матичиног научног и културног деловања, али и њен трајни значај као установе која већ два века окупља научнике, књижевнике, уметнике и културне посленике. Научни скуп пружио је прилику да се, уз преиспитивање досадашњих резултата, отворе и нова истраживачка питања о будућности Матице српске, њеној улози у очувању културног наслеђа и могућностима даљег развоја научне и међународне сарадње.
Радови представљени на скупу биће објављени у посебном зборнику радова. Одржавање научног скупа финансијски су подржали Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Посебну захвалност Матица српска упућује добротворима и пријатељима који су својим даровима и услугама допринели успешној организацији скупа: цвећари „Флорентин”, која је обезбедила цветне аранжмане за свечане и радне просторије; произвођачима меда „Земља пчела” и „Марков мед”, који су даровали мед за учеснике, госте и послужење; штампарији „Стела”, која је помогла у припреми и изради материјала за учеснике; као и „Виноградима Урошевић” и Винарији „Војновић”, који су даровали вина за госте и учеснике скупа.
Међународни научни скуп „Два века Матице српске” представља један од значајних догађаја у оквиру обележавања великог Матичиног јубилеја, потврђујући континуитет њене научне и културне мисије и њену отвореност за нове облике сарадње и истраживања. Цео скуп је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
Са жаљењем обавештавамо јавност да се, услед непредвиђених организационих околности, одлаже одржавање свечаности „Његошев дан у Матици српској”, која је била заказана за петак, 13. новембар 2026. године, поводом двадесет година постојања Његошевог одбора Матице српске.
О новом термину одржавања свечаности јавност ће бити благовремено обавештена.
Награда „Ђорђе Јовановић” за најбољу књигу есеја и књижевне критике објављену између два међународна сајма књига у Београду додељена је ове године двема књигама у издању Матице српске.
Лауреаткиње за 2025/2026. годину су др Милена Кулић, ауторка књиге „Поетика драме и ангажман”, и др Јелена Марићевић Балаћ, ауторка књиге „Метаморфозе Милорада Павића”. Свечано уручење награда одржано је у уторак, 10. новембра 2026. године, у Библиотеци „Ђорђе Јовановић” у Београду.
Одлуку о награђеним књигама донео је стручни жири у саставу: Миливој Сребро (председник), Слађана Илић и Борис Булатовић (чланови). Прочитано је саопштење стручног жирија, а присутнима се обратио директор Библиотеке града Београда Ненад Миленовић. Награда „Ђорђе Јовановић” додељује се од 1967. године и током готово шест деценија њени добитници били су неки од најистакнутијих српских књижевника, критичара и проучавалаца књижевности, међу којима су Љубомир Симовић, Радомир Константиновић, Милорад Павић, Миодраг Поповић, Миодраг Павловић, Предраг Палавестра, Јован Христић, Светлана Велмар-Јанковић, Петар Пијановић, Михајло Пантић, Александар Јерков, Јован Делић, Марко Недић и Љиљана Пешикан Љуштановић и многи други.