Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 73/2. „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

У овој свесци своје радове објавили су: Дарко Тодоровић, Михајло Морача, Драган Тубић, Александра Новаков, Радмило Маројевић, Јован Попов, Младен Јаковљевић, Горан Максимовић, Горан Петровић, Милица Алексић, Енрико Даванцо, Светлана Шеатовић, Срђан Орсић, Ђорђе Ђурђевић, Јелена Младеновић, Милица Мојсиловић, Миливој Бајшански, Жељко Вељковић, Ленка Настасић, Јелена Марићевић Балаћ, Александар Пејчић, Лазар Букумировић, Весна Николић, Јелена Јовановић, Бојан Чолак, Љиљана Пешикан Љуштановић, Ана Козић, Вук Петровић, Наташа Драгин, Радослав Ераковић, Миона Татаревић, Персида Лазаревић ди Ђакомо. Главни и одговорни уредник овог броја је проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Републичко такмичење из Српског као нематерњег језика одржано је 24. маја 2026. године у ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови. Такмичење је организовала Матица српска, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Национални савет националних мањина и ОШ „Херој Јанко Чмелик“, а финансирало га је Министарство просвете Републике Србије. Спонзор овог такмичења била је Општина Стара Пазова, која је обезбедила оброке и освежење за све учеснике. На Такмичење се пласирало укупно 140 ученика 7. и 8. разреда основних школа, који уче српски као нематерњи језик по А и Б програму, што чини четири групе такмичара. Од тог броја учествовао је 121 ученик из 51 школе. Ученици су дошли из различитих округа Републике Србије: Севернобачког, Западнобачког, Јужнобачког, Сремског, Севернобанатског, Средњебанастког, Јужнобанатског, Рашког, Питорског (Димитровград) и Пчињског (Босилеград). Награде на Републичком такмичењу освојило је 40 ученика: прво место – 10, друго место – 11, треће место – 19 ученика.

Низом манифестација обележава се 200 година од оснивања Матице српске међу којима је и изложба „Издавачко предузеће Матице српске” аутора Јане Богдановић. Рукописима, преписком, фотографијама и књигама који припадају фонду Издавачког предузећа Матице српске приказан је полувековни рад овог некада значајног издавачког предузећа. Изложбом су истакнути период оснивања и период гашења предузећа, библиотеке „Мозаик”, „Данас”, „Српска књижевност у сто књига”, „Овејана зрнца” и „Плави зец”. Изложбу прати каталог Издавачко предузеће Матице српске.

У свечаном фоајеу Матице српске, 12. јуна 2026. године, у присуству бројних сарадника и колега, изложбу је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске указавши на важност Издавачког предузећа Матице српске. На отварању је говорила и управница Рукописног одељења Матице српске проф. др Зорица Хаџић Радовић која је истакла да ће у Рукописном одељењу посебна пажња бити усмерена на архивску грађу Издавачког предузећа Матице српске као битног дела историје Матице српске. Отварању изложбе је присуствовала и Снежана Јанковић, помоћник секретара Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Изложба је реализована средствима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

У биоскопу „Арена синеплекс“ у Новом Саду 17. јуна 2026. године одржана је премијера документарно-играног филма „Легати Матице српске: Матичин грб”, аутора и редитеља Драгана Стојменовића.

У филму играју: Слободан Нинковић у улози Текелије, Љиљана Лисковић у улози оперске диве, Саша Латиновић у улози пчеле и Мирјана Гардиновачки у улози Матице српске. Саговорници у филму су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, др ум. Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске, и прим. др мед. Владимир Сакач, председник Историјског друштва лекара Војводине.

Продукцију филма помогли су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Управа за културу Града Новог Сада. Премијерним приказивањем овог филма настављено је представљање легата Матице српске као драгоценог дела српске културне баштине.

У понедељак, 15. јуна 2026. године, одржано је представљање књига академика Јована Делића. Том приликом представљене су књиге „Достићи немогуће: разговори са Јованом Делићем“ Милоша Јевтића, као и студије „Гојко Ђого – црни аргонаут српског пјесништва“ и „Милутин Бојић – пјесник модерне и вјесник авангарде“. О књигама су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, доц. др Јелена Марићевић Балаћ и др Милена Кулић, осветљавајући различите аспекте Делићевог научног рада. На крају програма присутнима се обратио академик Јован Делић. Он је представио основне токове свог досадашњег рада и нагласио да ове књиге представљају део шире замишљеног пројекта посвећеног изучавању српске поезије 20. века. Академик Делић је истакао да је у оквиру тог истраживачког подухвата планиран наставак рада на новим темама, песницима и књижевним појавама које су обележиле модерну српску књижевност. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.