Програм

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Верољуба Вукашиновића, Зорана Ђерића, Милутина Ђуричковића, Тихомира Нешића и Драгице Стојановић, те преводи поезије Катажине Шведе и прозе Валерија Сдобњакова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Нине Стокић о Антонију Хаџићу, Весне Гајић о Платону, Јелене Јовановић Костић о Добрици Ћосићу и Фројду и Вука Трнавца о Башлару, Хајдегеру и Дериди. Тема рубрике „Сведочанства” је поезија Верољуба Вукашиновића кроз текстове: Јована Делића, Бошка Сувајџића, Милене Кулић и Милице Миленковић. Славко Гордић пише о промискуитету прозног и поетског гвора, а Дејан Милорадов о књизи „Кућа и хлеб” Милана Мицића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Недић, Лазар Букумировић, Драгана Јовановић, Јана Алексић, Лазар Милентијевић, Софија Ракочевић, Симонида Лончар и Хелена Савић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У Свечаној сали Матице српске, у среду 4. фебруара 2026. године, одржан је програм казивања поезије и подсећања на културно-историјске чињенице под насловом „Песници своме Летопису и својој Матици“. Овим песничким програмом, на посебан и свечан начин обележено је два века трајања Матице српске, а програм је био један у низу садржаја приређених поводом великог јубилеја.

У програму су учествовали песници: Матија Бећковић, Милосав Тешић, Злата Коцић, Ђорђе Нешић, Драган Јовановић Данилов, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Гордана Ђилас, Благоје Баковић, Мирослав Алексић, Ненад Шапоња и Иван Негришорац. Програм је водила Соња Дамјановић, која је повезивала песничке наступе са подсећањем на значај „Летописа“ и културно-историјску улогу Матице српске у српском духовном и културном простору. Управо тај спој песничког гласа и чињеница о традицији и мисији Матице српске дао је вечери јединствену свечаност. Бројност и заинтересованост публике потврдили су да овакви програми имају снажан одјек и да Матица српска остаје живо место сусрета стваралаштва и традиције. Вече је завршено у топлој атмосфери, уз дуге аплаузе и утисак да је поезија поново показала своју саборну и окупљајућу снагу. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић присуствовао је Свечаној академији поводом 150-годишњице оснивања Војно-географског института „Генерал Стеван Бошковић“ у Београду. Свечани програм одржан је у Београдском драмском позоришту, у уторак 3. фебруара 2026. године са почетком у 19 часова. Поздравне речи одржали су заменик директора пуковник др Радоје Банковић који је говорио о прошлости, садашњости и будућности института, као и академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности, који је говорио о Стевану Бошковићу и његовом научном делу. Потом је одржан пригодан драмско-музички програм у којем је описана историја и садашња делатност Војно-географског института: та делатност је од великог значаја како за војни тако и за цивилни сектор српског друштва.

У понедељак, 26. јануара 2026. године, уочи Светог Саве, у Матици српској одржана је традиционална Светосавска беседа. Ове године беседник је био др Бојан Јовановић. У музичком делу програма учествовао је Хор Саборне цркве „Свети Георгије“ под управом проф. др Богдана Ђаковића. Након обраћања проф. др Драгана Станића, председника Матице српске, др Бојан Јовановић је у беседи „Светлост светосавља“ говорио о Светом Сави, једној од најважнијих и најсветлијих личности српске историје и духовности.

Др Бојан Јовановић нагласио је: „Схватити вредности светосавља значи бити достојан личности дела нашег највећег свеца. Иако се познавањем и знањем веровање чини сувишним, значај Светог Саве у српској култури је знатно већи од сваког парцијалног сагледавања и тумачења. И управо та реалност која се простире изван границе рационално појмивог и прагматичног света, дефинише вредност светосавља чије свевремено и надвремено исијавање представља и данас поуздан духовни оријентир. Трајуће духовно и културно наслеђе је светло које је и данас путоказ за излаз из актуелних невоља. Светосавље је свето завештање једног значајног, импозантног духовног искуства отвореног према сваком који својим животним подвигом и добрим делима настоји да се потврди.“

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.