Из штампе је изашао број 112 (2/2025) Зборника Матице српске за историју. Зборник Матице српске за историју објављује научне радове из области историје, помоћних историјских наука и сродних хуманистичких и друштвених дисциплина. Радови који се објављују у часопису разврстани су у следеће категорије: оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика и научна библиографија. Поред тога, часопис објављује и прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва.

Садржај свеске бр. 112 чине ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ (шест радова), ГРАЂА (један рад) и ПРИКАЗИ (три рада). У свесци се налазе и следеће рубрике: АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ, РЕЦЕНЗЕНТИ ЧЛАНАКА У 2025. ГОДИНИ, РЕГИСТАР ИМЕНА, ПОЛИТИКА УРЕДНИШТВА, УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ и ПОЗИВ НА ПРЕПЛАТУ.

У категорији ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ радове потписују Мирослав Павловић, Атила Пфајфер, Александра Илић Рајковић, Александра Вулетић, Биљана Вучетић, Александар В. Милетић и Наталија Димић Ломпар. У категорији ГРАЂА аутор рада је Марија Андрић. У категорији ПРИКАЗИ радове потписују Марко Кричка, Василије Ђ. Крестић и Предраг Вајагић.

Уредништво Зборника радило је у следећем саставу: др Петар В. Крестић (главни и одговорни уредник), проф. др Ђорђе Бубало, др Александра Новаков, мр Гордана Петковић, академик Мира Радојевић, др Срђан Рудић, др Александар Фотић и др Небојша Шулетић.

Инострани чланови: проф. др Габор Агоштон, др Максим Јурјевич Анисимов, проф. др Росица Стефанова Градева, доц. др Пјотр Крезел, др Иван Лаковић и проф. др Ђузепе Мота.

Нови број Зборника доступан је на сајту Матице српске и може му се приступити на следећем линку.

Из штампе је изашла нова свеска, број 149 (2/2025), Зборника Матице српске за природне науке. Зборник Матице српске за природне науке (Matica Srpska J. Nat. Sci.) је часопис у којем се објављују научни радови из свих области природних наука. Часопис уређују Уредништво и Међународни савет уредништва. Размењује се са 63 институције из 23 земље света.

Садржај свеске бр. 149 чине ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ (пет радова), ПОЛИТИКА УРЕДНИШТВА и УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ. У категорији ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ аутори радова су: Борис Ђ. Радак, Јован М. Пешканов, Алекса З. Влку, Горан Т. Аначков, Мирјана Р. Ћук, Ранко Д. Перић, Андраж Л. Чарни, Милош М. Илић, Тијана С. Шикуљак, Анкица М. Миловановић, Душан Д. Игић, Драгана М. Вуков, Драгица М. Благојевић, Бојана С. Бокић, Тамара Ж. Јурца, Дубравка М. Милић, Рудолф Р. Кастори, Ивана В. Максимовић, Марина И. Путник–Делић и Ливија Ј. Цветићанин.

Уредништво је радило у саставу: проф. др Горан Аначков (главни и одговорни уредник), академик Рудолф Р. Кастори, проф. др Ивана В. Максимовић, академик Слободан Б. Марковић, проф. др Милан Н. Матавуљ, др Марјан С. Никетић и проф. др Ливија Ј. Цветићанин.

Нови број Зборника доступан је на сајту Матице српске и може му се приступити на следећем линку.

Из штампе је изашао број 196 (4/2025) Зборника Матице српске за друштвене науке. Часопис објављује научне чланке и расправе из области социологије и демографије. Радови су разврстани у следеће категорије: монографска студија, оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, научна библиографија и хроника. Поред тога, часопис објављује и прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва.

Садржај свеске бр. 196 чине чланци и расправе (пет радова), прикази (четири рада) и некролог са два текста. У Зборнику се налазе и рубрике Аутори у овом броју, Рецензенти чланака у 2025. години, Регистар личних имена, Политика уредништва и Упутство за ауторе.

У рубрици ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ радове потписују: Радоје В. Шошкић, Часлав Д. Копривица, Илија Миловановић, Јасмина Пекић и Јасмина Коџопељић, Слободан Антонић и Душко Р. Кузовић. У рубрици ПРИКАЗИ објављени су текстови Драгана Тубића, Александра Гајића, Михаела Антоловића и Душка Кузовића.

Уредништво Зборника чине: др Душан Достанић, главни уредник; проф. др Милош Ковић, одговорни уредник; проф. др Даниела Арсеновић, проф. др Бошко И. Бојовић, проф. др Милан Брдар, проф. др Костас Дузинас, др Миша Ђурковић, проф. др Ђорђе Игњатовић, проф. др Часлав Копривица, проф. др Митко Котовчевски, проф. др Јована Милутиновић, проф. др Ђорђе Митровић, проф. др Милован Митровић, проф. др Дејан Михајловић, др Драго Његован, др Александра Павићевић, проф. др Јасмина Пекић, проф. др Ранка Перић Ромић, проф. др Душан Пророковић, проф. др Хуанг Пинг, проф. др Бранислав Ристивојевић, проф. др Миломир Степић и проф. др Срђан Шљукић.

Нови број Зборника доступан је на сајту Матице српске и можете му приступити на овом линку.

У среду, 4. марта 2026. године, у Руском дому у Београду представљена је књига Митре Рељић, „Српска гробља на Косову и Метохији, уништена споменичка и језичка баштина”, у издању Матице српске, Архива Косова и Метохије и Дома културе „Грачаница”. Поздравну реч упутио је директор Руског дома Јевгениј Александрович Баранов. О књизи су говорили проф. др Драган Станић, проф. др Софија Милорадовић, проф. др Милош Ковић, као и ауторка. Програм је водила др Александра Новаков.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је рекао: „Ово што Митра Рељић ради је херојски чин. Она мапира простор у коме су Срби живели у својој духовној и културној колевци. Спасава од заборава та места као сведочанство да су Срби ту постојали, јер се на КиМ суочавамо са народом, идеолошки обликованим, да затире сваки траг српског народа и свега што његово постоји у култури КиМ. То је и разлог актуелног напада на Универзитет Приштина са седиштем измештеним у Косовску Митровицу због чега би све културне установе и држава Србија морали нешто да учине”.

Директор Института за српски језик САНУ проф. др Софија Милорадовић је констатовала: „На српској косовско-метохијској земљи се већ дуги низ година силом и на бешчасне начине уништавају српски животи (мора се, истине ради, рећи – и не само српски), имовина и сакрални објекти, али књига коју представљамо сведочи о још једноме, својеврсноме начину скрнављења, сакаћења и брисања памћења српскога народа. Стога, мукотрпан и са разним и великим ризицима скопчан посао обилажења српских гробаља у нашој јужној покрајини ради обједињавања натписа на њих урезаних, представља труд вредан сваке хвале и дивљења, а објављивање ове књиге је полагање једног дела од изузетне вредности у ризницу српског језичког и културног наслеђа. Можда најбоље појашњење прилика под којима је овај рукопис настајао налази се у следећем запису руског новинара Јевгенија Баранова: ʼВикендом, када на факултету нема наставе, Митра седа на аутобус и одлази преко реке, тамо, на албанску страну. Све ове године она ризикује свој живот обилазећи једно по једно српско гробље и пажљиво преписујући у свеску имена и презимена оних који су ту сахрањени. Митра не сумња да ће српска гробља, раштркана по целом Косову, ускоро нестати, али једно сигурно зна: докле год буде живо сећање на оне који су некада живели на овој земљи, ова ће земља бити српска”.

Редовни професор Филозофског факултета у Београду, историчар проф. др Милош Ковић рекао је да је Митра Рељић својим делом и животом морални узор и образац за многе и да причом о истини, која није дужна да буде весела, настоји да отргне од заборава оне који почивају испод разорених хумки, и додао да је косовска тема, којом се недовољно бавимо, најзначајнија тема у нашој земљи.

Професорка Рељић се прво обратила на руском језику, затим је подсетила да је „поимање гробаља као светих места својствено, разуме се, не само хришћанској него и јудејској, муслиманској и другим традицијама. По данашњем стању гробаља на Косову и Метохији, на којима нису поштеђене ни хумке беба рођених и умрлих у истој години, слабије упућен човек могао би помислити да код Албанаца изостаје страхопоштовање према преминулима. Наравно да то није тако и могли бисмо навести доста примера који показују да Албанци брину о преминулим сродницима. Како је онда могуће да се нико од њих не успротиви незапамћеном вандализму својих сународника, питање је које ће свако од вас вечерас себи поставити. Јасно је да сви нису рушили као што је и јасно да су претварајући српске светиње у пепео многи од њих осећали страх од Божије руке, о чему сведоче и лична казивања. Ипак, остајали су неми према злоделима својих сународника из страха од одмазде и, чешће, из уверења да циљ оправда свако средство, а циљ је затирање српских трагова”. Професорка Рељић је цитирала и владику Николаја „Сва блага, на нама и око нас, не вреде једнога хришћанског гробља, ни најмањег”.

У уметничком делу програма учествовали су Симона Новаков, ученица првог разреда Музичке школе „Исидор Бајић” из Новог Сада која је у пратњи корепетиторке Мирије Лунгу извела композицију „Сон“, од Рахмањинова, као и песму „Расти, расти мој зелени боре”. уз пратњу некадашњег богослова Призренске богословије Андреја Тодоровића. Представљање је пратила презентација о уништеним споменицима на гробљима Косова и Метохије.

Програму су присуствовали Његово преосвештенство епископ моравички Тихон, бројне значајне личности српске културе и науке, као и сарадници Матице српске.

Фотографије су уступљене од стране Руског дома у Београду.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављенa je колективнa монографије „Од Мораве до Мораве IV: Из историје чешко-српских односа“. Приређивачи издања су проф. др Верица Копривица, проф. др Александра Корда Петровић, проф. др Вацлав Штјепанек и проф. др Ладислав Хладки, а издање је објављено у суиздаваштву Матице српске и Матице моравске.

О издању је водила рачуна научна редакција у саставу: проф. др Верица Копривица, проф. др Александра Корда Петровић, проф. др Драган Станић, проф. др Ладислав Хладки, др Бронислав Хохолач, проф. др Либор Јан, проф. др Јиржи Малирж, доц. др Вацлав Штјепанек, а рецензенти су проф. др Љубодраг Димић, проф. др Иво Поспишил и проф. др Далибор Соколовић.

Ова колективна монографија представља наставак сарадње између Матице српске и Матице моравске, чији односи су, након извесног прекида, почели интензивно да се развијају 1999. године када је Матица моравска обележавала 150. годишњицу свог оснивања и том приликом Брно посетио тадашњи председник Матице српске проф. др Божидар Ковачек. Круну сарадње Матице српске и Матице моравске представља објављивање монографија о историји српско-чешких односа, названих карактеристично „Од Мораве до Мораве“ – од српске реке Мораве до истоимене реке у Моравској. Прва књига изашла је 2005. године у организацији и издању Матице моравске, другу је 2011. припремила Матица српска. Трећу монографију објавила је Матица моравска, а четврти том, најобимнији до сада издала је Матица српска, и, као и обично, садржи поглавља о историјској сарадњи, овога пута посебно у 20. веку, наравно, бележи сарадњу у области књижевности и музике, а не изоставља ни чешко-српске лингвистичке теме.

У четвртом тому ове колективне монографије своје радове су објавили Јана Шкерлова, Томаш Хробак, Вацлав Штјепанек, Павел Крејсингер, Срђан Мићић, Павел Марек, Милан Совиљ, Јонаш Поспихал, Слободан Селинић, Ивана Кочевски, Христина Медић, Александра Корда Петровић, Катарина Митрићевић Штепанек, Снежана Поповић, Хелена Бошкова и Наташа Срдић. На крају публикације налази се корисна литература о овој теми. Технички уредник издања је Вукица Туцаков, а стручни сарадник др Милена Кулић.

Четврти том колективне монографије „Од Мораве до Мораве“ може се прочитати и у електронском издању на сајту Матице српске.