У издању Института за српски језик САНУ, Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је „Споменица Милки Ивић и Павлу Ивићу о стогодишњици рођења“, посвећена научном делу и наслеђу истакнутих српских и светских лингвиста, академика Милке Ивић (1923–2011) и академика Павла Ивића (1924–1999). Зборник је због свог обима објављен у две књиге и садржи 85 научних радова 86 аутора. Уредници зборника су академик Јасмина Грковић Мејџор, проф. др Софија Милорадовић и проф. др Исидора Бјелаковић.
Следећи широка научна интересовања Милке и Павла Ивића, аутори прилога бавили су се бројним питањима из области синхронијске и дијахронијске лингвистике. У зборнику су заступљени радови из дијалектологије, историје језика, етимологије, ономастике, фонетике, фонологије, синтаксе и семантике, лексикологије, лингвокултурологије, творбе речи, опште лингвистике и нормативистике. Прилози објављени у овом зборнику показују колико је научно наслеђе Милке и Павла Ивића и данас присутно и подстицајно у савременој лингвистици. Објављивањем „Споменице Милки Ивић и Павлу Ивићу о стогодишњици рођења“ три институције са којима су живот и научни рад двоје академика били на различите начине тесно повезани одале су почаст њиховом изузетном доприносу српској и светској линвистици.
У уторак 25. августа у Музеју Срема одржан је први у низу програма поводом обележавања јубилеја Два века Матице српске у Сремској Митровици. Публику је у име домаћина поздравио Андрија Поповић, директор Музеја Срема, који је истакао значај одржавања програма у част јубилеја Матице српске у Сремској Митровици, и подсетио на јубилеј Музеја Срема који ове године обележава осамдесет година постојања. Централни део програма била је промоција моногафије Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске др Јелене Веселинов. О књизи су говорили др Милан Мицић, рецензент монографије, и ауторка. Прогам је обогатио дуо „Пахуље“ који чине две ученице у класи виолина, гудачког одсека у основној Музичкој школи „Петар Кранчевић“ у Сремској Митровици.
У издању Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је научна монографија др Милене Кулић „Поетика драме и ангажман: теоријско-критичка мисао Слободана Селенића о драмској уметности“. Књига је објављена у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске“, а њено штампање омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Рецензенти књиге су проф. емерита др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ, проф. др Ксенија Радуловић и проф. др Бошко Сувајџић.
Реч је о првој монографији у којој је теоријско-критичка мисао Слободана Селенића о драми и позоришту целовито и системски истражена. Иако је Селенићево књижевно дело до сада најчешће проучавано у оквиру његовог прозног и драмског опуса, његови теоријски текстови о драмској уметности, антологичарски рад и позоришна критика нису били обухваћени јединственом монографском анализом.
Како се истиче у уводној речи, Слободан Селенић припада кругу аутора чији се значај не исцрпљује у једној области стваралаштва. Као писац, професор, теоретичар драме, антологичар и позоришни критичар, оставио је дубок траг у проучавању и разумевању савремене драмске уметности. Његови увиди у структуру драмске форме, природу ангажмана, однос текста и сцене и развој модерне драме и данас представљају драгоцено полазиште за нова тумачења књижевности и позоришта. Монографија показује на који начин Селенић тумачи појаве модерне драме, како разуме однос драмског текста и позоришне представе и у којој мери његови теоријски и критички радови представљају важан део развоја српске театрологије. Посебна пажња посвећена је унутрашњим везама између његовог теоријског, критичарског, антологичарског и драматуршког рада, као и његовом разумевању ангажоване драме. Значај ове монографије огледа се у томе што попуњава уочљиву празнину у досадашњим истраживањима Селенићевог дела, истовремено осветљавајући његов допринос српској теорији драме, позоришној критици и театрологији.