Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (бр. 73), који садржи оригиналне научне радове из театрологије, музикологије и етномyзикологије.
Уредништво Зборника је радило у следећем саставу: др Зоран Максимовић, главни и одговорни уредник, др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника, др Мирјана Веселиновић Хофман, др Ивана Перковић, др Ира Проданов Крајишник, др Катарина Томашевић, др Јернеј Вајс (Словенија), др Јадвига Сопчак (Пољска), др Вера Обрадовић Љубинковић, др Срђан Радаковић, др Мирослав Мики Радоњић, др Марина Миливојевић Мађарев, др Маријана Прпа Финк и др Данка Лајић Михајловић
Садржај свеске бр. 73 чине студије, чланци, расправе (6 радова), сећања, грађа, прилози (3 рада), прикази (3 рада), IN MEMORIAM (5 радова) уредничко обраћање на српском и енглеском језику, именски регистар, упутство за ауторе и списак рецензената.
У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објављени су радови Бојане С. Радовановић Шупут, Александра Н. Васића, Горана Т. Гаврића, Срђана Д. Атанасовског, као и коауторски радови Марије М. Милтојевић и Миомире М. Ђурђановић, те Марије Т. Маглов и Монике Ј. Новаковић.
У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ објављен је коауторски рад Давида Д. Покрајца, Саше Спасојевића и Николе П. Зекића, затим радови Амре З. Латифић и Александре М. Милошевић. ПРИКАЗЕ су објавили Свенка Л. Савић, Марија А. Адамов и Немања Н. Совтић.
Текстове у IN MEMORIAM рубрици написали су Милана М. Стојадиновић Милић, Зоран М. Максимовић, Свенка Л. Савић, Габриела Теглаши Јојкић и Горан Ибрајтер.
Зборник је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а можете му приступити и на линку
У четвртак, 16. априла 2026. године, у Матици српској је одржана промоција зборника „Омладина и попкултурни утицаји”, који су заједнички објавили Центар за културну обнову Археофутура, Архив Војводине и Научно удружење за развој српских студија. О зборнику, који је уредио Александар Гајић, говорили су рецензент проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, директор Археофутуре мср Никола Павловић и председник Омладинског одбора Матице српске др Милена Кулић.
Овај догађај уједно је означио почетак овогодишњег низа значајних активности Омладинског одбора Матице српске, и то у посебно важној јубиларној години за ову институцију. Популарна култура данас није само простор забаве, већ доминантан систем који обликује свест, вредносне моделе и идентитет младих, због чега захтева озбиљан и одговоран научни приступ. Зборник се одликује изразитом мултидисциплинарношћу, обухватајући теме од утицаја друштвених мрежа, преко политичке моћи и традиције, па све до рок музике и телевизијских феномена. Промоција је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Јане Алексић, Ненада Шапоње, Милорада Павића, Ивана Павића и Драгомира Шошкића, те преводи прозе Саманте Швеблин и Анатолија Рјасова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о „Ламенту над Београдом” Милоша Црњанског, Иване Нешовановић о драми „Код вечите славине” Момчила Настасијевића, Николе Миљковића о Лаву Н. Толстоју, те превод есеја Ибрахима Калина о уметности и цивилизацији. Тема рубрике „Сведочанства” је Светосавска беседа Бојана Јовановића одржана у Матици српској, беседа о Светозару Милетићу Горана Васина изговорена на Свечаној седници Матице српске, те Змајева награда коју су ове године поделили песници Јана Алексић и Ненад Шапоња. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Наташа Дракулић Козић, Ленка Настасић, Томислав Јовановић, Павле Зељић, Младен Јаковљевић, Милица Ћуковић и Маријана Јелисавчић Карановић. У рубрици „Из света” Владан Матић пише о културној политици у Протекторату Чешке и Моравске.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.
Дана 8. 4. у Свечаној сали Матице српске, пред бројном публиком ансамбл „Камерна резонанца” одао је почаст значајном композитору Светозару Саши Ковачевићу, изводећи његове песме. Раније је овај ансамбл, који наступа у саставу Јулија Бал и Маја Грујић за клавиром, Богдан Јовановић за виолончелом и Весна Аћимовић као сопранисткиња, учествовао у снимању ЦД издања са делима уваженог композитора у оквиру пројекта Академије уметности у Новом Саду.
Многе од аранжмана изведених на концерту осмислила је Јулија Бал, чији је рад на овом пољу међународно примећен, о чему најбоље сведочи учешће „Камерне резонанце” на престижном такмичењу фондације ИБЛА 2023. године нa којем је проглашена за апсолутног победника у композиторској категорији, а учешће ансамбла са пројектом „Вокализе” награђено концертом у Карнеги холу у Њујорку.
Свако од музичара из ансамбла негује дуготрајну и разноврсну посвећеност музици, што се очитује кроз њихове професионалне биографије. Др ум. Весна Аћимовић освајала је бројна признања и награде, и вишегодишњи је добитник стипендије Фонда Меланија Бугариновић. Од 2001. године хонорарни је сарадник Опере Српског народног позоришта. Остварила је улоге у више од 400 представа широм Србије. Стекла је звање инструктора Associated Board of the Royal School of Music за Југоисточну Европу. Поред бројних запажених наступа у земљи и иностранству, снимала је за РТВ Београд и РТВ Нови Сад. Ангажована је као редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, где је обављала и дужности шефа Катедре за соло певање. Др ум. Јулија Бал пијанисткиња је и композиторка са раскошном интернационалном репутацијом. Након запаженог наступа у Карнеги холу 2009. године, где је примила одличне критике њујоршких музичких критичара, њена каријера кренула је узлазном путањом. Лауреат је више значајних награда, међу којима и признања часописа „Музика класика” за најбољу публикацију 2013. године, а 2018. председник Бразила одликовао је Орденом „Рио Бранко” за допринос дипломатским односима Србије и Бразила. У продукцији РТВ-а приказан је документарни филм „Етида” посвећен њеном уметничком раду. Богдан Јовановић, мастер виолончела, као члан Омладинске филхармоније „Naissus”, наступао је у златној дворани „Musikverein”-a. Такође, наступа са симфонијским оркестрима „Орфелин” и „Макрис”, Београдским симфоничарима, Суботичком филхармонијом, Војвођанским симфонијским оркестром, а био је и члан Оркестра Опере Српског народног позоришта. Радио је и као стручни сарадник за камерну музику и гудачки квартет на Академији уметности у Новом Саду. Предаје виолончело у МШ „Ватрослав Лисински” у Београду. Маја Грујић, пијанисткиња, дипломирала је клавир на Факултету музичке уметности у Београду, и у току студија добила специјалну награду из Фонда Радмиле Ђорђевић за перспективног клавирског сарадника у раду са соло певачима. На истом факултету завршила је специјалистичке студије из камерне музике. Учествовала је као клавирска подршка студентима на бројним нашим и међународним такмичењима, одржала концерте у већим градовима у земљи а учествовала је и на познатим уметничким фестивалима (НОМУС, СОМУС, ОКТОХ, Тиски цвет…). Издала је два компакт-диска – са Браниславом Јатићем (бас) 2001. и са Весном Аћимовић (сопран) 2009. године.
Омаж композитору Светозару Саши Ковачевићу, у изведби ансамбла „Камерна резонанца”, у сваком смислу био је успешан и надахњујући концерт, који је публика дочекала са одушевљењем. Сопранисткиња Весна Аћимовић заблистала је и кроз своје глумачке способности, а пијанисткиња Јулија Бал информисала је присутне о композитору и делима. Цео наступ био је праћен пројекцијама на видео-биму. Ко је овај дивни концерт пропустио, може га одложено погледати на Youtube каналу Матице српске.
У Српском културном центру „Свети Сава” у Суботици, у петак 3. априла, одржано је песничко вече под називом „Песници своме Летопису и својој Матици”, у оквиру манифестације „Недеља православља”, а поводом обележавања великог јубилеја Матице српске. Овим програмом, на свечан и надахнут начин, указано је на трајну везу између српског песништва, „Летописа Матице српске“ и саме Матице српске као једне од најважнијих установа српске културе.
Своје стихове казивали су истакнути савремени српски песници: Матија Бећковић, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Благоје Баковић, Гордана Ђилас, Ђорђе Нешић, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Ненад Шапоња и Иван Негришорац. Програм је водила Милена Кулић. Песничко вече у Суботици још једном је потврдило да Матица српска и њен Летопис остају важна места сусрета традиције, савременог стваралаштва и духовног континуитета српске културе.
