У четвртак, 8. октобра 2026. године, Матицу српску је посетио истакнути књижевник и академик Влада Урошевић, овогодишњи добитник Међународне књижевне награде „Милован Видаковић“, која му је додељена у оквиру 20. Међународног фестивала прозе „Прозефест“, који се од 6. до 9. октобра одржава у Културном центру Новог Сада. Током посете Матици српској, са угледним књижевником разговарали су председник Матице српске проф. др Драган Станић и др Милена Кулић, научни сарадник.
Влада Урошевић, песник, романсијер, приповедач, есејиста, преводилац и књижевни критичар, један је од најзначајнијих савремених писаца. Члан је Македонске академије наука и уметности и Српске академије наука и уметности, а његово богато књижевно стваралаштво преведено је на бројне светске језике. Добитник је многих значајних књижевних признања, међу којима се издвајају „Златни венац“ Струшких вечери поезије (2023) и Сретењски орден I степена, којим га је Република Србија одликовала 2024. године за изузетне заслуге у књижевности и култури.
У Свечаној сали Градскe кућe Ужице, 6. октобра, одржан је свечани програм посвећен великом јубилеју Два века Матице српске. Том приликом, Протокол о сарадњи између Матице српске и Града Ужице потписали су Рајко Радосављевић, заменик градоначелнице Ужица, и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Протокол представља основ за реализацију заједничких програма из области културе, образовања, науке и очувања културног наслеђа.
Бројној публици др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, представили су историјат и рад ове најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Након тога присутнима су се обратили Рајко Радосављевић, као и Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице. Свечаности су присуствовали и Данијела Мрда, директорка Архива Босне и Херцеговине и Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске, који су Матици српској поклонили своја репрезентативна издања. У пријатној атмосфери, након свечаности, разговарано је о моделима сарадње између ових институција. Са делегацијом Општине Бајина Башта, која је присуствовала свечаном догађају, планире су активности за 2027. годину, будући да та сарадња континуирано траје од 2023. године, када је потписан Протокол о сарадњи са овом Општином.
У едицији „Прва књига Матице српске“ објављене су две нове књиге: „Белешке о нестајању“ Иване Јањић и „Све ће то лекар описати: медицински списи Лазе Лазаревића у контексту његовог књижевног стваралаштва“ Марије Цветићанин. Едиција „Прва књига“, покренута 1957. године у оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске, више од шест деценија пружа простор младим ауторима који први пут самостално наступају пред књижевну и научну јавност. У њој је до сада објављено више од три стотине наслова из области поезије, прозе, драме, књижевне критике, теорије и есејистике, а међу некадашњим ауторима „Прве књиге“ налазе се многа данас значајна имена српске књижевности и науке.
Књига „Белешке о нестајању“ Иване Јањић тематизују заборав и памћење, пролазност, породичне и међуљудске односе, старење, губитак, осећање усамљености, али и начине на који се лични идентитет обликује и преиспитује у додиру са свакодневицом.
Књига „Све ће то лекар описати: медицински списи Лазе Лазаревића у контексту његовог књижевног стваралаштва“ Марије Цветићанин представља књижевно-научну студију посвећену једном мање истраживаном сегменту стваралаштва Лазе Лазаревића. Полазећи од његових медицинских списа и стручних бележака, ауторка их доводи у везу са Лазаревићевим приповеткама и показује на који начин његово лекарско искуство кореспондира са његовим књижевним светом.
Нове књиге истовремено показују жанровску и тематску ширину „Прве књиге“, од савремене уметничке прозе Иване Јањић до књижевно-историјског истраживања Марије Цветићанин. Уредништво едиције „Прва књига“ чине Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, др Јана Алексић, Мирослав Алексић, др Виолета Митровић и Весна Капор. Ликовну опрему нових издања урадила је Јована Веселинов, технички уредник Вукица Туцаков, а стручни сарадник др Милена Кулић. Конкурс за едицију Прва књига Матице српске реализован је уз подршку Града Новог Сада и Легата Олгице Грубетић.
У издању Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Мануил Козачинскиј, Траедокомедија – Јован Рајић, Трагедија сирјеч печалнаја повјест о смерти посљедњаго царја серпскаго Уроша Пјатаго и о паденији серпскаго царства“, коју је приредила Драгана Грбић. Књига је објављена у едицији „Језичка баштина“ Одељења за књижевност и језик, као резултат рада у оквиру пројекта „Писци предстандардног периода српског књижевног језика и њихова дела“ (руководилац пројекта: проф. др Исидора Бјелаковић), а у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске“. Главни уредник едиције је проф. др Исидора Бјелаковић, а рецензенти издања су проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Зорица Несторовић.
Имајући у виду историју издања „Траедокомедије“ и „Трагедије“ и нераскидиву повезаност ова два дела, овде су драме приређене заједно. Текст „Траедокомедије“ Мануила Козачинског се доноси на основу критичког издања Властимира Ерчића из 1980. године, а текст „Трагедије“ Јована Рајића приређен је на основу првог издања из 1798. године. Будући да је будимско издање „Трагедије“ штампано црквеном ћирилицом и овде се драма објављује тим писмом, за разлику од „Траедокомедије“ која се штампа грађанском ћирилицом. Остали детаљи везани за приређивање ова два текста детаљно су образложени у поглављу „Приређивачке напомене уз транслитерацију Траедокомедије Мануила (Михаила) Козачинског и Трагедије Јована Рајића“. Штампање ове књиге финансирао је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.
У Матици српској у среду 23. септембра 2026. године одржана предавања посвећена српско-француским културним везама. О историји и раду Институту за славистику, као и о значају Југословенске секције ове институције, говориле су проф. др Хелен Мела, председник Института за славистику у Паризу, и др Ливија Екмечић са Универзитета Сорбона у Паризу. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.
Проф. др Хелен Мела одржала је предавање „Институт за славистику: мост који у Француској спаја културе средње и источне Европе“, у којем је представила историјат и савремено место Института за славистику у француској и европској славистици. Говорећи о почецима Института, подсетила је на улогу француског историчара и професора Сорбоне Ернеста Денија, чија је идеја била да ова установа истовремено буде средиште научног проучавања словенског света и посредник између словенских култура и француског друштва. Представљајући рад Института током више од једног века, проф. др Мела говорила је о његовој богатој издавачкој делатности, библиотеци и архиву, као и о научним и културним програмима који се у њему организују. Било је речи и о издавачкој делатности Института, нарочито о часопису „Revue des études slaves“, који излази од 1921. године, као и о монографијама, зборницима, приручницима и другим публикацијама посвећеним словенским језицима, књижевностима, историји и културама. Проф. др Мела указала је и на бројне везе Института са просторима некадашње Југославије и на публикације посвећене српским и југословенским темама. Међу новијим пројектима поменула је и књигу „Hélène de Serbie“, чије је објављивање подржала Матица српска.
Др Ливија Екмечић одржала је предавање „Југословенска секција Института за славистику у Паризу“, у којем се, на основу архивске грађе Института, осврнула на настанак и рад једне од његових првих секција. Истакла је да је почетком 20. века, а нарочито током Првог светског рата и у првим послератним годинама, у Француској створена веома подстицајна атмосфера за развој словенских студија и за интензивније културно и научно повезивање Француске са словенским народима. Посебно је осветлила настанак Југословенске секције, чији се почеци везују за последње године Првог светског рата, док је њен рад институционализован 1919. године. Значајан део предавања био је посвећен часопису „Revue Yougoslave“, покренутом 1919. године са намером да француској и западноевропској јавности представи културу и народе новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На челу часописа и Југословенске секције налазио се Александар Арнаутовић. Након престанка излажења „Revue Yougoslave“ крајем 1920. године његово место у ширем славистичком контексту заузео је „Revue des études slaves“, у којем су од самог почетка сарађивали и српски и југословенски научници, међу којима је посебно активан био Александар Белић.
Др Екмечић представила је и богат научни и културни живот који се развијао око Југословенске секције. Она је организовала предавања, књижевне и музичке вечери, фолклорне програме и различите прославе, пружала подршку југословенским студентима у Француској и посредовала у научној и културној размени. Просторије Института биле су и место окупљања југословенских студената и интелектуалаца, који су у њима учили, користили библиотеку, слушали предавања и обележавали празнике, међу којима Светог Саву, Видовдан и Дан народног уједињења.
Оба предавања показала су да српско-француске културне и научне везе имају дубоке историјске корене и да је Институт за славистику у Паризу током више од једног века био једно од важних места њиховог развијања и очувања. Истовремено, представљена архивска грађа и савремени рад Института сведоче о могућностима даљег проучавања и унапређивања сарадње српске и француске научне и културне средине. Предавања су снимљена и могу се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
