У издању Одељења за друштвене науке Матице српске објављена је монографија „Друштво, политика и држава у делу Стојана Новаковића“, аутора др Александра А. Миљковића. Монографију је приредила др Јелена Миљковић Матић у оквиру научноистраживачког пројекта Матице српске „Историје српске социологије“.

Из „Предговора“ др Јелене Миљковић Матић, увиђамо с колико споредних нејасноћа, неразумевања и препрека се аутор сусрео при тежњи да објави овај свој рад, који је сада пред нама. Такође, у „Предговора“ сазнајемо како је аутор, Александар А. Миљковић, упознао дело Стојана Новаковића и што је, од не мале важности, свој докторат о својим истраживањима и сазнањима бранио пред комисијом којом је председавао наш велики историчар Радован Самарџић (из рецензије др Ане Вуковић).

Монографија Александра А. Миљковића подробно приказује и контекстуализује мисао и дело једног од најутицајнијих политичара, али и најплоднијих српских интелектуалаца друге половине 19. и почетка 20. века. Миљковић први део своје анализе посвећује Новаковићевом истраживању историје српског средњег века и анализи својинских институција проније и баштине, карактеристикама средњовековног села, града и војске, као и покушају теоријског дефинисања и емпиријског истраживања еснафа поменутог периода. Аутор затим ставља у контекст ширих историјских разматрања Новаковићеву анализу заступљености задруге у односу на нуклеарну породицу у селима тога доба. Миљковић одаје признање Новаковићу сматрајући га утемељивачем модерних друштвених наука у Србији истичући да историјске анализе Стојана Новаковића по свом карактеру нису само историјске, већ се могу подвести под социолошке, етнолошке, економске, филолошке, чак и психолошке.

Важност књиге Друштво, политика и држава у делу Стојана Новаковића је пре свега у поцртавању значаја Стојана Новаковића за развој српских друштвених наука, а посебно у истицању његовог места у развоју домаће социологије. Политички профил, изузетно детаљно приказан, нам сведочи да је Новаковић један од претеча и утемељивача српске либералне мисли, и данас битног чиниоца српске политичке сцене. Премда је Новаковић себе сматрао конзервативцем, из Миљковићевог приказа се може закључити да се овај конзервативизам најпре огледао у противљењу радикалском и социјалистичком разумевању демократије и државе.

Књига пред нама омогућава читаоцима опсежан увид у шири контекст у којем ствара Стојан Новаковић и боље разумевање политичке и друштвене климе у Србији на прелазу из 19. у 20. век, чиме осветљава генезу облика мисли присутних и у савременој Србији. Такође, књига на успешан начин приказује научни рад једног од најзначајнијих српских друштвених интелектуалаца, покривајући како оне теме које су значајне за историју науке, тако и она поља Новаковићевих истраживања која и данас имају научну релевантност (из рецензије др Стефана Мандића).

Структуру рукописа обима 293 стране, аутор је компоновао тако да садржи: предговор, списак скраћеница, увод, након којих следе пет поглавља: (1) Утицаји на интелектуални развитак, (2) Народ и друштво у српској средњовековној држави, (3) Критика историје и књижевно-историјска и друштвена критика, (4) Расправе о Првом српском устанку и (5) Други списи. На крају су закључна разматрања у којим аутор сумира своја сазнања о месту Стојана Новаковића у историји наше социологије и наших друштвних наука. Аутор је уложио велики напор да своје ставове и анализу солидно теоријски утемељи, тако да његов рад садржи 743 фусноте. Он се позива на бројну стручну литературу, што његовој анализи даје изузетан кавалитет. Користио је 45 дела Стојана Новаковића, 130 дела других аутора, као и богату архивску грађу и изворе (из рецензије проф. др Јовице Тркуље). Обим књиге је 227 страна.

Главни уредник је проф. др Срђан Шљукић. Рецензенти су: проф. др Јовица Тркуља, др Ана Вуковић и др Стефан Мандић. Штампање књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Ово издање објављено је у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске”.

У свечаној дворани Текелијанума у Будимпешти, у суботу, 10. октобра 2026. године, одржана је свечана трибина под називом „Матица српска – два века трајања и савремени изазови”. Овај стручни скуп био је посвећен великом јубилеју – двестогодишњици оснивања најстарије српске књижевне, културне и научне институције.

Свечаност је отворило Његово Високопреосвештенство митрополит будимски господин Лукијан, који је подсетио на историјску и духовну важност Матице српске, утемељене 1826. године управо у Пешти. Митрополит је истакао да се права вредност једне институције не мери само дужином постојања, већ способношћу да очува наслеђено и пренесе га будућим нараштајима. Указујући на заједничку мисију Цркве и Матице српске у очувању духовног и културног идентитета, он је нагласио одговорност данашњих генерација да сачувају не само српску реч, већ и њену душу. Након тога, присутне су поздравиле Њена екселенција Александра Ђуровић, амбасадорка Републике Србије у Мађарској, и др Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској. Посебан допринос свечаном почетку дале су рецитације пригодних стихова Десанке Максимовић, Јована Јовановића Змаја и Раше Попова, које су казивали Теодора Пејатовић, ученица Српске гимназије у Сегедину, и Павле Мацановић из Будимпеште.

У централном делу програма, истакнути представници Матице српске, њених установа и српске академске заједнице осветлили су кључне аспекте двовековног рада и савремене улоге ове институције:

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, говорио је о историјском развоју, значају установе у очувању српске културе, језика и националног идентитета, као и о њеним задацима у савременом друштву.

Академик проф. др Тибор Варади, редовни члан САНУ, анализирао је значај Матице српске из перспективе мађарског културног простора, наглашавајући њену улогу у историји српско-мађарских културних веза и прожимања.

Др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, посветила је излагање оснивачима и задужбинарима чија су далекосежна визија и доброчинство поставили саме темеље трајања ове куће.

Др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, представила је историјски развој и улогу Галерије у заштити и презентацији српског уметничког наслеђа у светлу овог великог јубилеја.

Модератор скупа био је др Коста Вуковић, управник Српског црквеног музеја у Сентандреји, који је указао на изузетну важност овог јубилеја за српску заједницу у Мађарској. Он је подсетио на историјски амбијент у којем је Матица рођена, дубоке везе српског народа са овим просторима, као и на плодну сарадњу Епархије будимске са Матицом српском на очувању културне баштине.

Након свечане трибине, организовано је стручно вођење кроз изложбу „Сеобе се настављају вечно – очима Текелијанума кроз векове”, које је водила Милкица Поповић из Музеја Војводине. Поставка је омогућила присутнима да се детаљније упознају са богатом прошлошћу Текелијанума и његовим местом у духовној и културној историји српског народа.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић уручио је Његовом Високопреосвештенству митрополиту будимском господину Лукијану медаљу која је изливена поводом двестогодишњице Летописа Матице српске.

Порука овог јубиларног сабрања у Будимпешти надилази само подсећање на славну прошлост и сведочи о континуитету једне институције која је опстала као стуб српске културе, науке и уметности кроз пуна два века. У граду у којем је основана и где су српски просветитељи оставили неизбрисив траг, још једном је потврђена важност очувања историјског памћења и културних веза које спајају генерације. Овај значајан јубилеј не представља само осврт на велика остварења наших предака, већ и позив садашњим нараштајима да са једнаком одговорношћу чувају то непроцењиво духовно и културно завештање за оне који тек долазе. Ова свечаност одржана је у оквиру манифестације „Српски дани” – месеца српске културе у Мађарској, коју организује Епархија будимска, под покровитељством Министарства културе Републике Србије, Владе АП Војводине и Кабинета председника Републике Српске.

Објављена је прва књига зборника радова с научног округлог стола „Историја и култура српског народа у усорско-теслићком крају”, који је одржан у Теслићу 5. априла 2025. године. Зборник доноси радове из историје, етнологије, социологије, лингвистике, туризмологије, науке о књижевности, филозофије. Аутори су из Теслића, Новог Сада и Бање Луке: Драган Тубић, Милан Мицић, Тадија Никчевић, Алекса П. Касаповић, Богдан Шекарић, Матија Перовић, Дејан Милорадов, Тешо Ристић, Саша Чекрлија, Кристина Кајиш, Бранка Трифуновић, Јелена Г. Рељић и Богомир Ђукић. Рецензенти радова били су проф. др Ђура Харди, проф. др Бошко М. Бранковић, др Татјана Бугарски, проф. др Мато Пижурица, проф. др Стево Пашалић, мр Гордана Ђилас, Исидора Душанић и Алекса П. Касаповић.

На једном месту из аспекта различитих наука приказан је живот српског народа на простору Усоре и Теслића. Ова књига плод је успешне дугогодишње сарадње између Матице српске, Српског културно-просвјетног друштва „Просвјета” Теслић и Града Теслића. Штампање зборника омогућио је Град Теслић. Главни уредник зборника јесте др Милан Мицић, док су чланови уредништва још и мр Дејан Милорадов и мр Драган Тубић.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за славистику“, св. 109 за 2026. годину. У овој свесци Зборника радове су објавили др Дарја Војводић, др Валериј Гречко, др Јан Дин-дза, др Денис Иофе, др Јевгениј Јаблоков, др Натото Јаги, др Јулија Јегорова, др Масуми Камеда, др Светлана Кардинска, мср Марија Кувекаловић, др Људмила Кузмичова, др Јелена Кусовац, мср Клаудија Мајер Веселиновић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Александар Марков, др Хироко Масумото, др Ксенија Мељчакова, др Иља Морозов, др Јелена Пенска, др Дмитриј Полонски, др Андреј Росомахин, др Олга Соколова, др Светлана Томић, др Марк Уљанов, др Олга Хаванова, мср Ана Цветковић, др Јаков Чечњов, др Василиса Шљивар, др Наталија Шрома, др Оксана Штајн.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се прочитати на сајту Матице српске.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXIX/1 за 2026. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објавили су своје радове Орсат Лигорио, Наташа Драгин, Душанка Вујовић, Милица Динић Маринковић, Александра Марковић, Марија Пастор-Кичи, Дејан Марковић и Гордана Ивковић. У рубрици „Хроника“ објављени су текстови Мата Пижурице и Данке Вујаклије, а за рубрику „Критике и прикази“ писали су Јасмина Дражић, Веран Станојевић, Марина Шафер, Александра Кардош Стојановић, Милан Ајџановић и Милица Рабреновић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети на сајту Матице српске.