Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 300 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига” (за Милену Кулић), Матице српске 1, 21000 Нови Сад, али шаљу обавезно и електронским путем уз Ауторску изјаву на мејл адресу milena.kulic@maticasrpska.org.rs. Уз биографију аутора обавезно навести мејл адресу и број телефона аутора.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. маја 2026. године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву у пет примерака коју може преузети овде. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске до краја августа. За све додатне информације можете можете се обратити путем мејла milena.kulic@maticasrpska.org.rs. Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.

Низом манифестација обележава се 200 година од оснивања Матице српске међу којима је и изложба Два века Матице српске 1826–2026 „Историјат, обиље и јединство једне кошнице“ ауторке Александре Јовановић, архивске саветнице. Рукописима, преписком и фотографијама који припадају Фонду Матице српске и Збирци Рукописног одељења документован је историјат настанка Матице српске у Пешти, са нагласком на осниваче и прве приложнике Матице српске. Изложбом је указано на личности и догађаје који су обележили околности око настанка Матице српске, оснивачима Матице српске али и другим личностима попут Саве Поповића Текелије и текелијанумске епохе, као и о стваралачком раду који је указао да је свака одука, околност и догађај о којем су поменуте личности одлучивале, протекао у знаку очувања континуитета и традиционалне мисије коју су баштинили њени далековиди и мудри оснивачи и утемељивачи.

У свечаном фоајеу Матице српске, 23. фебруара 2026. године, у присуству бројних сарадника и колега, изложбу је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске указавши на избор приказаних докумената која сведоче о оснивању Матице српске као најстарије књижевне, културне и научне установе српскога народа. Од посебног значаја истакнут је централни документ, „Основ Матице српске” написан од стране адвоката Јована Хаџића, првог председника Матице српске. Изложбу прати Каталог.

Изложба је реализована средствима Министарства културе и информисања Републике Србије и Управе града Новог Сада.

Поводом двестогодишњице оснивања Матице српске, 24. фебруара 2026. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је Свечана седница Матице српске. Седници је председавао председник Матице српске проф. др Драган Станић и подсетио је присутне на постигнуте резултате, успешно реализоване активности и објављене публикације, као и на недавно уручен Орден Карађорђеве звезде првог степена, уручен Матици српској на Сретење. Генерални секретар др Милан Мицић позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске преминулим између две Свечане седнице.

У оквиру свечаног програма, а поводом 200. годишњице рођења Светозара Милетића, беседио је проф. др Горан Васин. У беседи под насловом „Светозар Милетић – српска идеја и велике силе“ указао је на значај Милетићевог политичког и интелектуалног деловања, истичући његова промишљања о утицају великих сила на решавање српског и Источног питања и на обликовање српске националне идеје.

У другом делу седнице, након што је управник послова Матице српске др Јелена Веселинов прочитала уредбу о додељивању награде, председник Жирија за доделу Змајеве награде Матице српске, господин Селимир Радуловић, упознао је присутне са одлукама Жирија и прочитао записник са његове седнице.

О награђеној књизи „Показне вежбе“ Јане Алексић текст саопштења проф. др Саше Радојчића, члана жирија, прочитала је др Милена Кулић, а о награђеној књизи „Близанац времена“ Ненада Шапоње говорио је Селимир Радуловић, председник Жирија. Лауреати су се обратили присутнима пригодним говорима, а стихове из награђених књига говорио је драмски уметник Милош Станковић.

Свечаности су присуствовали представници културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске, који су својим присуством дали свечан тон обележавању јубилеја Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је, у уторак 17. фебруара 2026. године, примио делегацију Матице словачке из Мартина, на челу са председником г. Марјаном Гешпером. Два председника су разговарала о наставку плодне сарадње двеју установа, а посебно о одржавању Конгреса словенских матица у оквиру прославе Два века Матице српске. Постигнута је сагласност да се тај скуп одржи у Матици српској у Новом Саду током 2026. године, али ће се о модалитетима и организацији тога скупа још обављати договори.

У Матици српској, 11. фебруара са почетком од 18 часова, одржана је промоција књига проф. др Маријане Прпа Финк: „Сценски језик изражен кроз покрет у представама Српског народног позоришта после Другог светског рата“ (2023) и „Сценско дејство изражено кроз покрет: у представама Српског народног позоришта од првих до будућих глумица и глумаца“ (2025). Обе је издала Матица српска, а настале су у оквиру четворогодишњег научног пројекта Одељења за сценске уметности и музику, којим ауторка руководи.

На промоцији су говорили др Зоран Максимовић, секретар Одељења за сценске уметности и музику, проф. др Живко Поповић, ментор ауторке и један од рецензената књиге, проф.др Уна Ђелошевић, као и сама ауторка проф. др Маријана Прпа Финк. Јана Ненадовић, мастер студенткиња глуме, читала је одабране одломке из књига.

Догађај је отворио секретар и уредник посебних издања Одељења за сценске уметности и музику др Зоран Максимовић, који је нагласио да ова промоција, као и остали програми 2026. године, имају за циљ да дају допринос обележавању јубилеја Двестогодишњице постојања Матице српске.

Како је истакнуто на промоцији, књиге представљају значајан допринос театролошким истраживањима, јер позориште, као ефемерну уметност која постоји у тренутку сусрета глумца и гледаоца, сагледавају кроз анализу покрета и визуелне документације, пре свега фотографија са представа. Ауторка полази од тезе да се сценски језик може реконструисати и тумачити и деценијама након извођења представе, уколико се примени одговарајућа методологија.

У првој књизи фокус је на редитељима и поетикама које су обликовале послератни период Српског народног позоришта, док друга књига анализира глумачке поетике – од зачетака ове институције до савремених извођача. Истраживање се ослања на принципе које је развио Еугенио Барба о универзалним законитостима сценског покрета, као и на психоаналитичке појмове Царл Густав Јунг, чиме ауторка отвара нови угао тумачења сценског израза.

Говорници су нагласили да се рад проф. др Маријане Прпа Финк налази на споју уметничке праксе и науке, будући да је др Прпа Финк остварила каријеру и као глумица. Њене књиге зато представљају наставак традиције театролошке реконструкције представа, али са посебним фокусом на суштину покрета, а не на његову спољашњу имитацију. Посебна вредност ових издања огледа се у томе што се истраживање светских теоријских модела примењује на домаће позоришно наслеђе, чиме се традиција Српског народног позоришта додатно промишља и учвршћује у савременом научном контексту.

Промоција је окупила представнике академске и уметничке заједнице, а закључено је да ове две књиге представљају важан допринос разумевању сценског покрета као суштине позоришне уметности и трајног културног наслеђа.