У оквиру програма обележавања јубилеја „Два века Матице српске“ изашла је из штампе монографија „Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске” др Јелене Веселинов. Настала из пијетета према добротворима чији су животи посебни, а дела достојна дивљења, публикација садржи биографије 61 задужбинара и причу о судбини 68 задужбина. У седишту пажње су задужбинари чије биографије откривају необичне, а понекад и драматичне животне приче. Реч је о људима различитог порекла и иметка, којима је Матица српска била народна кућа и којој се, са пуним поверењем, могло поверити имање да буде употребљено на корист српског народа, његове културе, књижевности и науке. Неки су своје задужбине оснивали из чистог родољубља, други из захвалности, јер су и сами некада били стипендисти Матичиних задужбина. Свако основно писмо и тестамент носе отисак личности и времена настанка које ауторка сликовито приближава читаоцу. Задужбинари су улагали у образовање кроз стипендирање ученика и студената, подстицали књижевност и уметност, давали у хуманитарне сврхе. Кроз причу о статусу и животу задужбина, књига прати успон и пад српског грађанства на простору на којем је деловала Матица српска. Текст употпуњује богат визуелни материјал са приказима ликова задужбинара, задужбинске имовине и релевантних документа. Захваљујући обухватном истраживању и коришћењу бројних и разнородних извора, ауторка је уверљиво и стилски питко испричала причу о задужбинарству у Матици српској, иза које се јасно и видљиво очитавају вредности и идеали српског грађанског друштва.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Владимира Пиштала, Драгана Јовановића Данилова, Ранка Павловића, Перице Маркова, Војислава Милутина, те преводи прозе три словачке ауторке (Ванда Розенбергова, Светлана Жухова и Јана Бењова) и поезије Бена Китинга. Рубрика „Есеји” доноси текстове Драгана Асановића о Албахарију и Кишу, Милице Алексић о Иви Ћипику, Марија Лигуорија о рецепцији Доминика Рее у Шведској и Невена Миљатовића о два романа о средњем веку. Тема рубрике „Сведочанства” је књижевни опус Владимира Пиштала о којем пишу Мина Ђурић, Снежана Кесић и Бранко Ристић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јана Алексић, Марија Ђурић, Павле Зељић, Софија Милорадовић, Марко Паовица, Младен Јаковљевић и Хелена Савић. У рубрици „Из света” Дејан Ајдачић пише о вредновању књига и савременим књижарима.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У Подгорици, у Српској кући, 16. маја 2026. године у 19 часова, одржан је културни програм посвећен обележавању 200-годишњице оснивања Матице српске. У програму, који је водио књижевник Будимир Дубак, а који је организован старањем Конференције српских националних организација у земљама региона, учествовали су председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, песници Игор Мировић и Ненад Шапоња. Председник Станић је одржао уводну беседу о природи Матице српске, њеној прошлости, садашњости и будућности, а потом је Селимир Радуловић говорио о књизи Завети Матице српске: водич кроз најстарију српску културну установу. У наставку програма своју поезију су читали Игор Мировић, Ненад Шапоња, Селимир Радуловић и Иван Негришорац. После завршетка овог програма присутна публика се задржала у дужем разговору са представницима Матице српске.

Дана 13. маја у Свечаној сали Матице српске наступили су врсни уметници које је бројна публика дочекала са одушевљењем – виолиниста Михал Будински и пијанисткиња Хилда Шван.

Пијанисткиња Хилда Шван, доцент на Катедри за клавир Академије уметности у Новом Саду, истакла се богатом концертном активношћу у земљи и иностранству, као и сарадњом са еминентним уметницима међу којима се издваја виолиниста Стефан Миленковић. Добитница је бројних награда и признања на домаћим и међународним такмичењима, а наступала је у најзначајнијим концертним салама у Србији и иностранству.

Виолиниста Михал Будински, редовни професор Академије уметности у Новом Саду, припада реду најзначајнијих виолиниста средње генерације. Током вишедеценијске уметничке каријере остварио је више од 200 концерата као солиста, камерни музичар и концерт-мајстор, сарађујући са бројним домаћим и иностраним уметницима и ансамблима. Добитник је значајних награда у земљи и иностранству, а активно је присутан и у педагошком раду.

Публика је имала прилику да ужива у стилски разноврсном и захтевном програму који је обухватио дела Лудвига ван Бетовена, Франца Шуберта, Беле Бартока и Мориса Равела. Концертно вече отворено је Бетовеновом Сонатом за виолину и клавир бр. 4 у а-молу, оп. 23, док је централно место у програму заузела Шубертова Соната у А-дуру „Le Grande Duo“. Посебну живост и колорит донеле су Бартокове „Румунске игре“, а концерт је завршен виртуозном Равеловом „Циганом“ (Tziganne), једним од најатрактивнијих дела виолинске литературе.

Надахнуто музицирање и уиграна сарадња двоје уметника публика је наградила дуготрајним и срдачним аплаузом, те су се извођачи вратили на сцену и извели бис. Цео концерт протекао је у изузетној атмосфери и оставио снажан утисак на присутне.Уколико сте пропустили да га одгледате уживо, можете наћи снимак на линку.

Захваљујући СОКОЈ-у, концерти су ослобођени ауторске накнаде.

У Никшићу и Подгорици одржана су представљања књиге др Јелене Марићевић Балаћ „Метаморфозе Милорада Павића. Павићу, књига дубоке радости тумачења“, објављене у оквиру делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске. Прво представљање приређено је 27. априла 2026. године у просторијама Друштва чланова Матице српске у Црној Гори у Никшићу, у сарадњи са Студијским програмом за српски језик и јужнословенске књижевности. Разговор са ауторком водио је доц. др Горан Радоњић, који је у уводном обраћању представио њен научни и стваралачки рад, посебно истичући њен допринос проучавању српске прозе и поезије. На крају вечери ауторка је читала песму „Бритва” из своје књиге поезије „Без длаке на срцу“.

Дан касније, 28. априла 2026. године, књига је представљена и у Народној библиотеци „Радослав Љумовић” у Подгорици, где је са ауторком разговарао мср Стефан Синановић. И овај сусрет био је посвећен Павићевом делу, његовим поетичким преображајима, везама са српском књижевном традицијом и могућностима новог читања једног од најзначајнијих српских и светских писаца. Током разговора истакнуто је да је књига „Метаморфозе Милорада Павића“ настала на основу докторске дисертације „Барок у белетристичком опусу Милорада Павића“, али да је рукопис значајно проширен новим истраживачким увидима.

Рецензенти књиге су академик Јован Делић, проф. др Слободан Владушић и проф. др Драган Станић. У рецензентским оценама истакнуто је да књига доноси свеже и оригиналне увиде у Павићев опус и потврђује његово место не само као репрезентативног писца једног књижевног правца, већ као класика српске и светске књижевности.