У Београду је отворен 58. Међународни сајам књига под мотом „Простори слободе”. Традиционалну културну манифестацију отворио песник Љубивоје Ршумовић, а посетиоцима се у име земље почасног госта Пољске обратила Олга Токарчук, позната пољска списатељица, овогодишња кандидаткиња Пољске за Нобелову награду.
Љубивоје Ршумовић је отварајаћи Сајам књига рекао „Пре 200 година први министар просвете Србије рекао: Књиге, браћо моја књиге, а не звона и прапорци. Наш народ је видовито у усменом певању књигу изједначио са писменошћу, а европски ђак Доситеј знао је да писменост отвара још једне очи људима, кроз које душа гледа.” Говорећи о значају књиге, Ршумовић је цитирао неколико великих имена значајних за писменост и књижевност: Није учен онај који чита књиге, него онај који зна шта чита! – каже једна пословица, а о моћи и значају књиге у просвећивању и очувању народа говори и свети Ћирило у Прогласу словенским народима свим: Своју причу да изнесем, много ума у мало речи казујући: Наги су сви без књига народи! Борхес је Рај замишљао као својеврсну библиотеку. Ћамил Сијарић је своју похвалу књизи сажео у четири речи: Кућу кућом чине књиге! Вилијам Фокнер је чак оставио завештање: Циљ ми је да историја мог живота гласи – писао је књиге и умро!” Ршумовић је Сајам књига отворио следећом реченицом: „Као огорчени противник сваке врсте затварања – проглашавам овогодишњи Сајам књига отвореним!”
Свечаном отварању присиствовали су председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседник др Миодраг Матицки, управница послова Јелена Веселинов и домаћини штанда Матице српске.
Матица српске је на 58. Међународном сајму књига у Београду представила своја нова издања. На штанду најстарије издавачке куће у нашем народу изложена су издања Научних одељења Матице српске, Издавачког центра Матице српске, Галерије Матице српске и Библиотеке Матице српске.
Са поносом истичемо редовно излажење „Летописа Матице српске”, покренутог далеке 1824. године и једанаест научних часописа.
У овогодишњој продукцији издваја се капитално издање други том „Српске ециклопедије”, која се израђује у сарадњи са САНУ и Заводом за уџбенике.
Монографске публикације Матице српске резултат су рада на научноистраживачким пројектима који се реaлизују у седам научних одељења: „Василије Крестић, Срби у Угарској 1790 – 1918”; Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, „Правопис српскога језика” (ново издање); Слободан Ћурчић, Млађен Јовановић, Тивадар Гаудењи, Александар Илић, „Атлас насеља Војводине, I књига, Срем”; Љубомирка Кркљуш, „Средишњи органи власти у српској Војводовини 1848-1849”.
Сарадња са другим институцијама резултирала је књигама: поновљено издање књиге Радослава М. Грујића „Српске школе 1718-1739”, Матица српске и Радио-телевија Србије у Едицији „Рара”; Добрило Аранитовић „Библиографија часописа Мисао 1919 – 1937”, Матица српска и ЈП Службени гласник; Нада Савковић „Театрољубље”, Академија уметности, Нови Сад и Матица српска; Чедомир Раденовић, Миломир Филиповић, Милосав Бабић „Међузависност процеса закаснеле флуоросценције хлорофила, фотосинтезе и оплемењивања кукуруза”, Матица српска и Институт за кукуруз „Земун Поље”.
Матица српска је увек посебну пажњу посвећивала књижевном подмлатку. Доказ је Едиција „Прва књига”, покренута 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено више од 250 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла узоран углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте. У овогодишњем колу објављене су књиге два млада песника: Горан Томић „Незванично мртав” и Жарко Алексић „Кућни биоскоп”. Представљање овогодишњег кола Едиције „Прва књига” одржаће се на штанду Матице српске у суботу 26. октобра 2013. године у 12 часова.
Изузетан подухват Издавачког центра Матице српске представља четврто коло у десет књига Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, чији је главни уредник Миро Вуксановић. Четврто коло садржи следеће књиге: „Стара српска поезија; записи и натписи, аренге”, приредио Томислав Јовановић; „ Лирско-епске народне песме”, приредила Марија Клеут; „Симеон Пишчевић”, приредила Мирјана Д. Стефановић; „Војислав Илић”, приредила Зорица Хаџић; „Светолик Ранковић”, приредио Радослав Ераковић; „Бранислав Нушић”, приредио Јован Љуштановић; „Јован Дучић”, приредио Бојан Чолак; „Владан Десница”, приредио Жељко Милановић; „Милован Ђилас”, приредио Миро Вуксановић; „Књига о Змају Лазе Костића”, приредио Миливој Ненин.
У Едицији „Матица”, чији је главни уредник Миро Вуксановић, објављена је књига „Сродници”, Светлане Велмар-Јанковић.
Галерија Матице српске представила је своја нова издања, која прате разгранату делатност ове установе: Александра Стефанов, Јелена Огњановић „Аквизиције Галерије Матице српске 2001−2011”; Јована Милутиновић, Александра Стефанов „Потрага за благом. Дечји водич кроз Галерију Матице српске”; Ратомир Кулић „Збирка печатњака XVIII и XIX века Галерије Матице српске”; Тијана Палковљевић, Жан Лик Гоестер Игор Антић, Жорж Вијо „Сава Шумановић и тајна под куполом / Sava Šumanović et le secret de la Coupole”; „Хуманизам и ренесанса у централним Апенинима. Паралеле / Umanesimo e rinascimento nell`Appennino Centrale. Paralleli / Humanism and Renaissance in Central Apennines. Parallels”, уредници Тијана Палковљевић, Ilias Tasias, Даниела Королија Црквењаков; Ратомир Кулић, Милан Соларов „Петар Ћурчић, Поклон-збирка Петра Ћурчића”; Бранка Кулић„Уметност XVIII века у колекцији Галерије Матице српске”, суиздавач Српска академија наука и уметности, Београд.
Библиотека Матице српске публиковала је следеће наслове из области библиотекарства: „Библиографија књига у Војводини: 2010”; „Годишњак Библиотеке Матице српске: за 2011”; „Годишњак Библиотеке Матице српске: за 2012. У Едицији „Посебна издања Библиотеке Матице српске” објављена је књига „Приручник за љубитеља књиге”, чији је приређивач Александер Ајерланд у преводу Оливере Кривошић.