У петак, 14. фебруар 2014. године, у 12 часова у Свечаној сали Матице српске и читаоници Библиотеке Матице српске одржана је промоција другог тома СРПСКЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ. Поздравни говор одржао је Председник Србије господин Томислав Николић је пре промоције разговарао са Председништвом Матице српске и том приликом му је представљен рад Матице српске у целости.

Промоцији су присуствовали: званичници Републике Србије, Аутономне Покрајине Војводине, Града Новог Сада, Његово преосвештенство епископ бачки, господин др Иринеј, Његово преосвештенство епископ сремски, господин Василије, донатори, сарадници и чланови Редакција и Уређивачког одбора Српске енциклопедије, чланови Управног одбора Матице српске, чланови Одбора Одељења МС и други матичини угледници.

Председник Републике Србије господин Томислав Николић је у свом поздравном говору истакао:  „Иако је рад на енциклопедијама, лексиконима, речницима пре свега у домену одговорности интелектуалне елите (научника, професора, институтских радника), он непосредно зависи од државе, од њене политичке воље и од њене материјалне подршке. А како је стање енциклопедистике уједно и огледало једне земље и народа, наша држава се мора потрудити да помогне институције које у овој осетљивој области раде. У  том контексту Матица српска има посебну улогу и значај. Од ње држава највише очекује зато што представља саборну институцију, интелектуалне, научне и духовне снаге које су оспособљене за најсложеније послове. Одлика Матице јесте спој традиционалног и модерног, искуства и енергије, а о њеној несумњивој оспособљености за водеће место у српској лексикографији јасно говоре њени досадашњи резултати на овом пољу. Загледан у објављене наслове и наслове у припреми ако кажем да је Матица српска већ постала незванични српски Енциклопедијско-лексикографски завод“.

Академик Предраг Пипер је истакао да… „Свака национална енциклопедија јесте огледало друштва у којем настаје, укључујући не само оне који су је написали и уредили, него и најширу јавност, пре свега, научну, али такође оне који у држави воде научну, културну и просветну политику. Енциклопедија је, поред осталог, слика о себи коју једно поколење оставља потомцима.

… Објављивањем овог, другог тома Српске енциклопедије, подигнута су оба стуба планиране велике лексикографске грађевине. Они су лице те куће знања о српском народу, на којој ће се истрајно радити док се не доврше, како је замишљенo, и други делови исте целине.

…Треба веровати да ће бити довољно заједничке добре воље, снаге и знања да се рад на Српској енциклопедији успешно настави и да се једног дана срећно заврши на корист свима који то дочекају и оних који после њих долазе.“

Проф. др Драган Станић је излагање насловио: Српска енциклопедија као тријумф српске научне заједнице.

„ … Српска енциклопедија је добро организован караван који се упутио зацртаном трасом и стреми свом коначном циљу. Пут је далек, терет прилично велик и драгоцен, а успутне опасности изразите и честе. Циљ је веома пажљиво одабран, траса оцртана крајње одмерено и промишљено, караван сачињен од учесника који тај подухват могу да изнесу, па је напредак у пословима и данима више него очигледан. Крећемо се предвиђеним путем, застајемо на одмориштима где се скупља нова снага и показују постигнути резултати, а кад пристигнемо на коначан циљ, биће потпуно јасно шта је све учињено и какве су огромне користи од овога што сада радимо. На свом путу, међутим, караван не би могао да истраје и да обави све задатке да не постоји много људи добре воље који са својих места и упоришта показују колико је и њима стало да овог каравана и до користи које ће он омогућити. Тиме се чини да муке на путу буду подношљивије, а радост због успеха већа“.

Председник Матице српске проф. Станић је подсетио: „Матица је дугим радом постала природни, спонтани енциклопедијско-лексикографски центар српске културе. Ту су настајали најважнији српски прилози у овој области, па у томе треба потражити кључне разлоге да се овакви подухвати управо овде планирају и изводе и у будућности. Етика одговорности налаже нам, стога, да о овој установи у њеној централној делатности бринемо са пуном посвећеношћу. Чинећи то, ми бринемо о српском народу, о његовој култури, науци и уметности, а тиме утврђујемо најозбиљније разлоге достојанственог опстанка нашег народа у европској и светској заједници. У тој заједници српски народ би увек требало да партиципира са властитом личном картом по којој може бити препознат и на темељу које и његови стваралачки доприноси могу бити видљивији. Српска енциклопедија је таква једна лична карта српског народа.“