У Матици српској, у оквиру обележавања 200-годишњице рођења Димитрија Аврамовића, а у заједничкој организацији Матице српске и Галерије Матице српске, др Игор Борозан, доцент на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, одржао је 12. марта 2015. предавање „Димитрије Аврамовић и конституисање нове српске религиозно-патриотске уметности”. Поздравне речи присутнима упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, који су том приликом подсетили присутне на богат животопис уметника и истакли његов не мали допринос развитку националног културног дискурса. У питању је, пре свега, личност чија уметност треба да се проучава кроз међусобну мултидисциплинарну инклузију различитих културолошких дисциплина, а Матица српска треба да преузме улогу центра који ће то и омогућити. Наглашено је, стога, да је ово предавање прва карика у том ланцу, којим ће се током године на различите начине обележити овај значајан јубилеј за неговање и очување српске културне баштине.

Конституисање нове религиозно-патриотске уметности средином XIX века међу Србима резултат је сликарског и научног рада Димитрија Аврамовића. Преносећи савремена романтичарска схватања у Кнежевину Србију, Димитрије Аврамовић је искуство обнове уметности у германским земљама уподобио српском културном кругу.

Идеја о формирању „искрене” уметничке праксе садејствовала је са еманципаторским тенденцијама српске елите и њеном тежњом да помоћу уметности представи свој национални идентитет. Димитрије Аврамовић је преобликовао српску културну сцену у складу са истакнутом вером у савез уметности и религије, сматрајући да „чиста уметност” треба да буде у служби племенитих и просвећених идеала. Монументално сликарство у београдској Саборној цркви сликовна је потврда уметникове тежње да прерадом древне традиције у модерни уметнички систем поспеши преображај савременог друштвеног живота. Уметник је својим теоретским радом (преводилачко дело, самостални теоретски списи) и сликовним изразом (монументално црквено сликарство, политичка карикатура…) повезао универзалне вредности са особеностима националног бића, са јасном намером да српски уметнички канон постане део свеукупне реформе јавног и културног живота.