Aкадемик Рудолф Кастори рођен је 1935. године у Карловцу (Хрватска). Диплому инжењера агрономије стекао је 1958. године, а докторат из агрономије одбранио 1963. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду. На постдокторском усавршавању био је као стипендиста Међународне агенције за атомску енергију, затим DAAD и Alexander von Humboldt  фондације у Braunschweig-у у Институту за биохемију земљишта у Берлину, Институту за исхрану биљака и Институту за калијум у Хановеру у укупном трајању близу три године. Радни век започео је на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на којем је напредовао до редовног професора. Био је шеф Катедре за земљиште и исхрану биљака (1979–1998) и продекан за наставу (1979–1983). Као редовни професор на редовним студијама предавао је предмете: Физиологија биљака и Заштита агроекосистема. Пензионисан је 1998. године. У Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду био је помоћник директора за наставу и науку (1989–2002).

У свом научном раду бави се физиолошким основама минералне исхране биљака и заштитом агроекосистема. Сâм или као коаутор, објавио је преко 350 научних радова, већи број стручних радова и популарних чланака, 17 књига, 24 поглавља у монографијама, био уредник и коаутор 4 монографије и уредник већег броја издања. Био је председавајући програмског одбора и организационог одбора већег броја научних и стручних скупова; уредник  часописа: Зборник радова Научног института за ратарство и повртарство (Нови Сад, од 1992. године); Зборника Матице српске за природне науке (од 1996); главни и одговорни уредник издања Војвођанске академије наук аи уметности (од 2004); члан уредништва већег броја научних и стручних часописа; председавајући Уредништва часописа Архив за пољопривредне науке (1984–1988). Члан је домаћих и иностраних струковних организација: Југоslovenskog друштва за физиологију биљака sada Srbije (од 1972); Federation of Europian Societies of Plant Psihology (од 1988), Био је члан Europian Society of Nuclear Methods in Agruculture and Veterinary Medicine (од 1978) и извршни секретар International Scientific Centre of Fertilizers (1988–1992).

За своје постигнуте резултате у области науке и образовања најзначајнија домаћа признања су му: Медаља са дипломом Матице српске (1977), Повеља Савеза инжењера и техничара Југославије (1984), Октобарска награда града Новог Сада (1988), Повеља Универзитета у Новом Саду (1995), Златна плакeта Удружења универзитетских професора и научних радника Србије (1996), Плакета Југословенског друштва за проучавање земљишта (2001); од иностраних: Julius-Kühn-Plakette Martin Luther универзитета (Halle-Wirttenberg); Медаља Пољопривредног универзитета (Брно, Чехословачка).

За иностраног члана Мађарске академије наука изабран је 1998. године;  за редовног члана ВАНУ 2004. године; за редовног члана Југословенске инжењерске академије (сада Инжењерске академије Србије) 2006. године.

Важније објављене публикације: Улога елемената у исхрани биљака (Нови Сад 1983); Физиологија семена (Нови Сад 1984); Физиологија биљака, (Београд 1989); Неопходни микроелементи: физиолошка улога и значај у биљној производњи (Нови Сад 1990); Заштита агроекосистема (Нови Сад 1995); Непаразитске болести и оштећења шећерне репе, са Н. Петровићем и Л. Ковачевићем (Нови Сад 1995); Исхрана биљака,   са М. Петровићем (Београд 1992); Исхрана воћака, група аутора (Бања Лука 2001); Исхрана поврћа, група аутора (Бања Лука 2002); Заштита земљишта од деградације, са П. Секулићем и В. Хаџићем (Нови Сад 2003); Нитрати у поврћу: физиолошки, еколошки и агротехнички аспекти, са Н. Петровићем (Нови Sad 2003); Азот и животна средина (Нови Сад 2006), Еколошки и физиолошки аспекти киселе средине: земљиште, биљке и микроорганизми, са Н. Милошевић (Нови Сад 2011), Исхрана биљака, са И.Mаксимовић (Нови Сад 2012).