У издању Удружења фолклориста Србије, Богословије „Светог Кирила и Методија“ у Призрену и Косовскометохијског одбора Матице српске објављен је „Зборник радова Савремена српска фолклористика V, Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту“. Објављени радови су резулат Међународног научног скупа одржаног у Призрену и Великој Хочи 2017. године. Овај скуп био је важан подстицај очувању јединственог српског духовног и историјског простора. Учешће домаћих и страних еминентних стручњака на најбољи начин је потврдило методолошку и научну заснованост остварених резултата. Мултидисциплинарни приступ (фолклористика, етнологија, етномузикологија, етнокореологија, етнолингвистика, лингвистика, књижевна историја, методика наставе српске књижевности, антропологија и музеалство) је на најбољи начин указао на особеност феномена српског усменог и материјалног стваралаштва у словенском и међународном контексту. Публиковане студије објављене у овом Зборнику остају трајно и веродостојно сведочанство о неизбрисивом трагу српске баштине на Косову и Метохији.

Апстракти радова на више страних језика, значајно доприносе међународној афирмацији Србије, покривају важне културолошке и научне теме, а сврсисходан је садржај и на пољу културне дипломатије. У средишту пажње истраживача налази се изванредно значајна књига знаменитог руског дипломате, историчара, етнографа и археолога Ивана Степановича Јастребова (Иванъ Степановичъ Ястребовъ, 1839–1894), „Обичаји и песме Срба у Турској“ („Обычаи и пѣсни турецкихъ Сербовъ“), публикована у Петербургу 1886. године (у допуњеној верзији 1889. године). Као конзул у Скадру, Призрену, Јањини и Солуну, Јастребов је оставио неизбрисив траг у културној историји Срба пре свега занимањем које је испољио за усмено народно стваралаштво Срба на територији Косова и Метохије. Уредници овог Зборника су проф. др Валентина Питулић, проф. др Бошко Сувајџић, др Бранко Златковић и Дејан Ристић.