Одељење за књижевност и језик Матице српске и Српска читаоница у Иригу објавили су зборник радова „Импресионистичка и стваралачка критика“. Зборник је уредио Владан Бајчета. Након првог зборника „Михизових сусрета“ под насловом „Михизов век“, манифестација установљена на стогодишњицу пишчевог рођења (2022) кренула је у правцу истраживања оних токова српске књижевности који се у делу Борислава Михајловића Михиза сустичу и преламају. Најприродније је било у том настојању први фокус усмерити ка проблемима књижевне критике, која је свакако до данас остала најзначајнији сегмент Михизовог опуса. Реч је о импресионистичкој, односно стваралачкој критици.
Овај зборник отвара разматрање о неколико теоријских аспеката назначене проблематике: питање наративности књижевнокритичког писма (Сава Дамјанов), ероса и етоса – страсти и моралности критике – а нарочито у актуелном (књижевно)историјском контексту (Јасмина Ахметагић); и на крају теоријске прозе као феномена управо произашлог из дугог искуства теоријског мишљења о књижевности у двадесетом веку (Слободан Владушић). Наредни блок радова посвећен је управо књижевноисторијском прегледу критичког мишљења у назначеном домену и у дугом распону: први део прошлог столећа (Јована Јосиповић), његова друга половина (Снежана Савкић) и прве деценије новог века (Наташа Дракулић Козић). У трећем одељку налазе се текстови посвећени опусима аутора који су били међу најистакнутијим представницима креативног критичког писма у нашој књижевности: Јован Скерлић (Милан Алексић), Бранко Лазаревић, Станислав Винавер и Борислав Михајловић Михиз (Владан Бајчета), Исидора Секулић и Милан Кашанин (Јана Алексић), Зоран Мишић (Никола Маринковић), Петар Џаџић (Миломир Гавриловић), Сретен Марић (Милица Мустур), Никола Милошевић (Кристијан Олах), Предраг Палавестра (Игор Перишић). Ови текстови у међусобном унутрашњем саоглашавању исцртавају развојну линију импресионистичке и стваралачке димензије домаће критике, која се показује као њена постојана карактеристика кроз читавих сто година.
Зборник затварају две научне процене доприноса српских писаца, затим и песника књижевној критици изразитијег стваралачког настојања (Мина Ђурић и Марко Аврамовић).
Зборник је штампан средствима Министарства просвете и науке Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност и Општине Ириг.