У Матици српској, у петак, 28. јуна 2024. године, уручене су награде из задужбинских фондова Матице српске. Традиционално, сваке године о Видовдану у сећање на своје задужбинаре, Матица српска окупља најбоље студенте и ђаке, које су предложиле њихове школе и факултети. На овај начин одржава се континуитет бриге о најбољим ђацима и студентима. Овогодишње добитнике су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске, и уручили им дипломе и пригодне поклоне.

Матица српска је и у прошлости финансирала најуспешније ђаке и студенте управо из задужбинске имовине у складу са вољом оснивача задужбина. Национализацијом, аграрном реформом и другим актима државе одузета је имовина задужбинама Матице српске, па овакав вид помоћи више није могућ. Матица српска кроз поступак реституције тражи повраћај имовине својих задужбина и надамо се да ће, када имовина буде враћена, бити настављена традиција остваривања циљева стипендијских задужбина у пуном обиму.

Списак овогодишњих добитника можете погледати овде, а снимак догађаја можете погледати у видео архиви сајта Матице српске

У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу књижевну награду под именом „Бескрајни плави круг“. Награда се додељује на дан пишчеве смрти, 30. новембра сваке године, за роман који је објављен између 1. новембра претходне године и 1. новембра године у којој се награда даје. Жири награде почео је са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу романе објављене после 1. новембра 2023. године и тако предложе своје наслове (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За награду Бескрајни плави круг”, за Милену Кулић).

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мира Вуксановића, Живојина Ракочевића, Милице Бакрач, Јелене Гавриловић и Немање Рајака, те преводи поезије Уроша Зупана, Елизабете I и Мери Стјуарт. Рубрика „Есеји” доноси текстове Драгише Бојовића о Владици Николају, Гордане Покрајац о Игњату Ђурђевићу и превод текста Магдалене Машкјевич о редефинисању канона и универзалном смислу поезије земаља Медитерана. Тема рубрике „Сведочанства” су текст „Матица српска јуче, данас, сутра” Ивана Негришорца, дневнички записи Славка Гордића и Павла Угринова, те прилог Јована Делића о Ђорђу Нешићу, добитнику награде „Бранко Ћопић”. Рубрика „Поводи” посвећена је Сабраним делима Мира Вуксановића кроз текстове Љиљане Пешикан-Љуштановић, Горане Раичевић, Мине Ђурић, Бранка Вранеша, Јелене Марићевић Балаћ, те Радоја Фемића и Александра Ћуковића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Милица Јефтимијевић Лилић, Нина Стокић, Емилија Поповић, Јелена Зеленовић, Луна Градиншћак и Ленка Настасић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру пројекта Матица српска: у сусрет публици, који Матица српска реализује у сарадњи са мрежом културних станица, у четвртак 20. јуна са почетком у 19 часова, у Културној станици „Барка” на Клиси одржано је предавање о Аници Савић Ребац, једној од најобразованијих жена ХХ века. О значају породице Милана Савића, Аничиног оца који је обележио велики део њеног живота, за развој Матице српске и Летописа Матице српске крајем XIX и у првој половини XX века, њеном песничком и есејистичком делу, љубавима, те научним и књижевним интересовањима говориле су: мср Сања Перић, докторанд на Одсеку за српску књижевност Филозофског Факултета у Новом Саду, и др Светлана Милашиновић, секретар Редакције Летописа Матице српске.

У среду, 19. јуна 2024. године у 19 часова, у свечаној сали Матице српске представљене су две књиге које је издао Општински одбор Српског просветно-културног друштва ,,Просвјета“ Гацко. Тим поводом било је речи о делу „Знаменити Херцеговци кроз историју“, које представља зборник радова са научног скупа историчара „Ћоровићеви сусрети 2023. године”, као и о „Монографији рудника и термоелектране Гацко”. Овај догађај одржан је у сарадњи Матице српске са Удружењем Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. Поздравне речи присутнима упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и Видак Тодоровић, члан Извршног одбора Удружења Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. У име издавача, обратио се Драгутин Драго Паповић, члан Одбора СПКД ,,Просвјета“ Гацко и Друштва за очување села „Земљом херцеговом“. Он је изнео историјат Одбора „Просвјете“ у Гацком као и преглед активности овог друштва у последњих годину дана. Своје утиске о књизи „Знаменити Херцеговци кроз историју“ говорио је др Милан Мицић, који је представио ауторе и обрађене теме у овом зборнику. Професор Радомир Вучковић, члан Одбора СПКД ,,Просвјета“ Гацко и Друштва за очување села „Земљом херцеговом“, као уредник представљених издања, осврнуо се на лик и дело Саве Владиславића и детаљније говорио о „Монографији рудника и термоелектране Гацко” која је написана поводом 70 година производње угља и 40 година производње електричне енергије у Гацком.

Овај догађај помогло је Удружење Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

„Synaxa” је научни часопис на чијим се страницама аутори труде да допринесу објашњењу (и разумевању) појава и процеса дугог трајања, структурног карактера и стратешке специфичне тежине. Часопис подржава и подстиче транс- или постдисциплинарни (проблемски), а не уски специјалистички приступ; те представља (Европи и) свету највиша достигнућа наше научне продукције из друштвених и хуманистичких наука, информише о врхунским дометима нашег уметничког стваралаштва и указује на специфичности нашег културног обрасца.

У новом двоброју (12/13 – 2023) налазе се преведени текстови из области друштвено-хуманистичких наука и уметности које потписују: Бојан Јовић, Милош Ковић, Светлана Жунић и Љубиша Ракић, Татјана Катић, Ивана Б. Перковић, Зоран Чворовић, Александар Васић, као и приказ књиге „Портрет српског интелектуалца у доба просветитељства” (Владимир Симић, 2022) који је написала Александра Человски. Посебан сегмент овог двоброја јесте In memoriam Радивоју Довниковићу који је написао Ђорђе Матић.

Уредништво је радило у следећем саставу: Часлав Оцић (главни уредник), Борис Милосављевић, Душан Рњак, Катарина Томашевић (чланови), Јована Трбојевић Јоцић (секретар Уредништва).
Преводилац: Ана Селић
Лектор: Ана Селић
Технички уредник: Вукица Туцаков
Дизајн корица: Атила Капитањи
Електронско издање новог броја можете погледати овде.