У Матици српској, у понедељак, 25. марта 2019. године, одржано је предавање „Европски нихилизам и хришћанство”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био господин Горазд Коцијанчич, словеначки филозоф, песник, публициста и преводилац. Кроз постмодернистички приступ указао је на философски став који исходи, пре свега, из хришћанске мисаоне традиције, а потом је истакао и на који начин се он преплиће са нихилистичким учењем. Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

Писмено и усмено изражавање у складу са нормом стандардног српског језика изузетно је важно − не само међу наставним особљем и стручним сарадницима у колективу и настави него и међу ученицима. Подизањем свести и неговањем језичке норме међу наставницима, стручним сарадницима и свим учесницима у васпитању и образовању, непосредно се утиче и на ученике и децу у предшколским установама, а тиме и на развој индивидуе и друштва у целини. Са циљем унапређења ових идеја у четвртак и петак (14–15. 3. 2019) у Матици српској одржан је семинар „Српски језик и његова норма”. Семинар је акредитован у Заводу за унапређивање образовања и васпитања под редним бројем 835 и носи осам бодова.

Учесници семинара, су имали прилике да чују основне податке о структури правописних проседеа, о развоју правописних начела у српском књижевном језику довуковског периода, те о задацима ортографске нормативистике у србистици, анализирали су низ случајева писања великог слова у српском језику, од једноставнијих до оних у којима искључиво контекстуализација и интерпретација значења условљава писање малог или великог слова (нпр. називи манастира, називи историјских догађаја – устаљених и описних, писање лексеме црква, скупштина, град, општина и сл.). Током другог дана семинара указано је на најчешћа огрешења о језичку норму, на пожељан реченични положај енклитике, на употребу одговарајућих стилских решења и сл.

Интерактивним радом на тексту учесници су имали прилику да активно учествују у размени мишљења, предлога и идеја како са реализаторима семинара тако и међусобно.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је у среду 20. марта 2019. године учествовао на „Форуму о ћирилици“ у Бањалуци, у организацији Министарства просвјете и културе Републике Српске и Друштва чланова Матице српске у Републици Српској. Радило се у оквиру две панел дискусије: „Ћирилица у јавној употреби у Републици Српској и БиХ“, и „Ћирилица у дигиталном добу“, са преко двадесет учесника и са аудиторијумом који је такође узимао реч у оквиру расправе. Закључено је да је за пуни повратак ћирилице у јавној употреби неопходно много упорног рада како би се код људи вратила свест о практичној и симболичкој важности ћирилице. Скуп је отворио председник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 503, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Александра Бјелогрлића, Александра Д. Станковића, Миљане Глигоријевић и Михала Гловињског. Следи темат о Милошу Црњанском настао као резултат Округлог стола одржаног у Матици српској крајем прошле године поводом обележавања 125-годишњице рођења овог великог писца, а текстове потписују Бојана Стојановић Пантовић, Горана Раичевић, Марко Недић, Александар Петров и Светлана Милашиновић. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Паовице о поезији, критици и култури у филозофском кључу, Владимира Папића о критици свештенства у делима српског и европског раног модернизма и Душана Бањеглава о Теодосијевом „Житију Светога Саве”. Рубрика „Сведочанства” посвећена је Милошу Црњанском о коме пише Јован Делић и књизи о Константину Богдановићу којом се позабавио Василије Ђ. Крестић, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јово Радош, Милуника Митровић, Наташа Анђелковић, Милан Громовић и Јелена Марићевић Балаћ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У уторак, 5. марта 2019. године, у Мастер центру Новосадског сајма, отворен је 24. међународни салон књига, 24. изложба уметности „Арт експо” и 13. сајам образовања „Путокази”.

Манифестацију је отворио господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада истакавши, између осталог, „да овакви сајмови јесу пави путокази друштву у којем ћемо се такмичити знањем и способношћу да мењамо себе градећи бољу будућност”. Убрзо након отварања уручена је награда „Лаза Костић”, која је ове године припала Селимиру Радуловићу, управнику Библиотеке Матице српске, за књигу „Дванаест”, у издању Завода за уџбенике. Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона. Захваљујући се на награди, лауреат је говорио о Лази Костићу, истичући да је и Милош Црњански најчешће помињао тог песника страсти бола и очаја, како га је називао, сматрајући га оцем модерног песништва. (даље…) →

У Матици српској, у понедељак, 25. фебруара 2019. године, представљена је књига „Правнички домети песника Лазе Костића” (Службени гласник, Правни факултет Универзитета у Београду и Досије Студио, 2018) проф. др Жике Бујуклића. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о научном стваралаштву проф. др Жике Бујуклића и књизи говорили су проф. др Јовица Тркуља и проф. др Срђан Шаркић.

Присутнима се на крају програма обратиo и аутор, истакавши да књига „Правнички домети песника Лазе Костића” указује на чињеницу да Лаза Костић није био само велики српски песник, драмски писац, преводилац, књижевни и позоришни критичар, новинар, национални трибун, политичар, дипломата, филозоф и естетичар, већ да је значајан допринос дао и на правном пољу. Књига даје увид у недовољно објашњене недоумице из песниковог научног опуса, од скраћеног издања докторске дисертације, преко превода научних дела на латински и с латинског, па све до неспорне ренесансне свестраности.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

22. фебруара у Свечаној сали Матице српске представљена је књига Матије Бећковића „100 мојих портрета”. О песничком делу, у издању Компаније „Новости”, говорио је проф. др Јован Делић. Поздрављајући поштоваоце песниковог дела, међу њима и епископа бачког Иринеја, председник Матице српске Драган Станић је истакао да је Бећковић „једно велико чудо” српске поезије и књижевности.

„Сваком мора бити јасно да смо привилеговани тиме што живимо у времену Матије Бећковића, јер је то чудо од наступа, усменог наступа. Он има ону врсту магије у свом песничком наступу коју бих упоредио са магијом гуслара”, рекао је Станић, нагласивши да Матијино дело остаје за вечита времена.

Свој импозантни наступ песник је поновио пред Матичином публиком, читајући стихове из своје нове књиге. „Ја овде нисам дошао сам. Дошао сам са сто својих портрета. Са својим групним портретом, својом аутобиографијом о другима. Већ сам толико пута рекао да је човек оно што памти. Оно што заборавља то није он. Ја сам оно што нисам могао да заборавим описао као ону усмену заоставштину која увек остаје незаписана”, рекао је Бећковић, и више од сата гововорио стихове песама „Иво Андрић”, „Меша Селимовић”, „ Србија”, „Кустурица”, „Никола Тесла”, „Чвор”…

У овој књизи налазе се углавном портрети упокојених личности али има и живих, рекао је проф. др Јован Делић, нагласивши да су Матијини портрети личности и својеврсна борба против заборава. Однос између портретисте и портретисаног јесте однос присности и блискости – навео је професор Делић, и Матијин портрет песника Новице Тадића, од само једног стиха, „црна варница”, издвојио као најкраћи, али савршен.

У име Компаније „Новости” новинарка Јованка Симић поздравила је госте на промоцији истакавши да је ово дело једно од капиталних издања „Новости”, објављено уочи прошлог београдског Сајма књига и побудило изузетно интересовање сајамске публике.

У уторак, 19. фебруара 2019. године  одржана је промоција књиге „Кореографија: традиционални плес на сцени“ аутора Милорада Лонића у Галерији Матице српске. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић председник Матице српске, a о књизи су говорили рецензенти проф. др  Златко Ахметовић, др Селена Ракочевић, господин Владимир Логунов и аутор. Учесници програма истакли су значај овог монографског дела које је сублимација велике кореографске праксе и теоријског знања из ког се ишчитава искрена ауторова посвећеност фолклорној игри и настојање да плес буде оригиналан. Аутор књиге истиче да потенцијални кореограф мора пре свега да познаје сам плес као и контексте у којима су традиционални плесови настали, како би на сцени на прави начин  ускладили елементе драме, игру и песму.