Матица српска је објавила књигу „Крвава окупација Бачке – дневник једног посматрача“ аутора Тиме Димитријевића, чиме је Рукописно одељење обогаћено посебном публикацијом која представља потресно сведочанство о злочинима који су се десили у Јужној Бачкој у јануару 1942. године. Рукописни дневник је више од шест деценија чекао на своје објављивање чуван у Збирци архивалија Рукописног одељења Матице српске. Приредивши овај рукопис, др Драго Његован и др Александар Хорват, пружили су читалачкој јавности увид у потресна сведочанства Рације која је трајала у периоду од 4. до 29. јануара 1942. године на простору Јужне Бачке. Рукопис је настао у дужем временском периоду, од почетка окупације 1941. године па до средине педесетих година а од 1957. године чува се у Матици српкој. Књига је заједничко издање Матице српске, издавачке куће Беседа, Епархије Бачке и СКЦ Свети Сава из Суботице. Чине је две свеске и садржи укупно 860 страна, опремљена је избором архивских докумената и фотографија као и Регистром имена и географских појмова.

У Матици српској, 30. јануара 2019. године, приређен је концерт Срђана Асановића, певача, и Јелене Васин Кекић, пијанисткиње. Вече је било посвећено традиционалним песама из Србије и песама за глас и клавир Корнелија Станковића.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У Матици српској је 22. јануара 2019. године представљена јавности књига „Крвава окупација Бачке“, аутора Тиме Димитријевића као заједничко издање Матице српске, издавачке куће Беседа и СКЦ Свети Сава из Суботице. Рукописни дневник налази се у Рукописном одељењу Матице српске од 1957. године, а после више од шест деценија, приредили су га др Драго Његован и др Александар Хорват. Рукопис представља потресно сведочанство о Рацији која је била спроведена у периоду од 4. до 29. јануара 1942. године на простору Јужне Бачке. (даље…) →

У петак, 25. јануара, уочи Светог Саве, у Матици српској одржана је традиционална Светосавска беседа. Окупљене је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, након чега су уручене Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2017. годину. Пред пуном салом Матице српске обратили су се овогодишњи добитници Повеља за неговање српске језичке културе академик Предраг Пипер и проф. Михај Н. Радан. О награђенима су говорили чланови комисије: проф. др Драган Станић, проф. др Вељко Брборић и академик Слободан Реметић. Академик Предраг Пипер награду је добио за укупни допринос нормативистици и неговању српске језичке културе, а проф. Михај Н. Радан за допринос очувању српског језичког идентитета и српске језичке културе у Румунији.

Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе додељена је и Српској православној цркви којој се признање додељује за вишевековни допринос неговању српског језика, његових изражајних могућности, ћириличног писма, као и очување српског народа. О значају Српске православне цркве говорио је проф. др Драган Станић, а у име Српске православне цркве реч захвалности и Светосавску беседу одржао је Његово преосвештенство митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије (Перић).

Свечаност је музичким нумерама обогатио Хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ по управом оца Јеротеја, а стихове „Усправна земља“ и „Путовање Светога Саве“ Васка Попе и одломке из „Завештања језика“ Стефана Немање говорила је др Исидора Поповић. Својим присуством свечаност су увеличале многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске, представници Српске православне цркве, покрајинских и градских власти.

Проф. др Рајна Драгићевић одржала је 22. јануара 2019. године предавање „О Вуковом Рјечнику и око њега” у свечаној сали Матице српске. Предавање је пратила презентација на којој су приказани предмети из Вукове заоставштине, који се чувају у Музеју Вука и Доситеја, као и у Архиву САНУ. Ови предмети и архивска грађа били су изложени као експонати на изложби „Српска лексикографија од Вука до данас”, коју су Рајна Драгићевић и Ненад Ивановић организовали у Галерији науке и технике САНУ (15. VIII – 7. IX 2018), као пратећу манифестацију XVI међународног конгреса слависта. Неки од тих предмета представљају показатеље Вукове методологије у изради Рјечника, па су на предавању били представљени у том светлу. Проф. Рајна Драгићевић изнела је и прецизне податке о апстрактним речима и најфреквентнијим речима у Вуковом Рјечнику. Анализирајући најфреквентнију лексику и поредећи је са најучесталијим речима у Вуковим Народним пјесмама и Народним пословицама, Рајна Драгићевић је кључне речи Вуковог Рјечника повезала са кључним појмовима српске народне културе.

Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Одељење за ликовне уметности Матице српске у Новом Саду, у сарадњи са Балканолошким институтом САНУ, објавило је нову књигу у едицији својих посебних издања: „Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији” аутора др Данице Поповић. Књига садржи четрнаест студија и расправа – већином објављених, на енглеском и српском језику у току протеклих десетак година – компонованих у две тематске целине. Прва целина је посвећена знаменитим српским реликвијама каоскупоценим реликвијарима у којима се чувају, док се друга бави неким битним аспектима средњовековних култова српских светитеља. Сабрани на једно место и детаљно илустровани, радови у овој књизи чине кохерентну тематску и проблемску целину. Она представља резултат исцрпних, вишегодишњих истраживања, заснованих на провереној методологији и потпуном увиду како у изворну грађу, тако и актуелну научну литературу. Књига нуди поуздане тачке ослонца медијевистима, посвећеним проучавању сложених феномена светости а нарочито, светитељских култова и реликвијарних програма средњега века.

25. децембра у Матици српској престављена су три броја, досад, објављеног часописа „Љетопис Бањана и Рудина” из Никшића. У програму су учествовали академик Миро Вуксановић, мр Павле Орбовић, проф. Веселин Матовић, песник Радомир Уљаревић и главни уредник Милутин Мићовић. Гост на промоцији била је песникиња из Москве Нина Габријелијан. Присиутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

На рођендан велике добротворке и доброчинитељке Матице српске Марије Трандафил, Матица српска је у уторак, 25. децембра у 12 часова у Свечаној сали обележила Дан Добротвора. Традиција задужбинарства укорењена је од самог оснивања Матице српске 1826. године. Својим прилозима, добротвори подржавају просветитељску мисао Матице српске, а повезује их племенита идеја о стварању једне јединствене кошнице и став да је част служити најстаријој српској културној, научној и књижевној институцији. (даље…) →

Дана 24. децембра 2018. године представљена је прва књигa у издању новоформираног Косовскометохијског одбора Матице српске „Од Косовске битке до косовске легенде“. На почетку је Хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ под руководством оца Јеротеја отпевао „Тропар кнезу Лазару“. Скуп је поздравио генерални секретар Матице српске проф. др Ђорђе Ђурић. Проф. др Ненад Љубинковић због здравственог стања није био у могућности да присуствује промоцији у Матици српској али је публика имала прилику да види његово обраћање на видео биму. О књизи „Од Косовске битке до косовске легенде“ говорили су: др Бранко Златковић, уредник издања, проф. др Валентина Питулић председник Косовскометохијског одбора Матице српске и проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, секретар Лексикографског одељења Матице српске. У наставку програма Хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ отпевао је „Песму цару Лазару“ уз музичку пратњу Михаила Миљковића, ученика трећег разреда Музичке школе „Исидор Бајић“. Драмска уметница др Исидора Поповић је казивала стихове деспота Стефана Лазаревића „Запис на косовском мраморном стубу“. Такође је и водила програм. Велики број поштоваоца дела проф. др Ненада Љубинковића, присуствоа је представљању књиге.

У Матици српској, 20.децембра 2018. године, приређен је новогодишњи гала концерт под називом, Романтичне песме љубави. Наступали су Славко Николић, тенор, Ана Станковић, сопран, Миодраг Чолаковић, пијаниста и Петар Голубовић који је свирао мандолину, гитару, бузуки, балалајку и хармонику. Изведена су дела Е. де Куртиса, Ц. Биксија, Ф. Лехара, T. Котрауа, К. Веласкез, С. Кардиља, А. Пиjацоле, А. Ларе, Ф. Ј. Обрадоса, М. Теодоракиса, J. Далараса, П. И. Чајковског, Л. Денце идр. Уметници су извели још три композиције на бис.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајтa Матице српске.