У раду на VII тому учествовало је 323 сарадника који су написали 1.626 биографија личности чија презимена почињу словима Мл-Пан. Као и претходних шест томова и овај садржи фотографије појединих личности (524), те користимо ову прилику да захвалимо установама и појединцима који су нам илустративни материјал учинили доступним. Повољна околност у раду на пројекту била је што се одвијао без финансијских тешкоћа, благодарећи подршци и разумевању Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства културе и информисања Републике Србије. Штампање овог тома донацијом je подржала и др Јелена Попов. (даље…) →

У Организацији Косовскометохијског одбора Матице српске и Богословије Св. Кирило и Методије прослављене су Михољданске свечаности у Метохији. Почасни гост био је академик Матија Бећковић.

Након доласка у Призрен чланови Косовскометохијског одбора обишли су знаменитости Призрена и одржали седницу Одбора у Зборници Призренске богословије. (даље…) →

Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Предрага Марковића, Гојка Божовића, Биљане Т. Петровић и Клодије Ренкин. Посебан куриозитет представља рубрика „Блок: Рецепција Милорада Павића” која кроз текстове Пера Јакобсена, Ивана Цветановића и Владимира Осолника доноси причу о рецепцији Павићевог књижевног опуса у Скандинавији, Сједињеним Америчким Државама и Словенији. Рубрика „Есеји” кроз текст Дајане Милованов бави се женским фигурама и хришћанским наслеђем у поезији Силвије Плат, а кроз веома надахнут текст Олге Токарчук разматра питање о (не)постојању средњоевропског романа. Рубрика „Разговор” доноси интервју са руским писцем Захаром Прилепином који је водила Сања Милић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Петар Пијановић, Владан Бајчета, Александар Б. Лаковић и Дамјан Ћулафић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

Објављен је једанаести број нове серије Језика данас, гласила Матице српске за културу усмене и писане речи.

Ауторски радови објављени су у рубрикама Норма, Предлози, Осветљавања. Рубрику Мали савети уредила је проф др Рада Стијовић, главни и одговорни уредника гласила. Рубрику Писци о језику уредио је академик Милосав Тешић, члан Уредништва Језика данас.

Електронска верзија Језика данас бр. 11 налази се овде.

У Тршићу је 14. септембра 2018. године, у оквиру програма промоције издања Матице српске, на 85. Вуковом сабору, одржана промоција књиге Рајне Драгићевић „Српска лексика у прошлости и данас“. Програм је отворила Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“ у Лозници, а о књизи су говорили проф. др Вељко Брборић, доцент др Душанка Вујовић и ауторка.

У понедељак, 24. септембра, Матицу српску су посетили председник Олимпијског комитета Србије господин Божидар Маљковић, потпредседник Жарко Зечевић и генерални секретар Ђорђе Вишацки. Разговору је присуствовао проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научно-истраживачку делатности, Далибор Рожић, члан Градског већа за културу и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Том приликом се разговарало о подизању спомен-обележја спортисти и архитекти Момчилу Тапавици у Новом Саду и подршци Олимпијског комитета Србије овом чину.

У Свечаној сали Матице српске, у уторак, 25. септембра 2018. године, пред многобројном публиком представљена је књига „Стубови српске просвете. Српске средње школе у Османском царству 1878–1912“, ауторке др Александре Новаков. Поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и, у име издавача, господин Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике. О књизи су говорили проф. др Сузана Рајић, проф. др Дејан Микавица, госпођа Дејана Оцић и ауторка. Проф. др Сузана Рајић је истакла: „Захваљујући педантном раду и великом истраживачком напору Александре Новаков, по први пут у науци имамо заокружену слику о једном важном аспекту деловања у области просвете и културе“. Уредница издања Дејана Оцић је констатовала: „Kao правa енциклопедијскa ризницa, књига „Стубови српске просвете“ чува драгоцена сећања на личности и на тадашњи живот, осветљавајући нам некадашњи Призрен, присуство Срба тамо, као и у Битољу, Скопљу, Пљевљима, Солуну и Цариграду – показујући нам колико оваква места могу постати расадници просвете, образовања и неговања националне културе. Оне нам откривају борбу тамошњих Срба у тадашњим тешким условима, борбу за сваки појединачни уџбеник на српском језику, за сваког ученика, дакле, борбу за српску културу, за опстанак националног идентитета. Оне нас, тако, подсећају да пут за опстанак народа треба тражити у његовој култури, односно просвети и образовању“.

Представљање књиге пратила је презентација пригодних фотографија и докумената на видеу биму. У уметничком делу програма учествовали су: др Исидора Поповић која је веома надахнуто казивала песму Јована Јовановића Змаја, Светли гробови, и хор ученика Гимназије „Јован Јовановић Змај“ под управом диригента Јована Травице.

У среду, 19. септембра 2018. године, Матицу српску посетила је делегација Источно кинеског универзитета политичких наука и права из Шангаја (East China University of Political science and Law – ECUPL) у пратњи представника Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, у оквиру посете Републици Србији. Госте је примио проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, и том приликом разговарао о могућностима евентуалне сарадње.

У Матици српској, у уторак, 18. септембра 2018. године, одржано је предавање „Једно мајчинство, једна породичност – природна породица као интегративна друштвена снага у америчкој историји”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, као и господин Мирослав Алексић из Библиотеке Матице српске, а предавача је представио др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био др Алан Карлсон, председник Хаувард центра за породицу, религију и друштво и оснивач Светског конгреса породица. Током излагања, представљен је историјски ток стварања култа природне породице у америчкој историји и начин на који се он мењао кроз различите друштвене револуције. Након предавања, бројна публика имала је додатна питања која су продубила дискусију.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Александра Петрова, Татјане Јанковић, Драгана Хамовића, Ласла Блашковића, Анђелка Анушића, Милана Тодорова, Драгана Бошковића, Александра Бјелогрлића и Кармака Макартија. Рубрика „Есеји” кроз текст Бисерке Рајачић бави се преводилачким искуством у Кракову, те поезијом Ивана В. Лалића кроз веома надахнут текст Виолете Митровић. Рубрика „Сведочанства” доноси текстове Мате Пижурице, Мира Вуксановића, Славка Гордића, Љиљане Пешикан Љуштановић и Јована Љуштановића о деветом колу Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, као и два текста са предавања одржаних у Матици српској. Први, „О новим и старим националним идентитетима на постсовјетском простору – пример Украјине” потписује Станислав Бишок, а други, „Интеркултурална филозофија као филозофија за бољи суживот” шпански филозоф Раул Форнет Бетанкур. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Александар Б. Лаковић, Сања Веселиновић, Јелена Марићевић и Мирослав Павловић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.