Матица српска и Друштво чланова Матице српске у Црној Гори 5. јуна у сали за седнице Матице српске организовали су промоцију књиге протојереја Слободана Бобана Јокића „Црквени живот у Црној Гори у 18. и 19. вијеку” (у издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, Свевиђа и Светигоре).

Ова историографска и теолошка студија на преко 200 страна расветљава вишевековни континуитет богослужбеног живота Православне цркве у Црној Гори, али пружа и значајан увид у различите светотајинско-литургијске и историјско-богословске изазове пред којима се налазио, посебно се везујући за период 18. и 19. века.

Присутне је поздравио Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, а књизи су говорили проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драго Перовић и аутор.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска је објавила зборник радова с округлог стола „Косово и Метохија: јуче, данас, сутра“, одржаног у овој институцији 17. новембра 2017. године на основу одлуке њеног Председништва, а уз подршку и финансијску помоћ Радне групе за вођење унутрашњег дијалога о Косову и Метохији. Зборник садржи поздравне речи проф. др Драгана Станића, председника Матице српске, др Иринеја Буловића, епископа бачког и Марка Ђурића, директора Канцеларије за Косово и Метохију. Потом следе саопштења која су изложили: проф. др Зоран Аврамовић, проф. др Бранко Баљ, академик Миро Вуксановић, проф. др Славко Гордић, др Владимир Давидовић, проф. др Јован Делић, проф. др Ђорђе Ђурић, др Бојан Јовановић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Александар М. Милановић, Иван Негришорац, др Александра Новаков, проф. др Валентина Питулић, мр Живојин Ракочевић, проф. др Александар Растовић, проф. др Митра Рељић, Ђорђо Сладоје, др Драган Хамовић, проф. др Богољуб Шијаковић, проф. др Срђан Шљукић и проф. др Урош В. Шуваковић. Поред поменутих текстова зборник на 188 страна садржи и неколико пригодних фотографија. На крају је изражена нада да припаднике српскога народа, језика и културе питање Косова и Метохије неће делити и међусобно сукобљавати него да ће их увек изнова уједињавати, оснаживати и упућивати на саборни дух, те нужност заједничког деловања.

Зборник „Косово и Метохија: јуче, данас, сутра“ је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У Матици српској, у уторак, 29. маја 2018. године, поводом обележавања 170. годишњице Мајске скупштине, одржано је предавање „Мајска скупштина – у свом и нашем времену”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Предавач је била проф. др Љубомирка Кркљуш, секретар Одељења за друштвене науке Матице српске. Током предавања указано је на тековине револуције 1848. године, које су отвориле пут оснивању Српског националног покрета, а посебно је истакнут историјски значај Мајске скупштине у данашњем историјском контексту.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

24. маја Матица српска је обележила Дан словенске писмености и дан Светих Ћирила и Методија предавањем Руско-српски односи у доба револуције и „националног препорода“(прва половина XIX века) које је одржао проф. др Михаил Белов (Нижни Новгород).

У уметничком делу програма учествовали су др Исидора Поповић и ђаци Карловачке богословије под руководством професора Предрага Миодрага, а присутне су на почетку програма поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, 23. маја 2018. године, приређен је концерт дуа Art Unicus којег чине Саша Петровић, тенор и Роберт Папик, хармоникаш. Специјални гост вечери била је мецосопранисткиња Тања Обреновић. У програму је учествовао и млади пијаниста Лука Петровић.

Изведена су дела O. Респигија, Ђ. Росинија, Т. Албинонија/Р.Ђиазотоа, Л. Ван Бетовена, Л. Дале, М. Гревера, Р. Галиана, Ф. Шопена, Е. Виле-Лобоса, Ј. Гадеа, Л. Гиљелмија/Е.Пјаф, А. Ларе, Џ. Гершвина и А. Тесте/Д. Фостера.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

22. маја у Свечаној сали Матице српске представљена је књига Рајне Драгићевић „Српска лексика у прошлости и данасˮ. О књизи су говорили академик Предраг Пипер, проф. др Вера Васић, проф. др Александар Милановић и аутор.

Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Дана 17. маја 2018. године Матицу српску посетио је новопостављени амбасадор Аустрије мр Николас Лутероти у пратњи опуномоћеног министра мр Сабине Кројсенбрунер. Госте су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов. Гостима је представљена историја Матице српске као и њене активности у данашњем времену. Разматране су могућности наставка и проширења сарадње са културним институцијама из Аустрије. Гости су посетили и Библиотеку Матице српске, где су их примили руководилац одељења набавке и размене публикација Библиотеке Матице српске Мирослав Алексић и Марија Ваш из одељења Поклон библиотека Аустрије.

Дана 16. маја 2018. године Матицу српску су посетили Сејед Хосеин Табатабаи, директор сектора за источну Европу у Организацији за културу и исламске везе, Мохамад Хосеин Ансари, в.д. директор Културног центра Амбасаде И.Р. Ирана у Београду и Мир Разави, преводилац и секретар Културног центра И.Р. Ирана. Посету су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник послова мср Јелена Веселинов. Том приликом вођени су разговори о проширењу културних веза и научне сарадње. Делегација је упозната са радом научних оделења Матице српске, као и са издавачком делатношћу Матице српске. Резултат разговора су предложене активности на остваривању заједничке програмске и издавачке сарадње Иранског културног центра и Матице српске.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 501, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Јовице Аћина, Славка Гордића, Оливере Недељковић, Ненада Трајковића, Жељка Митића, те превод песама у прози Оскара Вајлда. Посебан куриозитет је рубрика „Аутопоетички запис” посвећена стваралаштву Јовице Аћина. У рубрици „Есеји” могу се прочитати текстови о Иви Андрићу и слици Срба у делу Људевита Штура, а потписују их Јован Делић и Зденка Валент Белић. Рубрика „Сведочанства” доноси текст француског публицисте Ерве Живена о геополитичкој слици Француске и Србије, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јана Алексић, Александар Б. Лаковић, Никола Живановић, Катарина Пантовић, Наталија Лудошки и Велимир Младеновић.

Часопис је доступан и у електронској форми на страници Летописа Матице српске.