У Матици српској, 30. марта 2018. године, представљен је зборник радова Живот и дело Рудолфа Бручија: композитор у процепу између естетика и идеологија. Поздравне речи упутио је проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. О зборнику радова говорили су проф. др Богдан Ђаковић и доц. др Немања Совтић.

Сви учесници програма дали су интервју за Радио-телевизију Војводине.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је десети број нове серије Језика данас, гласила Матице српске за културу усмене и писане речи.

Радови су објављени у рубрикама Норма, Предлози, Осветљавања, Поводом…, Запазили смо. Рубрику Мали савети уредила је проф др Рада Стијовић, главни и одговорни уредника гласила. Рубрику Писци о језику уредио је академик Милосав Тешић, члан Уредништва Језика данас.

Електронска верзија Језика данас бр. 10 налази се на сајту Матице српске.

У среду, 28. марта 2018. године, у Свечаној сали Матице српске, представљена је делатност Војногеографског института. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске говорио је о традиционалној сарадњи Матице српске и Војногеографског института и најавио наставак сарадње на новом пројекту, „Национални атлас Републике Србије.” Делатност и активности Војногеографског института представио је пуковник др Зоран Срдић, директор Војногеографског института, a потом је приказан документарни филм Војнофилмског центра „Застава филм” под називом „Војногеографски институт кроз три века.” Том приликом потписан је и споразум о сарадњи Матице српске и Војногеографског института, те истакнут значај заједничког рада на капиталним пројектима од националног значаја, попут „Српске енциклопедије” и „Националног атласа Републике Србије.”

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, 22. марта 2018. године, приређен је концерт клавирског дуа који чине Иван Мелеш и Маргита Дракуловић Мелеш. На концерту су изведена дела Ф. Шуберта, В. Мокрањца, К. Бабића, Ј. Брамса, Д. Деспића, Ж. Бизеа, И. Бајића и Ж. Офенбаха. Иван Мелеш дао је интервју за редакцију РТВ Беседа, а концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Светски дан поезије Матица српска је обележила 21. марта програмом посвећеном Драгану Јовановићу Данилову. О признатом песнику, есејисти, прозном писцу, ликовном критичару и његовој поезији говорили су Иван Негришорац и проф. др Ђорђе Деспић, а о зборнику радова „Поезија Драгана Јовановића Даниловаˮ др Јелена Марићевић. Песник Драган Јовановић Данилов казивао је своје стихове.

16. марта у Свечаној сали Матице српске представљена је књига „Србија и језички сукоб у Југославији 1967.” др Слободана П. Селинића (Институт за новију историју Србије). О књизи су говорили др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије, аутор и академик Матија Бећковић.

Монографија је посвећена језичком сукобу у Југославији 1967. У центру пажње су „Декларација о називу и положају хрватског књижевног језика” 18 институција науке и културе Хрватске и одговор групе српских писаца познат као „Предлог за размишљање”. У поздравној речи др Драган Станић, председник Матице српске рекао је да тема ове монографије дубоко је матичарска јер Матица српска као установа једна је од кључних носилаца и главни чинилац у свему томе, почев од припреме Новосадског договора., анкете у Летопису Матице српске, Новосадског договора, однос Матице српске и Матице хрватске.

У четвртак, 15. марта 2018. године, Матицу српску посетио је покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, госпођа Драгана Милошевић. Покрајинског секретара примили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске, проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске и господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Разговарано је о делатностима и активностима Матице српске, као и о могућностима међусобне сарадње.

Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 57/2017, обима 16,5 штампарских табака. Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента. Садржај свеске бр. 57 чине: студије, чланци, расправе (12 радова); сећања, грађа, прилози (2 рада); прикази (2 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.
Зборник у електронској форми можете видети овде.

У среду, 7. марта 2018. године, у Мастер центру Новосадског сајма, отворен је 23. Међународни салон књига, 23. изложба уметности „Арт експо” и 13. сајам образовања „Путокази”.

Овогодишњи Салон књиге окупља излагаче из области књижевности, издаваштва и медија, промовише библиотечку струку, српске издаваче из региона, издаваче на језицима националних заједница. Књижевна манифестација „Дани Лазе Костића”, истоимена награда за књижевно стваралаштво, Награда за издавачки подухват године и специјална признања додатни су куриозитет ове манифестације.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој међународној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у средини Мастер центра. (даље…) →

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 501, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Дејана Алексића, Весне Капор, Србе Игњатовића, Надежде Пурић Јовановић и Горице Радмиловић. Посебан куриозитет је „Светосавски темат” који доноси текстове Светлане Томин, Ивана Негришорца и Милоша Живковића о Сремским Бранковићима као настављачима светосавске традиције, светосављу и духу постмодерног доба, те дворској уметности у средњовековној Србији. У рубрици „Есеји” могу се прочитати текстови о Достојевском, Толстоју и швајцарским конобарима и о књижевној делатности Жефаровића и Орфелина, а потписују их Јован Попов и Невена Савић. Рубрика „Сведочанства” кроз текст Жанете Ђукић Перишић евоцира стваралаштво Иве Андрића, а кроз текст Стивена Баскервила „Нова идеологија секса” на нов начин расправља о једној увек актуелној теми, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Владислава Гордић Петковић, Ђорђе Деспић, Драгана В. Тодоресков, Сања Веселиновић, Биљана Мичић, Миливој Ненин, Вуле Журић и Весна Гајић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.