У издању Одељења за природне науке из штампе је изашла пета књига о бескичмењацима Фрушке горе: INVERTEBRATES (Invertebrata) OF THE FRUŠKA GORA MOUNTAIN – Бескичмењаци (Invertebrata) Фрушке горе (V). Књига је резултат рада у оквиру истраживачког пројекта „Бескичмењаци Фрушке горе“. До сада су објављене четири монографије (2008, 2009, 2013, 2014). У овој свесци заступљена су два прилога. Први прилог односи се на фауну сурлаша (Curculionoidea). На Фрушкој гори је идентификовано 139 фрста из 81 рода, и 7 фамилија. Објављивањем овог рада први пут се региструје 56 врста на на Фрушкој гори. Аутори овог прилога су Снежана Пешић (Природно-математички факултет у Крајујевцу, Дејан В. Стојановић из Института за низијско шумарство из Новог Сада, и Драгиша Савић из НП „Фрушка гора“. Други прилог у петој свесци односи се на фауну хетероптера (heteroptera). У обрађеном материјалу идентификоване су 362 врсте које су систематизоване у 27 фамилија. У раду су претежно обрађене терестичне врсте. Аутори овог прилога су Љиљана Протић и Александар Стојановић из Природњачког музеја у Београду, и Драгиша Савић из НП „Фрушка гора“. Оба рада илустрована су високовалитетним прилозима. Уредник едиције је проф. др Смиљка Шимић. Рецензенти су били др Владимир Т. Крпач (Македонија) и др Борис Коротјајев (Русија).

У Матици српској, у петак 23. фебруара 2018. године, одржано је предавање „Француска и Србија: геополитика на испиту стварности.” Предавач је био Ерве Живен, француски публициста и есејиста. Госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а након тога је предавач говорио о стварности као основном геополитичком питању, на примерима Француске и Србије, истакавши да је геополитички прелом актуелне историјске ситуације првенствено рат који се води против природе од прве индустријске револуције прерастао у прави рат против преживљавања човека. Последице тог рата, и последице тих последица још увек нас достижу: криво нам је због последица, али славимо узроке. Као и свака претња преживљавању, ствара се нова подела света између оних који желе да преживе заједно, и који буде старе поделе, некада изгубљене, али суштинске. Након предавања уследила је кратка дискусија. (даље…) →

У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске, из штампе је изашла књига Мирослава Павловића „Смедеревски санџак 1739–1788.” Књига је настала као резултат ауторовог вишегодишњег темељног истраживања у архивима Републике Турске, пре свега у Османском архиву Прсдседништва владе у Истанбулу. Објављујућу ову монографију, аутор је успео да осветли и разјасни многе појаве које су се дотицале простора Смедеревског санџака а за које досадашња историографија није имала потпуна или је поседовала само површна знања. Својим радом аутор је дао допринос разумевању неколико важних аспеката османске историје 18. века. Посебна пажња усмерена је ка организацији османске провинцијалне управе и друштвеној ситуацији на локалном нивоу. Ауторова тумачења и реинтерпретације ранијих историографских истраживања омогућавају боље разумевање различитих политичких, економских и друштвених процеса на Балкану под османском влашћу. Тумачења и интерпретације пружају и значајан допринос ширим разматрањима о природи промена које су се одвијале у османским провинцијама у 18. веку и о односима централне власти и периферије. Публикација има 451 страницу, богато је опремљена илустративним материјалом и поседује Именски и Географски регистар.

У Матици српској, у уторак 20. фебруара 2018. године са почетком у 20 сати, одржано је књижевно вече посвећено представљању књига српских песника које су у издању Друштва словачких књижевника објављене у Братислави. У програму су учествовали: Мирослав Бјелик, председник Друштва словачких књижевника; Мирослав Демак, књижевник и преводилац; Мартин Пребуђила, књижевник и преводилац; Зденка Валент Белић, преводилац; као и песници: Радомир Андрић, Зоран Ђерић, Драган Јовановић Данилов, Јеремија Лазаревић и Иван Негришорац. Циљ програма је био да истакне традиционално добре односе између српске и словачке културе, који су крунисани преводима значајних остварења српских песника на словачки језик. Том приликом, Иван Негришорац (проф. др Драган Станић), српски песник примљен је за члана Друштва словачких књижевника. (даље…) →

У петак, 16. фебруара 2018. године, у Матици српској одржана је Свечана седница поводом 192. годишњице оснивања Матице српске. Свечаност је отпочела емитовањем звучног снимка „Свечане песме Матице српске“ коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, у извођењу Новосадског камерног хора под управом диригента доц. мр Божидара Црњанског. (даље…) →

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 501, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Владимира Конечног, Бориса Лазића, Ајтана Дрековића, Владимира Набокова и Мирослава Брика. Посебан куриозитет је тематски блок „Компаративно проучавање књижевности” који доноси текстове Виолете Митровић, Дајане Милованов и Данице Трифуњагић о српско-грчким књижевним релацијама, остварењима Ингеборг Бахман и Елфриде Јелинек, те упоредној анализи дела Милтона, Константина Маринковића и Његоша. У рубрици „Есеји” могу се прочитати текстови о успону и паду српске политичке самосвести и о делатности Светозара Ћоровића у оквиру часописа „Књижевни Југ”, а потписују их Иван Негришорац и Миливој Ненин. Рубрика „Сведочанства” кроз текст Владиславе Гордић Петковић представља 60 година Библиотеке „Прва књига” Матице српске, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Паовица, Ђорђе Нешић, Александар Б. Лаковић, Катарина Пантовић, Драгана Бошковић, Биљана Мичић и Светлана Милашиновић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

8. фебруара у Матици српској одржана је промоција публикације Језик Јована Стејића. Допринос историји стандардног језика код Срба аутора Јусија Нуорлуота. Реч је о преводу с енглеског језика књиге која је објављена давне 1989. г. у Хелсинкију. Будући да је публикација објављена у оквиру едиције Студије о Србима, на промоцији је најпре говорио академик Милорад Радовановић, потом проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић, да би приказивање публикације било заокружено речима самог аутора. (даље…) →

У Матици српској, 8. фебруара 2018. године, је приређен концерт виолинисте Мирана Бегића и хармоникаша Предрага Јанковића, истакнутих уметника из Црне Горе који се баве педагошким радом, концертном активношћу и наступају као солисти на реситалима и са оркестрима широм света. Миран Бегић од маја 2011. године одржава мастеркласе за студенте виолине на Конзерваторијуму П. И. Чајковски у Москви. У октобру 2014. године награђен је титулом почасног професора Државног музичког института Иполитов–Иванов у Москви. Предраг Јанковић je активан и као концертни извођач и предавач на мајсторским радионицама у оквиру фестивала за хармонику широм Европе и света. (даље…) →

У петак, 26. јануара, уочи Светог Саве, у Матици српској одржана је традиционална Светосавска беседа. Пред бројним гостима, публиком и представницима медија беседила је проф. др Светлана Томин са Одсека за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. У беседи „Сремски Бранковићи – настављачи светосавске традиције” професорка Томин истакла је да су успешан рад династије Немањића (Стефан Немања, Свети Сава, као и Стефан Првовенчани и његови наследници) на развитку и очувању културе, уметности и просвећености српског народа у средњовековној Србији, у дугом и ничим прекинутом континуитету јаке националне традиције и снажне државне организације, наставили, у приликама далеко тежим, на простору бескрајно мањем, средствима знатно скромнијим, у границама неколико брзих и несрећних деценија, последњи сремски деспоти из династије Бранковића: и они су волели књижевност и неговали је, и они су оснивали манастире и калуђерили се, и њих је црква канони¬зовала. (даље…) →

Матица српска је у склопу едиције Библиотека Документ, објавила књигу Велики господин, Младен Лесковац – њим самим, аутора Радована Поповића, чиме је Рукописно одељење обогаћено још једном посебном публикацијом. Књига представља биографију Младена Лесковца, једне од најзначајнијих личности српске културе XX века. Личност, дело и изузетно разграната активност академика Младена Лесковца, песника, есејисте, преводиоца и књижевног историчара, дугогодишњег уредника Летописа Матице српске, десетогодишњег председника Матице српске, предочени су хронолошким редом и с фактографском поузданошћу. Аутор је на веома жив начин дочарао природу великог ерудите, неуморног прегаоца и ванредног стилисте, који је уз пословичну своју строгост, показивао и изразиту срдачност, постојаност и оданост, смисао за хумор и животне радости. Књига садржи 367 страна, опремљена је избором фотографија из живота Младена Лесковца као и Регистром имена личности.