У Матици српској, у уторак, 5. децембра 2017. године, представљен је зборник радова са научног скупа, одржаног у новембру 2016. године, под називом „Злочин у Сиригу 13. априла 1941. године – генеза, симбол, последице”. Присутне је поздравио и о зборнику говорио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, указујући да су злочини у Сиригу имали обележја геноцида. У наставку програма су др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културно наслеђе и др Драго Његован, директор Музеја Војводине детаљно говорили о појединачним радовима у књизи и питањима ратних добровољаца, њиховој колонизацији и страдању у Другом светском рату. На крају програма публици се обратио господин Драгољуб Вујовић, председник Удружења ратних добровољаца 1912‒1918. њихових потомака и поштовалаца „Видовдан” – Сириг, који је говорио о судбинама породица и појединаца страдалих у злочинима у Сиригу 13. и 14. априла 1941, али и током читавог Другог светског рата.

У уметничком делу програма учествовала је др Исидора Поповић стручни сарадник Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

У Матици српској, 6. децембра, приређен је концерт Дуње Симић, сопран, професора на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, Одсек за соло певање. Уз клавирску пратњу Сњежане Поповић Вулета, солисткиња је надахнуто извела дела Антонија Вивалдија, Алесандра Страдела, Јоханеса Брамса, Сергеја Рахмањинова, Петра Крстића, Стевана Христића, Оторина Респигија, Жила Маснеја, Ђакома Пучинија и Ђузепе Вердија. Гости концерта били су: Сенка Недељковић, сопран, Жељко Р. Андрић, баритон, и Марина Микић, клавирска сарадница.

У досадашњој каријери, Дуња Симић остварила је преко 30 улога. Гостовала је на оперским сценама у Атини, Москви, Северној Кореји, Румунији, Шверину, Гисену, Манхајму, Мајнцу, Дортмунду, Диселдорфу, Есену, Руану, Базелу, Хановеру, Хамбургу, Бриселу и Линцу.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви на сајту Матице српске.

Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 193, књ. 500, св. 5) у којем издвајамо темат „Ник Кејв – I am the captain of my pain”. O стваралаштву Ника Кејва пишу Зое Алдертон, Виолета Митровић, Игор Цвијановић и Давор Павловић. Избор из Кејвове поезије приредила је Виолета Митровић, која је песме и препевала са енглеског. Овај избор пропраћен је и аудио снимцима оригиналне Кејвове музике.

Рубрика „Сведочанства” доноси текст Јована Делића „Време односи, прича сабира” о делу Слободана Мандића, док о филмском фестивалу „Беринале 2017” пише Дејан Петровић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Иван Негришорац, Катарина Пантовић, Маја Белегишанин, Наталија Лудошки, Милена Кулић, Јелена Марићевић и Дамјан Ћулафић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У Матици српској, у четвртак, 30. новембра 2017. године, одржано је последње предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавање „О правној природи Прводецембарског акта 1918. године о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца” одржала је проф. др Љубомирка Кркљуш, редовни професор Правног факултета у Новом Саду у пензији. (даље…) →

У Матици српској, у среду, 29. новембра 2017. године, у организацији Одељења Матице српске за природне науке, одржано је предавање „Шта знамо о флори Словеније?”. Присутне госте и публику поздравио је академик Рудолф Кастори, секретар Одељења Матице српске за природне науке, а предавача, проф. др Нејца Јогана са Биотехничког факултета, Универзитета у Љубљани, најавио је проф. др Горан Аначков са Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду. Предавање је организовано у сарадњи са Ботаничким друштвом „Андреас Волни” и Научно-истраживачким друштвом студената биологије и екологије „Јосиф Панчић”.

Током предавања, проф. др Јоган истакао је да, иако је Словенија по површини чак мања од Војводине, због повољног географског положаја и доста добро очуване природе, њена васкуларна флора има импозантних 3000 врста. Због тога је још од времена Линеа привлачила пажњу бројних ботаничара који су преко 250 година сакупљали податке који данас омогућавају аналитички поглед на стање флоре Словеније.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Oдштампан је Зборник Матице српске за књижевност и језик друга свеска LXV књиге за 2017. годину у обиму од 441 странe.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења за књижевност и језик Матице српске који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај друге свеске LXV књиге чине: тематски блок посвећен Иви Андрићу (10 радова); студије и чланци (8 радова); прилози и грађа (1 рад); истраживања (1 рад); оцена и прикази (15 радова) и Упутство за ауторе.

Комплетан PDF Зборника налази се на сајту Матице српске.

У Матици српској, у петак, 24. новембра 2017. године, одржано је предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавање „Велика Народна скупштина у Новом Саду 1918. године” одржала је проф. др Мира Радојевић са Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Предавање је обухватило догађаје и историјске процесе који су претходили одржавању Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и других Словена у Новом Саду, 25. новембра 1918. године, на којој је донета одлука да се Банат, Бачка и Барања присаједине Краљевини Србији. Посебна пажња била је посвећена наративним изворима на основу којих су реконструисани ставови најзначајнијих актера ових судбоносних догађаја са краја 1918. године. (даље…) →

У Матици српској, у среду, 22. новембра 2017. године, одржано је још једно предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавање „Културни изасланици Србије у Великој Британији током Великог рата и њихов утицај на британску слику Србије” одржао је проф. др Слободан Г. Марковић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Предавање је обухватило британско-српске односе од 1903. до 1920. године. Услед неповољне слике Србије у Великој Британији, створене 1903. године, Краљевина Србија је 1914/1915. године почела активно да ради на промени те слике. Као културне изасланике, Влада Србије послала је Јована Цвијића, Јована Жујовића, Богдана Поповића, Павла Поповића и Николаја Велимировића у Велику Британију, са задатком да промовишу Србију, српске ратне циљеве и југословенску идеју. Кроз записе, значајне податке и фотографије посебно је наглашен допринос Павла Поповића и Николаја Велимировића који су највише учествовали у напорима да се Србија представи Великој Британији. (даље…) →

Због болести једног од учесника отказује се концерт Мирана Бегића и Предрага Јанковића у Матици српској дана 23. новембра 2017. године.

Обавештење о новом термину концерта биће накнадно објављено.

У Матици српској, 21. новебра, представљено је фототипско издање часописа „Идеје” (часопис за књижевност, политичка и друштвена питања). Присутну бројну публику, госте и представнике медија са неколико пробраних речи поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о часопису су говорили: проф. др Миливој Ненин и проф. др Горана Раичевић, приређивачи, те проф. др Мило Ломпар са Филолошког факултета Универзитета у Београду, a присутнима се, у име издавача, обратила и Драгана Бедов. (даље…) →