У Матици српској, у среду, 23. новембра 2016. године са почетком у 19 сати, у оквиру тродневног низа културно-уметничких програма које Матица српска приређује под заједничким називом „Дани Матице словачке у Матици српској”, представљен је историјат, те научна и издавачка делатност Матице словачке. Госте и публику са неколико пробраних речи поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истакавши традиционално добре односе између двају Матица који су се још више учврстили чињеницом да је Матица словачка дала велику подршку акцији Републике Србије око заштите српског културног наслеђа на Косову и Метохији у Унеско-у. О историјату Матице словачке говорио је др Маријан Ткач, председник Матице словачке, а излагање др Петера Цабадаја, научног секретара Матице словачке о научној и издавачкој делатности Матице словачке прочитала је др Зузана Павелецова, директорка Музеја Словака у дијаспори Матице словачке. Превод на српски језик био је обезбеђен путем видео презентације, а на крају програма емитован је и кратак филм о историјату Матице словачке. Програму је, између осталих, присуствовао и Младен Весковић, виши саветник Министарства културе и информисања за међународну сарадњу у области језичке културе и књижевног стваралаштва и савремено стваралаштво Срба у иностранству.

У Матици српској, у уторак 22. новембра 2016. године са почетком у 19 сати, одржано је књижевно вече посвећено представљању богатог песничког опуса савременог словачког песника Мирослава Бјелика, некадашњег секретара Матице словачке, а данас председника Друштва словачких књижевника. О песничком делу уваженог госта говорили су: Радомир Андрић, песник и председник Удружења књижевника Србије, песници и преводиоци Мирослав Демак и Мартин Пребуђила, те песник Иван Негришорац. Беседници су, осим критичког осврта на Бјеликову поезију, истакли и значај преводилачког рада на његовим песмама за продубљивање, традиционално добро утемељених, српско-словачких културолошких веза. Мирослав Бјелик, као илустрацију свог песничког програма, прочитао је две своје песме на словачком језику („Мостови на Дунаву”, посвећену надреалистима, и „Материја речи”, посвећену словачком песнику Милану Руфусу), док је преводе истих на српски језик надахнуто донео Мартин Пребуђила. (даље…) →

У Матици српској, у петак 18. новембра 2016. године са почетком у 19 сати, у заједничкој организацији Матице српске и Радио-телевизије Војводине уприличен је Културни програм посвећен украјинској култури и њеним везама са сродним словенским културама.

На самом почетку програма, присутним гостима и публици обратио се проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истакавши значај српско-украјинских културних веза, чији почеци датирају још од времена непосредно након Велике сеобе Срба с краја XVII века, а које су се од тог времена стално продубљивале и учвршћивале. Након тога, проф. др Павел Рудјаков одржао је интересантно предавање „Срби у Руској царевини у 18. веку”, у којем је, између осталог, истакао значај историјских тема које су се појавиле са првим досељеницима на територију некадашње руске царевине: „Кад се говори о Србима који су напуштали своја огњишта и одлазили да траже срећу у Руској царевини у 18. веку, главне су теме обично Нова Сербија и Славеносербија – српске насеобине које су основали досељеници углавном српске, а и неких других националности из Аустрије, Србије, Црне Горе, других земаља и територија централне и југоисточне Европе на подручју Русије (према данашњој административној подели Нова Србија би се налазила у Кировоградској области, Славеносрбија – у Луганској, и једна, и друга је у саставу Украјине).”

У наставку програма представљен је и савремени украјински песник Борис Олијник којег је одувек занимала културна и политичка прошлост Европе, а посебно словенских народа, те је управо овим темама и посветио већину својих песничких збирки, поема и есејистичко-критичких текстова. Одабране Олијникове песме („Светац”, „Хеј Словени” и „На спомен Саши Путри”) као кратку илустрацију његовог песничког програма интерпретирала је др Исидора Поповић, стручни сарадник Матице српске.

У петак 18. новембра 2016. године са почетком у 12 часова, у препуној Свечаној сали Матице српске представљена је књига протојереја-ставрофора Мирка М. Тишме, Свештеници у Белом Брду и прикљученија. Ову свечаност су заједнички организовали Матица српска и Српска православна црквена општина Бијело Брдо. У име Матице српске скуп је поздравио потпредседник Матице српске, проф. мр Ненад Остојић, а у име Српске православне црквенe општинe Бијело Брдо обратио се протојереј Зоран Симић. О књизи су говорили архимандрит Стефан Вучковић, игуман Манастира Велика Ремета, госпођа Јања Тодоровић, уредник књиге и господин Ђорђе Нешић, управник Културног и научног центра „Милутин Миланковић“. Скупу се обратио и аутор књиге протојереј-ставрофор Мирко М. Тишма. У уметничком делу програма учествовали су: др Исидора Поповић, Александра Крстић и мушка певачка група Културно уметничког друштва „Јован Јовановић Змај“ из Бијелог Брда. Др Исидора Поповић је водила програм али и рецитовала стихове, одломак из песме Јована Дучића Богу, констатујући да ови стихови могу за „загрну“ читав животни пут проте Тишме. Александра Крстић је отпевала две песме: Agios o Theos/Свјати Боже (Исаија Србин) и Господи помилуј. Мушка певачка група Културно уметничког друштва „Јован Јовановић Змај“ из Бијелог Брда је отпевала песму Жали Заре, комитску песму као спомен на Василија Трбића, велешког војводу, чувеног комиту рођеног у Бијелом Брду. Програм је пратила визуелна презентација с фотографијама из живота и деловања проте Тишме коју је осмислила и реализовала др Александра Новаков. Након представљања књиге настављено је дружење у Малој сали Матице српске, уз коктел и Бјелобрдску здравицу Ђорђа Нешића коју је изговорио Слободан Нешић. Организацију ове свечаности помогла је Редакција Српског биографског речника чији је дугогогдишњи сарадник прота Тишма.

Осим Новосађана, пријатеља и чланова Матице српске, догађају су присуствовали становници Бијелог Брда, Даља, Вуковара и Београда, велики број свештеника Бачке и Сремске епархије. Међу присутним био је и протојереј ставрофор Јован Петковић, ректор Богословије „Свети Арсеније Сремац“ из Сремских Карловаца.

У петак, 18. новембра 2016. године, Матицу српску посетио је председник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић којег су дочекали проф. др Драган Станић, председник Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Током посете председник Недељко Чубриловић је поближе упознат са пројектима и ативностима Матице српске. Посебно је истакнут значај међусобне сарадње у циљу очувања и неговања српске књижевности, културе и науке и представљена су издања Правопис и Нормативна граматика (ијекавска издања), која су реализована у сарадњи са Друштвом чланова Матице српске у Републици Српској, Друштвом чланова Матице српске у Црној Гори и Представништвом Републике Српске у Србији.

У уторак 15. новембра, у Свечаној сали Матице српске, одржано је предавање поводом 500. годишњице смрти Ђорђа (Максима) Бранковића, српског деспота и београдског митрополита. Поздравну реч упутио је проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. О Ђорђу Бранковићу, његовој породици и сеобама као судбини истакнутих личности српског позног средњег века говорила је проф. др Светлана Томин са Филозофског факултета у Новом Саду. Мр Драган Тубић излагао је о Ђорђу Бранковићу у Српском биографском речнику, а проф. др Петер Рокаи, редовни професор новосадског Филозофског факултета у пензији, у свом обраћању дао је један нови прилог биографији овог истакнутог члана породице Бранковић.

У Матици српској је 14. новембра у 18 сати у Свечаној сали одржана промоција Орнитолошког речника. Представљање овог јединственог речника у нас отворио је председник Матице српске проф. др Драган Станић. У поздравној речи председник Матице осврнуо се на настанак идеје о писању оваквог речника у разговору између њега и Јавора Рашајског на путу к Светој Гори и истакао значај терминолошких речника. Даље су се публици обратили један од рецензената речника проф. др Рајна Драгићевић и аутори – мр Дејан Милорадов, мр Васа Павковић и др Слободан Пузовић. (даље…) →

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у среду, 9. новембра 2016. године у Свечаној сали, одржан је концертни наступ ансамбла „Трио Покрет“. Чланови ансамбла, др Мадлен Стокић Васиљевић (виолина), др Маја Михић (клавир), др Милош Николић (кларинет и кавал), публику су увели у музику савременог тренутка композицијама познатих српских аутора. Под окриљем пројекта Ретроспективе, „Трио Покрет“ наступа широм Србије и Европе, са репертоаром од 300 минута музике савремених српских композитора, од чега је више од 20 композиција са личном посветом аутора. У Матици српској, извели су део свог репертоара: Милана Стојановић-Милић, Neoromantico 2; Драгана Јовановић, Drei Musikhomeopathistucke; Исидора Жебељан, Сарабанда; Светлана Максимовић, Magnum Mysterium, Александар Седлар, Коло; Иван Бркљачић, Кувада.
Присутни љубитељи музике уживали су у овом несвакидашњем музичком програму.
Цео наступ је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У уторак, 8. новембра 2016. године у свечаној сали Матице српске представљена је књига „Срби у логорима Мађарске 1941˗1945“ Данила Урошевића. Присутне госте и публику поздравио је проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, док су о књизи говорили Пера Ластић, из Српског института у Будимпешти, и др Милан Мицић. Програму су присуствовали, између осталих, и др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научностраживачку делатност, др Небојша Кузмановић, заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе с верским заједницима и Борислав Рус из Српске самоуправе у Будимпешти.
Цео програм је снимљен и можете га погледати у видео архиви.

У четвртак, 3. новембра 2016. године Миодраг Копривица, генерални директор јавног медијског сервиса Радио-телевизија Војводине и проф. др Драган Станић, председник Матице српске потписали су протокол о сарадњи. Током потписивања истакнуто је да је наставак сарадње ове две установе од посебног значаја за будуће припреме Града Новог Сада за Европску престоницу културе 2021. године, као и за информисање и унапређење видљивости књижевних, културних и научних активности које се спроводе у Новом Саду.

Вест можете погледати и на следећем линку.