У Матици српској, у четвртак, 12. октобра 2017. године, одржано је предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Топлички устанак 1917.” одржала је проф. др Божица Младеновић, са Филозофског факултета у Нишу. Излагање је било посвећено Топличком устанку – једином устанку на територијама окупираним од трупа Централних сила у Великом рату, а којем је претходила и следовала герила. Посебна пажња посвећена је историјском месту устанка у Великом рату, као и његовим особеностима, смислу и месту у српској историји.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 17. октобра 2017. године у 12 сати. Предавање „Уједињење Србије и Црне Горе 1918. године” одржаће доц. др Александар Животић, са Филозофског факултета у Београду.

Дана 11. октобра 2017. године, у Матици српској, приређено је предавање под називом „Карађорђе и Први српски устанак на сценама Србије, Балкана и Европе”. Говорио је професор Алојз Ујес. Професор Ујес је током свог вишедеценијског рада пронашао преко 50 драмских дела на шест језика о Карађорђу, у драми и позоришту. Скоро ни један војсковођа у историји није добио тако значајно место у позоришној уметности као Карађорђе. Пошто се ове године навршава 200 година од трaгичне смрти вожда Карађорђа, ово предавање посветили смо тој годишњици и сећању на њега.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске.

Матица српска је објавила књигу Лаза Костић, Преписка II, чиме је Рукописно одељење, у чијем издавачком плану се налазила, обогаћено још једном посебном публикацијом.

Књига садржи 559 страна, представља наставак прве, објављене у издању Матице српске 2005. године чиме се испуњава дуг према најважнијем песнику друге половине XIX и почетка XX века. Публикована су сачувана писма знаменитих људи из области српске књижевности, науке и јавног живота. Посебно је значајна преписка са Миланом Савићем, књижевником, секретаром Матице српске и уредником Летописа.

Матица српска је у склопу едиције Библиотека Документ, објавила књигу Васа Стајић 1878-1943, Ка аутобиографији, Фрагменти из Дневника приређивача Зорице Хаџић, чиме је Рукописно одељење, у чијем издавачком плану се налазила, обогаћено још једном посебном публикацијом.

Књига садржи 350 страна аутобиографског рукописа који је до сада био непознат јавности. Доноси детаље из живота овог културног, књижевног и јавног радника. Стајић се враћа у прошлост и са дистанце коју су му омогућиле зреле године пише о својој породици, одрастању, школовању, политичким идеалима, пријатељствима. Књига садржи напомене и коментаре приређивача као и именски регистар.

Матицу српску су 10. октобра 2017. године посетили др Војчек Мерунка и Јиржи Краљик представници „Словенске Уније” из Прага. Председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић су са гостима разговарали о могућности представљања српске културе у Моравској. Ови програми би требало да се одрже у мају и јуну 2018. године.

У понедељак, 2. октобра 2017. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање „Олгивана Лојд Рајт: између мудрости Истока и уметности Запада”. Присутне госте и публику поздравио је проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавање је одржала архитекта Венита Ђурић, председник грађевинске фирме „Слејт” из Њу Џерзија (Slate Construction LLC).

Венита Ђурић приказала је богат живот Олгиване Лојд Рајт (Олге Иванове Лазовић) кроз фотографије и снимке, говорила о њеном књижевном и публицистичком раду, бављењем плесом, те компоновању музичких комада. Госпођа Ђурић посебно је указала на њен значајан допринос стваралаштву чувеног архитекте и њеног супруга Френка Лојда Рајта, са којим је заједно основала Дружбу „Талиесин” која је захваљујући њој наставила са радом и након смрти архитекте, те и сада постоји као Архитектонска школа и Фондација „Френк Лојд Рајт”.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

У Матици српској, 27. септембра 2017. године, уз тонове нумера „Магдаленин плач” и „Балканска игра” које је извела Марија Бајева, те уз виолински дуо „Баратос” које су извеле Невена Ташин и Кристина Лакић, ученице Основне музичке школе „Јосип Славенски”, отпочело је свечано отварање Шестог међународног научног скупа: „Микологија, микотоксикологија и микозе”. Учеснике и присутну публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, док је о значају Скупа и његовој историји говорила др Сунчица Коцић-Танацков, председник Организационог одбора. У име Ректората Универзитета у Новом Саду Скуп је поздравила проф. др Биљана Абрамовић, проректор за наставу. Након нумере „Fantaisie brillante sur Carmen” коју су извеле студенткиње Академије уметности у Новом Саду, Душица Николић, флаута, и Сања Ћалдовић, клавир, Скуп је званично отворио академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке Матице српске.

Током три дана, на Скупу је презентовано преко 70 саопштења из преко 12 земаља, одржана су значајна пленарна предавања и предавања по позиву еменентних стручњака из Србије, Италије, Аустрије, Словеније и Хрватске, као и промоције књига. Уприличено је дружење и свечана вечера уз обилазак Града Новог Сада и посета Галерији Матице српске.

Одржавање Скупа помогли су: Научни ветеринарски институт Србије, Научни ветеринарски институт „Нови Сад”, „Импулс хемија” д.о.о., „Калдарица” д.о.о., вински подрум „Џервин” Књажевац, „Јафа” д.о.о., „Еуген чоколаде”, „Универекспорт”, Туристичка организација Града Новог Сада и Туристичка организација Војводине.

Свечано отварање је снимљено и може се погледати у видео архиви Матице српске, док се програм Скупа може преузети овде.

У оквиру програма Дани индијске науке у Србији 28. септембра Матица српска и Институт за европске студије организовали су предавањe „Блискост санскрта и српског: лингвистички увид“.

У програму су учествовали др Раџнат Бхат и др Удојан Банерџи са Универзитета Банарас Хинду из Варанасија и др Александр Петровић професор Филолошког факултета у Београду, који је био уводничар и координатор организације и остварење програма.

Професор Бхат је говорио о сличности бројева у српском и санскрту, са становиштва лексике код основних бројева, а потом и са становиштва морфологије код бројева између десет и двадесет. Истакнута је и културна сличност упоређивањем митологија, где су предавачи приметили идентификацију српских и ведских божанстава истих аспеката каква су Огњебог-Агни, истих семантичких одлика, Сварог-сварга, Морана-марана и истих асоцијација: Мокош-мокша.

Професор Удојан Банерђи говорио је о сличности термина у два језика и наводећи многе примере истакао да блискост двеју култура понајвише доказује идентичност у именима чланова породице, јер ако термини који указују на генетику имају сличности, онда их имају и генетске одлике народа који се пореде.

Предавање је одржано на енглеском језику, а симултани превод на српски обезбедио је Јован Јакић, студент Филолошког факултета из Београда. Госте и присутне поздравио је председник Матице српске проф. др Драган Станић.

Одржани програми су снимљени и могу се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Пројекат под називом „Дани Српске у Србији” покренут је 2013. године са идејом да се Србији и њеним грађанима на увек нов и јединствен начин представе Република Српска и њени потенцијали.

У оквиру програма „Дани Српске у Србији”, у Матици српској су организоване две манифестације. 18. септембра проф. др Ранко Поповић, професор Филолошког факултета у Бањој Луци, одржао је предавање „125-годишњица Иве Андрића”, а 19. септембра писци Удружења књижевника Републике Српске Ранко Рисојевић, Предраг Бјелошевић, Јованка Стојчиновић Николић и Златко Јурић одржали су песничко вече. На почетку обе манифестације присутнима су се обратили генерални секретар Матице српске проф. др Ђорђе Ђурић, а у име Представништва Републике Српске у Србији Душко М. Петровић.

Песничко вече водила је др Исидора Поповић.

У оквиру програма 84. Вуковог сабора, 12. септембра, у просторијама Сталне поставке слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић у Лозници представљена је издавачка делатност Матице српске. О историји и данашњем раду наше најстарије установе културе, науке и просвете, као и издањима из области историје говорио је генерални секретар проф. др Ђорђе Ђурић. Потпредседник проф. др Бранко Бешлин представио је рад на Матичиним енциклопедијским пословима и издања из ове области, као и књигу „Евгеније Савојски и његово доба”. Проф. др Исидора Бјелаковић надахнуто је говорила о издањима Матичиног Одељења за књижевност и језик.