Данас на рођендан велике добротворке и доброчинитељке Матице српске Марије Трандафил, Матица српска је обележила Дан Добротвора. Традиција задужбинарства укорењена је од самог оснивања Матице српске 1826. године.

Својим прилозима, добротовори подржавају просветитељску мисао Матице српске, а повезује их племенита идеја о стварању једне јединствене кошнице и став да је част служити најстаријој српској културној, научној и књижевној институцији.

Овогодишњи добитници захвалница су фирме и појединци захваљујући којима је у овој тешкој финансијској години Матица српска успела да одржи своје активности, настави штампање Летописа Матице српске, обезбеди средства за награде Матице српске и успешно реализује своје разноврсне програме. Поред ових добротвора, уметничке фондове и просторије Матице српске су обогатили уметници својим даровима.

Добротворима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић и изрекао дубоку захвалност за помоћ и подршку у овој, за Матицу српску, тешкој години и што су препознали значај рада Матице српске на очувању и неговању српског језика, културе и науке.

Свечани програм обогатили су музичким програмом и студенти у класи камерне музике Академије уметности у Новом Саду.

У Свечаној сали Матице српске 22. децембра у 19 часова представљена је Библиографија српске гитаристичке литературе од првих трагова до 2000. едиције Библиографије која делује у оквиру рада Лексикографског одељења Матице српске. Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили проф. др Александра Вранеш, главни уредник Едиције, проф. др Гордана Крајачић, музиколог и музички критичар и проф. др Урош Дојчиновић, аутор. Након представљања књиге одржан је концертни омаж проф. др Јовану Јовичићу, пиониру класичне гитаре Јогословенског простора. Уз звуке гитаре Уроша Дојчиновића, нашег угледног гитаристе чуо се опус најлепших и најчешће извођених композиција из репертоара проф. Јовичића. Представљање књиге као и концерт снимљено је у целости и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске.

Обавештавамо сараднике и читаоце Летописа Матице српске, све чланове Матице српске (њих преко 3000) и све поштоваоце Матице српске као најстарије српске културне институције (о њиховом броју можемо само нагађати, али тај број није мали) да актуелни министар културе Иван Тасовац наставља своју акцију угрожавања неких од најважнијих тековина српске културе.

Летопис Матице српске излази од 1824. године и представља најдуговечнији часопис у Европи и читавом свету. Тај часопис излази већ скоро 192 године, а једини прекиди били су 1836-1837. када је Угарска држава покушала да укине Матицу српску, 1848-1849. за време револуционарних догађаја у Хабзбуршком царству, као и током трајања Првог и Другог светског рата. У последњих више од 100 година Летопис излази у месечним свескама, а у том периоду је, изузмемо ли време светских ратова, сада први пут озбиљно угрожена оваква периодичност излажења, и то превасходно због небриге министра Ивана Тасовца.

С обзиром на упорно одбијање министра Тасовца да о проблему опстанка Летописа Матице српске поразговара са представницима Матице српске или да било шта озбиљно о том проблему каже, с обзиром на чињеницу да Министарство којим руководи Иван Тасовац током 2015. године никаква средства није уплатило Матици српској за очување овог часописа, јасно је да тиме целокупној српској културној јавности актуелни министар културе шаље једну поруку која мора да изазове гнушање и потребу за одлучним отпором. Његова порука јесте да данас живимо у некаквим ванредним историјским околностима, упоредивим са светским ратовима, у којима српски народ није више у стању да очува досадашњи континуитет овог часописа. Дубоко се не слажући са оваквим порукама, истичемо да су Летопис и Матица српска прворазредне културне чињенице које симболизују опстанак српске културе и српског народа на сложеном европском простору. С таквим симболима нико, ма на каквим положајима био, не сме да се поиграва, па представници Матице српске инсистирају на томе да се питање Летописа мора што пре решити.

У Новом Саду,
21. децембар 2015. године

Познато је да врхунско књижевно стваралаштво настаје не само у културним центрима већ и у местима далеко изван фокуса друштвене и медијске пажње. Један од таквих примера могао се чути и 17. децембра у Матици српској која је, уз Фондацију „Лаза Костић” била домаћин промоције зборника „Савремена српска проза” из Трстеника (издавач је Народна библиотека „Јефимија” из Трстеника). О Зборбнику су говорили главни и одговорни уредник Верољуб Вукашиновић, проф. др Михајло Пантић и др Маја Рогач. У другом делу програма представљена је и песничка збирка Верољуба Вукашиновића „Свети жар” (Графомарк, Лакташи, 2015). О књизи је говорио Миодраг Радовић.

У музичком програму наступили су „Лазини трубадури”, студенти академије уметности из Новог Сада Лариса Копић (виолина), Тијана Кру (флаута), Марко Радојковић (гитара) и Илија Зец (гитара).

15. децембра у Свечаној сали Матице српске представљен је зборник радова „Обредна пракса – речима о храни” (на материјалу из српских говора Војводине) која је резултат рада на пројекту Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект а чији је носилац послова проф. др Софија Милорадовић. О књизи су говорили рецензенти проф. др Мато Пижурица са језичког и проф. др Бранко Ћупурдија са етнолошког аспекта. На крају је и приређивач и један од аутора проф. др Софија Милорадовић говорила о пројекту и сарадницима.

У Свечаној сали Матице српске 14. децембра 2015. године представљена је књига „ Два века модерне српске дипломатије” (2013). Уредници: академик Чедомир Попов, академик Драгољуб Р. Живојиновић и проф. др Слободан Марковић. О књизи, пројекту и оклностима под којима се одвијао пројекат говорили су академик Драгољуб Р. Живојиновић, проф. др Слободан Г. Марковић и доц. др Ђорђе Ђурић. У поздравној речи, председник Матице српске проф. др Драган Станић, говорио је и о Библиографији радова академика Чедомир Попова коју је припремила др Јелена Попов.

У Свечаној сали Матице српске, 14. децембра 2015. године у 12 часова, др Предраг Милосављевић одражао је предавање поводом отварања изложбе „Слово ренесансе: античка геометрија у средњовековном српском стваралаштву“. У оквиру излагања било је речи о античким знањима примењеним у време владавине династија Немањић, Хребељановић/Лазаревић и Бранковић. Излагање је било пропраћено презентацијом у оквиру које је посебна пажња била усмерена на очигледне примере примене геометријско-пропорцијских образаца у оквиру српског ликовног стваралаштва у раздобљу између X и XV века, као и њима сличним основама примењеним током развоја ренесансе у Западној Европи (XIV-XVI век). У говору који је проф. др Александар Петровић одржао након излагања др Милосављевића било је указано на присуство и значај развоја неоплатонизма у средњовековном српском стваралаштву. Изложбу је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Проф. др Бранко Момчиловић одржао је 10. децембра предавање из програма Србија у Првом светском рату 1915, под насловом „ Госпођа Мејбел Синклер Стобарт – заборављена хероина Великог рата”. Госпођа Стобарт је својим радом као управница Крагујевачке енглеске болнице у Првом светском рату изузетно задужила српски народ. Захваљујући њеној преданости и организационим способностима спасено је на хиљаде српских живота, војника и цивила. О свом раду у Србији оставила је потресно сведочанство, дневник Пламени мач у Србији и другде, објављен 1916. године. Присутне госте је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Обавештавамо сараднике и читаоце Летописа Матице српске, све чланове Матице српске (њих преко 3000) и све поштоваоце Матице српске као најстарије српске културне институције (о њиховом броју можемо само да нагађамо, али тај број није мали) да актуелни министар културе Иван Тасовац наставља своју акцију угрожавања неких од најважнијих тековина српске културе.

Најстарији живи књижевни часопис на свету Летопис Матице српске и даље је на удару. Упркос томе што је надлежна Комисија Министарства културе још 8. априла 2015. донела одлуку о финансијској помоћи часопису у износу од 400 000 динара, упркос томе што је 26. августа о.г. потписан уговор о тој помоћи, предвиђени износ до дана данашњег није уплаћен на рачун Матице српске. У међувремену је министру Тасовцу и Министарству упућено 7 писама у којима се скреће пажња на озбиљност проблема и на неопходност његовог решавања, али се на та писма министар не обазире. Уз то он избегава сваки разговор о овом проблему, а понуде представника Матице српске да се дијалогом дође до прихватљивог решења, он упорно игнорише.

Упркос очигледној небризи, Министарство које води Иван Тасовац је Матици, септембра ове године, јавно, преко медија информисања, послало једну ироничну, чак циничну честитку за успешан излазак деветог броја у 2015. години и Летопису пожелело све најбоље. С обзиром да је Министарство одобрило свега једну шестину средства неопходних за редовно излажење најстаријег живог светског књижевног часописа, сваки културни и добронамерни човек којем је стало до напретка српске културе, мора се запитати о смислу оваквих поступака надлежног министра.