У оквиру „Музичких вечери Матице српске”, у среду 13. 11. од 18h, клавирски реситал одржао је Богдан Спасић, добитник награде из задужбинских фондова Матице српске, мастерант на Академији уметности у Новом Саду. Богдан Спасић, студент у класи проф. Дориана Лељака, клавир свира од своје шесте године, и од самог почетка је примећен као изузетан таленат, што су потврдиле бројне награде, стипендије и наступи којима се до сада може похвалити. Као прворангирани студент Академије награђен је стипендијом Фонда за стипендирање и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду – ушавши међу десет најуспешнијих студената Универзитета у својој генерацији. У фебруару 2024. као трећерангирани на пољу уметности, а у конкуренцији свих универзитета у земљи, постаје добитник стипендије и награде „Доситеј Обрадовић”. У периоду од 2015. до 2020. године наступао је, као члан камерних ансамбала и као солиста у значајним концертним просторима. У Матици српској извео је програм сачињен од дела Баха, Шумана, Шопена, Дебисија и Шостаковича. Одушевљена публика позвала је уметника на бис, за који је он одабрао композицију Рахмањинова. Млади уметник суверено влада инструментом и с лакоћом из њега „извлачи” богат спектар звукова, од тихих pianissimo преплета који се на публику спуштају попут танане звучне чипке, до готово застрашујуће грмљавине fortissimo деоница, при којима Богдан задржава сву елеганцију покрета. Изузетан осећај за динамику, држање обележено достојанством и поштовањем према публици, и надасве потпуна посвећеност клавиру, најављују пијанисту великог формата чија је сарадња са Матицом, надамо се, тек започела. Уколико сте концерт пропустили, уживајте у њему на линку.

У уторак, 12. 11. у 19h, у пуној Свечаној сали Матице српске, одржана je промоција књиге „Пучини и његове херионе” ауторке проф. др Милице Стојадиновић, доктора театрологије, оперске првакиње и професорке на Академији уметности у Новом Саду. Ауторка у овој студији указује на посебну пажњу коју је Ђакомо Пучини (1858–1924), до наших дана најизвођенији писац опера, поклонио женским протагонисткињама. Лично тумачећи ликове многих од његових хероина, као водећи сопран, Милица Стојадиновић пружа јединствен увид који комбинује научно истраживање и више од четврт века дуго искуство на „даскама које живот значе”. Сви који су о књизи говорили ову двоструку перспективу истакли су као драгоцену оригиналност. То су, поред ауторке, били секретар Одељења за сценске уметности и музику др Зоран Максимовић, проф. др Ира Проданов Крајишник и проф. др Живко Поповић, један од рецензената књиге и ментор дисертације по којој је настала.

У музичком делу програма, наступили су студенти соло певања из класе проф. др Милице Стојадиновић и показали велико умеће које је посведочило не само о таленту сваког од њих, већ и о успеху педагошког рада др Стојадиновић. Певали су арије из Пучинијевих опера. Ања Радовић отпевала је „Non ti scordar di me” у улози Ане из опере Вилe. Из опере Боеми чули смо Ђурђицу Бабић у улози Мими и Андријану Петровски у улози Мизете. Милутин Јоцић је у улози Франка из опере Едгар отпевао арију „Questo amor, vergogna mia”, а Никола Баста представио се публици као Ђани Скики, насловни лик трећег дела Пучинијевог Триптиха. Александра Ушумовић као Флорија Тоска отпевала је арију „Vissi d’arte” из Тоске. Изврсну клавирску пратњу солистима је пружила Маја Грујић, којој није било тешко да одвоји време за наступ у Матици српској, иако је одатле директно продужила на други концерт. На крају је публика имала задовољство да погледа снимак примадоне проф. др Милице Стојадиновић у улози Ћо-Ћо сан, хероине опере Мадам Батерфлај. Читава је промоција протекла у духу присности, професионалности и љубави према уметности, која је одликовала све учеснике и оставила изузетан утисак на публику. У бројне похвале које смо чули о књизи можете се уверити и сами, уколико је набавите путем наруџбенице на сајту Матице српске, или личним доласком у наше просторије, сваког радног дана од 8h до 14h. Снимак промоције емитован је уживо и може се погледати на следећем линку.

У Матици српској, у петак 15. новембра 2024. године са почетком у 12 часова и 15 минута, одржано је предавање „Дијалектика духовности и етички императив”. Предавање је одржао др Џернаил Ананд из Чандигара (Индија), председник Међународне академије етике.

Др Џернаил Синг Ананд, председник Међународне академије за етику, аутор је 170 књига о енглеској поезији, укључујући књиге из области белетристике, публицистике, филозофије и духовности. Недавно му је Академија филозофских уметности и наука у Барију доделила награду „Сенека” (Италија, 19.10.2024.). Добитник је и „Повеље Мораве”, велике награде Удружења књижевника Србије у Београду, а име му је уклесано на Песничкој стени у Србији. Почасни је доктор филозофије (Honoris Causa) на Универзитету за инжењерство и менаџмент, Џајпур. Његове најпопуларније књиге су „Лустус: Принц таме” (први еп из трилогије „Махкал”) и „Philosophia de Anand”, дело у десет томова из области филозофије.

Др Ананд је говорио о четири принципа духовности у хиндуизму: Дарма (праведност); Арта (просперитет, економске вредности); Кама (задовољство, љубав, психолошке вредности); и Мокша (ослобођење, духовне вредности, самоспознаја итд.). Мокша значи спасење из овоземаљског циклуса живота и смрти, што је могуће само са добром кармом.

Поздравне речи гостима и публици упутили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и др Маја Херман Секулић, потпредседница Међународне етичке академије.

Предавање је одржано наенглеском језику, уз обезбеђен превод, а можете га погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У петак, 15. новембра 2024. године у Свечаној сали Матице српске одржан је трећи научни скуп „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”. У интердисциплинарном научном скупу учествовали су: др Јована Касаш: Дунђерске – жене хуманитарке, др Весна Димитријевић: Учешће Лазара и Гедеона Дунђерског у политичком животу, Вера Коњовић: Име које није на продају – Сећање на Теодору и Душана Дунђерски, мр Павле Б. Орбовић: Поседи породице Дунђерски под ударом аграрне реформе после Другог светског рата, др Јелена Веселинов: Право и правда у случају Хотел Лазара Дунђерског, др Слобода Мидоровић: Два таласа национализације имовине Ђоке Дунђерског и ограничени домашај реституције, др Милан Мицић: Задужбинско имање Богдана Дунђерског (1944-1946) и мср Ивона Кнежевић: Дворци породице Дунђерски – заштићена културна добра.

Оправдано су били одсутни проф. др Ференц Немет: Допринос др Гедеона Дунђерског развоју авијатике у Краљевини СХС, проф. др Аница Драганић и доц. др Мариа Силађи: Пивара Лазара Дунђерског у Чибу и мр Зоран Суботички: Лаза Костић и породица Дунђерски.

Овај трећи по реду научни скуп, имао је за циљ да се на једном месту скупе релевантна сазнања о породици Дунђерски из различитих научних дисциплина попут права, историје, историографије и драгоцених личних сећања. Планирано је објављивање зборника радова са научног скупа са којим би се досадашњи корпус о породици Дунђерски додатно обогатио и употпунио издавачку делатност Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да до 15. децембра пошаљу књиге поезије објављене у 2024. години (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За Змајеву награду Матице српске“ или за Милену Кулић) и тако предложе своје наслове.

У среду, 13. новембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност „Његошев дан у Матици српској“ и научни скуп „Његош и Летопис Матице српске“, поводом два века постојања „Летописа Матице српске“, у организацији Његошевог одбора Матице српске. Поздравну реч одржао је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић), председник Његошевог одбора. Академик Миро Вуксановић изложио је рад под насловом „Скупљање кошчица Његошевих“, проф. др Горан Максимовић изложио је рад „О Његошевом дјелу и Његошу у Летопису Матице српске“, а проф. др Радослав Ераковић излагао је на тему „Скице за портрет деветнаестовековног читаоца ‘једне руске књиге о српском песнику’“. О Његошевом зборнику бр. 5 говорио је проф. др Душко Певуља. Скупу су председавали академик Миро Вуксановић и академик Јасмина Грковић-Мејџор.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 12. новембра 2024. године, у Малој сали Матице српске одржано је представљање зборника радова „Свети Сава и Доментијан“ и „Многолетна писања сабрасмо у једно“ (тематски зборник посвећен проф. др Драгиши Бојовићу) у издању Центра за црквене студије. О делатности и резултатима Центра за црквене студије, Међународног центра за православне студије и Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, а поводом најновијих издања, говорили су председник Матице српске проф. др Драган Станић, проф. др Светлана Томин, проф. др Борис Стојковски и проф. др Драгиша Бојовић. Програм је водила мср Милена Кулић.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак 8. новембра, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност уручења Награде „Љубомир Стојановић” и диплома са Републичког такмичења из Српског као нематерњег језика за школску 2023/2024. У уметничком делу програма учестовао је хор Гимназије „Јован Јовановић Змај” из Новог Сада, под диригентском управом Јована Травице. Програм је водила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик.

Овогодишњи добитници награде „Љубомир Стојановић” су Ксенија Стаменковић (прва награда за рад „Структурне, семантичке и прагматичке особености вишезначних двоклаузалних асиндетских реченица у српском језику”), Сања Шаровић (друга награда за рад „Семантичке категорије простора и времена у фразеолошким јединицама народних говора Црне Горе (лексичка и лексичко-семантичка перспектива)”), Катарина Ољача (трећа награда за рад „Колокације с придевом слободан и његовим контекстуалним синонимима: самосталан, независан, празан”), и Николина Јањић (трећа награда за рад „Исказивање темпоралног и каузалног значења у научним текстовима из области лингвистике”). Награде су уручили чланови жирија проф. др Наташа Киш, проф. др Александар Милановић и проф. др Исидора Бјелаковић.

Дипломе са Републичког такмичења из Српског као нематерњег језика уручиле су проф. др Исидора Бјелаковић и мр Ивана Ћелић, стручни сарадник Матице српске и члан Организационог одбора Такмичења. На Републичком такмичењу из Српског као нематерњег, које је одржано у ОШ „Херој Јанко Чмелик” у Старој Пазови, 26. маја 2024, учествовало је укупно 198 ученика (од 221 пласираних) 7. и 8. разреда основних школа, који уче српски као нематерњи језик по А и Б програму. Ученици су дошли из различитих округа Републике Србије: Севернобачког, Западнобачког, Јужнобачког, Сремског, Севернобанатског, Средњебанастког, Јужнобанатског и Рашког. Дипломе је освојило укупно 44 ученика: прво место – пет, друго место – 17, треће место 22 ученика.

Након доделе награда, сви награђени студенти, ученици, професори и гости имали су прилику да организовано посете Галерију Матице српске и виде њену нову сталну поставку слика „Ревизија колекције Галерије Матице српске”. Свечаност уручења награда и диплома је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Матица српска пригодним свечаностима обележава 200 година од оснивања часописа „Летопис Матице српске”. Низом манифестација, међу којима је и изложба „На страницама Летописа” ‒ „Два века 1824 ‒ 2024” аутора мср Александре Јовановић и Владимира Николића, архивиста Рукописног одељења Матице српске отворена је у четвртак, 31. октобра у 12 часова у свечаном фоајеу Матице српске. Јубилеју у част, први пут у овако великом обиму изложене су архивалије које се чувају у Збирци Рукописног одељења. Документован је историјат настанка часописа, као и наставка његовог деловања кроз најзначајније етапе из прошлости и будућности часописа, говорећи о оснивачу, уредницима као и бројним сарадницима „Летописа”. На изложби је приказано 80 архивалија, распоређених у шест тематских целина, уз портрете часника, уредника и сарадника који су изложени у салонима Матице српске. Последња целина посвећена је садашњем времену у којем часопис наставља деловање преносећи мисију својих претходника.

У присуству бројних сарадника и колега, изложбу је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске указавши на одличан избор приказаних докумената која сведоче о колективним пословима припреме, уређивања и објављивања „Летописа” у различитим временима и околностима. Највећу вредност изложбе, истакао је председник Станић, пружају сачувана писма која ће књижевне историчаре, проучаваоце часописа довести до неких нових сазнања. Изложбу прати Каталог.

Изложба је реализована средствима Министарства културе и информисања Републике Србије.

У оквиру реализације пројекта Српског културно-информативног центра Спона из Скопља (уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије у области културних делатности Срба у иностранству), који је проистекао из протокола о сарадњи између Матице српске и Споне, др Александра Новаков и мр Дејан Милорадов одржали су предавања у Куманову, Скопљу и Битољу. Модератор програма био је Милутин Станчић из Споне.

У Куманову у просторији Споне предавање је одржао мр Дејан Милорадов о топонимима Шарган и Маловиште на планини Баби код Битоља. Стари српски назив за врсту змије Vipera ammodytes – шарган и његова варијанта шаран присутан је на великом историјском и етнолигвистичком простору српскога језика. Од свих појединачних назива врста змија у српском језику једино се херпетоним шарган односно шаран јавља као мотивациона основа за многе топониме. Дејан Милорадов је пописао све топониме с овом основом, а један од њих се налази на планини Баби, близу села Маловишта, означава планинску косину, тј. пашњак, и назива се – Шарган. Овај пашњак као и село именовали су и зачели средњовековни сточари из Преспе, који су били део старог српског племена Брсјака. Они су најопакију змију Европе у прошлости називали шарган, али овај херпетоним испустили су из памћења као што су не тако давно изгубили свест о имену свог племена и стварној припадности заједничком народу.

У Скопљу у просторији Споне предавање је одржала др Александра Новаков под насловом „Српска мушка гимназија у Скопљу (1894–1912)”, поводом 130 година од оснивања. Др Новаков је истакла да је школа почела са радом 19. новембра 1894. у дечанском метоху. Била је интернатског типа. Поједини ученици су били благодејанци. Почела је рад као нижа четвороразредна гимназија, а ослобођење 1912. дочекала је као осморазредна виша гимназија, из које је проистекла и четворогодишња Учитељска школа. Радила је и Виша девојачка школа од 1895. године. Након отварања Гимназије отворен је велики број школа по селима и другим мањим градовима. Само њено постојање представљало је погодно тло за отварање основних школа широм вилајета. Током рада Гимназија је имала више заступника директора и 10 директора, предавало је 109 наставника, трећина наставника била је из Старе Србије и Македоније. За 18 година рада школу је похађало 1074 ученика. Долазили су из 289 места широм српског културног простора, највећи број деце долазио је из Косовског вилајета. Међу наставницима били су теолог Стеван Димитријевић и књижевник Петар Кочић. Ову школу су, поред осталих ученика, завршили Јосиф Михаиловић, архитекта и отац модерног Скопља, Јанићије Поповић, књижевник, и Ђорђе Скопљанче, четнички војвода.

У Битољу, у просторијама Универзитетске библиотеке „Свети Климент Охридски”, говорили су др Александра Новаков о Српској гимназији у Битољу (1897–1912) и мр Дејан Милорадов о пашњаку Шаргану и селу Маловишту на планини Баби. Поздравну реч упутила је испред Библиотеке Јелена Петровска.

Др Новаков је истакла да је Српска мушка гимназија почела са радом 7. новембра 1897. Била је нижа, четвороразредна гимназија интернатског типа. Оснивач школе и одговорни управитељ био је турски поданик Михаил Хаџи Поповић, за директора гимназије био је постављен такође турски поданик Сава Јакић, наставник Призренске Богословије. Плате и све трошкове школе финансирала је Краљевина Србија, преко српског конзулата у Битољу. Ученици су били старости од 12 до 20 година. Осим мушке гимназије, радила је и српска женска гимназија. Поред Конзулата Краљевине Србије, значајан центар свих Срба Битољског вилајета била је и Српска гимназија. Након оснивања Гимназије осниване су српске школе у казама и варошима (школске 1909/10. у Битољском вилајету било је 1809 ученика, 88 учитеља у 66 школских места), директор Гимназије био је њен старешина. Поједине школе су биле затваране, углавном због денунцијације Бугара, и постајале егзархијске, а друге су отваране. Након оснивања школа у црквама се служила словенска литургија (али не егзархијска), били су присутни српски свештеници, а постојали су и српски представници (азе) при среским меџлисима.

Заједно с представницима Споне (Милутин Станчић, Горана Јовановски Јуруковски и Радован Милковски) гости су обишли Гимназију „Гоце Делчев” у Куманову. Александра и Дејан су разговарали са ученицима гимназије, који похађају наставу на српском језику, и упознали их са радом Матице српске. Такође су обишли Градско гробље у Куманову, српски средњовековни манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану и Српско војничко гробље у Битољу. Посебно искуство била је посета Цркви Светог Ћирила и Методија у Прилепу, заправо крипти ове цркве, где је вечно почивалиште пронашло око 2000 српских ратника из балканских и Првог светског рата. Ова црква је саграђена у част краља Петра I Ослободиоца, изграђена је по плану Момира Коруновића, а освештао ју је владика Николај Велимировић. Крипта овог храма је у врло лошем стању и неопходна је њена обнова.