У петак, 22. децембра 2023. године, у Матици српској одржана је панел дискусија о вештачкој интелигенцији и етици.

Учесници панела били су: академик Владан Девеџић, Факултет организационих наука; проф. др Драган Новковић, Висока школа електротехнике и рачунарства; др Оливер Суботић, Задужбина „Петар Мандић”; др Бранислав Кисачанин, Институт за вештачку интелигенцију Србије, а модераторка проф. др Андреја Тепавчевић, Математички институт САНУ

Панелисти су разматрали кључна питања у оквиру следећих тема: Садашњост: AI – pro et contra; Прошлост: Дубинско сагледавања феномена AI у контексту историје људске мисли; Будућност: Утопијска и дистопијска становишта у домену развоја AI; Хоће ли машине заменити или изменити човека?

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак 21. децембра 2023. године у Свечаној сали Матице српске, одржано је предавање „Развојна привреда – пољопривреда и основни принципи регенеративне економије”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”.

Предавање су одржали проф. др Гојко Рикаловић, са Универзитета у Београду, Економског факултета и проф. др Дејан Молнар, са Универзитета у Београду, Економског факултета.

Истраживање савремених трендова развоја у условима садашње и будуће неизвесности је од великог интереса како за теоретичаре, тако и за практичаре економског и друштвеног живота. Европске економије у развоју, попут Републике Србије, подразумевају значајна прегнућа у правцу прилагођавања сопствених економских перформанси неопходним променама и по вертикали и по хоризонтали.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Жири за доделу „Награде Младен Лесковац“ у саставу: проф. емеритус Душан Иванић (председник), проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, др Марко Недић, проф. др Наташа Половина и проф. др Драгољуб Перић, на седници одржаној 21. децембра 2023. године, једногласно је одлучио да се „Награда Младен Лесковац“ за 2021, 2022. и 2023. годину додели проф. емеритусу Славку Гордићу за књигу „Подсећања и наговори“ и укупни допринос проучавању српске књижевности.

Поштовани пријатељи и сарадници Матице српске,

Обавештавамо Вас да је најављена свечаност доделе награде „Бескрајни плави круг” Владимиру Пишталу отказана. Нови датум свечаности биће благовремено јављен.

Срдачан поздрав,
Матица српска

У петак 15. децембра 2023. године у Матици српској одржан је округли сто „Истраживање српске философије у историји и савремености”.

Главне теме на округлом столу биле су: изучавање светске философије код Срба; присуство и утицај светске философије у српској философији (рецепција); однос српске философије према српској култури, вери, науци, књижевности и уметности; развој философских дисциплина у српској философији; философски правци и оријентације у српској философији; развој српске философске терминологије и историја појмова; српска философија ad personam; српске философске институције; историја српске философије – философска и методолошка питања.

На округлом столу своја разматрања на ове тему представили су: проф. др Слободан Антонић, проф. др Ирина Деретић, др Миша Ђурковић, научни саветник, др Микоња Кнежевић, виши научни сарадник, проф. др Часлав Копривица, проф. др Драган Проле, проф. др Богољуб Шијаковић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак 14. 12. 2023. у свечаној атмосфери и уз велику посећеност, отворена је изложба Ранка Вукељића, сликара који је дуго живео у Аустралији, где је стекао уметничко образовање. Уз пригодан назив „Повратак”, изложбу су организовали Одбор за исељеништво Матице српске и Одељење за ликовне уметности Матице српске. Окупљенима су се обратили потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић и аутор Ранко Вукељић, а биле су присутне и Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске и технички секретар Одбора за исељеништво, и Весна Гајић, стручни сарадник Одељења за ликовне уметности и Одељења за сценске уметности и музику Матице српске. Дела Ранка Вукељића, инспирисана српским пределима, фолклором, обичајима, историјом и митологијом одражавају дубоку повезаност сликара са отаџбином у коју се породица Вукељић трајно вратила после много година исељеничког живота. Дела ће бити изложена до краја децембра у фоајеу Матице српске.

У среду, 13. децембра 2023. године одржано је представљање зборника радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине“ у Иригу.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске говорио је о зборницима о породици Дунђерски који су резултат сарадње Матице српске и Општине Србобран. Публикације су произашле из истраживања породице Дунђерски из угла различитих научних дисциплина на два научна скупа. О женама из породице Дунђерски и њиховим судбинама говорила др Јована Касаш, а добротворни рад ове породице са нагласком на задужбинарство представила је публици др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

Овај програм организован је на основу протокола о сарадњи Матице српске и Општине Ириг.

У среду, 13. децембра 2023. године у 19 сати, у сали за седнице Матице српске одржана је Трећа седница Одбора за исељеништво Матице српске. Чланове Одбора поздравили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Владимир Грчић, председник Одбора, и проф. др Јован Филиповић, потпретседник Одбора, те су им том приликом пожелели успех у раду у наредној години. На седници су разматрани планови о издавачкој делатности, предлогу оснивања Музеја српског исељеништва у Чачку, организацији и предузимању научноистраживачке активности у области миграција и исељеништва, јачању и проширивању стручног капацитета Чланства Одбора и Савета, формирању јединствене базе података националног бића српског народа широм света, као и бројни други предлози и информације који се односе на окупљање српске дијаспоре. Седници је присуствивала и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске и секретар Одбора.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 512, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милутина Лује Данојлића, Бена Голосовкера, Мирољуба Тодоровића, Игора Маројевића, Игора Мировића, Рената Вујаковића, те преводи поезије Криса Ејџија и путописа о Далмацији Александра Сапјехе. Рубрика „Есеји” доноси текст Ивана Праштала о роману „Бакоња фра Брне” Симе Матавуља. Тема рубрике „Сведочанства” је Мило Ломпар и његово проучавање књижевног опуса Милоша Црњанског кроз прилоге: Мила Ломпара, Весне Тријић и Радомира Батурана. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Нина Стокић, Симонида Лончар, Милан Радоичић, Стеван Јовићевић, Тамара Минић, Лазар Букумировић и Јелена Зеленовић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка