У уторак, 20. фебруара, у Матици српској одржано је предавање мр Драгане Бошковић „Визуелна уметност и ефекти боја у роману Сеобе Милоша Црњанског“. Предавање је реализовано у оквиру циклуса предавања „Милош Црњански и друге уметности“, који уређује проф. др Сава Дамјанов. Мр Драгана Бошковић бавила се аспектом визуелне уметности која се открива у роману Милоша Црњанског „Сеобе“ кроз суптилне наративне технике бојења. Своје излагање засновала је на уверењу да су доминантне боје експресионизма – црвена и плава – уткане сугестивном нарацијом и у овај роман, заједно са жутом, белом и сивом, односно смеђом. Доследно присуство боја, према мишљењу Драгане Бошковић, представља својеврсни симболички наговештај при тумачењу дела и психологизацији ликова, а у спрези са визуелним техникама примећује и мотив огледања ликова.

Следеће предавање одржаће проф. др Драган Бошковић 1. марта у 18 часова.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Председник Матице српске је боравио на Свечаној академији којом је обележена 160. годишњица оснивања Матице словеначке 2. фебруара 2024. године у Љубљани. У оквиру свечаног програма којем је присуствовала и председница Републике Словеније госпођа Наташа Пирц Мусар, председник Матице српске проф. др Драган Станић је пригодном речи поздравио нашу сестринску установу и посебно истакао трајност деловања Летописа Матице српске и Матице српске. Нагласио је да постоје обострани разлози за неговање добрих односа између Матице словеначке и Матице српске, као и то да се ће се сарадња наших установа интензивирати у наредном периоду.

Поводом 198. годишњице од оснивања Матице српске, 16. фебруара у 19 часова, одржана је Свечана седница Матице српске. Седници је председавао председник Матице српске проф. др Драган Станић. Потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске преминулим у периоду између две Свечане седнице. Специјални изасланик председника Републике господина Александра Вучића, госпођа Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе Републике Србије поздравила је присутне и још једном честитала јубилеј двестотине година од оснивања Летописа Матице српске, најстаријег књижевног часописа који излази у континуитету у Европи и свету, одликованог ове године Сретењским орденом првог степена поводом Дана државности.

На Свечаној седници, на тему Два века Летописа Матице српске, беседио је проф. др Драган Станић.

У другом делу седнице, након што је управник послова Матице српске др Јелена Веселинов прочитала уредбу о додељивању награде, председник Жирија за доделу Змајеве награде Матице српске проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ прочитао је записник са седнице Жирија.

О награђеној књизи „Азбучне молитве“ господина Зорана Ђерића, говорио је господин Селимир Радуловић, члан Жирија. Добитник Змајеве награде господин Зоран Ђерић обратио се присутнима, а стихове награђене књиге говорио је драмски уметник Југослав Крајнов.

Својим присуством свечаност су увеличали представници републичке и покрајинске власти, Митрополије црногорско-приморске, Епархије бачке, многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ивана Негришорца, Илије Лакушића, Перице Маркова, Боје Пижурице, Сунчице Денић, Владимира Б. Перића, те преводи прозе Збигњева Мастернака и Ени Пру. Рубрика „Есеји” доноси текстове Ленке Настасић о „Житију Петра Великог” Захарија Орфелина, Лазара Букве о поезији Радомира Продановића и Милене Благојевић о поезији Владислава Петковића Диса. Тема рубрике „Сведочанства” су „Објављеније о Сербској летописи” из 1823. из пера Лазе Чурчића и запис Славка Гордића „Писци, књиге, послови и дани”. Рубрика „Поводи” посвећена је Збигњеву Херберту о којем пишу Јелена Марићевић Балаћ и Сања Перић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Светлана Шеатовић, Слађана Миленковић, Драгољуб Перић, Милан Радоичић, Милана Поучки, Луна Градиншћак, Марија Цветићанин и Жаклина Дувњак Радић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Овај двоброј отвара 200. годишњицу богатог књижевног живота „Летописа Матице српске”, најстаријег живог књижевног часописа у Европи, који континуирано излази од 1824. године. Сличних примера у свету има веома мало, а могли бисмо поменути пре свега часопис „The Yale Review”, који у САД, у Њу Хејвену (Конектикат), излази од 1819. године, али је постао књижевни часопис тек 1911. године. Због тога са поносом можемо рећи како српска култура има један необичан, чудесан феномен којим се можемо поносити.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У петак, 9. фебруара 2024. године, Матицу српску посетио је Њ.Е. Лејд Ернест Родригез Ернандес, амбасадор Републике Кубе. Угледног госта примили су и упознали га са делатношћу Матице српске: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Срђан Шљукић, потпредседник, и др Милан Мицић, генерални секретар. Посета је организована у склопу боравка амбасадора у Новом Саду ради присуства активностима у библиотеци Техничке школе „Милева Марић Ајнштајн” која носи назив „Хосе Марти”, a у којој се обележава 171. годишњица рођења овог кубанског песника и хероја.

Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, поводом Светског дана борбе против рака, организовали су три предавања која су одржана у четвртак, 8. фебруара 2024. године, у Матици српској. Ово је пета заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. У наредном периоду биће организовани бројни догађаји у циљу промовисања здравог стила живота и превенције здравља.

Предавање „Карцином дојке” одржао је проф. др Зоран Радовановић (Институт за онкологију Војводине, Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД), док је предавање „Карцином дебелог црева” одржао проф. др Милан Бреберина (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД), а предавање „Карбон наноматеријали – могућности у испоруци лекова” др сци мед др Гордана Богдановић, научни саветник (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД).

Предавачи су кроз све три теме истакли значај ране дијагностике у даљем току лечења, представили разлике између различитих врста канцера као и начине лечења који су доступни код нас, као и поступке лечења који су доступни у свету.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска је крајем 2023. године у оквиру Одељења за друштвене науке објавила тематски зборник групе аутора „Хуманизам, антихуманизам и постхуманизам”. У зборнику су одштампани радови који су презентовани на истоименом округлом столу, који је одржан у Матици српској 22. новембра 2022. године. Књигу су уредили проф. др Слободан Владушић и проф. др Срђан Шљукић, а рецензенти су били др Слободан Антонић, др Душан Крцуновић и др Игор Перишић.

У Зборнику је сагледана основна идеја округлог стола, из угла различитих научних дисциплина. Анализира се појава и домашај постхуманистичког дискурса, као и терминолошке дилеме (постхуманизам, антихуманизам, трансхуманизам, метахуманизам), те однос према хуманизму (дограђивање хуманизма, превладавање хуманизма, супротстављање хуманизму).

Зборник има 204 стране, у оквиру којих је објављено осам радова.

Реализацију округлог стола помогли су Градска управа за културу Града Новог Сада и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, а штампање књиге омогућио је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност АП Војводине.

Традиционална Светосавска беседа у Матици српској одржана је у петак 26. јануара 2024. године.

Након поздравне речи проф. др Драгана Станића, председника Матице српске, своју беседу, под насловом Онда Сава стаде пред мене – Свети Сава и Косовски завет, изложила је проф. др Валентина Питулић.

Свечаност је употпунио Хор Саборне цркве Свети Георгије, под управом проф. др Богдана Ђаковића.