Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, у сусрет Светском дану борбе против рака, организовали предавање које је одржано у четвртак, 25. јануара 2024. године, у Матици српској. Ово је четврта заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. У наредном периоду биће организовани бројни догађаји у циљу промовисања здравог стила живота и превенције здравља.

Предавање „Лечење диферентованог тиреоидног карцинома” одржала је проф. др Јасна Михаиловић (Институт за онкологију Војводине, Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД).

Током предавања проф. Михаиловић истакла је да је рак штитасте жлезде у порасту, те да је неопходно вршити превентивне прегледе и успоставити здрав стил живота. Представила је врсте и спечифичности, као и начине дијагностиковања и лечења ове малигне болести.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Документ објавила књигу „Преписка Савке Суботић” коју је приредила мср Наташа Катић.

Од уводног текста Ко је Савка Суботић? Или: О преписци Савке Суботић, преко Напомене приређивача, до Именског регистра који ће објединити све најзначајније личности одсечка времена представљеног писмима заступљеним у овом делу, видљива је на само огромна пажња, него и јасна најпозитивнија емоција коју је приређивачица изградила поводом теме свога рада.

Дуг Савки Суботић, који су историчарке и историчари српске књижевности тек почели да заиста враћају у претходне две деценије, овим делом је додатно осенчен, јер из тридесет и три јасно издвојена и детаљно обрађена сегмента коресподенције Савке Суботић можемо да видимо колики је лични углед, част и значај имала особа коју је ранија наша историографија бележела тек као супругу угледног Јована Суботића.

Хронолошки од 1884. до 1913, преписка Савке Суботић посложена је логично и прегледно, уз сачуване све јединствене карактеристике сваког од приређених писама. Посебну вредност овог рада представљају исцрпне, понегде и енциклопедијске разјаснице у фуснотама, којима је приређивачица успела да будућем читалаштву ове књиге учини сналажење у њој једноставним, а пут кроз описане просторе и време лакшим и бржим, те тиме подеснијим и за потенцијална даља и дубља истраживања издвојених детаља и примера понаособ.

Књига има 192 стране, подељена је на целине, разврстане именима учесника у преписци као и прилозима и именским регистром.

Штампање ове књиге омогућили су Град Нови Сад ‒ Градска управа за културу и Покрајински секретаријат за образовање и научноистраживачку делатност.

Информативна служба Српске Православне Цркве и Матица српска организовали су 16. јануара 2024. године једнодневни научни скуп Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности. Скуп је одржан у Народној библиотеци Србије у Београду, а поздрвне речи упутили су Његове Светости Патријарх српски г. др Порфирије, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ и проф. др Александар Милановић, председник Савета за српски језик.

У раду научног скупа учествовали су Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ стобијски г. Јаков, проф. др Милош Ковачевић, др Рајна Драгићевић, др Јованка Радић, проф. др Исидора Бјелаковић, др Владан Јовановић, проф. др Виктор Савић, доц. др Катарина Беговић, др Марина Спасојевић, др Миша Ђурковић, др Душан Илић, Марија Стајић, адвокат мр Момир Радић и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.

Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Факсимил објавила књигу „Лаза Костић Дневник снова и Santa Maria della Salute рукописи” коју је приредио др Срђан Орсић.

Као прва књига новопокренуте едиције Факсимил, ово издање дела Лазе Костића доноси, пре свега, оригиналне рукописе антологијске песме Santa Maria della Salute и пишчевог Дневника снова, који никада до сада нису објављени у целости у оквиру једне публикације.

У жељи да ови рукописи буду пропраћени и најбољим текстовима о њима, прикључене су овој грађи и најрелевантније странице о факсимилима ова два дела. Без намере да се у ауторском тексту понављају више пута изречени судови и закључци, консултујући при приређивачком раду целокупан досадашњи корпус научних и стручних радова о овим темама, ипак се, на крају, у Поговору ове књиге, одлучило да се контекст ових дела у двадесет и првом веку осветли и из једног угла који се учинио до сада недовољно сагледаним, а опет и те како релевантним за разумевање стваралачког процеса настанка најлепше песме испеване до сада на српском језику. Том сегменту посла прикључени су и визуелни прилози који речито сведоче о скрајнутим стазама разумевања ове величанствене песничке творевине, којима се затвара причу о Лазару Костићу и Јелени Дунђерски.

Књига има 118 страна, и подељена је на целине, назначене називом рукописа: Дневник снова, односно називом песме Santa Maria della Salute аутора Лазе Костића .

Штампање ове књиге омогућили су Град Нови Сад ‒ Градска управа за културу и Покрајински секретаријат за образовање и научноистраживачку делатност.

Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Документ објавила књигу „Писма Младену Лесковцу” (Васа Стајић, Вељко Петровић) коју је приредила мср Јована Војводић.

Књига писама Васе Стајића и Вељка Петровића са Младеном Лесковцем показаће онај значајан део њиховог познанства, тј. сарадње који су, пуни блискости и од поверења, остали нерасветљени, уједно се тичући Матице српске за коју су итекако били везани.

Писма која је Васа Стајић упутио Младену Лесковцу откривају не само позадину Стајићевог рада (првенствено на његовим најзначајним и најобимнијим делима: Новосадске биографије, Привреда Новог Сада) и његова бројна историјска, књижевна и филозофска интересовања, већ и природу односа ова два културна делатника Војводине у којој је присутан општенационали интерес.

Део преписке Вељка Петровића и Младена Лесковца објављен је у књизи Вељко Петровић: Писма (1904–1967), 1998, Нови Сад, Матица српска (приредили: Соња Боб, Стојан Трећаков и Владимир Шовљански), тако да ће њен преостали део, до сада непознат историчарима књижевности, својим објављивањем дати на увид целовитију и ширу слику њиховог односа. Значајан део њиховог посредништва односи се на сарадњу у Летопису Матице српске чије је уредништво тада, тачније у периоду од 1958. до 1964. године, водио Младен Лесковац.

С обзиром на то да писма поседују значајну документарну вредност, она су пропраћена коментарима и појашњењима, а књига обухвата и предговор у оквиру којег су приказане књижевне и ванкњижевне везе које ће и саму преписку учинити потпунијом и сврсисходном. Објављивањем преписке открива се друштвено-историјски контекст прошлог века, али и књижевна питања, атмосфера ондашњег културног и јавног живота, као и историја приватног односа између тројице великих интелектуалаца.

Књига има 160 страна и подељена је на целине, назначене именима аутора писама: „Писма Васе Стајића”и „Писма Вељка Петровића”. Штампање ове књиге омогућили су Град Нови Сад ‒ Градска управа за културу и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.