У четвртак 7. децембра 2023. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2023. годину. Жири у саставу проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, др Драган Богетић, научни саветник и др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник, једногласно је донео одлуку да за дело објављено у 2022. години из области историографије, додели колективној монографији „Свети краљ Милутин. Владар на раскршћу светова” (Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд 2022) коју су уредили: Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић Душанић и Даница Поповић.

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитнику. О одлуци жирија и награђеној књизи говорио је др Љубодраг Ристић, члан Жирија, а у име издавача Задужбине Светог манастира Хиландара обратила се госпођа Гордана Гаврић. На крају програма присутнима се у име добитника обратио др Срђан Пириватрић, виши научни сарадник. Програм је водио мр Драган Тубић, стручни сарадник Матице српске.

Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 7. децембра 2023. године, у Матици српској одржано је петнаесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности” одржала је др Снежана Мишић, музејска саветница Галерије Матице српске. Водећи публику кроз детињство Уроша Предића у Банату, преко одрасле доби проведене у свету и поновном повратку кући – Орловату, др Мишић је уз бројне илустрације и Предићеве цитате на веома инспиративан начин предавањем обележила годишњицу рођења Уроша Предића – 7. децембар.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Кикинда, Општина Нова Црња, „Максмимовић градња” из Зрењанина.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 7. децембра 2023. године у оквиру манифестације „Јесен Матице српске у Опову”, Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”, у просторијама Општинске народне библиотеке у Опову, представила је заинтересованој публици „Летопис Матице српске”, најстарији књижевни часопис у Европи који наредне године обележава 200. рођендан. Разговор о „Летопису” био је употпуњен видео презентацијом под називом „У сусрет јубилеју 200. година Летописа Матице српске”.

Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, поводом Светског дана „Једно здравље”, организовали су два предавања која су одржана у четвртак, 7. децембра 2023. године, у Матици српској. Ово је трећа заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. У наредном периоду биће организовани бројни догађаји у циљу промовисања здравог стила живота и превенције здравља.

Прво предавање „Трансфузиологија и Једно здравље” одржала је проф. др Бранислава Белић, стални члан Матице српске (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД), а друго предавање „Хигијена и Једно здравље” одржала је проф. др Марија Јевтић (Катедра за Хигијену, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду и Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД).

Присутни су имали прилику да чују више о концепту „Једно здравље” који препознаје међусобну повезаност здравља људи, животиња и животне средине.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске, објављена је књига „Фолклорна збирка Хусеина Дердемеза“ Елме Халиловић и Љиљане Пешикан Љуштановић. Књига је објављена као 20. публикација пројекта „Библиотека усмене књижевности“ (руководилац пројекта проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић).

Овом књигом окупљени су записи усменог стваралаштва и обредно-обичајне праксе, које је на територији Сјеничко-пештерске бусоравни прикупио Хусеин Дердемез (1940-2011). Дердемезова збирка обухвата песме, приче, загонетке, пословице, изреке, брзалице, фразеологизме, легенде, записе о веровањима и празницима, те обичајима и обредима везаним за њих. У суштини, наш одновни подухват био је формирање збирке од записа штампаних у различитим публикацијама, часописима и зборницима, као и тематско-мотивска класификација и семантичка анализа грађе према општеприхваћеним саврмееним научним принципима. Секундарне литературе, оне која би се бавила превасходно Дердемезовим сакупљачким радом, практично нема, пошто јужнословенски фолклористи до сада углавном нису поклањали посебну пажњу Дердемезовој грађи. Иако је реч о значајној грађи, она је досад била и мање-више тешко доступна и публикована без научног приступа и стручне класификације, а веома је оскудно изучавана и као књижевни и као културни допринос.

Рецензенти ове публикације су др Лидија Делић, проф. др Јасмина Јокић и проф. др Драгољуб Перић, а лектуру и коректуру радила је др Милена Зорић Латовљев. Штампање ове књиге омогућили су Министарство културе и Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

У четвртак 30. новембра 2023. године у Матици српској одржан је округли сто „О феномену квантофреније и њеним практичним импликацијама у друштвеним и хуманистичким наукама”.

Сцијентометрија (бројчано исказивање компетенције научника и утицајности његових научних резултата) конституисала се пре готово пола века унутар англо-америчке академске заједнице. Иако је уведена са намером да послужи као што објективније мерило процењивања тј. евалуације научних резултата, брзо се показало да сцијентометрија има бројна ограничења посебно када је реч о делу друштвених наука и хуманистичких дисциплина и, нарочито, унутар релативно малих научних заједнице попут српске. Округли сто под називом О феномену квантофреније и њеним практичним импликацијама у друштвеним и хуманистичким наукама” има за циљ првенствено да покрене рационални и аргументовани дијалог о једном од темељних питања са којима се суочава српска научна заједница.

На округлом столу своје радове представили су: проф. др Михаел Антоловић; проф. др Владимир Гвозден; др Вања Глишин; др Гордана Ђерић, научна саветница; проф. др Иван Јерковић; проф. др Ана Кузмановић Јовановић; проф. др Срђан Шљукић; проф. др Урош Шуваковић; проф. др Милош Шумоња.

Планиран је тематски зборник радова са округлог стола.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 4. децембра 2023. године, у Сали за седнице Матице српске одржано је четврто предавање из циклуса предавања „Милош Црњански и друге уметности“ (ур. циклуса проф. емеритус Сава Дамјанов). Проф. др Александар Јерков одржао је предавање са насловом „Проблем интерартизма Милоша Црњанског: од театралног призора из Маске до мртвог Добровића и тумачења Микеланђела у Хиперборејцима. Предавање са сузом у оку. Кратко. Као мисао или смрт.“ Наставак циклуса „Милош Црњански и друге уметности“ биће у фебруару 2024. године.

Предавање проф. др Александра Јеркова је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 13. новембра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност „Његошев дан у Матици српској“ и научни скуп „Издања Горског вијенца“, у организацији Његошевог одбора Матице српске. Поздравне речи одржали су Високо Високопреосвећени митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић), председник Његошевог одбора, академик Матија Бећковић, потпредседник Његошевог одбора и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Уводно обраћање „Око Горског вијенца“ одржао је академик Миро Вуксановић, потпредседник Његошевог одбора.

На научном скупу су своја истраживања саопштили проф. др Радмило Маројевић, проф. др Горан Максимовић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Душко Певуља, др Душко Бабић и Слађана Субашић. Скупу су председавали академик Миро Вуксановић и академик Јасмина Грковић-Мејџор.

Реализацију програма омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да до 10. децембра пошаљу књиге поезије објављене у 2023. години (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За Змајеву награду Матице српске“ или за Милену Кулић) и тако предложе своје наслове.