У петак, 10. новембра 2023. године у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм који је за циљ имао представљање културне мапе града Теслића и његове околине. Овај догађај је пример успешне сарадње између Матице српске и Општине Теслић, а која је уследила као резултат потписаног протокола о заједничким културним активностима. На почетку програма поздравне речи упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и др Милан Миличевић, начелник општине Теслић, после чега су присутни били у прилици да виде промотивни филм о историји града, његовом економском развоју и нарочито о ботагој културној понуди Теслића. Потом је о институцијама културе, с акцентом на историјат и деловање локалног одбора „Просвјете“, и значајним догађајима који се овде организују говорио професор Алекса Касаповић, председник СПКД „Просвјета“ Теслић. Напослетку, јереј Тадија Никчевић из Архијерејског намесништва теслићког беседио је о повезаности Српске православне цркве с духовним и културним потребама нашег народа.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду 8. новембра 2023. године у Матици српској одржан је национални научни скуп: „Утицај промене климе на искоришћавање генетичког потенцијала винове лозе”. Научни скуп организовали су Матица српска и Институт за примену науке у пољопривреди, а у сарадњи са свим релевантним домаћим научно-истраживачким организацијама које се директно или индиректно баве овом тематиком, као и уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Присутне су поздравили академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке Матице српске; др Раде Јовановић, директор Института за примену науке у пољопривреди; доц. др Дарко Јакшић, председник Научног одбора, а скуп је свечано отворила госпођа Данијела Мирјанић, државна секретарка Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Овај научни скуп окупио је 14 угледних научних институција из Србије које су представиле резултате својих истраживања, што указује на актуелност теме и на жељу за заједничким научно-истраживачким радом у решавању изазова очувања и развоја генетичких ресурса, као и валоризацији наших сорти винове лозе. Скупу је присуствовало више од 120 учесника, а рад скупа подељен је у четири сесије где су представљена релевантна научна сазнања и праксе. На крају Скупа отворена је дискусија која је дала плодне сугестије и предлоге који ће у наредном периоду бити дефинисани и објављени.

Програм је подржан од стране Градске управе за културе Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 9. новембра 2023. године, у Матици српској одржано је четрнаесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Паралеле. Темишвар/Нови Сад: О изложби која повезује два музеја” одржала је др Александра Человски, кустоскиња Галерије Матице српске. Кроз причу о пројекту ПАРАЛЕЛЕ представљене су сличности између историјског развоја Националног уметничког музеја у Темишвару и Галерије Матице српске, као и богата уметничка баштина која сведочи о историји Срба у Банату, о улози Карловачке митрополије, о блискости Темишвара и Новог Сада као и о повезаности две установе културе – Галерије Матице српске и Националног уметничког музеја у Темишвару. Пројекат је реализован кроз изложбу „паралелних дела” из Галерије и Националног уметничког музеја, која је претходне године представљена у Новом Саду, док ће у новембру ове године бити отворена у Темишвару.

Наредно предавање планирано је за 7. децембар 2023. године у 12 сати. Др Снежана Мишић одржаће предавање на тему „Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности”.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Кикинда, Општина Нова Црња, „Максмимовић градња” из Зрењанина.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 8. новембра 2023. године у 18 часова, у Кино сали Музеја „21. октобар“ у Крагујевцу представљен је капитални национални лексикографски пројекат Српски биографски речник који се ради у Матици српској. Овај догађај одржан је у организацији Историјског архива Шумадије у оквиру манифестације „Јесен Матице српске у Крагујевцу“, а на основу потписаног протокола о културној сарадњи између Матице и Града Крагујевца. О Речнику је најпре говорио мр Драган Тубић, председник Редакционог одбора, који је публици укратко представио историјат пројекта, концепцијске поставке, методологију рада и основне информације о дo сада објављених седам томова Речника. Др Александра Новаков, научни секретар пројекта, говорила је о биографијама знаменитих жена у објављеним томовима Српског биографског речника, а са освртом на значајне жене Крагујевца. Др Бранислав О. Поповић, члан Редакционог одбора, у свом изалагњу представио је Српски биографски речник из перспективе интердисциплинарне публикације са вишеструким значењем и значајем и као пројекат вишедимензионалне употребне вредности. О својим искуствима које је стекао као сарадник на писању биографија за Речник говорио је и мср Предраг Илић, архивски саветник Историјског архива Шумадије. Целокупан програм пратила је видео презентација фотографија жена објављених у Српском биографском речнику. Присутнима се у поздравном говору обратила и Сања Живковић, директорка Историјског архива Шумадије. Програм је водила госпођа Ксенија Ђерковић.

У понедељак, 6. новембра, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност уручења награда „Љубомир Стојановић“ и диплома са Републичког такмичења из Српског као нематерњег језика. У уметничком делу програма учестовао је хор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада, под диригентском управом Јована Травице. Програм је водила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик.

Овогодишњи добитници награде „Љубомир Стојановић“ су Небојша Ђорђевић (прва награда за рад „Слово о преносу моштију Свете Петке Григорија Цамблака: рукописно наслеђе и издање текста“), Матија Нешовић (друга награда за рад „Англицизми у омладинском жаргону у српском и руском: морфосинтаксички и семантички аспект“), Јована Јовановић (друга награда за рад „Дискурс о климатским променама: медијска репрезентација климатских промена“), Катарина Штетић (трећа награда за рад „Вук-Даничићево и Решетарово издање Светог писма: однос између источне и западне хришћанске ономастике и неких библијских термина“) и Сузана Пешевић Стојановић (трећа награда за рад „Фонетске особине говора Масловара код Котор Вароша). Награде су уручили чланови жирија проф. др Јасмина Дражић, проф. др Александар Милановић и проф. др Вања Станишић.

Дипломе са Републичког такмичења из Српског као нематерњег језика уручила је мр Ивана Ћелић, стручни сарадник Матице српске и члан Организационог одбора Такмичења. На Републичком такмичењу из Српског као нематерњег, које је одржано у ОШ „Херој Јанко Чмелик” у Старој Пазови, 21. маја учествовало је укупно 119 ученика (од 133 пласираних) 7. и 8. разреда основних школа, који уче српски као нематерњи језик по А и Б програму. Ученици су дошли из различитих округа Републике Србије: Севернобачког, Западнобачког, Јужнобачког, Сремског, Севернобанатског, Средњебанастког, Јужнобанатског и Рашког. Дипломе је освојило укупно 38 ученика: прво место – 8, друго место – 14, треће место 16 ученика.

Након свечаности, награђени студенти, ученици и професори обишли су изложбе „Поморишац – Васа Поморишац“ и „Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја“ у Галерији Матице српске. Свечаност уручења награда и диплома је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, поводом Светског дана борбе против можданог удара, организовали су два предавања која су одржана у четвртак, 2. новембра 2023. године, у Матици српској. Ово друга заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. У нарендом периоду биће организовани бројни догађаји у циљу промовисања здравог стила живота и превенције здравља.

Прво предавање „Мождани удар и вештачка интелигенција – будућност или садашњост?” одржао је проф. др Петар Сланкаменац (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД), а друго предавање „Актуелности у ендоваскуларном лечењу акутног исхемијског можданог удара” одржао је доц. др Жељко Живановић (Катедра за Неурологију, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду и Универзитетски клинички центар Војводине).

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске, а у саиздаваштву са Центром за образовање, истраживање и културу војвођанских Мађара, Фондације „Ласло Секереш“, објављена је књига „Петефи код Срба“ Владиславе Полит. Са мађарског је превео и фототипско издање приредио Ференц Немет. Штампање ове књиге финансирали су Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност Војводине и Фондација „Ласло Секереш“.

Једно од првих, сажетијих сагледавања улоге и значаја Петефија у српској књижевности дала је Владислава Полит (1886–1966), филозофкиња, феминисткиња и књижевница, ћерка адвоката, полиглоте, уредника Браника и вође српских либерала Михајла Полит-Десанчића и Марије Стратимировић. Један је од првих доктора наука у Србији. Била је професор и преводилац, владала је немачким, енглеским и мађарским, а служила се руским језиком. Њено најупечатљивије дело је краћа верзија докторске дисертације „Петефи код Срба“ објављено 1912. године у Новом Саду, у штампарији „Браника“. По претпоставци Ендреа Анђала, била је то скраћена, поједностављена верзија њене докторске дисертације коју је предала професору Фриђешу Ридлу. По Анђаловој оцени, реч је о „веома интересантном штиву“, које „није само сажимање Петефијеве српске рецепције већ и њено документовање“.

Ова књига је прави и занимљиви раритет. Све до сада истраживачима је била доступна само на мађарском. Сада, поводом Петефијевог јубилеја, Матица српска је, препознавши потребу, први пут објављује на српском језику. Тиме се одужује не само лику и делу Шандора Петефија већ и Владиславе Полит.

У петак, 3. новембра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је округли сто „Традиција Шандора Петефија у српској књижевности и култури“, поводом обележавања двестоте годишњице рођења великог мађарског песника. Округли сто је одржан у суорганизацији Матице српске, Центра за образовање, истраживање и културу војвођанских Мађара, Фондације „Ласло Секереш“ и Српског института у Будимпешти. Поздравне речи су одржали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти, господин Арпад Фремонд, председник Националног савета Мађарске националне мањине. Након тога, присутни су имали прилику да чују три излагања. Проф. др Корнелија Фараго је изложила истраживања о рецепцијској традицији Шандора Петефија у српској књижевној култури у светлу мађарске рецепције, проф. др Ференц Немет о развојном току Петефијеве рецепције код Срба (од друге половине 19. века до данас), а проф. др Марко Чудић о српским модернистима и постмодернистима као преводиоцима и тимачима Петефијеве поезије. Програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. На округлом столу промовисана је књига „Петефи код Срба“. У питању је докторска дисертација Владиславе Полит, коју је с мађарског превео и фототипксо издање приредио проф. др Ференц Немет.

Реализацију овог округлог стола омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Одељење за сценске уметности и музику Матице српске са поносом представља ново издање – Пучини и његове хероине Милице Стојадиновић, доктора театрологије, оперске првакиње и професорке на Академији уметности у Новом Саду. Ауторка у овој студији указује на посебну пажњу коју је Ђакомо Пучини (1858–1924), до наших дана најизвођенији писац опера, поклонио женским протагонисткињама. Лично тумачећи ликове многих од његових хероина, као водећи сопран, Милица Стојадиновић пружа јединствен увид који комбинује научно истраживање и више од четврт века дуго искуство на „даскама које живот значе”. Интердисциплинарним приступом она осветљава изградњу женских ликова у свих дванаест Пучинијевих опера, са посебним освртом на Боеме, Тоску, Мадам Батерфлај и Турандот. Ово истраживање, које повезује театрологију и музикологију, има и компаративни карактер, јер анализира сличности и разлике Пучинијевог приступа драми у односу на приступ осталих савремених стваралаца, превасходно Ђузепа Вердија. Пучинија са Вердијем посебно повезује одабир тема које су увек актуелне и могу бити блиске сваком гледаоцу, попут романтичне љубави и патриотског заноса. Студија која је пред нама обогатиће знање и доживљај свих љубитеља уметности, будући да је опера управо спој многих од њених грана: музике, књижевности и позоришта.

У четвртак, 2. новембра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске, одржан је научни скуп „ Банија – српски народ, историја и култура “. Скуп је одржан у организацији Крајишког одбора Матице српске, а приликом отварања поздравне речи присутнима упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Душан Иванић, председник Крајишког одбора. Радни део скупа састојао се од четири сесије у оквиру којих је 21 учесник представио своје текстове из више научних дисциплина: историје, књижевности, географије, етнологије, театрологије и културне историје уопште. На скупу је било говора о физичкој географији и демографији Баније, Банској крајини и крајишницима, локалном свештенству, политичком и друштвеном животу Баније између два светска рата, досељавању са Баније у војвођанске крајеве, старима фотографијама Баније, догађајима на Банији током Другог светског рата и рата деведесетих година прошлог века, о истакнутим историјским личностима, стваралаштву књижевника и уметника са Баније, те о раду соколских друштава. На скупу су учествовали: др Предраг Вајагић, проф. др Владан Гавриловић, проф. др Славко Гордић, др Милан Гулић, др Нино Делић, Петар M. Демић, Бранислав Зубовић, проф. др Душан Иванић, мср Милена Кулић, Растко Лончар, др Александар Лукић, проф. др Јелена Марићевић Балаћ, др Милан Мицић, др Александра Новаков, мр Павле Орбовић, проф. Љиљана Пешикан Љуштановић, др Небојша Стамболија, проф. др Растислав Стојсављевић, проф. др Ирина Суботић, др Исидора Точанац Радовић и Богдан Шекарић. Чланови Организационог одбора били су: проф. др Драган Станић, председник, проф. др Душан Иванић, заменик председника, др Милан Мицић, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, др Софија Божић, проф. др Славица Гароња Радованац и мр Драган Тубић, технички секретар.

Одржавање научног скупа подржали су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Општина Нова Црња.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.