Матица српска је у оквиру Одељења за друштвене науке објавила књигу „О феномену квантофреније и њеним практичним импликацијама у друштвеним и хуманистичким наукама”, (Тематски зборник, група аутора) коју су уредили проф. др Михаел Антоловић и проф. др Срђан Шљукић. Рецензенти књиге су: проф. др Синиша Атлагић, доц. др Небојша Гаџић, проф. др Ивана Загорац, проф. др Слађана Зуковић, др Зоран Јањетовић, проф. др Сретен Јелић, др Предраг Ј. Марковић, проф. др Биљана Милошевић, проф. др Биљана Шимуновић Бешлин, проф. др Марица Шљукић и доц. др Снежана Штрангарић.

Овај тематски зборник садржи радове који су саопштени у оквиру округлог стола „О феномену квантофреније и њеним практичним импликацијама у друштвеним и хуманистичким наукама” који је одржан у Матици српској 30. новембра 2023. Одржање овог скупа помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада, а објављивање књиге помогао је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност. Аутори чланака у зборнику су: Михаел Антоловић, Слободан Антонић, Владимир Гвозден, Гордана Ђерић, Вања Глишин и Љубиша Деспотовић, Ана Кузмановић Јовановић, Иван Јерковић, Саша Радојчић, Милош Шумоња, Урош В. Шуваковић и Срђан Шљукић. Књига je једно од привих издања које се односи на ову тему, има 272 стране, а одштампана је у тиражу од 300 примерака.

У организацији Националног Савета Срба у Македонији, Српске заједнице у Македонији и Перун Артиса из Битоља, реализована је манифестација „Дани српске књижевности у Македонији“ од 22. новембра до 24. новембра у Скопљу, Битољу и Охриду.

Матицу српску су на овој манифестацији представили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, Мирослав Алексић, заменик управника Библиотеке Матице српске и мср Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске. Своје књижевно стваралаштво и српску књижевност представили су у Библиотеци „Браћа Миладиновци“ у Скопљу, у Библиотеци „Св. Климент Охридски“ и Официрском дому у Битољу и у Почасном конзулату Републике Србије у Охриду.

Поред званичног дела манифестације учесници су посетили историјске и културне институције Скопља, Битоља и Охрида. Поред представника Матице српске српску учествовали су и књижевници Милош Латиновић, Војислав Карановић и Даница Вукићевић, а учествовали су и књижевници из Македоније (Гордана Јовић Стојковска, Сашо Огненовски, Елизабета Јончик, Марија Стојановска, Тодор Јовчевски, Иван Антоновски…). Модератори и организатори програма били су Гордана Јовић Стојковска и Сашо Огненовски. Представљен је рад Матице српске, Библиотеке Матице српске и Омладинског одбора Матице српске, а уједно су утврђени договори о будућим облицима сарадње између књижевника из Србије и Северне Македоније, са посебним акцентом на јачању културних и књижевних веза.

Манифестација је подржана од Министарства спољних послова Републике Србије, Министарства културе Републике Србије, Матице српске, Града Битоља и Почасног конзула Републике Србије у Охриду.

Жири (у саставу: проф. др Мира Радојевић, председник; проф. др Бранко Бешлин, др Драган Богетић, др Љубодраг Ристић и проф. др Ђура Харди) размотрио је научноистраживачку продукцију из 2023. године. На седници Жирија одржаној 25. новембра 2024. године дошло се до ужег, а затим и најужег избора. Након краће дискусије, чланови Жирија једногласно су донели одлуку да се Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац”, за дело објављено у 2023. години из области историографије, додели књизи „Кнез Михаило Обреновић 1823-1868” (ХУК) проф. др Данка Леовца, ванредног професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду.

Датум доделе награде биће накнадно објављен.

Матица српска – Одељење за природне науке Матице српске, у складу са завештањем професора Лазара Стојковића, некадашњег професора Пољопривредног факултета, расписује конкурс за „Награду професор Лазар Стојковић”

Дана 20. новембра 2024. године, с почетком у 19 часова, у Ваљевској гимназији одржано је представљање књиге Милоша Јевтића Председници Матице српске: разговори. О књизи су говорили: проф. др Драган Станић, председник Матице српске; мср Милан Радоичић, члан Омлладинског одбора Матице српске; и аутор. Приказујући књигу Милоша Јевтића, Станић и Радоичић су говорили о председницима Матице српске и о њиховом значају за рад установе. Аутор се осврнуо на свој дугогодишњи пубицистички рад у култури који је резултовао великим бројем књига. Публика је са знатижељом испратила причу о Матици српској, те је на тај начин интересовање за рад установе пробуђено.

У спомен на нашег великог научника Јосифа Панчића, Матица српска је донела одлуку да установи ново признање, Награду Јосиф Панчић, за запажене научноистраживачке резултате из области ботаничких дисциплина. Награда се додељује сваке треће године, почевши од 2024. године, за запажене научноистраживачке резултате из фундаменталних и примењених ботаничких дисциплина млађим научним истраживачима, радницима и сарадницима до 35 година старости.

Жири је 2024. радио у следећем саставу: проф. др Горан Аначков (председник Жирија); проф. др Небојша Јаснић; проф. др Иво Караман; проф. др Јелена Пураћ; др Драгана Митић Ћулафић, научни саветник (чланови Жирија), и др Јована Трбојевић Јоцић (стручни сарадник).

Због високог квалитета пристиглих радова, додељене су три награде, и оне су припале следећим кандидатима:
Др Данијела Видаковић (научни сарадник, Универзитет у Београду, Институт за хемију, технологију и металургију) добитница је прве награде;
Др Maриaнa Oaлђe Пaвлoвић (научни сарадник, Универзитет у Београду, Институт за ботанику и Ботаничку башту „Јевремовац”) добитница је друге награде;
Доц. др Наташа Лукић (Универзитет у Бањалуци, Шумарски факултет) добитница је треће награде.

Свечаност уручења признања одржана је 19. 11. 2024. са почетком у 12 h. На овој, премијерној додели, окупљенима су се обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић, председник Жирија проф. др Горан Аначков и све добитнице награда, које су публику упознале са својим истраживањима. На крају је проф. др Аначков, директор Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, одржао предавање „Јосиф Панчић, личност и заоставштина, инспирација и обавеза за генерације јуче, данас и сутра”.

Наградом Јосиф Панчић Матица српска изражава своју чврсту решеност да препозна и подстакне младе научнике, што је делић опсежног подухвата окретања омладини кроз иницијативе као што су радионице из домена српског језика и књижевности за основне школе, уметнички конкурси, Едиција „Прва књига”, циклус предавања „У сусрет публици”, укључење новоафирмисаних уметника у „Музичке вечери” и други програми којима се окрећемо младим нараштајима.

Додела Награде емитована је уживо, а може се погледати у видео-архиви на следећем линку

У оквиру „Музичких вечери Матице српске”, у среду 13. 11. од 18h, клавирски реситал одржао је Богдан Спасић, добитник награде из задужбинских фондова Матице српске, мастерант на Академији уметности у Новом Саду. Богдан Спасић, студент у класи проф. Дориана Лељака, клавир свира од своје шесте године, и од самог почетка је примећен као изузетан таленат, што су потврдиле бројне награде, стипендије и наступи којима се до сада може похвалити. Као прворангирани студент Академије награђен је стипендијом Фонда за стипендирање и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду – ушавши међу десет најуспешнијих студената Универзитета у својој генерацији. У фебруару 2024. као трећерангирани на пољу уметности, а у конкуренцији свих универзитета у земљи, постаје добитник стипендије и награде „Доситеј Обрадовић”. У периоду од 2015. до 2020. године наступао је, као члан камерних ансамбала и као солиста у значајним концертним просторима. У Матици српској извео је програм сачињен од дела Баха, Шумана, Шопена, Дебисија и Шостаковича. Одушевљена публика позвала је уметника на бис, за који је он одабрао композицију Рахмањинова. Млади уметник суверено влада инструментом и с лакоћом из њега „извлачи” богат спектар звукова, од тихих pianissimo преплета који се на публику спуштају попут танане звучне чипке, до готово застрашујуће грмљавине fortissimo деоница, при којима Богдан задржава сву елеганцију покрета. Изузетан осећај за динамику, држање обележено достојанством и поштовањем према публици, и надасве потпуна посвећеност клавиру, најављују пијанисту великог формата чија је сарадња са Матицом, надамо се, тек започела. Уколико сте концерт пропустили, уживајте у њему на линку.