Велика виртуозност и савршена усклађеност одлике су концерта за клавир четвороручно који је дуо „Балканик“ одсвирао у Матици српској 29. маја у Свечаној сали. Овај дуо чине пијанисткиње Марија Гођевац и Јасна Ђуровић, које наступају заједно од 2022. године. Свака од ових уметница може се похвалити и богатом соло каријером.

Марија Гођевац је откривена као клавирски таленат већ са својих пет година, када почиње музичко образовање у класи проф. Мирославе Лили Петровић. Основне студије завршила је код професора Александра Сердара и специјализирала је клавир на ФМУ у Београду, у класи проф. Нинослава Живковића. Имала је непуних 15 година када је на Бемусу имала солистички концерт. Наступала је у Словенији, Аустрији, Немачкој, Холандији, Италији, Француској, Русији, Ирану. Носилац је прве награде Интернационалног музичког такмичења у Москви, где је наступила у оквиру камерног састава „БГ-Пиано дуо“ са којим је одржала успешан концерт. Носилац је бројних специјалних и првих престижних награда у земљи и иностранству. Због свог ентузијазма и велике љубави према раду са децом, добитник је бројних домаћих и међународних награда из области клавирске педагогије. Педагошким радом почела је да се бави 2010. године као професор клавира, а 2021. године постала је официјални корепетитор Међународног такмичења дувача „Даворин Јенко“ у Београду.

Јасна Ђуровић је рођена у Бањалуци, где је завршила Основну музичку школу „Владо Милошевић” у класи проф. Бранке Кузмановић, а Средњу музичку школу „Коста Манојловић“ у класи проф. Тање Јаблановић завршила је у Земуну. Дипломирала је на Академији умјетности у класи реномиране проф. Невене Поповић. Била је стипендиста Фонда „Петар Кочић” чије се стипендије додељују студентима са највишим просеком оцена. Бави се активно и успешно 30 година клавирском педагогијом и интерпретацијом. Идејни је носилац и један од оснивача првог пијанистичког такмичења у БиХ „Бањалучки бијенале“. Била је члан жирија на пијанистичким такмичењима у Бањалуци, Бијељини, Приједору, Београду, Крагујевцу Шапцу, Смедеревској Паланци, Смедереву, Источном Сарајеву и Брчком. Недавно је била и члан жирија на престижном онлајн такмичењу „Јан Сибелијус“ које организује фински град Турку. Активно води пијанистичке радионице за младе пијанисте под називом „Вива ла музика“, у сарадњи са Културним центром „Бански двор” у Бањалуци. Запослена је као професор клавира и камерне музике у основној и средњој музичкој школи „Владо Милошевић” у Бањалуци.

Марија Гођевац и Јасна Ђуровић за клавиром дишу као једно, па њихове бравуре, крешенда и декрешенда слушаоца воде на узбудљиво путовање које безрезервно осваја пажњу и чини да концерт прође као трен. А у њега су заправо стале бројне прелепе композиције В. А. Моцарта, Валерија Гаврилина и Мориса Равела. Тешко је издвајати нешто од овог пажљиво одабраног и дивно одсвираног репертоара, али ауторка редова ће пристрасно пригрлити Гаврилина као фаворита на концерту. Његове композиције „Сатић“ и „У сновима“ евоцирају трепераве слике из резбарене лампе коју мали Марсел Пруст очарано посматра у својој дечијој соби, како је то после описао у „Потрази за изгубљеним временом“. Густа таписерија звукова коју четири руке плету за истом клавијатуром у случају дуа „Балканик“ вредна је сваког дивљења, а ако сте овај концерт пропустили, можете га погледати на Youtube каналу Матице српске.

 Добитници диплома на Републичком такмичењу из Српског језика као нематерњег, одржаног 26. маја 2024. у ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови

У среду, 29. маја 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање три зборника о Петру II Петровићу Његошу. Представљени су зборници радова „Споменица Петра II Петровића Његоша – Владике Рада“ (Митрополија црногорско-приморска, Цетиње 2023), „Педесет година од разарања Његошеве капеле на Ловћену“ (Митрополија црногорско-приморска, Цетиње 2023) и „Дани Његошеви“ (Књижевно друштво „Његош“, Никшић 2023). Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Бранислав Баћовић, председник српског покрета „Његош“, а о зборницима су говорили проф. др Милош Ковић, др Душко Бабић и господин Милутин Мићовић.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 Коначни резултати Републичког такмичења из Српског језика као нематерњег, одржаног 26. маја 2024. y ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови

У петак, 24. маја 2024. године, Матица српска је обележила Дан Светих Ћирила и Методија. Присутне је на почетку свечаности поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. У наставку програма, представљен је зборник радова „Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова“. Ова колективна монографија, објављена у издавачкој делатности Задужбине Светог манастира Хиландара, одлуком жирија награде „Иларион Руварац“ коју додељује Матица српска, изабрана је за најбоље дело објављено у 2022. години из области историографије. Монографско дело, објављено поводом 700 година од упокојења Светог краља Милутина, краља и самодршца све српске и поморске земље другог ктитора Светог манастира Хиландара, представили су уредници др Срђан Пириватрић, Византолошки институт САНУ, проф. др Смиља Марјановић Душанић, Филозофски факултет Београд и др Даница Поповић, Београд.

Након промоције монографије, свечано је отворена изложба цртежа сликара-конзерватора Драгана Томановића „Анђеоски образи Хиландара“. Изложбу је својом беседом отворила госпођа Гордана Гаврић, саветник директора Задужбине Светог манастира Хиландара, а потом се обратио и сам аутор изложбе.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 27. маја 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза. Сабрана дела су објављена у суиздаваштву Матице српске, Српске читаонице у Иригу и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, уз подршку Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу. Поздравну реч одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, госпођа Вера Новковић, директорка Српске читаонице у Иригу и проф. др Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду. О Сабраним делима у девет књига говорили говорили су академик Матија Бећковић и чланови Уређивачког одбора Сабраних дела Иван Негришорац, проф. др Јован Делић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Александар Јерков, Селимир Радуловић, др Драган Хамовић и др Владан Бајчета.

На промоцији је истакнуто да је реч о једном од значајнијих издавачких подухвата у претходних неколико година, а свакако најобухватнијем издавачком подухвату Матице српске у овој години, који је проглашен за издавачки подухват године на Данима Лазе Костића у Новом Саду.

У оквиру Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза објављене су следеће књиге: „Поезија и антологија. Српски песници између два рата“ (прир. Селимир Радуловић), „Критике и огледи 1“ (прир. Владан Бајчета), „Критике и огледи 2“ (прир. Владан Бајчета), „Драме и драматизације 1“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Драме и драматизације 2“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Аутобиографија о другима 1“ (прир. Иван Негришорац), „Аутобиографија о другима 2“ (прир. Иван Негришорац), „Казивања и указивања“ (прир. Драган Хамовић) и „Књига о Михизу“ (прир. Јован Делић и Владан Бајчета).

Промоцији су присуствовали пријатељи и сарадници Матице српске, а најављен је и наставак рада на Михизовим рукописима и заоставштини. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 24.05.2024. године Матицу српску је посетила делегација Српске академије наука и уметности: академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, академик Зоран Поповић, потпредседник, академик Миодраг Марковић, потпредседник, академик Небојша Лалић, генерални секретар, академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новом Саду и др Бојан Бугарчић, управник послова САНУ. Госте су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Разговарано је о унапређењу сарадње ових двеју институција, посебно на пољу енциклопедистике. Констатовано је да је рад на Српској енциклопедији обављан пуним капацитетима уз велики степен ентузијазма, те да је за даљу реализацију овог капиталног пројекта неопходно веће финансијско учешће државе. Разговарано је о стању предмета у поступцима реституције задужбинске имовине ових институција и договаран наставак сарадње као и заједнички наступи пред органима власти у циљу усвајања текста lex specialis-a који би био основ за повраћај задужбинске имовине Матици српској, САНУ и Београдском универзитету, стожерним установама науке и културе у Србији.

Тест VII-A
Кључ VII-A
Тест VII-Б
Кључ VII-Б
Тест VIII-A
Кључ VIII-A
Тест VIII-Б
Кључ VIII-Б

У уторак, 21. маја 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање доц. др Лазара Милентијевића „Достојевски и реализам у вишем смислу“, у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Лазар Милентијевић је доцент на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, а његов предмет истраживања је руска религијска и филозофска мисао која је одредила правац развоја руске књижевности. У предавању је наглашено да је Достојевски био исконски руски писац и да његов назор сведочи о изразито метафизичкој димензији света. За Достојевског права стварност се не ограничава текућим и видљивим стварима и историја није само непрекидно низање догађаја, већ мислилац настоји да се иза емпиријског реализма крије духовна плоха, као и да се историја развија у знаку провиденцијализма. Поздравну реч одржала је доц. др Јелена Марићевић Балаћ, председник Омладинског одбора Матице српске.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Матицу српску, у уторак 21. маја, посетио је Никола Селаковић, министар културе. Министра су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Срђан Шљукић, потпредседник, др Милан Мицић, генерални секретар, др Јелена Веселинов, управник послова, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Председник Станић је информисо министра о раду на капиталним пројектима у лексикографској делатности. Разговарано је о нужности повећања срестава за рад Матице српске, проблемима у поступцима реституције задужбинске имовине, као и о предстојећој санацији зграде Матице српске. Управник Библиотеке Матице српске је нагласио важност пројекта градње нове зграде за смештај књига. На састанку је истакнута важност додатног интензивирања и јачања добре сарадње Министарства културе и Матице српске у наредном периоду, имајући у виду изузетну важност ове најстарије српске књижевне, научне и културне институције.