У оквиру Издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Књижевни ум и подручја фантастике“ Владиславе Гордић Петковић и Младена Јаковљевића. Књига је резултат рада на пројекту Матице српске „Паралелни светови и имагинарне територије у српској и страним књижевностима“. Рецензенти књиге су проф. др Драгољуб Перић, проф. др Милена Каличанин и доц. др Јелена Марићевић Балаћ.

Монографија „Књижевни ум и подручја фантастике“ представља прворазредни допринос српској науци о књижевности, англистици и компаратистици. Уз књигу „Заточник пете силе: фантастична проза Зорана Живковића“ Љиљане Пешикан Љуштановић, монографија Владиславе Гордић Петковић и Младена Јаковљевића задире у домен најсавременије српске фантастике и бављења делима српских писаца који су живи. У настојању да пренесу мелодију коју су испевале фантастичне приповести аутори су се ослањали на ставове бројних ауторитета, како оних чија су дела доступна на српском језику, тако и оних која још увек нису преведена. Сви наводи из непреведене литературе дати су у преводу аутора, у жељи да се допринесе вишегласју богатог језика ноћи којим се фантастично обраћа и на српском језику.

Главни уредник је проф. др Исидора Бјелаковић, а лектуру и коректуру је радила мср Милена Кулић. Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе Републике Србије.

У среду 4. октобра 2023. године отворена је манифестација „Јесен Матице српске у Крагујевцу”. Поздравне речи упутила је Анђела Огњановић, директор Народне библиотеке „Вук Караџић”, након чега је присутне поздравила др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, и представила програме који ће бити уприличени у оквиру манифестације, а који су резултат потписаног Протокола о сарадњи Матице српске са Градом Крагујевац.

Пред препуном салом Библиотеке манифестација „Јесен Матице српске у Крагујевцу” отворена je првим програмом – представљањем зборника радова „Породица Дунђерски ‒ грађанска култура српске Војводине”. О значају сарадње Матице српске са Општином Србобран и првим резултатима у виду два научна скупа о породици Дунђерски из којих су проистекли и зборници говорио је Дејан Корцеба, директор Дома културе у Србобрану.

Значај ликовних представа породице и ангажовање Уроша Предића на задужбинској капели Богдана Дунђерског која је прерасла у изузетно пријатељство представила је др Снежана Мишић, музејска светница Галерије Матице српске.

О одузимању породичне имовине мерама власти после Првог и Другог светског рата говорио је мр Павле Орбовић, кустос у Градском музеју Врбас.

Настојања да се у поступку реституције врати имовина Задужбине Богдана Дунђерског под управом Матице српске и изазовима са којима се у том поступку ова задужбина суочава говорила је др Јелена Веселинов.
Наредни програм манифестације „Српски језик и ћирилица у савременом друштву” заказан је за четвртак 2. новембра 2023. године.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник Библиотеке Матице српске г. Селимир Радуловић боравили су у Цириху као гости Српске црквене општине. Одржана су два програма у просторијама двеју цркава: у петак 31. септембра у Успенској, а у недељу 1. октобра у Светотројичкој цркви у Цириху. У излагањима двојице часника указано је на историју установе, значај Летописа Матице српске, као и свих Матичиних установа. Посебна пажња посвећена је разговорима о Матичиним пројектима у вези са сарадњом са српским исељеништвом. Договорена је конкретизација планова у вези са сарадњом са Српским институтом из Цириха, чиме би нашој заједници у Цириху и целој Швајцарској Матица српска помогла у неговању културног и научног програма. После предавања је одржан веома занимљив разговор у којем су наши исељеници указали на проблеме који их муче и на своје потребе у сфери културе, а представници Матице српске свесрдно су понудили оне облике сарадња који су усклађени са Матичиним програмом делатности.

У петак, 29. септембра 2023. године, у Матици српској одржан је округли сто „Попис 2022. Демографски изазови и перспективе становништва Србије”.

На почетку присутнима се обратио проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске истичући неопходност бављења темом демографије, а затим и проф. др Даниела Арсеновић, координаторка округлог стола.

Округли сто званично је отворио господин Радош Пејовић, државни секретар Министарства за бригу о породици и демографији, при чему се осврнуо на значај саме теме у циљу дефинисања даљих корака и програма популационе политике.

Округли сто реализован је у две сесије. У раду прве сесије учествовали су: проф. др Саша Милосављевић, проф. др Снежана Стојшин, проф. др Драшко Маринковић и доц. Др Мариана Лукић Тановић, проф. др Даниела Арсеновић. У раду друге сесије учествовали су: др Иван Маринковић, виши научни сарадник, доц. др Милица Весковић Анђелковић, проф. др Даница Шантић, проф. др Срђан Шљукић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 27. септембра 2023. године, у Фоајеу Српског народног позоришта отворена је изложба сликa „Идентитети” Маје Тодић. Скуп је у име организатора Косовскометохијског одбора Матице српске, Фондације „Симонида” и Српског народног позоришта поздравио проф. др Зоран Ђерић, управник pозоришта. О изложби је говорио књижевник Жарко Миленковић и рекао је: „Манастири на Косову и Метохији су важни и треба их неговати али све је то ништа ако тамо нема стварајућих људи, ако тамо не живи неки сликар који слика и уграђује се у ту сакралну енергију коју пружа Грачаница“. Изложбу је отворио мр Данило Вуксановић и рекао је: „Маја Тодић насловом изложбе Идентитети заправо поставља питање идентитета савремене слике. Осим идеолошких, културолошких и националних аспеката, Маја Тодић потврђује да је могуће на основама српског културног наслеђа изградити сопствени и особени ликовни израз. Питање идентитета тако постаје развој погледа на прошлост у призми савременог тренутка. Пиктуралне трансформације посне фактуре косовскометохијских храмова пренете су на платна Маје Тодић. На њима се све преокренуло, и урезана молитвa, архијерејска одежда и ћирилично слово, као симболи нашег трајања, упркос свему”. Уметница Маја Тодић је истакла: „Нема лепшег осећаја него остварити се и градити своје дело тамо где припадаш и где су ти корени. Једино тако и твоје стваралаштво може да добије пуноћу јер црпи идеје са чистог извора”. Изложба је премијерно приказана у Грачаници поводом јубилеја манастира и Нови Сад je право место после Грачанице да се изложба прикаже публици, сматра уметница.

Изложба се може погледати у Фоајеу Српског народног позоришта до 27. октобра 2023. године.

У среду, 27. септембра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање доц. др Иване Иванић „Јеромонах Макарије и Влашка: српско-румунске везе у позном средњем веку“. Предавање је одржано у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Присутне су поздравили доц. др Јелена Марићевић Балаћ, председник Омладинског одбора и мср Милена Кулић, члан Омладинског одбора и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Доц. др Ивана Иванић скренула је пажњу на неопходност подробнијег изучавања значаја и распрострањености културних веза Срба и Румуна у средњем веку и изнела део својих истраживања. У контексту српско-румунских веза у позном средњем веку, поред ктиторства, архитектуре и црквене уметности, штампарство заслужује посебну пажњу. Захваљујући и српским и румунским штампарима, као и њиховим заштитницима и меценама у румунским војводствима, оно је постало значајан чинилац у историји културних и духовних веза два народа. Око биографских података јеромонаха Макарија, чија делатност је кључна најпре за јужнословенско ћирилско, потом за влашко штампарство, постоје различита становишта и у српској и у румунској науци. Основно питање тиче се његовог идентитета, односно, да ли је реч о истом Макарију, за шта постоје аргументовани докази у науци, или о две различите личности са истим монашким именом.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.