У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 10. маја 2023. године, приређена је концертна промоција нотне збирке „Cрпски композитори за клавир четвороручно”, коју су приредиле мр Весна Кршић и др Снежана Николајевић.

О збирци говориле су др Гордана Каран, др ум. Теа Димитријевић и ауторке. Поздравне речи упутила је присутнима Марта Тишма, стручни сарадник Одељења Матице српске за сценске уметности и музику.

У уметнички делу програма, Весна Кршић и Снежана Николајевић, извеле су комппозиције за клавир четвороручно, наших истакнуих композитора Зорана Христића (Руфурија), Светислава Божића (Сан Господара Светлости), Вере Миланковић (Сењачка рапсодија), Анице Сабо (Диантус) и Михаила Живановића (Пут око света).

Осим присутних, у сали, директан пренос програма, публика је могла пратити и на YouTube каналу Матице српске.

У среду, 10. маја 2023. године, у Матици српској одржан је први програм у оквиру сарадње Општине Бајина Башта и Матице српске – представљање манифестације „Ћирилична баштина” која се одржава сваке године, последње недеље у мају, у Бајиној Башти.

Присутне су поздравили: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Весна Ђурић, председница Општине Бајина Башта.

О манифестацији „Ћирилична баштина” говорили су: Синиша Спасојевић, председник Организационог одбора „Ћириличне баштине” и Милован Јездић, директор Установе „Култура”. Др Исидора Бјелаковић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду и секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске, упознала је публику са историјским значајем ћирилице, а потом и представила идеју научног скупа који ће се ове године одржати у оквиру манифестације „Ћирилична баштина”.

Протокол о сарадњи између Општине Бајина Башта и Матице српске потисан је са циљем унапређења квалитета књижевног, уметничког и образовног рада кроз деловање у оквиру заједничких пројекатa, као и неговања ћирилице и српског језика, историје и културе српског народа на територији општине Бајина Башта.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Првог дана после тродневне жалости током које су ћутање и молитва били једини истински лек за душе које пате, Председништво Матице српске изражава дубоко саучешће породицама, пријатељима и свима који искрено жале због бесмисленог, апсурдног губитка живота и страдања толико невиних људи, поготово деце чији животи требало је тек да започну у пунијем и садржајнијем виду. Овакве страхоте јасно сведоче колико је деструктивна и аутодеструктивна енергија узела маха у српском друштву, а та чињеница обавезује све носиоце позитивног и уравнотеженог духовног стања да организују неопходну одбрану општих хуманистичких вредности. Ови страшни догађаји угрожавају целину српског друштва, па је неопходан промишљен и ефикасан одговор који неће разједињавати него ће уједињавати све самосвесне и одговорне људе. Верујући да нема никаквих озбиљнијих разлога за парцијалне, поготово не за партијске интересе било каквих врста, верујући да имамо довољно снага за адекватан одговор, Председништво Матице српске позива на мир и мудрост свих чланова друштва и прижељкује добру усклађеност свега онога што би требало чинити. У оквиру своје делатности Матица српска је спремна да пружи свој допринос излечењу и опоравку нашег друштва.

У Новом Саду, 8. мај 2023. године

Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary links of Matica srpska” (10-11/2022) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Борисава Станковића, Милана Ненадића, Радована Белог Марковића и Мирослава Алексића. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведене текстове Владимира Гвоздена о српској путописној култури, Александра Јовановића о поеми „Плава гробница – Видо” Милосава Тешића, Зорана Аврамовића о Ћосићевим размишљањима о демократији, политици, историји и човеку, те Саше Радојчића о филозофским мислима Божидара Кнежевића. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) посвећена је књижевној награди „Бескрајни плави круг” и њеном добитнику Слободану Владушићу кроз текстове: Небојше Лазића, Младена Шукала, Горана Радоњића и Јелене Марићевић Балаћ, те „Змајевој награди Матице српске” и њеном добитнику Мирославу Алексићу кроз прилоге Јована Делића и беседу лауерата. Стална рубрика „Критика” („Critical Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Љиљана Пешикан-Љуштановић, Виолета Митровић, Никола Живановић, Младен Весковић и Бојана Стојановић Пантовић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва).

Преводиоци: Марко Алексић, Персида Бошковић, Ангелина Чанковић Поповић, Иван Филиповић, Љубица Јанков, Зоран Пауновић и Милана Тодоресков. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

Под покровитељством Града Зрењанина, Културни центар Зрењанина и Матица српска организују Манифестацију „Месец Матице српске у Зрењанину“ .

Манифестацијом је предвиђено да се у Културном центру Зрењанина од 9 до 30. маја одрже четири предавања чланова и сарадника Матице српске еминентних стручњака, професора универзитета, академика на теме очувања идентитета српског народа у Војводини са посебним освртом на Банат, очувања српског језика и писма, као и значају задужбинарства код Срба на чијим темељима је и настала Матица српска и њено трајање до данашњих дана, посебно предавање биће посвећено Милошу Црњанском и његовим ванвременским поемама.

Отварање Манифестације је 9. маја у 19 часова у Изложбеном салону Културног центра Зрењанина где ће се обратити Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић, Горан Маринковић директор Културног центра и Ђорђо Прстојевић уредник трибинског програма у Културном центру Зрењанина.

Предавање ће одржати проф.др Горан Васин на тему „Српска Војводина-175 година Мајске скупштине“

У четвртак, 27. априла 2023. године, у Свечаној сали Матице српске додељена је „Пупинова награда Матице српске” за студентске радове из техничких и природноматематичких дисциплина којима се бавио Михајло Пупин. Пупинова награда Матице српске додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, е и друге научне радове студената редовних и докторских студија у претходном трогодишњем периоду.

Жири је ове године радио су следећем саставу: проф. др Владимир Катић (председник), проф. емеритус др Мирјана Војиновић-Милорадов, академик Миљко Сатарић, проф. емеритус др Душан Сурла, проф. др Бранислав Боровац, проф. др Владимир Вујичић, проф. др Мирјана Дамњановић, проф. др Мирослав Поповић (чланови).

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутне, док је о значају рада Михајла Пупина за српску науку и културу беседио академик Миљко Сатарић, члан Жирија. Одлуку Жирија, да ове године додели две прве награде, три друге награде, и четири треће награде образложио је проф. др Владимир Катић, председник Жирија. Свечаност је водила др Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”.

Прву награду равноправно су добили Видак Раичевић, за научни рад „Ferrocenylmethylation of estrone and estradiol: Structure, electrochemistry, and antiproliferative activity of new ferrocene–steroid conjugates” и Ања Ковачевић, за дипломски рад „Микроталасни сензор за анализу органских ткива на бази прстенастих резонатора са процепима”.

Другу награду равоправно су добили Милица С. Ритопечки, за мастер рад „Термодинамичко моделовање катализатора са појединачним атомима метала уграђеним у мешовите четворокоординисане центре у графену”; Александар Голубовић, за мастер рад „Буџет везе система планарних униформних кружних антенских низова за пренос таласа са орбиталним угаоним моментом” и Слађан Јелић, за мастер рад „Простирање таласа у вискоеластичном материјалу фракционог Бургерсовог типа”.

Трећу награду равноправно су добили Милица Бановић, за мастер рад „Прорачун локалне расподеле снаге губитака у магнетном колу IPMSM-а применом FEA”; Марија Милошевић, за мастер рад „Пројектовање и имплементација система за детекцију напада заснованог на дубоком учењу”; Милица Стевановић, за мастер рад „Синтеза и in silico тестирање 10-алкокси естранских деривата” и Новак Станојевић, за дипломски рад „Моделовање електронске структуре и оптичких особина BaSnO3/BaO квантних јама”.

Свечаности су присуствовали и пријатељи и сарадници Матице српске укључујући и проф. др Милана Матавуља, потпредседника Матице српске; госпођу Зорицу Шијак, в.д. начелника Градске управе за културу Града Новог Сада и академика Рудолфа Касторија, секретара Одељења за природне науке Матице српске.

Свечаност је снимљена и можете је погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.