У Свечаној сали Матице српске 15. јуна. 2023. године, представљена је нотна збирка новосадске композиторке Наташе Ђурагић „Одјеци саГласја” коју је приредила др Наташа Марјановић. Уредник публикације је др Даница Петровић.

Нотна збирка је припремљена и објављена у оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске 2022. године, као резултат рада на пројекту „Музика са маргина – допринос општој и музичкој култури и просвети.

Збирка садржи низ песама заступљених у литургијској пракси Српске цркве, заснованих на традиционалном српском црквеном напеву: једноставне хармонизације изворних мелодија, намењене за вишегласно извођење у оквиру богослужења, као и захтевније хорске аранжмане и ауторске композиције инспирисане наслеђем српске црквене музике.

О књизи и аутору говорили су др Даница Петровић, др Катарина Томашевић, др Предраг Ђоковић, др Наташа Марјановић и ауторка композиција др Наташа Ђурагић.

Поздравне речи, на почетку програма упутио је др Зоран Максимовић, секретар Одељења Матице српске за сценске уметности и музику.

Одабрани сегменти збирке илустровани су музичким извођењем др Радославе Воргић Журжован, сопрана, и Дуње Хузјан, алта, као и одабраним снимцима хора „Свети Стефан Дечански“ из Новог Сада.

Осим присутних, у пуној Свечаној сали Матицe српске, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 511, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Благоја Савића, Бена Голосовкера, Бошка Ломовића, Милутина Лује Данојлића, Драгише Калезића и преводи поезије пет савремених италијанских песника (Марта Марија Кампореале, Вито Даволи, Ђани Антонио Палумбо, Ђирма Манчини, Бенито Д’Ањано). Рубрика „Есеји” доноси текстове Бојана Рајевића о поезији Адама Пуслојића, Никите Станескуа и Марина Сорескуа и Павла З. Зељића о песништву Данице Марковић и Гордане Тодоровић. Теме рубрике „Сведочанства” су Тадеуш Ружевич о којем пише Бисерка Рајчић, Милош Кордић кроз текст Душана Иванића и Михаило Обреновић којем се у свом тексту посветио Симо Ц. Ћирковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Душану Радовићу о којем пише Миомир З. Милинковић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Сања Перић, Владан Бајчета, Милош Михаиловић, Јелена Марићевић Балаћ, Нина Стокић, Лазар Букумировић и Ленка Настасић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 71-1 за 2023. годину. У рубрици „Студије и чланци“ објављени су радови др Миодрага Ломе, др Јасне Стојановић, др Снежане Ј. Милојевић, мср Владимира Папића, др Александре В. Јовановић, Јоване Копања, др Страхиње Полића, мср Милице Кецојевић, др Горана Коруновића, др Нермина Вучеља, мр Дејана Милорадова, др Имрета Кризманића, др Ане Стојановић и мср Николе Санковића. У „Прилозима и грађи“ објављен је рад Јоване Војводић, а у рубрици „Истраживања“ текст др Ксеније Миловановић. Поводом објављивања „Лексикона писаца српске књижевности“ објављени су текстови Ивана Негришорца, др Николе Грдинића и др Јована Делића. Приказе књига су за ову свеску писали др Катарина Беговић, др Владимир Поломац, мср Лука Николић, мср Александра Брајовић, др Данка Вујаклија, мср Сања Перић, др Милица Пасула, мср Ана Козић, др Александар Пејчић, др Милица Мустур, мср Растко Лончар и др Лидија Делић. Рубрика „In memoriam“ посвећена је сећању на академика Радомира В. Ивановића.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У организацији Књижевне заједнице Бора Станковић из Врања, Епархије врањске и Педагошког факултета Врање у амфитеатру Педагошког факултета Врање , у присуству Његовог Преосвештенства Господина Пахомија, 13. јуна 2023. године одржан је округли сто на тему Матица српска – чувар духовног блага у којем су учествовали председник Матице српске проф. др Драган Станић, проф. др Зорица Хаџић, управник Рукописног одељења Матице српске и др Милан Мицић , генерални секретар Матице српске.

Током округлог стола Матица српска – чувар духовног блага истакнута је улога Матице српске у прошлости и садашњости на неговању српског идентитета, језика и писма на српском културном простору, као и рад и карактер Рукописног одељења Матице српске .

Том приликом Матици српској и управници Рукописног одељења Матице српске проф. др Зорици Хаџић предат је легат академика Вука Филиповића значајног српског културног радника и ствараоца са простора Косова и Метохије којег су до сада брижљиво чували др Сунчица Денић и Мирослав- Цера Михаиловић истакнути културни радници, ствараоци и сарадници Матице српске из Врања.

У четвртак, 15. јуна 2023. године, у Вуковој задужбини у Београду председник Матице српске проф. др Драган Станић присуствовао је завршној седници Одбора за обележавање 100 година од рођења Дејана Медаковића. Седницом је председавала потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић, а присуствовали су проф. др Бошко Сувајџић, председник Организационог одбора и председник скупштине Вукове задужбине, Зоран Колунџија, потпредседник Организационог одбора и директор издавачке куће Прометеј, академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, г. Павле Медаковић са супругом, представници Сремских Карловаца, Карловачке гимназије и др. Поднесен је извештај о томе шта је учињено током протекле године и најављена су будућа дешавања. Посебно је похваљен и научни скуп одржан у Матици српској Један век Дејана Медаковића и најављено је штампање зборника радова са скупа.

Делегација Матице српске у саставу: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и г. Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и главни и одговорни уредник Летописа Матице српске, гостовала је у Бару у оквиру културно – духовне манифестације Дани Светог Јована Владимира 2. и 3. јуна 2023. године, у организацији Православне црквене општине Бар и Српског културног друштва Слово љубве.

У петак, 2. јуна са почетком у 19 часова, Матица српска представљена је програмом о њеној историји: приказан је период оснивања Летописа Матице српске и оснивања установе – њено конституисање на темељима српске саборности која је укључивала Црну Гору, баш као и данас, као и садашња делатност и рад Матице српске и њених установа, а највише речи било је о Библиотеци Матице српске.

У суботу, 3. јуна – на Дан Светог Јована Владимира, представници Матице српске присуствовали су литургији, а потом и вечерњој служби после које је уследила литија улицама града Бара које је уприличио митрополит црногорско – приморски Јоаникије са бројним свештенством

На Тројичиндан, у недељу 4. јуна 2023. године, прослављена је слава манастира Стањевићи служењем Свете Литургије и Духовном академијом уз молитвено учешће око хиљаду верника. Светим богослужењем је началствовао eпископ јужноамерички и администратор Митрополије Загребачко-љубљанске господин Кирило уз саслужење архимандрита Лазара из манастира Илајн у Аустралији, архимандрита Јефрема, игумана Рaфаила, настојатеља ман. Подмаине, протојереја Благоја Рајковића, ректора Цетињске богословије. Богослужeње је окончано освештањем споменика двојици јунака, постављених на прагу манастира. Први је споменик великом војводи Николи Стањевићу, ктитиру манастира из 1338. а други црногорском ратнику из 18. и 19. вијека у лику војводе Милоша Кривокапића.

Беседом Александра Новаков „Призрен и Цетиње-златна крила српске душe” започета је Духовна академија у амфитеатру испред манастира. Др Новаков се у беседи осврнула на важност Призрена и Цетиња за српски народ и очување националног идентитета. „Цетиње је било вековна престоница Црне Горе, петовековна зеница њене историје. Познато је као престоница Црнојевића и Петровића, столица митрополита и господара Црне Горе. Место где је одштампана прва јужнословенска књига. На Цетињу је рођен, живео и сахрањен Свети Петар Цетињски и можда је баш због његових светих моштију Цетиње и небеска престоница. Не заборавимо владику и писца Петра Петровића Другог Његоша који је изнедрио васељенску мисао и на Цетињу написао „Горски вијенац”, једно од најзначајних српских књижевних дела, где је реч Косово заступљено само мало мање него реч Бог. Владика Раде је и обновитељ Косовског завета, и није необично да се у највећем интензитету очувала жива снага косовске традиције, жива као хлеб и вода, баш у Црној Гори. А о томе зашто је то тако говори нам писмо које је Његош са Цетиња написао Осман-паши скадарском „кад су дивље азијатске орде наше малено но јуначко царство разрушиле, онда су моји предци и још неке одабране фамилије које нијесу погинуле од Турака, оставили свој отачаство и овијем горама утекле“. Сеобе су вечне, то знамо, велики део данашње Црне Горе дошао је са Косова и Метохије. Његош је сањао ослобођено српство и говорио: „Треба најприје да се српство ослободи и уједини. Ја бих тада у Пећку патријаршију, а кнез српски у Призрен, да заједно владамо над слободним народом“.

Новаков је подсетила је да је млади кнез Никола давне 1867. године, уочи Видовдана са Цетиња казивао своје стихове „Онамо намо, да виђу Призрен, та то је моје дома ћу доћ. Старина мила тамо ме зове, ту морам једном оружан поћ’“. И пошао је, након 45 година испунио је обећање и ослободио Метохију са својим унуком, потоњим краљем Александром.

„А за Призрен кад ме питате… Почивши владика Атанасије говорио је да Призрен није град, није ни држава, није ни континент, Призрен је галаксија. Та галаксија је нешто старији град од Цетиња. У њему више од хиљаду година постоји православна Епископија. Од времена великог жупана Стефана Немање Призрен се налазио у склопу српске државе. Када је Призрен, након златног свог доба од 12. до 15. века потпао под турску власт 1455. године и губио свој ранији значај, Цетиње се уздизало јер га је Иван Црнојевић одабрао за своје средиште, где је саградио манастир посвећен Пресветој Богородици. Срби Призренци били су познати по оданости својој вери, моралном животу и поносу што живе у том значајном граду. Они су водили рачуна о вишим, националним интересима, а не само о онима који се „граниче с кућним прагом” и тако су се сачували у својој вери и народности”.

Новаков се присетила времена страдња и рекла је: „Срби Призренци нису одолели акцији „Милосрдног анђела” 1999. Иселили су се, оставили су своје домове и светиње.. У тим тренуцима када су живи завидели мртвима, појавио се он, митрополит Амфилохије са Цетиња. Дошао је да утеши преостале, да опоја и сахрани упокојене, да из провалија и беспућа сакупи лешеве српских страдалника”.

Др Новаков је завршила речима: „И на Цетињу и у Призрену данас има Срба. Додуше веома мало али то стање не брине, то је само трен у вечности! Бројно стање на земљи не значи ништа, колико је Срба под земљом који трају у нашим сећањима, који подстичу на делање и као спомен на њих баш у Призрену се Српство осећа јаче него било где на свету. Уздамо се у Господа да ће и Призрен и Цетиње заувек бити расадници српске мисли и окрепитељи српске душе. Завршила бих заједничком химном ,,Онамо намо са развалина дворова царских врагу ћу рећ: с очњишта милог бјежи ми куго”. С тим што кугом сматрам не неког човека но његово нечашће, некршће, рушилачки мрак и безумље, рекла је Новаков. Део беседе у прилогу.

У понедељак, 5. јуна 2023. године, у Свечаној сали Матице српске у 19 часова представљена је Библиографија српске гитаристичке литературе додатак за период 2000‒2020, едиције Библиографије која делује у оквиру рада Лексикографског одељења Матице српске. Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили проф. др Драгана Грујић и проф. др Бојан Ђорђевић, рецензенти и чланови Уредништва едиције Библиографије и као проф. др Гордана Ђоковић и проф. др Урош Дојчиновић, аутори. Током представљања књиге чуо се опус композиција уз звуке гитаре Уроша Дојчиновића нашег угледног гитаристе.

У четвртак, 1. јуна 2023. године, у Матици српској одржано је дванаесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Организација научног рада у оквиру Матице српске после Првог светског рата – Етнолошка истраживања Баната Јована Ердељановића” одржао је Богдан Шекарић, музејски саветник. Господин Шекарић је представио ток етнолошких истраживања Баната Јована Ердељановића, као и развој сарадње између Ердељановића и Матице српске. Кроз приказ архивске грађе – рукописа и писама – указао је на значај и обим (око 6.500 страница записа) истраживачког подухвата Јована Ердељановића.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.