Дана 15. новембра 2022. године мр Дејан Милорадов, један од руководилаца пројекта „Милан Јовановић Батут ‒ живот и дело”, у просторијама Српског лекарског друштва у Београду на XIII конгресу историчара медицине „800 година српске медицине” представио је резултате својих истраживања на овом пројекту. Дејан Милорадов српским лекарима приказао је лексичко-семантичку анализу појединих медицинских дијалектизама које је Милан Јовановић Батут био прикупио широм српског језичког простора и поменуо у часопису „Здравље”, чији је уредник био.

У петак, 25. новембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је округли сто „Хуманизам, антихуманизам и постхуманизам”. Основна идеја за одржавања округлог стола је да стручњаци различитих провинијенција (филозофија, социологија, књижевност) из различитих углова анализирају појаву и домашај постхуманистичког дискурса, као и разматрање терминолошких дилема (постхуманизам, антихуманизам, трансхуманизам, метахуманизам), те његовог односа према хуманизму (дограђивање хуманизма, превладавање хуманизма, супротстављање хуманизму).

Присутне госте и публику поздравио је проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске.

Рад округлог стола организован је у две сесије. У првој сесији излагали су: Часлав Копривица, Јелица Вељовић, Александар Гајић, Душан Крцуновић, Зоран Чворовић, Љубиша Деспотовић и Вања Глишин, а у другој: Миша Ђурковић, Сава Дамјанов, Горан Радоњић, Виктор Радун и Слободан Владушић.

Одржавање округлог стола подржали су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 24. новембра 2022. године, у Матици српској одржан је разговор о књизи Јиргена Остерхамела: „Преображај света. Глобална историја 19. века” (Академска књига, Нови Сад 2022).

О књизи су говорили: Бора Бабић, власница и главна уредница издавачке куће Академска књига; др Предраг Ј. Марковић, научни саветник и директор Института за савремену историју; др Душко М. Ковачевић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду; др Милош Ковић, редовни професор Филозофског факултета у Београду; др Срђан Шљукић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду и потпредседник Матице српске; др Михаел Антоловић, ванредни професор Педагошког факултета у Сомбору; мср Петар С. Ћурчић, истраживач Института за европске студије у Београду и мср Вукашин Марић, докторанд Филозофског факултета у Новом Саду.

Издавачка кућа Академска књига препознала је значај капиталног дела „Преображај света. Глобална историја 19. века”, те се ухватила у коштац превођења књиге Јиргена Остерхамела, једног од водећих немачких историчара. Остерхамел на вишеслојан начин представља значајна питања једне фасцинантне епохе коју успешно повезује са питањима данашњег друштва. Књига је богата бројним референцама које указују на обухватност са којом Остерхамел успешно обликује историјску панораму која превазилази традиционалне евроцентричне приступе, а која се бави темама попут односа човека и природе, урбанизације, грађанског уређења, законитости миграција, процеса прилагођавања и многим другим. Књигу су са немачког језика превели: Ђорђе Тришовић, Михаел Антоловић, Жељка Радинковић и Емина Перуничић.

Програм је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 25. новембра 2022. године, у Општинској Народној Библиотеци „Вељко Петровић” у Жабљу одржан је други научни скуп „Историја насеља Општине Жабаљ”. Научни скуп реализован је у оквиру потписаног протокола о сарадњи Општине Жабаљ и Матице српске. Скуп је организован у две сесије. У првој сесији излагали су: др Владан Гавриловић, др Слободан Бјелица, др Милан Мицић, Жарко Панић, Љубица Отић, Марија Ћзковић, Милан Зековић, Катарина Миљевић, Станко Трифуновић, а у другој: др Здравко Рајчетић, др Јасмина Кнежевић и Варја Нешић. Циљ скупа био је да се научној и широј јавности, кроз интердисциплинарна разматрања стручњака, представи богато културно наслеђе општине Жабаљ.

Зборник радова са прошлогодишњег скупа биће представљен у Матици српској у понедељак, 12. децембра у 18 сати.

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу књиге поезије објављене у 2022. години најкасније до 15. децембра (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За Змајеву награду Матице српске“) и тако предложе своје наслове.

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио овај научник, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја, а на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета.

Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије.

Пријаве (биографија кандидата, предлог надлежне катедре или наставно-научног већа) с радовима се примају до 20. фебруара 2023. године.

Материјал треба доставити у електронском формату (путем мејла или на цд-у) на адресу:
Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад са назнаком ЗА ПУПИНОВУ НАГРАДУ МАТИЦЕ СРПСКЕ или на мејл: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs
Особа за контакт: др Јована Трбојевић Јоцић (тел. 021/ 6615798).

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“. Рецензенти књиге су: проф. др Јелица Стојановић и проф др Бранислава Дипларић. У склопу књиге објављен је и резиме на руском (преводилац Верица Шево) и енглеском језику (Љиљана Тубић). Коректору и састављање регистра појмова урадио је Бранислав Карановић. Штампање ове књиге финансирао је Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Зачеци угрожавања идентитета и интегритета српског језика на простору данашњег Косова и Метохије сежу у период османске управе са којом је у средишњу област српске средњовековне државе дошло до масовног продора Албанаца. Запоседајући српски простор, многи Албанци су пристизали као хришћани те су, како би стекли повлашћен положај у односу на хришћанску рају, прибегли стварном или привидном прихватању ислама. Привидно прихватање нове вере значило је јавно испољавање муслиманског верског идентитета и тајно практиковање хришћанства. Криптохришћанство, посебно међу Албанцима, већ од 17. века представљало је масовну појаву на Косову и Метохији. Најчешће интересом мотивисана верска конверзија Албанаца у време османске управе, за разлику од Срба, на дужи рок није водила и потирању њиховог етничког идентитета, напротив, етничка припадност, упркос покушајима верских вођа у време младотурског устанка да очувају исламско-османски идентитет Албанаца, неретко је бивала кључни фактор њихове хомогенизације у остваривању општих циљева, посебно елиминације српског становништва. У вези са несугласицама аутора око идентитетског – националног или верског приоритета Албанаца, сагледавши пут од отоманизма, преко кемализма до неоосманизма савремене Турске, дошли смо до закључка да је албански екстремизам, слéдећи у основи праксу својих свагдашњих заштитника, направио круг од верског екстремизма исламске провинијенције (у османском периоду) ка националном екстремизму пробуђеном, потом скоро век и по практикованом, у периоду националне консолидације и промовисања албанског језика до поновног препорода, данас веома уочљивог, верског екстремизма. Тај екстремизам усмерен је не само на поништавање етничког (словенског) бића на Косову и Метохији већ и на трагове осталих иноверних (хришћана), укључујући и Албанце, о чему, између осталог, сведоче повремени атаци и на њихове надгробне споменике. (даље…) →

У четвртак, 17. новембра 2022. године у Дому културе у Србобрану одржан је други научни скуп „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”. Научни скуп реализован је у оквиру протокола о сарадњи Општине Срборан и Матице српске.

Интердисциплинарни научни скуп организован је кроз две сесије. У првој сесији излагање су имали: др Весна Димитријевић, мср Јелена Веселинов, Дејан Корцеба и др Јована Касаш, а у другој сесији: др Миан Мицић, др Бранка Кулић, и мр Зоран Суботички.

Овај други по реду научни скуп, имао је за циљ да се на једном месту скупе релевантна сазнања о породици Дунђерски из различитих научних дисциплина попут историје, историје књижевности, историје уметности и права. Планирано је објављивање зборника радова са скупа за наредну годину са којим би се досадашњи корпус о породици Дунђерски значајно обогатио.

У среду, 23. новембра 2022. године у 19 часова, у свечаној сали Матице српске одржано је представљање књиге „Колонизација војвођанских области (1921-1941)“. Ова публикација представља зборник радова с истоименог научног скупа који је у организацији Крајишког одбора Матице српске одржан 17. децембра 2021. године. О књизи је говорио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и, уједно, главни и одговорини уредник зборника. Он је истакао значај теме и мултидисциплинарни пристуш анализи бројних значајних и динамичних аспеката међуратне колонизације војвођанских простора. Укратко је представио сваки од 18 објављених радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, географије, књижевности и етнологије. Др Мицић је указао на још неке теме које се тичу живота међуратних колиниста, а које чекају на младе истраживаче да се њима баве у будућности.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.