У петак, 16. децембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је научни скуп „Један век Дејана Медаковића“, поводом обележавања стогодишњице од рођења Дејана Медаковића. Поздравне речи су одржали проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Владимир Симић, члан Организационог одбора скупа и секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске. Текст академика Василија Крестића „Стваралачка ватра Дејана Медаковића“ прочитала је мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. Скупу је присуствовао господин Павле Медаковић, син академика Дејана Медаковића, са својом породицом.

Радни део скупа организован је у три сесије. Своја истраживања изложили су проф. др емеритус Душан Иванић, проф. др Нада Савковић, проф. др Драган Дамјановић, господин Коста Вуковић, проф. др Јелена Тодоровић, проф. др Александра Кучековић, др Михаило Поповић, Иван Негришорац, др Тијана Палковљевић Бугарски, проф. др Александар Кадијевић, проф. др Бранко Бешлин, проф. др Игор Борозан, др Александра Человски, др Мирослав Лазић, ма Сања Кипроски, проф. др Горана Раичевић, мср Растко Лончар, Мирко Демић, проф. др Ђорђе Ђурић, мср Владимир Крстић, др Зоја Бојић, др Софија Божић и мср Мирослав Јовановић.

На научном скупу присутни су имали прилику да погледају портрет Дејана Медаковића који је направио Данило Вуксановић. Реализацију научног скупа омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 510, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Гојка Ђога, Рајка Лукача, Милана Тодорова, Мирјане Ковачевић, Драгице Ужареве, Марјана Урекара и Александра Чанцева. Рубрика „Есеји” доноси текстове Дејана Милорадова о једном занимљивом херпетониму, Весне Тријић о Бранку Ћопићу и Милане Гајовић о приповеци „Кула” Иве Андрића. Теме рубрике „Сведочанства” су Вук Ст. Караџић кроз текст Јована Делића, роман „Петља” Дејана Алексића о којем пише Бошко Томашевић, као и преведени текст Марине Хакимове Гацемајер: „Шта те брига за оне који су мртви”. Рубрика „Поводи” кроз текст Ивана Негришорца говори о Александру Петрову. Рубрика „Разговор” посвећена је Дмитрију В. Шостаковичу, а разговор су са руског превеле Богданка Живановић и Луна Градиншћак. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Љиљана Пешикан-Љуштановић, Милица Софинкић, Александар Б. Лаковић, Николина Каштеровић, Сања Перић, Марија Јефтимијевић Михајловић и Ленка Настасић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак, 15. децембра 2022. године, одржана је промоција књиге Петра Пијановића „Српска култура у XVIII и XIX веку“ Петра Пијановића у малој сали Коларчеве задужбине. О књизи су говорили др Марко Недић, проф. др Слободан Антонић, проф. др Зорана Опачић, господин Владан Вукосављевић и аутор.

Књига је резултат истраживања, односно ауторовог рада на истоименом пројекту који је реализован у Матици српској од 2016. до 2020. године. Ова студија долази после три књиге истог аутора које су плод истраживања у оквиру пројекта „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика“ Института за књижевност и уметност из Београда. Књиге тематски представљају две различите области – стару српску културу, од њених почетака до првих деценија XVIII века, и прву половину XX столећа. У том културноисторијском низу недостајала је студија која би периодизацијски и проблемски обухватила српску културу новога доба и та студија је сада пред читаоцима. Све четири књиге заједно чине један покушај да се српска култура целовито сагледа у њеном континуитету од најранијих трагова до средине минулог века.

Рукописом „Српска култура у XVIII и XIX веку“ Петар Пијановић је описао лук српске културе и народа од балканских до панонских лутања до стварања велике културе, са својим културним круговима и националним институцијама. Ова књига даје читав низ чињеница у новом контексту и открива смисао њиховог продуженог деловања. Врхови наше културе у 18. и 19. веку дати су научно прецизно, али у њих је, са мером, уграђен и понос због припадања и служења култури о којој пише.