У уторак, 11. октобра, у 19 часова у Дому културе „Грачаница” представљене су књиге „Призренска богословија, живот, мисија, допринос” и сабрана дела Ивана Степановича Јастребова, у издању Косовоскометохијског одбора Матице српске, Призренске богословије и Службеног гласника.

Поводом великог јубилеја – 150 година од оснивања Призренске богословије и 10 година од обнове њеног рада, у Грачаници је представљен зборник радова где се једним научним приступом, даје нови приказ о раду ове школе. Александра Новкаов, уредница зборника, је истакла да је Богословија у Призрену била је изложена свим недаћама кроз које је пролазио српски народ, али се она увек издизала из пепела. „За 140. годишњицу, 2011. године, Богословија је добила дар над даровима – у Призрену је обновљен њен рад захваљујући вери, храбрости и истрајности Владике Теодосија“, рекла је Александра Новаков. Јеромонах Исидор, заступник ректора Богословије, рекао је: „За нас је ово изузетно важан догађај и ово је прво претстављање Зборника поводом јубилеја 150 година од оснивања Богословије. Нажалост, околности претходних година су биле такве какве јесу, нисмо могли утицати на то, чак ни научни скуп није одржан већ су прикупљени радови за зборник. Ово је са једне стране продужено обележавање изузетно важног јубилеја”.

О делима Ивана Степановича Јастребова говорили су проф. др Валентина Питулић, председник Косовскометохијског одбора Матице српске и Борислав Челиковић уредник у Службеном гласнику Републике Србије. Професорка Питулић је константовала: „Велико национално благо, усмено културно благо остало би ван домашаја наше, европске и светске јавности да није било Јастребова који је одлично познавао и волео Призренце и захваљујући његовом великом поштовању од стране Турака он је успевао оно што нису могли многи пре њега”. Борислав Челиковић је рекао да је дело Ивана Јастребова од изузетног значаја и представља избор првог реда.

Скуп је поздравио мр Живојин Ракочевић, потпредседник Косовскометохијског одбора Матице српске. У уметничком делу програма учествовао је хор и оркестар Призренске богословије. Међу многобројном публиком, свештенством и монаштвом присуствовао је и владика рашко-призренски господин Теодосије.

На Михољдан, 12. октобра, у Великој Хочи, у Цркви Светог Стефана одржана је литургија, којом је началствовао епископ новобрдски господин Иларион. Литургији су присуствовали председник и секретар Косовскометохијског одбора Матице српске проф. др Валентина Питулић и др Александра Новаков. Након дегустације вина одржан је културно уметнички програм. Поздравну реч упутио је владика Иларион, а михољданску беседу изговорила је др Александра Новаков. Песник Ратко Поповић казивао је своје песме, док су у уметничком делу програма учествовали и „Фенечки бисери” и Културно уметничко друштво „Венац” из Грачанице.

Беседа др Александре Новаков, секретара Косовскометохијског одбора, је снимљена и може се видети овде.

За Михољдан, у Саборној цркви у Призрену, његову светост патријарха српског господина Порфирија дочекало је свештенство и грађанство Призрена као и проф. др Валентина Питулић и др Александра Новаков, као представнице Косовскометохијског одбора. Оне су, такође, присуствовале и устоличњу патријарха Порфирија у Пећкој патријаршији.

Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 510, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Драге Кекановића, Радомира Уљаревића, Драгише Калезића, Зорана Хр. Радисављевића, Радована Ждралеа, Чедомира Вукићевића, Бранислава Зубовића и Зузане Куглерове. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Недића о прози Драге Кекановића, Душка Бабића о Петру Кочићу и Ане М. Зечевић о Лази Костићу. Теме рубрике „Сведочанства” су песник Гојко Ђого кроз текст Јована Делића, те књига о Михизу Владана Бајчете о којој пише Милица Мустур. Рубрика „Разговор” посвећена је Амину Малуфу са којим је разговарао Велимир Младеновић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Растко Лончар, Љиљана Пешикан Љуштановић, Лидија Томић, Немања Каровић и Милан Вурдеља. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру Крајишког одбора Матице српске објављена је књига „Колонизација војвођанских области (1921-1941)“. У овој публикацији сабрани су радови с истоименог научног скупа који је у организацији Крајишког одбора одржан 17. децембра 2021. године. Чланови Организационог одбора скупа били су: проф. др Драган Станић, председник, проф. др Мира Радојевић, проф. др Душан Иванић и др Милан Мицић. Током научног скупа мултидисциплинарно су анализирани бројни значајни и динамични аспекти међуратне колонизације простора данашње Војводине.

У књизи је објављено 18 радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, географије, књижевности и етнологије. Главни и одговорни уредник зборника је др Милан Мицић, а чланови Уређивачког одбора су још и проф. др Слободан Бјелица и проф. др Бошко Бранковић. У овом колективном делу обрађене су бројне теме: привредни амбијент међу Србима у Хрватској после Првог светског рата, живот у Босанском Петровцу током и недуго после рата, ставови војвођанских радикала и Јована Лалошевића о аграрној реформи и колонизацији, добровољачко питање у Дунавској бановини, насељавање оптаната из Мађарске, однос колониста и друштвеног окружења у процесу колонизације, колонизација Срба из Босне и Херцеговине, аграрна реформа и колонизација на северу Бачке, колонизација Светићева, узроци смрти у Банатском Карађорђеву 1926-1940. године, погледи и реакције војвођанских Мађара, Румуна и Словака на међуратну аграрну реформу и колонизацију, књижевна критика дела Милана Мицића, однос Милоша Црњанског према добровољцима и колонизацији, материјална заоставштина добровољаца колониста, као и опис српске колонистичке куће у Војводини.

Публиковање ове књиге омогућила је Општина Нова Црња на основу Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Нова Црња.

У понедељак, 3. октобра 2022. године од 18 часова, у Малој сали Коларчеве задужбине, у оквиру Дана Матице српске, представљен је трећи том Српске енциклопедије (прва књига: Г – Демографски преглед, друга књига: Демократија–Ђуша). На промоцији су говорили: академик Василије Ђ. Крестић, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је уједно и главни и одговорни уредник Српске енциклопедије, проф. др Милован Митровић, члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије, као и проф. др Душан Драјић, доскорашњи члан Уређивачког одбора. Истичући значај Српске енциклопедије, академик Василије Ђ. Крестић подсетио је на иницијативу коју су академици САНУ поднели одлучно решени да ова кровна институција српског народа стане иза значајног пројекта. Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је да Српска енциклопедија представља најбољи начин да се знањем боримо за наше националне интересе. Члан Уређивачког одбора проф. др Милован Митровић такође се осврнуо на почетке рада у Српској енциклопедији, наглашавајући тешкоће које су пратиле овај капитални пројекат. Као уредник Редакције за електротехнику, енергетику и информатику проф. др Душан Драјић описао је укратко свој ангажман и озбиљан приступ свих аутора, како своје тако и других редакција. На крају се за реч јавио проф. др. Василије В. Исајев, уредник Редакције за шумарство, нагласивши да му је огромна част што сарађује на пројекту од највећег националног интереса, те да се нада да ће у скоријој будућности Српска енциклопедија доживети и своје дигитално издање.

У уторак, 4. октобра 2022. године од 18 часова, у Малој сали Коларчеве задтужбине, представљен је први том „Лексикона писаца српске књижевности А–Б”. Промоцију је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић, уз подсетник да је овај пројекат почео пре више од шест деценија као „Лексикон писаца југословенске књижевности”, али се пројекат после издате грађе на слово П угасио. Председник Матице српске је нагласио како је пројекат захваљујући Министарству културе поново почео са радом и дочекао је своје прво издање, а да је главна уредница, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић најзаслужнија за ово капитално дело. На промоцији су говорили и проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, проф. др Никола Грдинић, рецензент „Лексикона писаца српске књижевности А–Б”, као и уредница Љиљана Пешикан-Љуштановић. Сви учесници су нагласили како је посебна пажња посвећена томе да се корпус српске књижевности сагледа што целовитије, да обухвати писце из дијаспоре, као и српске писце који стварају у целом региону, па и у свету. Такође, велика пажња посвећена је писцима мањина. Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је како ће се Матица српска потрудити да „Лексикон писаца српске књижевности” настави да излази редовно, те да ће сваки следећи том бити детаљније и потпуније урађен.

У Малој сали Коларчеве задужбине у среду, 5. октобра у 18,00 часова представљен је седми том Српског биографског речника, капиталног лексикографског пројекта Матице српске. У свечаној атмосфери о књизи су говорили: др Радмила Радић, научни саветник у Институту за новију историју Србије, проф. др Предраг Ј. Марковић, научни саветник у Институту за савремену историју, др Александра Новаков, научни сарадник и научни секретар Српског биографског речника и проф. др Бранко Бешлин, професор Филозофског факултета у Новом Саду и главни уредник Српског биографског речника. Представљање књиге пратила је пригодна power point презентација сачињена од галерије портрета значајних жена као и њихових основних идентификационих података.

Промоцији је присуствовао велики број сарадника из Београда и других градова као и бројни културни посленици и поштоваоци српске енциклопедистике.

У суботу, 1. октобра 2022. године у Фоајеу Српског народног позоришта, отворена је изложба радова са Ликовне колоније акварела „Газиводе” 2005–2020, у организацији Косовскометохијског одбора Матице српске, Фондације „Симонида” и Српског народног позоришта.

Скуп су поздравили господин Перица Милутин, из Фондације „Симонида”, Соња Видаковић Савић, у име Српског народног позоришта као и Никола Брадић, уредник програма у Покрајинском културном центру Приштина–Лепосавић и Андријана Живановић, директор Дома културе „Стари Колашин”.

У уметничком делу програма учествовала је Наталија Јакшић, ученица седмог разреда основне школе у Зубином Потоку и чланица КУД-а Мокра Гора. Отпевала је две песме: „Са Kосова зора свиће” и „Црвен цвете”.
Изложбу је отворио мр Данило Вуксановић, заменик управника Галерије Матице српске. Рекао је: „Уметничка колонија акварела, природно смештена у етимологији назива језера Газиводе, у саливеној прошлости веровања и будућих надања, пред нама отвара аутентичне ликовне исказе, са пигментима који насељавају белину, празнину овоземаљског живота. Свако дело представља омаж креативним напорима упркос смутним временима која нас опкољавају”.

Колонија „Газиводе” се реализује под окриљем Дома културе „Стари Колашин”.

Изложба се у Фоајеу Српског народног позоришшта може погледати до 1. новембра 2022. године.