Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирослава Алексића, Живорада Недељковића, Драгослава Хаџи Танчића, Јованке Стојчиновић Николић, Бошка Томашевића, Томислава Крсмановића, Росице Куневе и Ши Тијешенга. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Недића о прози Слободана Стојановића, Славице Гароња о путописима Јелене Димитријевић и кнеза Божидара Карађорђевића, док Бранка Тодоровић пише о Вилијамсу, Алмодовару и Вудију Алену. Тема рубрике „Сведочанства” су Змајева награда Матице српске кроз текстове Јована Делића и Мирослава Алексића, „Летопис Матице српске” о којем пише Иван Негришорац, путопис Владана Ђорђевића кроз перо Милисава Савића и Сава Дамјанов којем се у свом тексту посветила Драгана Бошковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Јакову Игњатовићу о којем пише Душан Иванић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Николина Шурјанац, Јелена Марићевић Балаћ, Јована Тодоровић, Владан Бајчета, Љиљана Дражић, Сара Немат и Николина Тутуш. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У Матици српској је 12. априла 2022. године јавности представљена књига Последњи барокни Србин Стојан Д. Вујичић њим ‒ самим, аутора Радована Поповића. Стојан Д. Вујичић (1933‒2002) био је један од водећих и најугледнијих српских књижевника у Мађарској. Радио је на успостављању и изучавању културноисторијских и књижевних веза српске и мађарске културе. Носилац је ордена „Српски витез”. Аутор књиге Радован Поповић дочарао је изузетну личност Стојана Вујичића, истичући две главне гране његове делатности: грађење и неговање југословенско-мађарских књижевних и културних веза и чување српске уметничке и духовне баштине у Мађарској. На самом почетку промоције поздравну реч је упутио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је потом у свом надахнутом говору представио Стојана Д. Вујичића као човека изузетних вредности и стваралачких способности. О књизи је говорио и рецензент, проф. др Марко Чудић, називајући Вујичића „Штефаном Цвајгом српске књижевне биографије“, док је др Исидора Поповић прочитала рецензију недавно преминулог Петра Милошевића, чија је рецензија била и његов последњи написани стручни рад. Госпођа Маријета Вујичић је у свом говору захвалности уручила Радовану Поповићу посебну повељу Задужбине Јакова Игњатовића. Поред тога, она је Рукописном одељењу Матице српске предала на дар део архивалија из породичне заоставштине која се односи на преписку Исидоре Секулић и Стојана Д. Вујичића, преписку Младена Лесковца и Стојана Д. Вујићића као и визит карту Јована Дучића из периода када је био амбасадор у Будимпешти. Библиотеци Матице српске је даровала прво издање Записа Исидоре Секулић из 1941. године, док је Галерији Матице српске даровала графику Милана Коњовића из 1942. године. На самом крају, скупу се обратио и сам аутор Радован Поповић, изразивши захвалност Матици српској на дугогодишњој успешној сарадњи.

У понедељак, 11. априла, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Сећање на Петра Милошевића“, у организацији Матице српске и Друштва новосадских књижевника. О пријатељу и сараднику Матице српске Петру Милошевићу говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Ненад Шапоња, председник Друштва новосадских књижевника, госпођа Маријета Вујичић и господин Ђезе Бордаш. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 7. априла 2022. године, приређен је концерт дуа „Едит“, којег чине Едит Македонска, виолинисткиња и Горана Ћургус, харфисткиња. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. На концерту су изведене композиције Франца Лехара, Астора Пијацоле, Агустина Ларе, Јосифа Маринковића, Војкана Борисављевића, Џона Вилијамса, Џорџа Гершвина, Харолда Арлена, Јакоба Жадеа и Виторија Монтија.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.