У четвртак, 12. септембра 2024. године, одржан је део програма 54. Међународног научног састанка слависта у Вукове дане у Матици српској. У сесији научног скупа у Свечаној сали Матице српске своја излагања су изложили проф. др Александар Милановић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Ана Кречмер, проф. др Драгољуб Перић, проф. др Љиљана Бањанин, проф. др Ливија Екмечић, проф. др Синиша Јелушић и проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо.

Присутне су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бошко Сувајџић, управник Међународног славистичког центра и проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Матицу српску посетила је група учесника 54. Скупа слависта (семинара српског језика, књижевности и културе) у организацији Међународног славистичког центра на Филолошком факултету из Београда. Госте су дочекали мр Драган Тубић и мср Милена Кулић. Овом приликом су гости, који су пореклом из више европских и азијских земаља, обишли Матицу српску, Библиотеку Матице српске и упознали се са историјатом и савременом делатношћу институције. Представљене су им бројне културне и научне активности који се у Матици организују.

Научни скуп је снимљен и може се видети у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 12. септембра 2024. године, Матицу српску и Библиотеку Матице српске посетили су гости из Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу. Госте су дочекали председник Матице српске проф. др Драган Станић и мр Душица Грбић, археограф саветник, помоћник управника за стару и ретку књигу и легате Библиотеке Матице српске. Са радом Матице српске и Библиотеком Матице српске упознали су се додатно Денис Олегович Ципкин, генерални директор Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу, Алексеј Генадјевич Сергејев, сарадник Одељења рукописних књига Библиотеке Академије наука у Санкт Петербургу, Жана Леонидовна Левшина, водећи библиотекар Одељења рукописа Руске националне библиотеке и аутор каталога Рукописи сербского правописания Российской национальной библиотеки (Санкт Петербург, РНБ, 2021), др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске патријаршије у Београду, Јелена Славковић, библиотекар у Библиотеци Српске патријаршије и др Зоран Ранковић, декан Богословског факултета у Београду. С благословом Његове светости патријарха српског г. Порфирија Библиотека Српске патријаршије и Информативна служба СПЦ организовали су промоцију књиге Жане Левшине и научни скуп поводом тог издања, у крипти Храма Св. Саве на Врачару, 11. септембра, на којем су учествовали поменути гости из Русије. На састанку се разговарало о наставку и проширењу сарадње Матице српске и Руске националне Библиотеке у Санкт Петербургу

У понедељак, 9. септембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске свечано је уручена „Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе“. Жири за доделу ове награде једногласно је одлучио да „Повељу Матице српске за неговање српске језичке културе“ за 2023. годину добију Катедра за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета Универзитета у Београду, проф. др Милорад Дешић, проф. др Милосав Тешић, постхумно академик Горан Петровић и проф. др Роберт Ходел.

Награде је уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о награђенима су говорили чланови жирија проф. др Драган Станић, проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Вељко Брборић, a програм је водила мср Милена Кулић. Лауреати су се обратили присутнима пригодним беседама, а „Повељу“ академику Горану Петровићу примила је његова супруга госпођа Вера Петровић. Свечаности су присуствовали члан градског већа за образовање господин Петар Ђурђев, представници културних институција, пријатељи, сарадници и добротвори Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 4. септембра 2024. године, одржана је промоција Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза у Српској читаоници у Иригу. На промоцији је истакнуто да је реч о једном од значајнијих издавачких подухвата у претходних неколико година, а свакако најобухватнијем издавачком подухвату Матице српске у овој години. Реч је о пројекту који су заједнички реализовали Матица српска, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ из Београда и Српска читаоница из Ирига, уз подршку Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу. О Сабраним делима у девет књига говорили су чланови Уређивачког одбора: Иван Негришорац, проф. др Јован Делић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, Селимир Радуловић и др Владан Бајчета, а поздравне речи одржали су госпођа Вера Новковић, директорка Српске читаонице у Иригу и проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У оквиру Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза објављене су следеће књиге: „Поезија и антологија. Српски песници између два рата“ (прир. Селимир Радуловић), „Критике и огледи 1“ (прир. Владан Бајчета), „Критике и огледи 2“ (прир. Владан Бајчета), „Драме и драматизације 1“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Драме и драматизације 2“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Аутобиографија о другима 1“ (прир. Иван Негришорац), „Аутобиографија о другима 2“ (прир. Иван Негришорац), „Казивања и указивања“ (прир. Драган Хамовић), „Књига о Михизу“ (прир. Јован Делић и Владан Бајчета).

Промоцији су присуствовали пријатељи и сарадници Матице српске, а најављен је и наставак рада на Михизовим рукописима и заоставштини.

Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 514, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Рајка Лукача, Маје Херман Секулић, Небојше Лапчевића, Данила Јокановића и Бена Голосовкера, те преводи поезије Јакуба Корнхаузера и прозе Кристофа Рансмајера. Рубрика „Есеји” посвећена је Слободану Владушићу кроз ауторски текст „Андрићево писмо Видаковићу”, а о његовој прози пишу Ненад Станојевић и Марко Тошовић. Тема рубрике „Сведочанства” су „Летопис Матице српске” о којем пише Иван Негришорац, Алекса Шантић кроз текст Ранка Поповића, те критичка разматрања Марка Недића којима се у свом тексту бави Марко Паовица. Рубрика „Поводи” посвећена је Бранку Радичевићу кроз текстове Душана Иванића, Милице Ћуковић, Марије Слободе, Ане Козић и Симониде Лончар. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Милан Анђелковић, Јана Алексић, Сања Перић, Тања Којић, Елма Халиловић, Јована Гајић и Јелена Зеленовић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У суботу, 10. августа 2024. године, у манастиру Соколица посвећеном Светом великомученику Георгију, код Сокоца на Равној Романији, одржан је други по реду научни скуп „Хајдуци у српској историји и памћењу“. Скуп је одржан у организацији Крајишког одбора Матице српске и Општине Соколац на основу раније потписаног уговора о сарадњи између Матице српске и поменуте општине.

Поздравне речи приликом отварања скупа присутнима упутили су Милован Бјелица, начелник Општине Соколац, и проф. др Јован Делић, потпредседник Матице српске. Радни део скупа састојао се од три сесије у оквиру којих је 9 учесника представило своје текстове. Били су заступљени радови из неколико научних дисциплина, пре свега из историје, али и књижевне и културне историје. Обрађиване су разноврсне теме: мартолоси у улози хајдука крајем XVII вијека, хајдуци из Старе Црне Горе у борбама за слободу, хајдуковање и живот Петра Поповића Пеције, Хајдучке цркве, иконе и писма, хајдук Лазар Пециреп у српским епским песмама, хајдуци у певачком опусу Тешана Подруговића, хајдуци у Вуковом „Рјечнику“, 1818, 1852, историјско у епској песми „Старина Новак и кнез Богосав“, позоришна универзалност Стеријиних „Ајдука“, српско хајдуковање и хајдуци у очима револуционарне власти и муслимана у Босни и Херцеговини 1958–1968, хајдуковање као авангарда савремене гериле. Циљеви скупа, као и будућег зборника радова, су да се излагањем стручних прегледних и синтетичких чланака анализира и опише феномен хајдука и хајдучије у српској историји, традицији и памћењу.

Своје радове на скупу изложили су: др Будимир Алексић, мср Миливој Бајшански, проф. др Бошко Бранковић, проф. др Јован Делић, др Драженко Ђуровић, мср Милена Кулић, др Жарко Лековић, др Милан Мицић, др Љиљана Стошић, мр Нада Трифковић и др Раденко Шћекић. Чланови Организационог одбора научног скупа били су: проф. др Драган Станић, председник, проф. др Јован Делић, др Милан Мицић, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић и господин Марко Шука.

Матица српска се искрено радује златној олимпијској медаљи Новака Ђоковића, једног од највећих спортиста у историји и почасног члана наше установе. Подсећајући културну јавност да Срби имају Летопис Матице српске (основан 1824. године) као један од најдуговечнијих књижевно-научних часописа на свету, с радошћу констатујемо и то да су спортска, али и људска постигнућа Новака Ђоковића таква да ће се вековима памтити. Честитамо нашим златним олимпијцима Зорани Аруновић, Дамиру Микецу и Новаку Ђоковићу, као и свим спортистима који дају све од себе да нашу државу и наш народ представе у најбољем светлу. Основно правило олимпизма јесте да је важно учествовати, али је још важније великим успесима и освајањем најсјајнијих медаља остати заувек запамћен.

проф. др Драган Станић
председник Матице спрске

http://www.maticasrpska.org.rs/wordpress/assets/jp2024.jpg

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига на енглеском језику „Српски народ и његов језик“ Павла Ивића. Превод књиге урадио је Рендал Мејџор и тиме је омогућено да се компексни увиди Павла Ивића о нашем народу и језику приближе читалачкој публици на енглеском говорном подручју. Овим је Матица српска проширила издавачки план на енглеском језику, па се тако, поред часописа „Sinaxa“ и „Literary links“, публици енглеског говорног подручја нуди и ова књига значајног лингвисте Павла Ивића. Рецензенти су проф. др Исидора Бјелаковић и академик Јасмина Грковић Мејџор.

Павле Ивић (1924–1999) један је од најистакнутијих српских лингвиста XX столећа. Био је професор на Филозофском факултету у Новом Саду и на Филолошком факултету Београду. Држао је предавања на више од шездесет универзитета Европе, Америке, Азије и Аустралије. Био је члан Српске академије наука и уметности, инострани члан шест академија: Норвешке, Словеначке, Аустријске, Македонске, Академије наука СССР (данас Руске) и Пољске, као и почасни члан Америчке академије уметности и наука. Водио је капиталне лингвистичке пројекте, био на челу више одбора, комитета и удружења у земљи и иностранству, уређивао је угледне лингвистичке часописе и едиције и био члан редакција еминентних међународних часописа. Објављивао је у домаћим и иностраним гласилима на свим главним светским језицима. За свој рад добио је бројне награде и признања.

Основне области његовог рада биле су историја српског језика, историја књижевних идиома у Срба и дијалектологија. Бавио се и српском писаном баштином, упоредном граматиком словенских језика, фонологијом и фонетиком, ономастиком, лексикографијом, етимологијом, стандардологијом итд. Заједно са Милком Ивић засновао је угледну Новосадску лингвистичку школу.

Штампање књиге су омогућили Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.