О 195. годишњици Матице српске, 16. фебруара 2021. године, приређен је концерт у Свечаној сали Матице српске, без присуства публике, под називом проф. др Милица Стојадиновић и пријатељи. Поздравне речи упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У првом делу концесрта, Милица Стојадиновић, сопран, уз клавирску сарадњу Маје Грујић и Бошка Стојадиновића, извела је соло песме српских композитора И. Бајићa, П. Кoњовићa, М. Милојевићa. У другом делу концерта, наступали су гости програма, студенти Академије уметности у Новом Саду у класи соло певања ред. проф. др Милице Стојадиновић, уз клавирску сарадњу Маје Грујић и Бошка Стојадиновића, студента клавира у класи проф. мр Милана Миладиновића. Изведене су оперске арије В. А. Моцартa, Ђ. Пучиниja, Р. Леонкавалa, Ђ. Вердиja, М. Мусоргског, А. Каталанија, Ж. Маснеа, Ђ. Вердија. У завршници концерта, Милица Стојадиновић отпевала је арију о месецу из опере Русалка А. Дворжака, уз клавирску сарадњу Бошка Стојадиновића.

Директан пренос програма публика је могла да прати на You Tube каналу Матице српске, снимак концерта можете погледати овде.

Саопштење је донето на седници Председништва Матице српске одржаној данас, 19. фебруара 2021. године.

Задужбина Богдана Дунђерског под управом Матице српске поднела је 2012. године захтев Агенцији за реституцију за повраћај имовине која јој је одузета у поступку национализације након Другог светског рата. У управном поступку захтев је одбијен у оба степена. Испитујући законитост оспорених решења у границама захтева из тужбе Управни суд је нашао да је тужба основана. Поништио је решења којим се оспорава право задужбине на враћање одузете имовине и предмет вратио органима управе на поново разматрање.

Матица српска нема право да учествује у руковођењу овом, сада државном имовином до момента враћања својинскоправних овлашћења задужбини. Када задужбинска имовина буде враћена користиће се у складу са општекорисним циљем за који ју је оснивач наменио. Матица српска ће се о коришћењу задужбинске имовине огласити након ступања у посед. Поред захтева за повраћај ове имовине, Агенцији за реституцију је благовремено поднето још 14 захтева за повраћај имовине задужбина под управом Матице српске. Реч је о непокретностима: пољопривредном земљишту и некретнинама различитих намена.

Матица српска је благовремено, у складу са Законом о враћању имовине и обештећењу, поднела захтеве за повраћај одузете имовине за петнаест задужбина под управом Матице српске, као и имовине која је одузета директно Матици српској. Од 2015. године Матица српска заједно са Српском академијом наука и Београдским универзитетом покренула je поступке и иницијативе за решавање проблема са којим су се у поступку реституције ове установе сусреле. У склопу иницијативе за доношење посебног закона за реституцију имовине Матици српској САНУ и Београдском универзитету у Влади Републике Србије 11. јануара 2021. године одржан je састанак са премијерком госпођом Аном Брнабић. Учесници састанка, представници Матице српске: проф. др Драган Станић, председник Maтице српске, мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске; представници САНУ: академик Владимир Костић, председник, др Бојан Бугарчић, управник послова и представница Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић, ректор и проф. др Александар Поповић изложили су премијерки досадашње активности и предложили наставак рада на доношењу посебног закона о повраћају имовине за ове три институције од највишег значаја за српску култутру и образовање.

У оквиру Одељења за књижевност и језик објављен је зборник радова Из лексике становања у Ваљевској Подгорини (етнолингвистички огледи). Зборник су приредиле Драгана Радовановић и Милина Ивановић Баришић и представља једну од етапа реализације пројекта „Речник говора Ваљевске Подгорине“, чији је носилац Матица српска.

Тематски зборник који је пред нама (етнолингвистички конципиран) посвећен је лексици културе становања (у ширем значењу појма становање) у Ваљевској Подгорини. Зборник садржи једанаест ауторских радова у којима је, углавном у виду етнолингвистичких огледа, представљена лексика културе становања у Ваљевској Подгорини. Своје радове објавили су Снежана Штрбац, Милина Ивановић Баришић, Гордана Пајић, Нина Аксић, Драгана Радовановић, Гордана Штрбац, Ана Васиљевић, Наташа Миланов, Маријана Ђукић, Ружица Мирилов, Бранкица Марковић и Ана Јањушевић Оливери.

Питањима које отвара, овај зборник представља значајан допринос покретању јаснијег приступа и заједничког грађења значења вредносних садржаја који конституишу културу кроз лексеме, у овом случају сабране у култури становања Ваљевске Подгорине.

Рецензенти зборника су проф. др Мато Пижурица и проф. др Весна Марјановић, а штампање зборника омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за славистику, св. 98 за 2020. годину. У овом броју објављено je 19 текстова у рубрикама „Студије и расправе“, „Прилози и грађа“, „Прикази“ и „In memoriam”. Сарадници у овој свесци Зборника Матице српске за славистику су др Валерија Андрејева, др Јулија Валијева, др Полина Ворон, др Мирослав Ђењ, др Драгана Ђурић, др Оксана Замјатина, др Корнелија Ичин, др Јевгениј Јаблоков, др Александра Корда Петровић, др Оксана Маљцева, др Горан Милишин, мср Никола Миљковић, др Наталија Михаљенко, др Михаил Одески, др Љубинко Раденковић, др Андреј Росомахин, др Василиј Сјенкевич, др Олга Соколова, др Моника Спивак, др Звонко Танески и др Светлана Томић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 507, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Матије Бећковића, Милосава Тешића, Горана Петровића, Радована Белог Марковића, Гојка Ђога, Милана Ненадића, Лабуда Драгића, Драгана Јовановића Данилова, као и избор из „Антологије кинеске прозе ХХ века”. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о Љубомиру Симовићу, Александра Јовановића о Милосаву Тешићу и Луне Градиншћак о Луиз Глик. Тема рубрике „Сведочанства” су Владика Иринеј Буловић и Михајло Пупин о којима пише Иван Негришорац, те Милица Стојадиновић Српкиња којој се у свом тексту посветила Злата Коцић. Нова рубрика „Поводи” посвећена је Фјодору Михајловичу Достојевском кроз текстове Зорана Ђерића, Желидрага Никчевића и Волфа Шмида. Рубрика „Разговор” прати књижевни пут Томаша Евертовског, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Милан Громовић, Милан Р. Симић, Миливој Ненин, Зденка Валент Белић, Небојша Лазић и Срђан Орсић. У овом броју појавила се још једна нова рубрика „Из света” у којој Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Јануарско-фебруарски двоброј је први број којим се читаоцима представља ново Уредништво које ће наредне четири године радити у саставу: Ђорђо Сладоје (главни и одговорни уредник), те Зоран Ђерић, Јелена Марићевић Балаћ, Селимир Радуловић и Ненад Шапоња (чланови).

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Српска култура у XVIII и XIX веку“ Петра Пијановића. Књига је резултат истраживања, односно ауторовог рада на истоименом пројекту који је реализован у Матици српској од 2016. до 2020. године. Ова студија долази после три књиге истог аутора које су плод истраживања у оквиру пројекта „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика“ Института за књижевност и уметност из Београда. Књиге тематски представљају две различите области – стару српску културу, од њених почетака до првих деценија XVIII века, и прву половину XX столећа. У том културноисторијском низу недостајала је студија која би периодизацијски и проблемски обухватила српску културу новога доба и та студија је сада пред читаоцима. Све четири књиге заједно чине један покушај да се српска култура целовито сагледа у њеном континуитету од најранијих трагова до средине минулог века.

Рукописом „Српска култура у XVIII и XIX веку“ Петар Пијановић је описао лук српске културе и народа од балканских до панонских лутања до стварања велике културе, са својим културним круговима и националним институцијама. Ова књига даје читав низ чињеница у новом контексту и открива смисао њиховог продуженог деловања. Врхови наше културе у 18. и 19. веку дати су научно прецизно, али у њих је, са мером, уграђен и понос због припадања и служења култури о којој пише.

Таквим садржајима и елаборацијом најважнијих питања српске културе у XVIII и XIX веку рукопис даје могућу синтезу у овој области. Рецензенти књиге су проф. др Александар Јовановић и др Марко Недић. Штампање књиге омогућили су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига Артхашастра или наука о владању и вођењу привредних, правосудних, управних, војних и политичких послова. Са санскрта је превео Светислав Костић, дугогодишњи професор индијских језика на Карловом универзитету у Прагу. Каутилјина Артхашастра је најстарије сачувано дело староиндијске политичке, економске, социолошке, правне и војне науке. Обилује теолошким, митолошким, етнолошким, географским подацима, који се односе на Индију постведског раздобља.

Културолошки значај Артхашастре је многострук. Пре свега, она пружа увид у начин живота у старој Индији, упознаје нас са достигнућима у обради метала и разних других сировина, са разним начинима сточарске и пољопривредне производње, многобројним врстама биљног и животињског света, са организацијом људског друштва у породице, родове, друштвене слојеве и државу, са вештином владања и законодавством.

Превод овог дела се први пут појављује на српском језику. Он је од великог значаја стручној јавности, а нема сумње да ће бити занимљиво и широј читалачкој публици. Дело је писано стилом сутри, који у другим културама и раздобљима није познат. Сутре су веома кратки језички искази, који стоје често без предиката и изискују подробнија тумачења и објашњења.

Рецензенти ове књиге су проф. др Александар Петровић и проф. др Срђан Шаркић, а објављена је као четврта књига у оквиру пројекта Матице српске „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ (руководилац пројекта проф. др Александар Петровић). Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXIII–2 за 2020. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Радмила Маројевића, Дејана Средојевића, Маје Марковић, Милене Јакић Шимшић, Тијане Весић Павловић, Наташе Киш, Јована Чудомировића, Марије Стефановић, Радославе Трнавац, Душанке Звекић Душановић и Анђеле Васиљевић. У рубрици „Хроника“ објављен је текст Јасмине Грковић – Мејџор, а у рубрици „Критике и прикази“ објављени су текстови Јасмине Грковић – Мејџор, Мирјане Петровић Савић, Жарка Бошњаковића и Марине Јуришић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за класичне студије бр. 21–22 за 2020. годину. У рубрици „Студије и чланци“ своје радове објавили су Срђан Дамњановић, Claudia Marsico, Victor Castellani, Мирко Обрадовић, Зоја Бојић и Снежана Ферјанчић, а у рубрици „Рецепција и наслеђе“ Евангелија Пану, Константин Калаханис, Милан С. Димитријевић, Александра Бајић, Мирјана Глигоријевић Максимовић, Гордана Јеремић, Тони Чершков, Марија Благојевић. Рубрика „Преиспитивања“ сачињена је од радова Симе Аврамовића, Немање Вујчића, Мирјане Д. Стефановић, Милорада Стојића, а рубрика „Критике и прикази“ од радова Вишње Кнежевић, Предрага Коматине, Милорада Стојића, Дејана Тубића и Иване Поповић. Радови Јелене Анђелковић Грашар и Ксеније Марицки Гађански објављени су у рубрици „Хроника“, а радови Илије Марића и Немање Вујчића у рубрици „In memoriam”.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.