Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 505, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милана Мицића, Драгана Бошковића, Димитрија Миленковића, Гојка Челебића и Александре Јовичић. Рубрика „Есеји” доноси текстове Гојка Божовића о Ивану В. Лалићу, Ивана Штерлемана о сигналистичким манифестима између 1967. и 1970. године, те Сање Перић о поетичким начелима Миодрага Булатовића. Рубрика „Сведочанства” посвећена је традиционалној Светосавској беседи одржаној у Матици српској 26. јануара 2020. године кроз текст беседе Александра Петровића, Свечаној седници Матице српске одржаној 16. фебруара 2020. године кроз текст беседе Виктора Савића, Благоју Баковићу, добитнику Змајеве награде Матице српске за најбољу песничку збирку у 2019. години о којем пише Желидраг Никчевић, прозном делу Мира Вуксановића о којем пише Саша Радојчић и српско-румунским културним и књижевним везама кроз текстове Стевана Тонтића и Растка Лончара. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Добривоје Станојевић, Јана Алексић, Јелена Марићевић Балаћ, Милица Миленковић, Миодраг Матицки и Радоје Фемић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

Емисија из серијала о Матици српској Радио-телевизије Војводине од 24.01.2020. године

Поступајући по препоруци Владе Републике Србије, сви програми у Матици српској отказују се до даљњег.

О наставку програма за јавност бићете благовремено обавештени.

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 505, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Драгана Хамовића, Александра Б. Лаковића, Бошка Томашевића, Милоша Петровића и Тони Хогланда. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бранка Летића о есејима Рајка Петрова Нога и Јоване Тодоровић о грађанском песништву. Рубрика „Сведочанства” посвећена је делу Милорада Павића кроз текстове Јована Делића, Марка Недића и Ивана Негришорца, сећању на Михаила Марковића кроз текст Славка Гордића, изазовима преводилаштва о којима пишу Софи Данијел и Миливој Сребро и стваралаштву Селимира Радуловића којим се позабавила Зденка Валент Белић. Тема рубрике „Разговор” је песник Стеван Тонтић са којим је разговарала Радмила Гикић Петровић, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Срђан В. Тешин, Срђан Орсић, Светлана Томин, Јелена Марићевић Балаћ, Витомир Теофиловић и Маријана Јелисавчић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У среду, 11. марта 2020. године, у Матици српској потписан је уговор о донаторству између Привредне коморе Војводине и Матице српске. Уговор о донацији техничке опреме, значајна за унапређење програма и предавања у Матици српској, коју је Привредна комора Војводине поклонила Матици српској, потписали су председник Матице српске проф. др Драган Станић и председник Привредне коморе Војводине господин Бошко Вучуревић. Обратили су се присутним представницима медија и изразили уверење да је ово наставак плодоносне сарадње између Матице српске и Привредне коморе Војводине.

У понедељак, 2. марта, у простoријама Матице српске представљена је делатност и издања Друштва чланова Матице српске у Црној Гори. Госте је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који им је пожелео добродошлицу и истакао значај рада Матице српске на свим просторима на којима живи српски народ и где се негује српска духовност и култура, те значај сусрета, повезивања и обједињавања.

Друштво чланова Матице српске у Црној Гори представила је проф. др Јелица Стојановић (предсједник Друштва) говорећи о раду и активности Друштва, а проф. др Драго Перовић представио је издавачку делатност Друштва. Проф. др Драган Станић је говориио о сабраним делима професора Нова Вуковића, а академик Јасмина Грковић-Мејџор о зборнику са научног скупа „Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе − Српски језик и књижевност данас“.

Један од важних сегмената рада Друштва ове године јесте организовање изложбе под називом „ЦРНА ГОРА: народ, језик, црква (кроз историјска документа)“. Изложбу чине 48 паноа (због ограниченог простора у Матици је изложено 17) на којима је представљена Црна Гора кроз историју: народ, језик, црква, а све преко оригиналних докумената. Документа је, уз сарадњу са Матицом српском – Друштвом чланова Црна Гора, приредио Јован Маркуш а ликовно уобличио Мирко Тољић.

На крају програма своје афоризме је говорио Блажо Паповић. Програм је водио Радинко Крулановић.

У уторак, 3. марта 2020. године, у Мастер центру Новосадског сајма, отворен је 25. међународни салон књига, 25. изложба уметности „Арт експо” и 14. сајам образовања „Путокази”. Манифестацију је отворио писац Милош Латиновић, овогодишњи добитник награде „Лаза Костић” поручивши да „Књижевност не мора бити скривена иза озбиљних лица и дугачких брада”. Убрзо након отварања уручена му је и ова престижна награда за роман „Етапе ноћи”, у издању Вулкан издаваштва. Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона, а част да је ове године уручи лауерату припала је прошлогодишњем добитнику Селимиру Радуловићу, управнику Библиотеке Матице српске. Том приликом Латиновић је истакао да га је биографија „Лазе Костића” инспирисала да се бави књижевношћу, па је Лаза постао и јунак у више његових дела, док награђена књига за њега представља поздрав са простором и временом родног Баната.

Сајам књига и Изложба уметности „Арт Еxпо” одржавају се од 3. до 9. марта, док ће 4. и 5. бити организован Сајам образовања „Путокази”.

Манифестације ће обележити ексклузивно гостовање британско-америчке књижевнице Трејси Шевалије, више од 100 програма у оквиру „Дана Лазе Костића”, понуда више од око 500 образовних профила за средњошколце и студенте, турнир у баскету, три тематске изложбе на „Арт Еxпу” и поклон-игра за посетиоце у којој су излагачи даровали више од 400 наслова.

На Сајму књига у оквиру „Дана Лазе Костића” биће одржано више од 100 програма уз гостовања истакнутих домаћих и страних писаца. Посетиоци ће имати прилику да се, између осталих, сретну и са Гораном Петровићем, Милошем Латиновићем, Нелетом Карајлићем, Урошем Петровићем, Мирјаном Бобић Мојсиловић, Џамалом Уаријашијем, Бориславом Чичовачким, Јеленом Бачић Алимпић, Мухаремом Баздуљем, а Трејси ”Шевалије ће бити гост Сајма књига у суботу, 7. марта.
На Сајму књига биће уручене и Награда за издавачки подухват и за дечју књижевност, а за најлепшу књигу биће додељен „Захарије Орфелин”.
Међународни салон књиге трајаће до 9. марта, а просторије Мастер центра отворене су за посетиоце од 10 до 19 сати (у суботу 20 сати). Улаз је бесплатан.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске можете преузети овде.

У Матици српској, 26. фебруара 2020. године, приређен је концерт „Duo Perfetto – Дела за виолину и виолу” који чине Весна Јансенс, виолинисткиња и Душица Половина, виолисткиња. Изведена су дела писана за виолину и виолу Лудвига ван Бетовена, Георга Фридриха Хендла, Дејана Деспића, Алесандра Роле и Карла Штамица.

Kонцерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У четвртак, 27. фебруара 2020. године, код Факултета спорта и физичке културе, одржана је свечаност откривања спомен бисте Момчила Тапавице – архитекте, споритисте и освајача бронзане медаље у тенису на првим модерним Олимпијским играма у Атини 1896. године. О Момчилу Тапавици говорили су председник Матице српске проф. др Драган Станић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић, председник Олимпијског комитета господин Божидар Маљковић и градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић. Матица српска је расписала јавни конкурс за израду идејног решења спомен бисте Момчилу Тапавици, на којем је прву награду добио Лука Кулић. Постамент од кружних бетонских форми подсећа на олимпијске кругове, док вертикални постамент са бистом асоцира на архитектонске детаље зграде Матице српске, коју је Момчило Тапавица и пројектовао. Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је да је Тапавица био носилац стипенције Матице српске, а то је узвратио тако што је архитектонски пројекат тог здања уступио Матици српској бесплатно.

Својим присуством свечаност откривања увеличале су уважене личности из културног живота, представници градских и покрајинских власти, Матице српске, Олимпијског комитета Србије и представници медија.