29. октобра приређен је концерт под називом Вече савремене музике. Наступао је гудачки квартет ТАЈЈ. Чланице квартета су Александра Крчмар Ћулибрк, виолина, Јованка Мазалица, виолина, Јелена Филиповић, виола и Тимеа Калмар, виолончело. Изведене су композиције Аександре Вребалов, Марка Дулића и Томија Андерсона.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

Због реализације пројекта дигитализације каталога Рукописног одељења Матице српске читаоница одељења ће бити затворена за јавност до 03. новембра 2014. године.

У четвртак, 16. октобра 2014. године у сали за седнице Матице српске одржан је научни скуп Усмена традиција Банатске војне границе.

Скуп је поздравио проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске а председавали су: др Миодраг Матицки, координатор научног скупа, и Јулкица Ђукић, секретар. (даље…) →

Зборник радова (са научног скупа) Милош Црњански꞉ поезија и коментари, заједничко издање Института за књижевност и уметност и Филолошкoг факултета из Београда, као и Матице српске, представљен је, углавном младој академској публици, 15. октобра 2014. године у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду.

Скуп је поздравио др Драган Станић, председник Матице српске, а о зборнику су говорили проф. др Јован Делић, руководилац пројекта поетичких истраживања, проф. др Горана Раичевић, доц. др Слободан Владушић и уредник зборника др Драган Хамовић.

Солистички концерт пијанисте Александра Сердара приређен је 16. октобра. На програму су била дела Фредерика Шопена и Корнелија Станковића.

Концерт је снимљен у целости и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

Ботаничко друштво „Андреас Волни” и  Матица српска представили су 15. октобра 2014. године у Свечаној сали Матице српске превод књиге Флора Новог Сада и околине/ Újvidéк és környékének flórája. Аутор превода с мађарског, немачког и латинског је проф. др Пал Божа. (даље…) →

У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата др Јасмина Милановић, научни сарадник Института за савремену историју из Београда одржала је 14. октобра у 12 часова предавање „Хуманост на делу – улога српских жена у Великом рату”.Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Током балканских ратова и Великог рата српске жене су дале посебан допринос као добровољне болничарке и хуманитарне раднице. Рад на првим линијама фронта, у болницама, брига о санитетском материјалу, избеглима, деци без родитеља, као и многи други видови њихових ангажовања, допринели су спашавању великог броја живота. Њихов несебични рад остао је деценијама на маргинама историјског сећања. Овим предавањем одата им je почаст коју су заслужиле.

25. септембра приређен је концерт клавирског дуа, ТЕА ДИМИТРИЈЕВИЋ – ДЕЈАН СУБОТИЋ. Изведен је програм: СРПСКА МУЗИКА ЗА КЛАВИР ЧЕТВОРОРУЧНО.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

У оквиру програма „Дани Републике Српске у Србији” 10. септембра 2014. године у 16 часова у Свечаној сали Матице српске представљено је ијекавско издање Правописа српскога језика, објављено у сарадњи Матице српске и Представништва Републике Српске у Србији. Том приликом присутнима су се обратили: председник Матице српске проф. др Драган Станић, министар просвете и образовања у Влади Републике Српске др Горан Мутабџија, члан Градског већа Новог Сада задужен за културу Вања Вученовић, академик Слободан Реметић и проф. др Мато Пижурица.

Промоцији су присуствовали: амбасадор БиХ у Републици Србији проф. др Ранко Шкрбић, председник Друштва Матице српске у Бањој Луци проф. др Младен Шукало, генерални секретар Друштва Матице српске у Бањој Луци проф. др Драго Бранковић,  академик Александар Буха, директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, декан Академије умјетности у Бањој Луци Лука Кецман, представници средстава јавног информисања и многобројна публика.

Принц Евгенијe Савојски (1663-1736) био је једна од истакнутих личности у Европи свога доба, док је у историји Хабсбуршке монархије остао упамћен не само као њен највећи ратник него и као један од највећих државника. На западу је зауставио војске најмоћнијег владара на континенту Луја XIV; на југоистоку су захваљујући његовим победама Османлије коначно потиснуте преко Дунава и Саве а власт аустријске династије проширила се на цео Панонски басен. Поред тога, за његово име везују се највиши домети барокне и почеци културе просветитељства у Аустрији. Знатно је обележио и историју Срба, и то у једном, по њих преломном времену али се наши историчари нису њиме бавили нити је преведено ишта вредно помена. Књига Евгеније Савојски и његово доба није  класична биографија у којој се сва пажња усмерава на појединца. Његов животопис представља везивно ткиво за казивање о епоси у којој је играо важну улогу. У том широком контексту збивања у различитим деловима Европе своје место добили су и догађаји из српске историје.