Седница Одбора за прославу Његошевог јубилеја одржана је 19. фебруара у 10 часова и 30 минута.

Седници су присуствовали: академик Матија Бећковић, председник, дописни члан САНУ Миро Вуксановић, проф. др Драган Станић, потпредседници,  академик Слободан Реметић, академик Љубомир Зуковић, проф. др Мато Пижурица, мр Ненад Остојић, проф. др Бранка Радовић, академик Светозар Кољевић, проф. др Срђа Трифковић, проф. др Ненад Макуљевић, проф. др Богољуб Шијаковић, Селимир Радуловић. Седници је председавао академик Матија Бећковић, председник. (даље…) →

Поводом 188. годишњице од оснивања Матице српске, 16. фебруара у 19. часова, одржана је Свечана седница у Свечаној сали Матице српске. Седници је председавао председник Матице српске проф. др Драган Станић. После поздравне председникове речи и кратког резимеа објављених издања од прошле свечане седнице, генерални секретар, доц. др Ђорђе Ђурић. прочитао је списак сарадника преминулих између две свечане седнице. Присутни су минутом ћутања одали пошту преминулим.

На Свечаној седници, на тему Србија 1914, беседила је проф. др Мира Радојевић.

 У другом делу седнице, након што је управник послова Матице српске Јелена Веселинов прочитала уредбу о додељивању награде, члан Жирија за доделу  Змајеве награде Матице српске Ђорђо Сладоје прочитао је записник са седнице  Жирија.

О добитнику Змајеве награде за 2013. годину, Дејану Алексићу (за књигу  Бити), говорила је проф. др Бојана Стојановић Пантовић. Председник Матице српске уручио је диплому добитнику, а представници Комерцијалне банке новчану награду. Стихове из награђене књиге казивао је драмски уметник Ненад Маричић.

Из штампе је изашла 87. свеска Зборника Матице српске за историју: ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ: Војин Дабић ВОЈВОДСТВО (ВЛАСТЕЛИНСТВО) ПОДБОРЈЕ: ПРИВРЕДНЕ ПРИЛИКЕ (1702–1750); Тамара Станисављевић КОЛАРЧЕВ НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ (1932–1941); Дмитар Тасић ОСНИВАЊЕ И РАД ЈЕДИНИЦА НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У СРБИЈИ (јесен 1944–лето 1945); ГРАЂА И ПРИЛОЗИ: Исидора Точанац Радовић БАЧКА ЕПАРХИЈА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XVIII ВЕКА: Реформисање мреже парохија; Нино Делић ПРАВОСЛАВНО СТАНОВНИШТВО ДАЛМАЦИЈЕ ПРЕМА ПОПИСИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (1835–1850); Петар В. Крестић ТЕСТАМЕНТ МИЛАНА Ђ. МИЛИЋЕВИЋА; ИСТОРИОГРАФИЈА и МЕТОДОЛОГИЈА: Михаел Антоловић НЕМАЧКА НАЦИОНАЛНА МАЊИНА У ЈУГОСЛАВИЈИ КАО ПРЕДМЕТ НЕМАЧКЕ ИСТОРИОГРАФИЈЕ  (1945–2010); ПРИКАЗИ: Мирослав Павловић Political Initiatives „From the Bottom Up“ in the Ottoman Empire. (Политичке иницијативе „одоздо нагоре“ у Османском царству“) Halycon Days in Crete VII, A Symposium Held in Rethymno 9–11 January 2009, Antonis Anastasopoulos, ed, Crete University Press, Rethymno 2012; Стефан Радојковић Европа дугог 20. века – случај Југославије, Мари Жанин-Чалић, „Историја Југославије у 20. веку“, Клио, Београд, 2013; Рецензенти у 2012. години; Белешке о ауторима у Зборнику.

Поводом 200 година рођења Петра II Петровића Његоша 4. фебруара 2014. године, у 19. часова, у Свечаној сали Матице српске епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић) одржао је предавање Његош и исихазам.

Свечаности je присуствовао и министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије проф. др Томислав Јовановић.

Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

Догађај је забележила и Радио-телевизија Војводине.

6. фебруара приређен је концерт клавирског дуа ВДдуо, који чине Виолета  Васиљевић и Драгана Димић. Изведена су дела Милоша Раичковића, Самуела Барбера, Сергеја Рахмањинова и Зорана Христића. Христић је, обе композицијеза клавир четвороручно, које су синоћ изведене,  посветио ВДдуу.

Цео концерт снимила  је  Teлелевизија Мост.

Концерт је снимио  и фотограф Бранко Лучић.

Из штампе је изашла 144. свеска Зброника МС за друштвене науке. На 176 страна зборника објављено је 11 оригиналних научних радова: „Србија двадесет година после Каирске конференције: има ли напретка у сфери репродуктивног здравља?“ Мирјане Рашевић, „Војводина и непосредни порези око 1925: Да ли је било пљачке?“ Бошка Мијатовића, „Неуједначен семантички садржај термина солвентност – извориште и последице“ Владана Павловића и Срећка Милачића, „Генерисање вредности за заинтересоване субјекте као циљ савременог корпоративног предузећа“ Владимира Закића, „Потреба редефинисања појма људских права“ Родољуба Етинског, „Јуснатурализам и правни позитивизам у савременој америчкој јуриспруденцији“ Сање Ђурђић, „Устав Краљевине Србије из 1901. године“ Ђорђа Павловића, „Етички аспекти ловног туризма Србије“ Риста Прентовића, „Родитељско улагање из перспективе детета“ Ђурђе Солеше Гријак, „Однос особина личности и појма о себи код ученика средње школе“ Мие Марић, „Сабор трубача у Гучи: социодемографски профил и мотив доласка посетилаца“ Жељка Бјељца, Александре Терзић и Јоване Бранков. Мирјана Рикало представила нам је књигу Гојка Рикаловића Западни Балкан: регионално уметничко тржиште а не фикција?. На крају Зборника налазе се кратке биобиблиографске белешке аутора.

Из штампе је изашла 86. свеска Зборника Матице српске за историју у којој су  публикована четири оригинална научна рада: Животиње у византијским загонеткама Радивоја Радића, Да ли само добар муж може да буде добар владар? Развод краља Милана и јавно мњење Александре Вулетић, Републикански погледи Љубомира Стојановића Александра Лукића и Анализа оружаних акција припадника комунистичког покрета отпора у Београду (1941–1942) Радета Ристановића.  У одељку Грађа објaвљена је Аутобиографија архимандрита Павла (Кенгелца) аутора Стевана Бугарског. Од приказа обjављени су радови Александра Стојановића, Стефана Радојковића, Момира Нинковића, Александра Животића и Радована Субића. На крају свеске налазе се кратке биобиблиографске белешке аутора.

26. јануара 2014. године, са почетком у 19.30 часова, у Свечаној сали Матице српске одржана је традиционална Светосавска беседа. Беседа је започета музичким програмом који је извео Хор Саборне цркве „Свети Георгије“, под управом др Богдана Ђаковића. Након музичког програма присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић и најавио др Бојана Јовановића који је одржао беседу под насловом Светосавски код.

Светосавска беседа је била веома посећена и успешно је протекла, а заинтересовани који нису били у прилици да присуствују имали су прилику да директно испрате читав догађај путем видео стриминга на сајту Матице српске. По завршетку програма у Салону Матице српске уприличен је свечани коктел.

Жири за доделу ЗМАЈЕВЕ НАГРАДЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ у саставу: Ђорђе Деспић, Иван Негришорац, Ђорђо Сладоје, Бојана Стојановић Пантовић и Михајло Пантић, председник, на завршној седници одржаној 24. јануара  2014. године већином гласова је одлучио да се ЗМАЈЕВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ за 2013. годину додели Дејану Алексићу за збирку песама бити (у издању Културног центра Новог Сада, 2013. године).

Након завршене седнице чланови  Жирија су одржали конференцију за штампу на којој су саопштили одлуку Жирија за доделу ЗМАЈЕВЕ НАГРАДЕ за 2013. годину, говорили о песничкој продукцији у 2013. и одговарали на постављена питања новинара. Конференцији су присуствовали новинари: Танјуга,  РТВ, ТВНС, ТВ канал 9, Радио Новог Сада и листа Дневник.

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио овај научник, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године  из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Ове године, Наградом обележавамо и 160 година од рођења Михајла Пупина. Реализацију Пупинове награде Матице српске за 2014. годину новчаним средствима ће помоћи Нафтна индустрија Србије А.Д. Нови Сад.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја, а на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета. Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије. Пријаве с радовима се примају до 20. фебруара 2014. године, а Награда се додељује 12. марта исте године на дан сећања на Михајла Пупина.

Председник Матице српске
Проф. др Драган Станић