У четвртак. 17. октобра у организаци ИК „Прометеј” у Матици српској представљена је књига Милана Ивановића „Метохија”, која је објављена у издању Службеног гласника и ИК „Прометеј”. О књизи су говорили: председник Матице српске проф. др Драган Станић, главни и одговорни уредник ИК „Прометеј” и уредник у Службеном гласнику Борислав Челиковић. Текстове из књиге казивао је драмски уметник Миодраг Петровић.
Author Archives: Милан Шиђански
Радослав М. Грујић „Српске школе 1718-1739”
У сарадњи Матице српске и Радио-телевије Србије у Едицији Едицији „Рара” изашло је поновљено издање књиге Радослава М. Грујића „Српске школе 1718-1739”. Поред тога што је био врстан богослов и теолог, Радослав М. Грујић је српској култури дао велики допринос пре свега на пољу историографије. Централна тема ове књиге је утемељење школа и просветног система код Срба у време митрополита Мојсија Петровића и Вићентија Јовановића и довођење руских учитеља у српску средину. По далекосежности значаја за српску историју XVIII века, из данашње перспективе посматрано, овај долазак руских учитеља, а са њима и руског утицаја на српску просвету и културу, могао би се сравњивати са значајем Вукове језичке реформе за српску историју XIX века. Ретке су личности у нашој историји које су као Грујић цео живот посветиле стварању и заштити културних добара од највећег значаја за цркву и народ. Као одговор на историјски увод оптужнице против Срба на Велеиздајничком процесу у Загребу, Грујић је написао своје чувено дело Апологија српског народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја, а у време другог светског рата успео је да спаси мошти најзначајнијих српских светитеља од усташког уништења. Књигу је приредио и поговор написао др Ђорђе Ђурић.
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГА ПРОФ. ДР ПЕТРА ПИЈАНОВИЋА
У среду, 16. октобра 2013. године, у Свечаној сали Матице српске представљене су књиге чији је аутор проф. др Петар Пијановић Српски културни круг 1900–1918 (Институт за књижевност и уметност, Београд) и Модерна традиција, огледи из српске књижевности (Службени гласник, Београд). Уводно слово одржао је председник Матице српске проф. др Драган Станић. О књигама су говорили проф. др Александар Јовановић, др Марко Недић, проф. др Слободан Владушић и аутор.
Монографија МЕЂУЗАВИСНОСТ ПРОЦЕСА ЗАКАСНЕЛЕ ФЛУОРЕСЦЕНЦИЈЕ ХЛОРОФИЛА, ФОТОСИНТЕЗЕ И ОПЛЕМЕЊИВАЊА КУКУРУЗА
У оквиру Одељења Матице српске за природне науке у сарадњи са Институтом за кукуруз „Земун Поље“, објављена је монографија Чедомира Раденовића, Миломира Филиповића и Милосава Бабића МЕЂУЗАВИСНОСТ ПРОЦЕСА ЗАКАСНЕЛЕ ФЛУОРЕСЦЕНЦИЈЕ ХЛОРОФИЛА, ФОТОСИНТЕЗЕ И ОПЛЕМЕЊИВАЊА КУКУРУЗА. Књига је резултат рада на пројекту „Разјашњење процеса структурних и функционалних промена и механизама на живим ћелијским и тилакоидним влакнима“. Рукопис монографије даје детаљан опис примене методе мерења закаснеле флуоресценције хлорофила у селекцији генотипова кукуруза са жељеним особинама. Развојем оригиналне експерименталне технике и стварањем потребних услова омогућено је да се сложени фотосинтетски процеси у интактном листу кукуруза прате преко показатеља фотосинтетско-флуоресцентног модела у виду закаснеле флуоресценције хлорофила, што може бити од велике користи у оплемењивању. Књига обима 336 страна подељења је у 15 поглавља.
Зборник Матице српске за књижевност и језик најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”
Иако у средишту пажње има проучавање националне српске књижевности, часопис је отворен и за књижевнотеоријска, односно компаративна истраживања.
Зборник Матице српске за књижевност и језик излази у три свеске годишње.
Главни уредници:
Академик Младен Лесковац (1953–1978),
проф. др Драгиша Живковић (1979–1994),
проф. др Томислав Бекић (1995–1999),
проф. др Јован Делић (2000– ).
Уредништво Зборника Матице српске за књижевност и језик:
проф. др Јован Делић, главни и одговорни уредник
проф. др Исидора Бјелаковић, секретар
проф. др Сања Бошковић Данојлић,
проф. др Слободан Владушић
проф. др Бојан Ђорђевић
проф. др Пер Јакопсен
проф. др Марија Клеут
проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо
проф. др Жана Левшина
проф. др Горан Максимовић
проф. др Дејвид Норис
проф. др Предраг Петровић
проф. др Горана Раичевић
проф. др Светлана Томин
проф. др Роберт Ходел
проф. др Вида Џонсон Тарановски
проф. др Саша Шмуља
Стручни сарадник мср Милена Кулић e-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs
Адреса Уредништва:
Матица српска
Зборник Матице српске за књижевност и језик
21000 Нови Сад Матице српске 1
Телефон/факс 021 622-726,
тел. 021 420-199, локал 132
е-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs
Ауторска одговорност
Ауторска права
Упутство за припрему рукописа за штампу
Правила рецензирања рукописа
Разрешење спорних ситуација
Архива:
књига 72, свеска 1, година 2024.
књига 71, свеска 3, година 2023.
књига 71, свеска 2, година 2023.
књига 71, свеска 1, година 2023.
књига 70, свеска 3, година 2022.
књига 70, свеска 2, година 2022.
књига 70, свеска 1, година 2022.
књига 69, свеска 3, година 2021.
књига 69, свеска 2, година 2021.
књига 69, свеска 1, година 2021.
књига 68, свеска 3, година 2020.
књига 68, свеска 2, година 2020.
књига 68, свеска 1, година 2020.
књига 67, свеска 3, година 2019.
књига 67, свеска 2, година 2019.
књига 67, свеска 1, година 2019.
књига 66, свеска 3, година 2018.
књига 66, свеска 2, година 2018.
књига 66, свеска 1, година 2018.
књига 65, свеска 3, година 2017.
књига 65, свеска 2, година 2017.
књига 65, свеска 1, година 2017.
књига 64, свеска 3, година 2016.
књига 64, свеска 2, година 2016.
књига 64, свеска 1, година 2016.
књига 63, свеска 3, година 2015.
књига 63, свеска 2, година 2015.
књига 63, свеска 1, година 2015.
књига 62, свеска 3, година 2014.
књига 62, свеска 2, година 2014.
књига 62, свеска 1, година 2014.
књига 61, свеска 3, година 2013.
књига 61, свеска 2, година 2013.
књига 61, свеска 1, година 2013.
књига 60, свеска 3, година 2012.
књига 60, свеска 2, година 2012.
књига 60, свеска 1, година 2012.
књига 59, свеска 3, година 2011.
књига 59, свеска 2, година 2011.
књига 59, свеска 1, година 2011.
књига 58, свеска 3, година 2010.
књига 58, свеска 2, година 2010.
књига 58, свеска 1, година 2010.
књига 57, свеска 3, година 2009.
књига 57, свеска 2, година 2009.
књига 57, свеска 1, година 2009.
књига 56, свеска 3, година 2008.
књига 56, свеска 2, година 2008.
књига 56, свеска 1, година 2008.
књига 55, свеска 3, година 2007.
књига 55, свеска 2, година 2007.
књига 55, свеска 1, година 2007.
књига 54, свеска 3, година 2006.
књига 54, свеска 2, година 2006.
књига 54, свеска 1, година 2006.
књига 53, свеска 1-3, година 2005.
књига 51, свеска 1-2, година 2003.
Поштански трошкови слања публикација
Поштанске трошкове слања публикације сноси купац (до 2kg цена поштарине је 140 динара).
За поруџбину преко износа од 3000 динара поштанске трошкове слања публикације сноси Матица српска.
Уредништво:
проф. др Рада Стијовић, главни и одговорни уредник
др Наташа Вуловић Емонтс
проф. др Рајна Драгићевић
птоф. др Радојица Јовићевић
проф. др Душка Кликовац
др Александра Марковић
проф. др Весна Ломпар
проф. др Мато Пижурица
мр Олга Сабо
академик Милосав Тешић
Архива:
број 22, година 2024.
број 21, година 2023.
број 20, година 2022.
број 19, година 2022.
број 18, година 2021.
број 17, година 2021.
број 16, година 2020.
број 15, година 2020.
број 14, година 2019.
број 13, година 2019.
број 12, година 2018.
број 11, година 2018.
број 10, година 2017.
број 9, година 2017.
број 7-8, година 2016.
број 5-6, година 2015.
број 3-4, година 2015.
број 1-2, година 2014.
број 21-22, година 2005.
број 19-20, година 2004.
Академик Василије Крестић, Срби у Угарској 1790–1918
У издању Матице српске изашло је капитално дело академика Василија Ђ. Крестића „Срби у Угарској: 1790–1918”. Књига је резултат вишедеценијског рада академика Крестића на овој теми. У књизи је читаоцима представљен период историје Срба у Угарској од Темишварског сабора 1790. до краја Првог светског рата и присаједињења Војводине Србији 1918. у виду једне свеобухватне аналитичко-синтетичке студије.
Књигом су обухваћена сва значајнија национална, политичка, верска, друштвена, државноправна и идеолошка питања. Приказана је борба Срба за очување своје националне и верске посебности и тежња за признањем политичке индивидуалности.
Збивања, која се тичу Срба из Угарске, аутор није посматрао и оцењивао с локалног, него ширег политичког и географског становишта. Захваљујући таквом начину посматрања и оцењивања догађаја ова историја Срба у Угарској има сасвим нове досад непознате димензије.
За писање ове књиге аутор је искористио огромну релевантну литературу на српском, немачком и мађарском језику, као и обиље новог, досад непознатог и некоришћеног архивског материјала из домаћих и страних архива.
Књига је публикована на 534 странице, у тврдом повезу и илустрована портретима значајнијих личности, гравирама већих градова, заглављима важнијих српских новина, саборским скуповима, познатијим биткама из времена револуције 1848–1849. године, и географским картама.
Др Софија Божић, Василије Ђ. Крестић, Срби у Угарској
Проф. др Драган Станић, Скица за портрет Василија Ђ. Крестића
Часопис Зборник Матице српске за филологију и лингвистику основан је 1957. године. До 1984. излазио је под називом Зборник за филологију и лингвистику. Објављује изворне и прегледне научне радове, научну критику, те хронику и библиографију из области филолошких и лингвистичких проучавања. У тематском и дисциплинарном погледу отворен, Зборник публикује радове из опште лингвистике, историјске, типолошке и компаративне лингвистике, етимологије, дијалектологије, контактне и контрастивне лингвистике, ономастике итд., са фокусом пажње на славистичким питањима и, посебно, на српском језику у синхроној и дијахроној перспективи, како на стандардном језику и књижевним идиомима у прошлости, тако и на дијалектима српског језика.
Циљ часописа је да промовише истраживања заснована на темељној анализи релевантног корпуса, са теоријским увидима у проблематику, чиме се залаже за плодотворан спој традиционалне филологије и лингвистике. Поред тога, Зборник подстиче дијалог између различитих теоријско-методолошких приступа у истраживању језика, као и између лингвистичке и филолошке традиције и савремених теорија.
Зборник се налази на референтној европској ERIH листи часописа (European Reference Index for the Humanities) и у Српском цитатном индексу, а одабрани апстракти публикују се у Linguistic Abstracts (Wiley-Blackwell, Oxford). Излази у две свеске годишње. Радови се објављују на српском и другим словенским језицима, затим на енглеском, немачком и француском.
Главни уредници
Проф. др Миливој Павловић (1957-1969)
Проф. др Рудолф Коларич (1961-1962)
Академик Павле Ивић (1963-2000)
Академик Александар Младеновић (2000-2009)
Академик Јасмина Грковић-Мејџор (2010-)
Уредништво Зборника Матице српске за филологију и лингвистику
Академик Јасмина Грковић-Мејџор, Универзитет у Новом Саду, Србија, главни и одговорни уредник
Проф. др Миливој Алановић, Универзитет у Новом Саду, Србија
Проф. др Нада Арсенијевић, Универзитет у Новом Саду, Србија
Проф. др Жарко Бошњаковић, Универзитет у Новом Саду, Србија
Проф. др Драга Зец, Универзитет Корнел, САД
Проф. др Марина Курешевић, Универзитет у Новом Саду, секретар
Академик Герхард Невекловски, Аустријска академија наука, Аустрија
Проф. др Мотоки Номаћи, Универзитет Хокаидо, Јапан
Проф. др Слободан Павловић, Универзитет у Новом Саду, Србија
Проф. др Драгољуб Петровић, Универзитет у Новом Саду, Србија
Проф. др Мато Пижурица, Универзитет у Новом Саду, Србија
Проф. др Владислава Ружић, Универзитет у Новом Саду, Србија
Академик Светлана М. Толстој, Руска академија наука, Русија
Академик Зузана Тополињска, Македонска академија наука, Македонија
Проф. др Бјорн Хансен, Универзитет у Регензбургу, Немачка
Стручни сарадник Милена Кулић, e-mail mkulic@maticasrpska.org.rs
Телефони: 021 622-726 и 021 420-199 локал 132
Адреса Уредништва:
Матица српска
Уредништво Зборника Матице српске за филологију и лингвистику
21000 Нови Сад Матице српске 1
e-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs
Упутство за ауторе
Упутство за рецензенте
Архива:
књига 67, свеска 1, година 2024.
књига 66, свеска 2, година 2023.
књига 66, свеска 1, година 2023.
књига 65, свеска 2, година 2022.
књига 65, свеска 1, година 2022.
књига 64, свеска 2, година 2021.
књига 64, свеска 1, година 2021.
књига 63, свеска 2, година 2020.
књига 63, свеска 1, година 2020.
књига 62, свеска 2, година 2019.
књига 62, свеска 1, година 2019.
књига 61, свеска 2, година 2018.
књига 61, свеска 1, година 2018.
књига 60, свеска 2, година 2017.
књига 60, свеска 1, година 2017.
књига 59, свеска 2, година 2016.
књига 59, свеска 1, година 2016.
књига 58, свеска 2, година 2015.
књига 58, свеска 1, година 2015.
књига 57, свеска 2, година 2014.
књига 57, свеска 1, година 2014.
књига 56, свеска 2, година 2013.
књига 56, свеска 1, година 2013.
књига 55, свеска 2, година 2012.
књига 55, свеска 1, година 2012.
књига 54, свеска 2, година 2011.
књига 54, свеска 1, година 2011.
књига 53, свеска 2, година 2010.
књига 53, свеска 1, година 2010.
књига 52, свеска 2, година 2009.
књига 52, свеска 1, година 2009.
књига 51, свеска 1-2, година 2008.
књига 50, свеска 1, година 2009.
књига 49, свеска 2, година 2009.
књига 49, свеска 1, година 2009.
књига 48, свеска 1-2, година 2005.
књига 47, свеска 1-2, година 2004.
Матица српска добила је захвалницу за успешну сарадњу са Завичајним одељењем Градске библиотеке у Новом Саду
23. септембра 2013. године, Матица српска добила је захвалницу за успешну сарадњу са Завичајним одељењем Градске библиотеке у Новом Саду.
У име Матице српске захвалницу је примио потпредседник МС проф. мр Ненад Остојић.
Захвалницу за успешну сарадњу са Завичајним одељењем Градске библиотеке у Новом Саду примиле су и др Исидора Поповић, стручни сарадник Рукописног одељења МС и мр Александра Новаков стручни сарадник Лексикографског одељења МС.