Књижевни критичар, историчар књижевности, прозни писац и есејиста Марко Недић рођен је 1943. године у Гајтану, општина Медвеђа, Србија. Гимназију је завршио у Врбасу, а Филолошки факултет у Београду, на групи за југословенску и општу књижевност.

Магистрирао је на Филолошком факултету с радом “Проза Растка Петровића“, докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду с радом “Поетички основи прозе Мирослава Јосића Вишњића“.

Био је запослен у Математичкој гимназији у Београду, у Педагошкој школи (Педагошкој академији) у Београду, Институту за књижевност и уметност, Издавачком предузећу Народна књига и у Српској књижевној задрузи.

У току 1975/1976. школске године био је на студијском боравку у Француској, на Ecole des hautes études en sciences sociales у Паризу, као стипендиста француске владе. Од 1974-1977. био је стални књижевни критичар дневног листа Политика. Члан је Удружења књижевника Србије од 1972. године.

Објавио је следеће књиге: Кућа у пољу – проза, 1970; Магија поетске прозе – студија о прози Растка Петровића, 1972; Нова критичка опредељења – заједно са групом београдских критичара, 1973; Писци као критичари после Првог светског рата – студија и избор радова, 1975; Стара и нова проза – Огледи о српским прозаистима, 1988; Критика новог стила, 1993; Основа и прича – Огледи о савременој српској прози, 2002; Проза и поетика Мирослава Јосића Вишњића, 2008; Стилска преплитања – Огледи о српским прозним писцима друге половине ХIХ и прве половине ХХ века, 2011; Између реализма и постмодерне – Огледи о српским прозним писцима друге половине ХХ века, 2012.

За штампу је приредио књиге старијих и савремених српских писаца: Стефана Митрова Љубише, Милована Глишића, Лазе Лазаревића, Стевана Сремца, Симе Матавуља, Борисава Станковића, Анђелка Крстића, Милутина Ускоковића, Драгише Васића, Иве Андрића, Милана Кашанина, Растка Петровића, Ћамила Сијарића, Драгослава Михаиловића, Зорана Глушчевића, Гроздане Олујић, Моме Капора.

Аутор је предговора или поговора за књиге наших писаца друге половине ХХ века: Милоша Црњанског, Слободана Џунића, Павла Угринова, Миодрага Павловића, Живојина Павловића, Мирослава Егерића, Жарка Команина, Милисава Савића, Мирослава Јосића Вишњића, Радослава Братића  и других.

Приредио је и књиге једног броја страних аутора: В. Шекспира, А. П. Чехова, Е. Хемингвеја, Ф. Кафке, Т. Вулфа. Такође је приредио и зборнике научних радова: Међуратна српска књижевност, 1983; Хорхе Луис Борхес (заједно са Ф. Матићем), 1996; Сто година Српског књижевног гласника (са С. Тутњевићем), 2003; Зборник у част Драгише Витошевића, 2005; Књижевно дело Добрице Ћосића (са В. Вукашиновићем), 2005; Нова Европа 1920-1941 (са В. Матовић), 2010.

Члан је Управног одбора Матице српске у Новом Саду, УО Удружења књижевника Србије и УО Задужбине Милоша Црњанског, такође је члан Одбора за књижевност Задужбине Илије М. Коларца, Програмског савета књижевне манифестације Савремена српска проза у Трстенику и Програмског савета Задужбине „Доситеј Обрадовић“ у Београду. Секретар је Одбора за књижевност и језик Матице српске и председник Савета Филозофско-књижевне школе у Крушевцу. Члан је Уређивачког одбора Антологијске едиције Десет векова српске књижевности коју припрема и објављује Издавачки центар Матице српске. Био је члан редакције часописа Савременик, Књижевност и Relations.

За књижевни рад, за прозу, добио је Награду листа Младост и награду часописа Књижевност, а за критику и есејистику награде “Исидора Секулић“ и “Милан Богдановић“.

Aкадемик Рудолф Кастори рођен је 1935. године у Карловцу (Хрватска). Диплому инжењера агрономије стекао је 1958. године, а докторат из агрономије одбранио 1963. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду. На постдокторском усавршавању био је као стипендиста Међународне агенције за атомску енергију, затим DAAD и Alexander von Humboldt  фондације у Braunschweig-у у Институту за биохемију земљишта у Берлину, Институту за исхрану биљака и Институту за калијум у Хановеру у укупном трајању близу три године. Радни век започео је на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на којем је напредовао до редовног професора. Био је шеф Катедре за земљиште и исхрану биљака (1979–1998) и продекан за наставу (1979–1983). Као редовни професор на редовним студијама предавао је предмете: Физиологија биљака и Заштита агроекосистема. Пензионисан је 1998. године. У Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду био је помоћник директора за наставу и науку (1989–2002).

У свом научном раду бави се физиолошким основама минералне исхране биљака и заштитом агроекосистема. Сâм или као коаутор, објавио је преко 350 научних радова, већи број стручних радова и популарних чланака, 17 књига, 24 поглавља у монографијама, био уредник и коаутор 4 монографије и уредник већег броја издања. Био је председавајући програмског одбора и организационог одбора већег броја научних и стручних скупова; уредник  часописа: Зборник радова Научног института за ратарство и повртарство (Нови Сад, од 1992. године); Зборника Матице српске за природне науке (од 1996); главни и одговорни уредник издања Војвођанске академије наук аи уметности (од 2004); члан уредништва већег броја научних и стручних часописа; председавајући Уредништва часописа Архив за пољопривредне науке (1984–1988). Члан је домаћих и иностраних струковних организација: Југоslovenskog друштва за физиологију биљака sada Srbije (од 1972); Federation of Europian Societies of Plant Psihology (од 1988), Био је члан Europian Society of Nuclear Methods in Agruculture and Veterinary Medicine (од 1978) и извршни секретар International Scientific Centre of Fertilizers (1988–1992).

За своје постигнуте резултате у области науке и образовања најзначајнија домаћа признања су му: Медаља са дипломом Матице српске (1977), Повеља Савеза инжењера и техничара Југославије (1984), Октобарска награда града Новог Сада (1988), Повеља Универзитета у Новом Саду (1995), Златна плакeта Удружења универзитетских професора и научних радника Србије (1996), Плакета Југословенског друштва за проучавање земљишта (2001); од иностраних: Julius-Kühn-Plakette Martin Luther универзитета (Halle-Wirttenberg); Медаља Пољопривредног универзитета (Брно, Чехословачка).

За иностраног члана Мађарске академије наука изабран је 1998. године;  за редовног члана ВАНУ 2004. године; за редовног члана Југословенске инжењерске академије (сада Инжењерске академије Србије) 2006. године.

Важније објављене публикације: Улога елемената у исхрани биљака (Нови Сад 1983); Физиологија семена (Нови Сад 1984); Физиологија биљака, (Београд 1989); Неопходни микроелементи: физиолошка улога и значај у биљној производњи (Нови Сад 1990); Заштита агроекосистема (Нови Сад 1995); Непаразитске болести и оштећења шећерне репе, са Н. Петровићем и Л. Ковачевићем (Нови Сад 1995); Исхрана биљака,   са М. Петровићем (Београд 1992); Исхрана воћака, група аутора (Бања Лука 2001); Исхрана поврћа, група аутора (Бања Лука 2002); Заштита земљишта од деградације, са П. Секулићем и В. Хаџићем (Нови Сад 2003); Нитрати у поврћу: физиолошки, еколошки и агротехнички аспекти, са Н. Петровићем (Нови Sad 2003); Азот и животна средина (Нови Сад 2006), Еколошки и физиолошки аспекти киселе средине: земљиште, биљке и микроорганизми, са Н. Милошевић (Нови Сад 2011), Исхрана биљака, са И.Mаксимовић (Нови Сад 2012).

Љубомирка КРКЉУШ рођена је у Шајкашу 1940. године.  Дипломирала је на Правном факултету у Београду 1964, магистарску тезу одбранила на истом факултету 1972, а докторску 1978. На Правном факултету у Новом Саду се  запослила као асистент 1965. године, а пензионисана је као редовни професор  2008. године.

Предавала је Историју држава и права народа Југославије,  Историју држава и права народа Србије и Црне Горе и Правну историју српског народа, а поред тога и опциони предмет Историја политичких и правних институција Војводине. Предавала је правну историју три године и на Правном факултету у Источном Сарајеву.

Током рада на Правном факултету била је продекан и декан Факултета и проректор Универзитета у Новом Саду.

Била је потпредседник Матице српске, секретар је Одељења за друштвене науке Матице српске. Члан је Одбора за изворе српског права САНУ и члан Националног савета за научни и технолошки развој Републике Србије.

У научном раду бавила се претежно правном историјом Војводине,   питањем аутономије и статуса Војводине, а нарочито историјом Српског народног покрета 1848–1849. године, временом стварања заједничке југословенске државе 1918. године,  као и неким другим темама правне историје XIX века.

БИБЛИОГРАФИЈА

1. „O раду Народне управе за Банат, Бачку и Барању 1918-1919.  године”, Зборник за друштвене науке МС, 51/1968, 5-35.
2. „150 година од доношења Сретењског устава”, Архив за правне и друштвене науке, 3-4, 1986, 696-705.
3. „Асигнати у Српској Војводини у време покрета 1848.  и 1849.  године”, Прилози за историју банкарства у Војводини, Матица српска, Војвођанска банка, Нови Сад 1998, 17-24.
4. „Беседе Михаила Полита Десанчића у Хрватском сабору”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 387-402.
5. „Бирачко право у актима Српског народног покрета у Јужној Угарској 1848-1849. године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, XL 2/2006, 27-42.
6. „Божа Грујовић, писац првог уставног нацрта  у Србији”,  Србија 1804–2004, друштво, економија, држава, право, политика,  култура, религија, Ниш, 2005, 305–323.
7. „Војводина (правноисторијска обележја подручја)” у Зборнику Здравље људи у Војводини, изд. Матице српске и Универитета у Новом Саду, Нови Сад 2001, 191–197.
8. „Војводина у време присаједињења Краљевини Србији 1918.  године”, Зборник Присаједињење Војводине Краљевини Србији 1918.  године, Нови Сад 1993, 13–27.
9. „Војно-организациона делатност Главног осбора Српске Војводине 1848–1849. године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XXXVII, 3 (2003), 43–67.
10. „Грађанска права у актима српског покрета у Војводини 1848–1849.  године”, у зборнику Ђорђе Тасић и права човека, Нови Сад 1993, 13–27.
11. „Доношење Српског грађанског законика 1844. године”, Гласник Адвокатске коморе у Новом Саду, књ.  54, јун 1994, 3–12.
12. „Државноправне концепције у програмима српских политичких странака у Војводини у XIX веку”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XXV,  1-3,  1991,  116/127.
13. Историја политичких и правних институција Војводине, Нови Сад 1992, стр.  112.
14. Историја политичких и правних институција Војводине, измењено и допуњено издање,  Правни факултет, Нови Сад 2004.
15. „Један поглед на карактер српског покрета у Јужној Угарској 1848–49.  године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 1992, 31-40.
16. „Једно писмо грофа Лудвига Бистшоновског патријарху Јосифу Рајачићу”, Свеске Матице српске (грађа и прилози за културну и друштвену историју)  28, 1995.
17. „Јован Хаџић и конституисање уставног поретка Србије”, Зборник МС за друштвене науке, бр.  97/1994, 21–32.
18. „Колективна одговорност у Душановом законику”, у зборнику Душанов законик – 650 година од његовог доношења, изд.  Академије наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука 2000, 143–151.
19. „Кривична дела против полног морала у српским правним изворима”,  у зборнику Сексуалност, агресивност, делинквентност, медицински, правни и социјални аспекти, Матица српска, Нови Сад 1999, 77–86.
20. „Кривични прописи и суђење у Војној граници за време револуције 1848–1849.  године”, Путеви конституисања Србије као модерне правне државе, Научни скуп одржан на Правном факултету у Новом Саду 8.  септембра 1995, Нови Сад 1995, 127–133.
21. „Људска и грађанска права у уставним нацртима Српског народног покрета у Јужној Угарској 1848–1849. године”, Зборник радова Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, број 3, Источно Сарајево 2007, 61–73.
22. „Мисао и стварност Српске Војводине 1848.  и 1849.  године”, Југословенски историјски часопис, бр.  1–2/1996, 95-109.
23. „Настанак првих програма о васпостављању српске државе”, Зборник Правног факултета у Новом Саду, XXXVIII, 2/2004.
24. „Научни скуп у поводу 50. годишњице распада Аустријске монархије и стварања југословенске државе”, Зборник за историју Матице српске, 1/1970, 160–162.
25. „Начелни основи умоправословне и положителне полиције за Војводовину србску”, у зборнику Реконструкција правног система Југославије на основама слободе, демократије, тржишта и социјалне правде, Нови Сад 1998, 67–77.
26. „Нека питања српске организације власти у Војводини револуционарне 1848-1849. године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду VII, 1973, 241–252.
27. „Неки проблеми привреде Војводине после уједињења 1918.  и Радикална и Демократска странка”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XIX, 1–3, 1985, 63–74.
28. „Нормативна и правосудна делатност Главног одбора Српске Војводине 1848.  године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду VIII,1974, 341–347.
29. „О неким радовима на историји  уласка Војводине у југословенску државу 1918.  године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду I,  1966,  275–287.
30. „О праву земљишне својине граничара у Војној граници у XVIII и XIX веку”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду II, 1967–68, 397–426.
31. Одабрани извори из државноправне историје Југославије (са С.  Шаркићем), Београд 1982, стр.  117–367.
32. Одабрани извори из правне историје српског народа, Нови Сад 2003.
33. Општа историја државе и права (са С.  Шаркићем) , Београд 1986, друго издање 1989, треће 1992, стр. 226.
34. „Организација власти у Војводини у време стварања Краљевине СХС”, у зборнику Стварање југословенске државе 1918.  године, Београд 1989, 285–300.
35. „Питања организације власти у Војводини 1918–19. године”, у зборнику Србија на крају првог светског рата, Београд 1990, 143–156.
36. „Поводом 75-годишњице присаједињења Војводине Србији”, Dialogue, Journal international d arts et de sciences, Paris,  juin 1994,  No 10,  100/107,
37. „Поводом двестоте годишњице првог српског устанка”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XXXVIII/2 (2004), 7–25.
38. „Погледи Светозара Милетића на уставно уређење Аустрије и положај Војводине 1848–1849. године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, XXXVIII- 3 /2004, 99118.
39. „Покушаји да се добије признање одлука Мајске скупштине  –  рад српске депутације 1848.  и 1849.  године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, Нови Сад 1997, XXXI/1–3,  39–55.
40. „Политичка делатност Јаше Томића”, уводна студија у Јаша Томић, Сабрана дела, Прометеј,  Нови Сад 2007, 9–159.
41. „Политичко-правни статус Војводине од краја XVII века дo краја XX века”, Историја банкарства у Војводини, Матица српска, Војвођанска банка, Нови Сад 2001.
42. „Породичне задруге у Српском грађанском законику и у законодавству Војне границе”, у зборнику радова Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика, Београд САНУ, 1996, 337–350.
43. Правна историја српског народа, Нови Сад, Прометеј, 2002.
44. Правна историја српског народа, измењено и допуњено издање, Нови Сад 2004.
45. Правна историја српског народа, Универзитет у Источном Сарајеву, Правни факултет, Источно Сарајево 2007.
46. „Правна природа докумената од 1. децембра 1918. године о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, саопштење на скупу у САНУ, 8.  маја 2003,  Зборник МС за историју 69–70, Нови Сад 2004, 77–97.
47. „Правни основи за аутономију Срба у Јужној Угарској у XVIII и XIX веку”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XXXVI,  1–3,  (2002) Нови Сад 2003, 71–90.
48. „Правни положај жене у Војводини пре другог светског рата”, Зборник МС за друштвене науке 88, Нови Сад 1990, 93–104.
49. „Правни прописи о банкарству између два светска рата”, Историја банкарства у Војводини, Матица српска, Војвођанска банка, Нови Сад 2001.
50. Право народа на самоопредељење и присаједињење Војводине Србији, Нови Сад 1993, 33–41.
51. „Преглед развоја политичких и правних институција Војводине,” Dialogue, Journal international d’arts et de sciences. No 12,  Рaris,  decembre 1994,  79–93.
52. „Привремена уредба за печатњу Војводовине Србије 1849.  године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XXIII , 1–3, 1989, 174–182.
53. „Проект устава за војводовину србску Стефана Радичевића”, у зборнику Уставни развитак Србије у XIX и почетком XX века, Београд 1990, 77–85.
54. Пројекти устава за Војводовину Србију, настали у току српског народног покрета 1848-1849, Нови Сад 2006.
55. „Радикална и демократска штампа у Војводини о националном питању”, Зборник МС за историју 36/1987, 57–89.
56. „Радикална странка у Војводини и аграрна реформа”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XI, 1977, 169-188.
57. „Светозар Милетић и мисао о аутономији Срба у Јужној Угарској”, у зборнику Актуелност мисли Светозара Милетића, Београд 1997, 95–111.
58. „Светозар Милетић о уставу Кнежевине Србије од 1869. године”, Истраживања 16, Филозофски факултет у Новом Саду, Нови Сад 2005, 137–151.
59. „Светозар Милетић о херцеговачком устанку 1875. године”, Зборник Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, број 4, Источно Сарајево 2008, 5–19.
60. „Систем кривичних санкција у Душановом законику”, саопштење на Научном скупу Законик цара Стефана Душана – 650 година од проглашења – САНУ, 21. децембра 2005.
61. „Социјална и економска структура Војводине у време стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XX, 1-3, 1986, 55-68.
62. „Срби у Угарској и Србија 1918”, реферат на научном скупу Велика Србија, Истине, заблуде, злоупотребе, у зборнику „Велика Србија – истине, заблуде и злоупотребе“ САНУ Београд 2003, 181–199.
63. „Ставови Радикалне и Демократске странке у Војводини о неким питањима уставног уређења Краљевине СХС”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XVI-3, 1982, 91–99.
64. „Стварање југословенске државе и Војводина”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, посвећен двадесетогодишњици факултета, Нови Сад 1979, 327–337.
65. „Стефан Радичевић  –  скица за портрет једног писца српских закона и устава”, Зборник МС за историју 49/1994, 137–147.
66. „Судска власт у Војводини по документима Српског народног покрета 1848–1849”, Зборник Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, број 5, Источно Сарајево 2009,  7–18.
67. „Уставно питање у Војводини 1848–1849. године”, Историјски часопис, XXXVII (1990),  119–137.
68. Уставно питање у Војводини за време српског покрета 1848-1849.  године, изд.  САНУ, Београд  –  Сремски Карловци  –  Нови Сад 2000, 99–115.
69. „Бирачко право у актима српског народног покрета у Јужној Угарској 1848-1849. године”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, XL 2/2006, 27–42.
70. „Кнез Милан Обреновић и Светозар Милетић”, Зборник Матице српске за историју, број 75–76/2007, Нови Сад, 177–202.
71. „Људска и грађанска права  у уставним нацртима Српског народног покрета у Јужној Угарској 1848–1849. године”, Зборник радова Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, бр.  3/2007.
72. „Светозар Милетић о херцеговачком устанку 1875”, Зборник радова Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, бр. 4/2008, 5-20.
73. „Национална права у документима српског покрета у јужној Угарској 1848–1849”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 1–2/2008, стр. 235–256.
74. „Јаша Томић и „Застава“ о националном и државном јединству у време стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 3/2008, стр. 19–26.
75. „Француски дипломати о српском покрету 1848-1849”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, XLI, 3/2008, 145–169.
76. Извештаји француских дипломата из Београда у време револуције 1848-1849, Матица српска, Нови Сад 2009,  233.
77. „Судска власт у Војводини по документима Српског народног покрета 1848–1849”, Зборник радова Правног факултета у Источном Сарајеву, бр. 5,  Пале 2009, 7-19.
78. „Обележја и симболи у току Српског народног покрета 1848–1849”.  Истраживања, 20, Нови Сад  2009, 147–161.
79. „Законодавна и извршна власт у документима Српског народног покрета 1848–1849. године”, Архив за правне и друштвене науке, број 3–4, јул–децембар 2009, 131–149.
80. „О програму Саве Текелије за обнову српске државе”, Зборник Матице српске за историју, 81/2010, 7–23. 
81. „Савез Српске Војводовине и Троједне краљевине у програмским документима Српског народног покрета 1848–1849”, Годишњак Правног факултета у Источном Сарајеву, 1/2010, 33–55.
82. „Аутономија Војводине до 1914. године – да ли је постојала, када и каква?”, Анали Правног факултета у Београду, год. LVIII,  број 2/2010,  5–35.
83. „О идејама и делу Светозара Милетића”, Летопис Матице српске, Књ. 488,  св. 4, октобар 2011, 516–528.
84. „Уједињење 1918”, Летопис Матице српске, Књ. 489, св. 3, март 2012, 423–430.
85. „Прописи о штампи у време Српског народног покрета 1848–1849”,  Свеске Матице српске, Грађа и прилози за културну и друштвену историју, 50/2010, 11–35. (у електронском облику)
86. „Закон војени и Уредба о преком суду 1848. године”, Свеске Матице српске, Грађа и прилози за културну и друштвену историју, 50/2010, 35–43. (у електронском облику)
87. Десетак одредница у Енциклопедији Југославије, Српском биографском речнику и Српској енциклопедији

Рођена 22. новембра 1954. године у Фекетићу (Војводина). Мајка: Станка Пешикан (рођена Челебић), отац: Жарко Пешикан.

Студије на Филолошком факултету у Београду окончала је 1979. године, на групи за југословенске и општу књижевност. Децембра 1982. године одбранила магистарски рад с темом „Рад Тома Маретића на изучавању народне књижевности“, на Филолошком факултету у Београду.

(даље…) →