Рођен је 1961. године у Зрењанину. Одрастао је у селу Војвода Степa у Банату где је завршио основну школу. Средњу школу културолошки смер завршио је у Српској Црњи. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду где је и докторирао код др Мире Радојевић са темом „Развитак нових насеља у Банату (1920- 1941)” о међуратној колонизацији Баната. Радио је као професор историје, директор основне школе, а од 2009. године као помоћник за културно наслеђе и јавне збирке у Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Покрајинске владе.

Аутор је четрдесет књига из историографије, историјске есејистике   документарне прозе, кратке прозе и поезије. Историографске теме су му српски добровољачки покрет у Првом светском рату, колонизација Војводине у 20. веку, Срби у Мађарској  у 20. веку, историја Баната и однос књижевног и историјског у српској књижевности друге половине 19. и прве половине 20. века.

Председник је Савеза удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912–1918. Живи у Новом Саду.

Објавио је књиге песама и прича: Сан нема месеца (1990), Горка радост (1996), Молитве барци која одлази (1999), На усни мог ђеда цигара завијена (2004), Наш мозак је кријумчарена роба (2006), Ми смо, мила, зенитистички свет (2008), Ракија и ране (2010), Месец од венецијанског сапуна и друге приче (2013), Код живахног огледала и друге приче (2014), Списак сеновитих имена и друге приче (2016), Зове се Брана (2017), Ab ovo (2018), Дан који је стао да се одмори (2019).

Објавио је књиге из области историје: Војвода Степа – прве деценије трајања (1997), Српски добровољци у насељу Војвода Бојовић (2000), Кругови времена банатских Срба: четрдесет и девет есеја о Србима у Банату (2002), Мала прича о степчанској школи: 1927–2002 (2002), Одисеја батањских Срба (2003), Српски добровољци у Банатском Душановцу (2003), Из албума ратова: животописи, судбине, памћења (2004), Искушење живети у колонији (2008), Бећарац и сеферини: есејистичка студија из историје банатских Срба (2008), Банатско дуго орање: есејистичка студија из историје банатских Срба (2012), Развитак нових насеља у Банату (1920–1941) (2013), Школство у новим насељима Баната: 1920–1941 (2013), Особито је Александрово сазидано (2013), Српско добровољачко питање у Великом рату (1914–1918) (2014), Колонија у Банатском Новом Селу: 1921–1941 (2014), Трагање за егзистенцијом: прилози историји колонизације Банатског Карађорђева: 1920–1941 (2015), Колонисти са Вида пусте: прилози за историју насељавања Банатског Вишњићева: 1920–1941 (2016), Банатска мала пруга (у коауторству) (2016), Насељавање Петровчана у Чиб–Челаревo: 1946–1947 (2016), Невидљива сеоба (улога Срба из Румуније у колонизацији југословенског Баната 1920–1941) (2016), Незапамћена битка: српски добровољци у Русији: 1914–1918 (2016), Српски добровољци: 1914–1918: животи, сећања. Књ. 1, Русија (2016), Сириг – корени, настанак (у коауторству) (2017), Ђура Јакшић – једна епоха (2017), Американци: српски добровољци из САД: 1914–1918 (2018), Ка Добруџи и од ње: српски добровољци на добруџанском фронту 1916. Године (2018), Банат – новембар 1918. године: великобечкеречки лист „Торонтал” – догађаји, виђења, ставови (у коауторству) (2019), Историјске миграције у Општини Житиште (2020), Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање: 1914–1918 (2020).

Рођен је 1964. године у Сомбору, где је завршио основну и средњу (усмерено образовање, правни смер) школу. Дипломирао је на Групи за социологију Филозофског факултета у Новом Саду 1996. године. Магистрирао је 2000. године и докторирао 2004. године социолошке науке на Филозофском факултету у Новом Саду. На истом факултету биран је за асистента приправника (1998), затим асистента (2001), доцента (2005), ванредног професора (2010) и редовног професора (2015). Бави се пре свега проблемима из области социологије села и социологије сукоба, док радове има и из области социологије образовања, социологије културе и социологије спорта.

У периоду 1991–1998. радио је у више основних школа (углавном сеоских) у Бачкој, где је предавао енглески језик (поседује дипломе Cambride FCE и CAE). На Филозофском факултету у Новом Саду запослен је од 1998. године, а тренутно предаје Социологију села, Социологију сукоба, Социологију образовања и Социологију савременог српског друштва; ангажован је на сва три нивоа студија (основне, мастер и докторске). Био је ангажован (у краћим периодима) и на Педагошком факултету у Сомбору, Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду и Медицинском факултету у Фочи. Био је ментор великог броја дипломских и мастер радова, као и ментор три докторске дисертације. Иницијатор је средњошколског такмичења из социологије, одржаваног најпре на Филозофском факултету у Новом Саду. Данас је ово такмичење националног карактера и као такво признато од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Обављао је функције заменика шефа Одсека за социологију на Филозофском факултету у Новом Саду (2006-2009), као и шефа истог Одсека (2009-2012). Члан Наставно-научног већа Филозофског факултета у Новом Саду био је од 2006. до 2012. године, а члан Савета 2015-2019. од 2009. до 2019. Члан је Стручног већа за друштвене наука Универзитета у Новом Саду. Био је члан председништва Српског социолошког друштва, а у периоду 2015–2017. и председник друштва. Преседник је Српског удружења за социологију села и пољопривреде.

У току свог научног рада обавио је већи број емпиријских социолошких истраживања, учестовао у више научних пројеката и руководио са једним покрајинским, као и са једним републичким пројектом. Био учесник и два TEMPUS пројекта. Био је главни коуредник Годишњака Филозофског факултета у Новом Саду (2006–2009), члан редакције часописа Социологија и редакције часописа Зборник Матице српске за друштвене науке. Уређивао је и научне зборнике. Учестовао је на великом броју домаћих и међународних научних конференција. Био је члан организационог или програмског одбора већег броја научних скупова (домаћих и међународних). Објавио је више десетина научних радова у часописима и зборницима, рачунајући ту и радове у страним часописима (на енглеском језику). Бави се превођењем научних текстова са енглеског на српски језик.

Члан редакције Зборника Матице српске за друштвене науке (од 2013) и Националног просветног савета (од 2018). Добитник је награде „Војин Милић” за 2015. годину. Награду додељује Српско социолошко друштво.

Објавио је књиге из области социологије: Урбана култура: основа одрживе мултикултуралности (у коауторсту) (2003), Раскршћа Србије (у коауторству) (2007), Сељак и задруга у равници (2009), Мит као судбина (2011), Земља и људи. Сељаштво и друштвена структура (у коауторству) (2012), Село у социолошком огледалу (у коаутроству) (награда „Војин Милић”, 2015), Друштво и сукоб (у коауторству) (2018).

Рођен је у Бањалуци, 19. марта 1948. године. Гимназију завршио у Бањалуци, 1967. године. На Педагошкој Академији у Бањалуци дипломирао 1971. године на смеру Биологија–хемија. Дипломирао и на Природно-математичком факултету у Новом Саду 1974. године на групи Биологија. Докторску дисертацију под називом „Неспецифичне фосфомоноестар-хидролазе микроорганизама и њихов значај у кружењу фосфора у акватичним стаништима” из области природних наука одбранио на Природословно-математичком факултету Свеучилишта у Загребу, 1986 године.

У звање асистента приправника на Заводу за биологију Универзитета у Новом Саду изабран 1975. године, у звање доцента на Природно-математичком факултету у Новом Саду изабран 1987. године, у звање ванредног професора 1992. године, а у звање редовног професора 1997. године за област Микробиологија и Биологија алги и гљива. Осим основних и изборних курсева из микробиолошке и еколошке групе предмета (12 курсева), предавао је и на специјалистичким и магистарским студијама из Микробиологије на Природно-математичком факултету и Инжињерства заштите животне средине на Универзитету у Новом Саду, а по новом програму предавао на специјалистичким, мастер и докторским студијама. Такође, предавао је и делове наставе из биологије и генетике прокариота на курсу Биологије за студенте медицине новосадског Универзитета на енглеском језику, а Биологију алги и биологију гљива и Екологију и разноврсност алги, гљива и лишајева на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци.

Захваљујући стипендији IAEA, провео 15 месеци на специјализацији из микробне екологије у Лондону, Бирмингему и Warwick универзитету у Ковентрију (1978–1979). У периоду 1990–1992 био је на постдокторском студијском боравку на Универзитету у Регенсбургу (Немачка). На студијским боравцима боравио на Универзитетима у Халеу, Бајројту, Лондону, Регенсбургу, Будимпешти, Сегедину, Пловдиву, Нарвику, Темишвару, Араду, Хат-Јају (Тајланд). Говори енглески и немачки а служи се руским и јужнословенским језицима.

Члан је више научних и стручних организација. Стални је члан сарадник Оделења за природне науке Матице српске, члан је Научног одбора Матице српске за природне науке и  рецензент едиције Зборника Матице српске за природне науке.

Написао је у коауторству девет уџбеника за студенте, коаутор је једанаест монографија, објавио је oкo 80 научних радова у међународним научним часописима и зборницима научних скупова и oкo 150 научних и 30 стручна рада у домаћим часописима, као и око 200 научних и стручних саопштења на скуповима у земљи и иностранству. На домаћим и међународним скуповима у земљи и иностранству одржао је  више предавања по позиву.

Био је руководилац и учесник многих пројеката.

Академију уметности у Новом Саду, одсек графике, уписао је 1984. године, апсолвирао 1988, а дипломирао 1996. године. До сада је излагао на 19 самосталних изложби у земљи и иностранству и на преко 100 колективних у земљи и иностранству. За свој сликарски рад је награђиван.

Објавио књиге: Репетиторијум за вежве и практични део испита из предмета „Основи микробиологије, нижих биљака и гљива (у коауторству) (1981), Практикум из биологије за студенте прехрамбених технологија (у коауторству) (1983, Основи микробиологије нижих биљака и гљива (у коауторству) (1987), Практикум из биологије за студенте прехрамбених, хемијских и фармацеутских технологија (у коауторству) (1991), Микробиолошко испитивање квалитета површинских вода (у коауторству) (1998), Микробиологија вода (у коауторству) (2000), JUGOLEX glosar (у коауторству) (2005), Микологија (у коауторству) (2007).

Рођен је 1949. године у Борковићима, Плужине. Основну школу учио у пивским селима, а гимназију у Никшићу. Дипломирао је 1971. на Филолошком факултету у Београду на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности, где је магистрирао (1979) и докторирао (1996). Од децембра 1972. до краја јуна 1988. радио је на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 1.октобра 1986. до 30.септембра 1991. био је лектор за српскохрватски језик на Семинару за словенску филологију Универзитета „Георг Аугуст“ у Гетингену. Од 1. јула 1998. професор је савремене српске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Kао професор по позиву, држао је предавања на славистичим катедрама у Хамбургу, Берлину, Манхајму, Јени, Хајделбергу, Франкфурту, Грајфсвалду, Халеу и Сегедину. Студије, текстове и чланке објављивао је на руском, украјинском, немачком и француском језику. Главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик. Објавио је преко 900 библиографских јединица. Од 2007. до 2015. године руководио је пројектом који се бави поетиком српске поезије XX века и уређивао серију „Поетика” и „Поетичка истраживања” на Институту за књижевност и уметност. Добитник је десетак награда за науку о књижевности.

Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника Зборника Матице српске за књижевност и језик постављен је 2000. године. Члан Удружења књижевника Србије.

Дописни члан САНУ од новембра 2018.

Награде и признања: Два пута је награђиван „Бранковом наградом” Матице српске за есеј. Добитник је награде „Милан Богдановић” за новинску књижевну критику, награде Друштва књижевника Војводине „Књига године”, награде „Вук Филиповић” и БИГЗ-ове награде и награде „Златна српска књижевност” из Фонда Александра Арнаутовића за изузетан допринос изучавању српске књижевне науке. Добио је награду „Ђорђе Јовановић” за 2012. годину, за књижевну критику и есејистику, награду „Шпиро Матијевић” за књигу године. Посебни значај има престижна награда „Младен Лесковац”, коју додељује Матица српска, за целокупно научно дело из области историје српске књижевности. Добитник је признања „Изузетни Златни беочуг” за допринос култури Београда и Повеље „Симо Матавуљ” Удружења књижевника Србије.

Објавио је књиге из области науке о књижевности: Критичареви парадокси (1980), Српски надреализам и роман (1980), Пјесник „Патетике ума” (1983), Традиција и Вук Стефановић Караџић (1990), Хазарска призма, тумачење прозе Милорада Павића (1991), Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе I (1995), Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе II (1997), О поезији и поетици српске модерне (2008), Иван В. Лалић и њемачка лирика: једно интертекстуално истраживање (2011), Мост и жртва – Иво Андрић (2011), Милутин Бојић. Пјесник модерне и вјесник авангарде. О поезији и поетици Милутина Бојића (2020).

Рођен је 1956. године у Трстенику. Основну школу завршио је 1970. у Сиригу код Новог Сада, а гимназију 1974. у Новом Саду. После завршетка студија књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду 1979, више година живео као професионални писац. Магистрирао је 1991. и докторирао 2003. године на Филолошком факултету у Београду. Школску 1984/85. провео као лектор за српски језик на Мичигенском универзитету у Ен Арбору (САД). Радио је као драматург у Драмском програму Радио Новог Сада (1986–1988), као асистент на Филозофском факултету у Нишу (1988–1995) и Новом Саду (1997–2004). Био је секретар Матице српске (1995–2004), главни и одговорни уредник Летописа Матице српске (2005–2012), а сад је председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије (од 2008) и  председник Матице српске (од 2012). Живи у Новом Саду и као редовни професор на Филозофском факултету предаје теорију књижевности и креативно писање поезије (од 2004).

Објавио књиге песама: Трула јабука (1981, награда „Горан” за младе песнике), Ракљар. Желудац (1983), Земљопис (1986), Топло, хладно (1990), Абракадабра (1990, награда Друштва књижевника Војводине за књигу године), Хоп (1993), Везници (1995, награда „Ђура Јакшић”), Прилози (изабране и нове песме, 2002), Потајник (2007, 2011; Змајева награда), Светилник (2010, награде „Бранко Ћопић”, „Раде Драинац”, Жичка хрисовуља и Грачаничка повеља), Камена чтенија (2013, 2014; награде „Меша Селимовић”, Печат времена, Печат вароши сремскокарловачке, Велика базјашка повеља и Повеља Мораве), Чтенија (изабране песме, 2015), Матични млеч (2016), Изложба облака (изабране и нове песме, 2017; награда „Деспотица Ангелина Бранковић”, „Златни крст кнеза Лазара”), Огледала Ока Недремана (2019, награда „Ленкин прстен” и „Венац Лазе Костића”).  Роман: Анђели умиру (1998). Радио драме: Фреди умире (1989), Куц-куц (1990); позоришне драме: Истрага је у току, зар не? (2000, 2007), Видиш ли свице на небу? (2006, награда Унирекса за драмски текст). Критичке студије: Легитимација за бескућнике. Српска неоавангардна поезија: Поетички идентитет и разлике (1996), Лирска аура Јована Дучића (2009), Истрага предака: Искушења колективног и индивидуалног опстанка (2018; награда „Слободан Костић” и специјална награда Сајма књига у Вишеграду); Његошевски покрет отпора (2020).

Приредио је двадесетак књига, између осталих изабране песме Јована Дучића Пет кругова (1993, 2001) и Лирски кругови (1998), роман Добрице Ћосића Корени (2004), зборник радова о рецепцији Павићевог књижевног дела у свету Милорад Павић: Становник светске књижевности (2018) и Српска књижевност муслиманског културног кода (2020). Са Ј. Делићем, С. Шљукићем, С. Владушићем и Д. Хамовићем приредио зборник Српски културни простор: устројство, проблеми, вредности (2020), а са Ђ. Ђурићем зборнике Тако, а не иначе: Споменица о 150-годишњици пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад (2016) и Косово и Метохија: Јуче, данас, сутра (2018). Са С. Гордићем приредио је зборнике радова о поезији Алека Вукадиновића (1996), Јована Христића (1997), Даре Секулић (1998), Душка Новаковића (1999), Србе Митровића (2000), Мирослава Максимовића (2001), Живорада Недељковића (2003), Злате Коцић (2006), Николе Вујчића (2008), Мирослава Цере Михаиловића (2011), као и зборник Разговор о тајнама Бошка Петровића (2004). Са С.Кољевићем и Ј. Делићем приредио је зборник Повратак миру Александра Тишме (2005); а са Ђ. Деспићем зборнике о поезији Драгана Јовановића Данилова (2015), Небојше Деветака (2017) и Слободана Зубановића (2018).

Био је члан уредништва или главни уредник у часописима Књижевни билтен / То јест, Писмо, Св. Дунав и Рад Матице српске. Од 2017. уређује Literary Links, часопис за српску књижевност и културу који излази на енглеском језику. Као главни и одговорни уредник Летописа Матице српске добио је Повељу за допринос обједињавању свесрпског културног простора на међународној културној манифестацији „Соколица” (Звечан 2005), а на манифестацији „Дани Корнела Сентелекија” награду „Bazsalikom / Босиљак“ за неговање српско-мађарских односа (Сивац 2011). Награде и признања: Орден Светог цара Константина (2013),  Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије (2014), признање „Бела голубица” Теслиног глобалног форума (2016), орден Константина Философа Словенске уније из Чешке (2018), Орден Светог деспота Стефана Лазаревића (2019), награда АП Војводине „Михајло Пупин” (2020), Златна медаља за заслуге Републике Србије (2021).

Песме су му превођене на енглески, руски, немачки, француски, мађарски, румунски, словеначки, словачки, русински, македонски, чешки, грчки, јерменски, турски, кинески језик. На румунском језику, у преводу Јована Радина, Славомира Гвозденовића и Лучијана Алексијуа, изашла му је књига изабраних песама Conjucţii (Темишвар 2014); у преводу Мартина Пребуђиле на словачком се појавила књига Výstava oblakov (Братислава – Бачки Петровац 2017); на руском у преводу Н. Г. Јаковљеве и А. П. Ростокине Союзы и иные пространства (Москва 2017); а на грчком у преводу Исмене Радуловић књига Προσευχή για την χαρά τηζ ποιητικήζ τρέλας (Солун 2018). Члан сарадник Матице српске је од 1983. и стални члан-сарадник од 1991. Члан је Друштва књижевника Војводине од 1983, Друштва новосадских књижевника од 2018. и почасни члан Друштва словачких писаца од 2017. године. Поводом награде „Жичка хрисовуља“ Драган Хамовић је приредио зборник критичких радова Иван Негришорац, песник (Краљево 2012).

У области науке о књижевности његова истраживања су усмерена ка теоријским и књижевноисторијским аспектима српске књижевности XX века, али и ка културолошким аспектима српске књижевности даље прошлости, а највише XIX века. Изузетно активан у области књижевнокритичке делатности још од 1979. године, он је све до данашњих дана пратио највише песничку, али и приповедачку и романескну продукцију. Најзначајнији његови истраживачки резултати су: изучавање песништва српске модерне, а посебно опуса Јована Дучића (уз то и Диса, Пандуровића и др); специфичности спрске културе као целине, а посебно криза културног и националног идентитета која се појављује код Црногораца (Његош, М. Бећковић, М. Ђилас, Д. Брајковић, С. Радуловић и др.); систематско проучавање поетике и стваралаштва најзначајнијих песника српске неоавангарде (М. Тодоровић, В. Решин Туцић, В. Деспотов, М. Петровић, Ј. Шалго и др.); песници историјске авангарде и њихове ауторске специфичности (Р. Петровић, М. Настасијевић, Р. Драинац, М. Ристић, М. де Були, А. Илић и др.); природа српског стиха и расправе о версификацији (Вук, Л. Милованов, десетерац, деветерац и др.); поетика и стваралачки домети значајних српских писаца друге половине XX века (М. Селимовић, М. Павловић, Б. Петровић, А. Тишма, Д. Михајловић, М. Данојлић, М. Павић, М. Капор, Р. П. Ного, М. Максимовић, Д. Новаковић, Ђ. Сладоје и др.). Свој предмет изучавања он конституише унутар архетипских токова и чврстих тематских вертикала које у новим историјским околностима мењају појавне облике, али задржавају темељну и трајну функцију без које се не може разумети суштинска природа српске књижевности и културе.