Матица српска, са својим готово двовековним искуством трајања у различитим историјским околностима, саборно је и светосавски тражила, па и сада тражи, истински, на култури заснован дух слободе, једнакости и братства целог српског народа. Наша установа окупља вредне и креативне људе који, попут правих пчела радилица, могу имати разноврсне личне и карактерне профиле, несагласна идеолошка и политичка убеђења, различите погледе на свет и одговарајуће вредносне системе. Сви они који су у Матици српској, имају само једну једину заједничку карактеристику и обавезу, а то је љубав, жеља и способност да својим радом доприносе српској култури као целини и да отварају перспективе српског друштва као друштва знања, компетенција и креативности. У свему се можемо разликовати, али је довољна та једна једина ствар да нас држи на окупу и да умом и срцем припадамо Матици српској као најстаријем српском културно-научном друштву. Стога молимо све оне који долазе у Матицу српску да на самом улазу оставе све своје страсти које не стреме измирењу, бољем разумевању и заједничком проналаску најбољих креативних решења.

Сличан поредак ствари волели бисмо да препознамо и у целом српском друштву, у политичком животу и у медијском простору. Последњих година, а нарочито последњих неколико месеци, од страшне погибије невиних грађана на Новосадској железничкој станици 1. новембра 2024, веома је драматична постала супротстављеност и противуречност унутар два пола српског политичко-идеолошког и информативно-медијског простора. Две стране не слушају једна другу, а такво одсуство дијалога шири се из политичког простора и на друге сегменте друштвеног живота, па онемогућују не само нормалну културу дијалога него и елементарне облике функционисања свих чинилаца без којих нема здравог друштва. Овакав ток догађаја угрожава и прети да суспендује основне демократске норме и механизме, што би били процеси који би непоправљиво затровали и уништили нормалне људске односе у српском друштву. Верујемо да су намере учесника студентског покрета усмерене управо на то да укажу на драматичност оваквих догађања.

Уколико је то тако, онда је крајње време да заједнички, договорно и са свесно преузетим обавезама, приступимо умиривању сукоба и да се вратимо уредном грађанском животу. Овај повратак мора бити покренут са јасним договором у погледу будућих догађаја и процеса који би требало да буду изведени с пуном озбиљношћу и посвећеношћу свих нас. Одговорност носилаца власти је у том погледу свакако највећа, али би остале трајне обавезе свих других људи да пажљиво прате процесе који треба да доведу до нормализације стања и пристојног грађанског друштва, а које нужно укључује све демократске структуре и норме понашања, укључујући и културу дијалога.

Матица српске подржава пре свега оне који се залажу за друштво знања, креативности и правде, за друштво засновано на хуманим, правним и моралним нормама. Посебно наглашавамо неопходност строгог поштовања највиших научних и стручних стандарда у области архитектонске, урбанистичке, саобраћајне и привредне изградње, као и нужност доброг, на праву и ентузијазму заснованог функционисања свих јавних, образовних, медицинских, медијских и других установа. Исто тако је неопходно спровести оштру борбу против насиља ма где се оно појавило, као и борбу против корупције која је, нарочито на локалним нивоима власти узела озбиљнога маха, чиме се уништава нада младих људи у будућност српског друштва. Све то, и много шта друго, јесу облици злоупотребе функција на којима су се неки неодговорни појединци нашли, како у систему позиције тако и опозиције. Против таквих појава треба да се сви заједно, без обзира на партијску, политичку или идеолошку припадност боримо и да се са тим злом изборимо.

Апелујемо на све људе добре воље да изађимо из овог медијско-информативног рата, да престанемо да оптужујемо само ону страну преко барикада које нас одвајају, па да заједно најзад почнемо да се понашамо као одговорни грађани и сународници способни да, у демократској атмосфери, са обновљеном културом дијалога, креирамо своју будућност и будућност својих потомака. У оквирима легалног поретка започнимо договоре што пре, јер уколико ова несрећна подељеност и сукобљеност потрају, последице могу постати катастрофалне. Будућност наше деце требало би да нам буде много важнија од личних амбиција, политичких страсти и воље за моћи!

У складу са двовековним трајањем Матице српске, њеним програмом, циљевима и улогом и значајем Светог Саве у градњи и одржању српске духовности и идентитета непримерено је прекидати програм Светосавске академије у Матици српској који се догодио 26. јануара 2025. године, као што је према лицима која су прекинула Светосавску академију недопустива физичка акција од стране појединаца који нису обезбеђење Матице српске нити их је Матица српска ангажовала.

Насиље мора да престане, а дијалог мора да започне.

Председништво Матице српске и део запослених у Матици српској

Већина запослених у Матици српској жели да обавести јавност да подржава захтеве студената у блокади.

Сматрамо да студенти воде протесте са јасном идејом о праведном и на здравим ногама постављеном друштву. Осуђујемо сваки вид насиља, јер оно никоме не доноси добро.

Свесни наше обавезе да делујемо у складу са циљевима Матице који су усмерени ка добробити целог друштва, ограђујемо се од употребе овог саопштења за било какве страначке активности.

Већина запослених у Матици српској

Из штампе је изашао Гласник Матице српске за исељеништво бр. 1 за 2024. годину. Гласник Матице српске за исељеништво је нова периодична публикација која је покренута у оквиру рада Одбора за исељеништво Матице српске. Његов главни и одговорни уредник је проф. др Владимир Гречић. Сврха новог часописа је свестрано информисање домаће и иностране јавности о научноистраживачким подухватима у матичној држави и исељеништву, као и успостављање и унапређивање сарадње између научне заједнице матичне државе и научних заједница земаља са српским ствараоцима. Главни фокус ове публикације је на следећим тематским областима: (а) генеза и савремени процеси међународних миграција становништва и њихове импликације на Србију, са посебним нагласком на културноисторијским истраживањима сеоба Срба новијег доба; (б) актуелно стање и процеси у области научног и уметничког стваралаштва српског исељеништва широм света. Часопис се бави проблемима институционалних, друштвених и политичких изазова са којима се Србија и Срби суочавају. Покретање овог научног часописа је својеврсни допринос развоју сазнања о српском исељеништву, али и допринос друштвеном развоју Србије, као и помоћ у решавању проблема са којима се суочавају наше друштво и наши сународници широм света.

У првом броју часописа радове су објавили: проф. др Владимир Гречић, проф. др Даница Шантић, др Бобан Ковачевић, др Милица Ланговић, др Драгомир Раденковић, проф. др Гордана Пешаковић, проф. др Миленко Д. Карановић, др Љиљана Чабрило Благојевић, др Ивана Ж. Петковић, мср Ивона Кнежевић, Марко Лопушина и протојереј ставрофор др Мирослав Симијоновић.

У петак, 17. јануара 2025. године у 18 часова, у Банатском Карађорђеву представљени су богата историја, савремена делатност и задужбинарска традиција Матице српске која у нашој култури, науци и традицији представља идентитетску институцију и траје готово 200 година. Овај догађај одржан је у оквиру 26. по реду манифестације „Карађорђевачка прела“, а на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Житиште. Најпре је мр Драган Тубић, стручни сарадник у Лексикографском одељењу, говорио о настанку и мисији, развоју, деловању и значају Матице од њеног оснивања 1826. године до последње деценије 20. века. Нарочито је било помена о „Летопису Матице српске“, најстаријем живом књижевном часопису на свету. После тога публици се обратила др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења, и упознала присутне са данашњом организационом структуром институције, њеним главним активностима, наградама које додељује, програмом, циљевима и свеукупним доприносом развоју српског друштва и културе. Напослетку је др Јелена Веселином, управник послова Матице српске, говорила о задужбинама и задужбинарској традицији ове установе. Она се осврнула на настанак и рад најзначајнијих задужбина Матице српске и говорила о њиховом карактеру и континуираном проширивању добротворних циљева у чију сврху су осниване. Посебна пажња посвећена је тренутним поступцима реституције. Сва три излагања пратиле су и пригодне презентације. Госте је, у име домаћина, најавила и поздравила госпођа Весна Ћук, председница удружења „Карађорђевачка прела“. Овај догађај пратила је бројна и заинтересована публика међу којом је био знатан број младих школског узраста.

Истог дана, а пре поменутих предавања о Матици српској, генерални секретар Матице, др Милан Мицић, одржао је радионицу с децом из ОШ „Никола Тесла“ из Банатског Карађорђева. Током радионице деца су износила своја сазнања и стицала нова о настанку њиховог родног места које постоји више од 100 година.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 72–2 за 2024. годину. „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

У овој свесци своје радове објавили су: др Миодраг Лома, др Александра Попин, др Виолета Јањатовић, др Радмило Маројевић, др Анжела Прохорова, др Младен Јаковљевић, др Марија Слобода, др Милена Владић Јованов, др Горан Коруновић, др Драган Бошковић, др Драгана Бедов, др Гордана Вулевић, мср Драгана Јовановић, др Михајло Пантић, др Софија Матић, др Марко Аврамовић, др Немања Каровић, др Владан Бартула, др Миљан Попић, Ђорђе Перић, мср Растко Лончар, мср Јелена Филиповић, мср Владимир Папић, мср Милица Софинкић, др Бранко Вранеш, др Ана Козић, др Драган Хамовић, др Часлав Николић, др Милица Ћуковић, мср Сања Перић, др Луна Градинћак и мср Александра Шекеровић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за славистику“, св. 106 за 2024. годину. У овој свесци „Зборника Матице српске за славистику“ радове објавили др Надија Андрејчук, др Синиша Атлагић, др Олег Аронсон, др Јулија Валијева, др Јасмина Војводић, др Љуба Јургенсон, др Денис Карпов, др Анатолиј Корчински, мср Софја Кримска, мср Марија Кувекаловић, др Иља Кукуј, др Татјана Леонтјева, др Оксана Микитјук, др Михаил Павловец, др Валентина Паризи, др Јелена Петровска, др Јулија Подлубнова, мср Карина Разухина, мср Ана Родионова, др Станислав Савицки, др Владимир Фешченко, др Елиан Фице, мср Јелизавета Хереш, др Јенс Херлт, др Кристијан Цендер, др Жозефин фон Цитцевич, др Јаков Чечњов и др Василиса Шљивар.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је нова књига из Едиције „Језичка баштина“ – Јован Поповић, „Српска граматика или писменица“ (1843). Приређивачи су проф. др Исидора Бјелаковић и мср Бранислав Веселиновић. Рецензенти књиге су проф. др Ирена Цветковић Теофиловић и др Ана Мацановић, а сарадници на приређивању грађе студенти србистике на Филозофском факултету у Новом Саду: Аманда Алимановић, Ана Бура, Нада Гајић, Бернадет Ђере, Анастасија Костић, Теодора Куртиновић, Алексадра Марјановић, Санела Миленовић, Милица Мишковић, Анастасија Новаковић, Гордана Тривуновић и Хелена Шћопуловић. Књига је добила награду Фестивала хуманистике, културе и уметности „Пази шта читаш“ за фототипско издање.

Књига „Српска граматика или писменица“ (1843) Јована Поповића, свештеника, учитеља, уредника неколико периодичних публикација, једна је у низу граматика српског језика (са данашњег аспекта – доситејевског), написана током постојања језичког фронта између вуковаца и традиционалиста. Будући да је текст овог изузетно значајног дела писан на језику, писму и правопису који нису транспарентни савременом читаоцу – на доситејевском типу језика, дело је транскрибовано савременом ћирилицом. Реч је истовремено и о фототипском издању које прати транскрипт, а интерпретација текста олакшана је речником мање познатих речи. На тај начин, сачувана је аутентичност изворног језичког израза. Поред наведеног, у уводном делу издања дат је преглед живота и рада аутора, те стручни коментари о графији, правопису и примењеним транскриптивним решењима. Приређена публикација састоји се из три дела. У уводу су дати подаци о животу и раду Јована Поповића (1819−1886) и његовим филолошким поставкама. Након тога, следи поглавље са исцрпним напоменама о начину транскрипције овог дела. Централни део публикације представља сам транскрибован текст, који прати текст оригинала. Књига се завршава речником мање познатих речи, без којег би ширем кругу читалачке публике праћење и рецепција текста били у знатној мери отежани.

Књига представља резултат рада на пројекту „Писци предстандардног периода српског књижевног језика и њихова дела“ који финансира Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије. Штампање ове књиге финансирало је Министарство културе Републике Србије.

У четвртак, 26. децембра, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге Емилије Поповић, прерано преминуле сараднице Матице српске. Пред пријатељима, породици, колегама и суграђанима, представљена је њена књига „Упола саздани: мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића између митско-религиозног и симболичког значења“. О ауторки и књизи су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, мср Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, мср Виолета Митровић и Мирослав Алексић.

Ова књига настала је као допуњени мастер рад „Мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића“, за који је ауторка добила прву „Бранкову награду Матице српске“. Посвећена Александру и Бранки Поповић, ова књига представља труд ауторке да се разматрањем мотива инцеста у драмском стваралаштву обележи 130 година од рођења Момчила Настасијевића.

У закључним разматрањима ове књиге Емилија Поповић пише овако: „Ова студија требало би да понуди неке од могућих одговора на питања зашто је мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића свеприсутан. Иако није у потпуности обухватила све аспекте комплексног књижевног мотива, онда је бар започела истраживања теме којима ће се ауторка бавити у будућности. Међутим, и поред теоријске, најпре, компаративне призме кроз коју смо настојали да посматрамо мотив инцеста, неке од тема нису нашле место у овом рукопису, не уклапајући се у научни стил којим је замишљено да књига буде написана. Ипак, не желећи да изневеримо поетику Момчила Настасијевића и његове опсервације из есеја и бележака у којима се најпре говори о превласти интуиције над разумом и мистицизму коју, како Настасијевић напомиње, ‘никада није остављао човечанство’, осећали смо се дужним да у првом делу закључних разматрања дамо нешто субјективнији поглед на ову проблематику“.

Овим програмом Матица српска се присетила свега онога што је Емилија Поповић значила за српску књижевност, српску културу и Матицу српску. О њој и њеној књизи говорили су њени професори, колеге и пријатељи. Књига се може наручити преко сајта Матице српске или позивом на број телефона 021/523-567.

Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за ликовне уметности (бр. 52), редовна годишња публикација која садржи расправе из историје и теорије ликовних и примењених уметности, историје архитектуре, музеологије, херитологије и студија визуелне културе.

Уредништво Зборника Матице српске за ликовне уметности радило је у следећем саставу: проф. др Владимир Симић, главни и одговорни уредник и секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске, проф. др Тилај Артан (Универзитет Сабанџи, Истанбул, Турска), проф. др Игор Борозан (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Драган Дамјановић (Универзитет у Загребу, Хрватска), проф. др Иван Дрпић (Универзитет Пенсилваније, Филаделфија, САД), проф. др Александар Кадијевић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), академик Миодраг Марковић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Лидија Мереник (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Алина Пејн (Универзитет Харвард, Кембриџ, САД), проф. др Бисера Пентчева (Универзитет Стенфорд, САД). др Фридрих Полерос (Универзитет у Бечу, Аустрија), др Даница Поповић (Балканолошки институт САНУ, Београд), проф. др Иван Санто (Универзитет Етвеш Лоранд, Будимпешта, Мађарска), проф. др Бранислав Тодић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), др Aна Шверко (Институт за повијест умјетности, Сплит, Хрватска).

Садржај свеске бр. 52 чине: чланци, расправе, прилози (12 радова) и прикази (4 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Географски регистар, списак рецензената и Упутство за ауторе.
У рубрици ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИ објављени су радови Дубравке М. Прерадовић, Бранислава Н. Тодића, коауторски рад Јоханеса Трипса, Бранке Ч. Вранешевић, Mозеса Хернандеса Кордера и Михаила Ст. Поповића, затим рад Јелене А. Тодоровић, коауторски рад Јоване Д. Миловановић и Катарине Р. Јовић, радови Милене М. Антонијевић, Исидоре С. Савић, Марије Р. Радисавчевић, Ангелине Ж. Банковић, Николе Т. Миловановић, Владане Б. Путник Прице, као и коауторски рад Дијане Љ. Метлић и Стефана С. Жарића.
У рубрици ПРИКАЗИ објављени су радови Александра Ђ. Кадијевића, Алексе Б. Новаковића, Анђеле М. Дукић и Сање Д. Кипроски.

Настављајући традицију установљену јубиларним Зборником бр.50, и овај број штампан је у колору. Зборник бр. 52 је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а може се погледати и на следећем линку.

У оквиру Крајишког одбора Матице српске објављена је књига „Банија – српски народ, историја и култура. Тематски зборник“. У овој публикацији сабрани су радови са истоименог научног скупа који је у организацији Крајишког одбора одржан 2. новембра 2023. године у Свечаној сали Матице српске. Чланови Организационог одбора поменутог скупа били су: проф. др Драган Станић, председник, проф. др Душан Иванић, заменик председника, др Софија Божић, проф. др Славица Гароња Радованац, др Милан Мицић и проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић,.

У књизи су, поред уводне речи Ивана Негришорца, објављена 23 рада чији су аутори признати стручњаци из више научних дисциплина: историје, књижевности, географије, етнологије, театрологије и културне историје уопште. Главни и одговорни уредник зборника је проф. др Душан Иванић, а чланови Уређивачког одбора су још и др Милан Гулић и др Милан Мицић. У овом колективном делу обрађене су бројне теме у којима се говори о физичкој географији и демографији Баније, Банској крајини и крајишницима, локалном свештенству, политичком и друштвеном животу Баније између два светска рата, досељавању са Баније у војвођанске крајеве, старим фотографијама Баније, догађајима на Банији током Другог светског рата и рата деведесетих година прошлог века, о истакнутим историјским личностима, стваралаштву књижевника и уметника са Баније, те о раду локалних соколских друштава. Своје радове у зборнику представили су: др Софија Божић, др Предраг Вајагић, проф. др Владан Гавриловић, проф. др Славко Гордић, др Милан Гулић, Александар Деветак, др Нино Делић, Петар M. Демић, Бранислав Зубовић, проф. др Душан Иванић, др Јелена Илић Мандић, Растко Лончар, др Александар Лукић, проф. др Јелена Марићевић Балаћ, др Милан Мицић, др Александра Новаков, мр Павле Б. Орбовић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, др Небојша Стамболија, проф. др Растислав Стојсављевић, проф. др Ирина Суботић, др Исидора Точанац Радовић и Богдан Шекарић.

Публиковање ове књиге омогућили су Град Нови Сад и Град Кикинда.