Поводом 170 година од првог издања „Горског вијенца“, Вуковог превода „Новог завјета“, Бранкових ,,Песама“ и Даничићевог „Рата за српски језик и правопис“, истичући велики значај 1847. за српску духовност, језик, књижевност и културу, Његошев одбор Матице српске организовао је научни скуп. Одабране су књиге о Његошу које су написали Иво Андрић, Милосав Бабовић, Николај Велимировић, Едвард Денис Гој, Јован Деретић, Милован Ђилас, Мило Ломпар, Мишел Обен, Бранислав Петронијевић, Миодраг Поповић, Павле Поповић, Аница Савић Ребац, Исидора Секулић, Слободан Томовић, Мирон Флашар и Алојз Шмаус. То је заправо први скуп на којем је пажња била усмерена на дела духовника, писаца, историчара књижевности и других научника који су изучавали Његоша као песника, владику и владара. На скупу су своја саопштења поднели професори универзитета и научни радници Јован Делић, Микоња Кнежевић, Радојка Вукчевић, Горан Максимовић, Лидија Томић, Душко Бабић, Илија Марић, Ненад Николић, Мило Ломпар, Драган Станић, Драго Перовић, Војислав Јелић и Љиљана Пешикан Љуштановић. На свечаном отварању у Матици српској, на дан Његошевог рођења, 13. новембра 2017, у 11 сати, говорили су епископ бачки Иринеј (Буловић), проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и академик Миро Вуксановић, председник Организационог одбора и уредник Његошевог зборника Матице српске.

У петак, 10. новембра 2017. године у Свечаној сали Матице српске представљена је едиција „Прва књига“ Матице српске, коло за 2017. годину, књига 271. Владимир Вујовић „Silencio“, роман, 272. Стефан Јањић ,,Ништа се није десило“, роман, 273. Иван Којић ,,Лаура“, песме, 274. Катарина Митровић, ,,Утроба“, песме и 275. Мирјана Наранџић ,,Нема везе“, песме. О едицији, књигама и ауторима говорила је проф. др Владислава Гордић Петковић, главни и одговорни уредник, а аутори су прочитали делове из својих књига.

Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 56/2017, обима 12,5 штампарских табака.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај свеске бр. 56 чине: студије, чланци, расправе (10 радова); сећања, грађа, прилози (2 рада); прикази (2 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.

Комплетан PDF Зборника налази се на сајту Матице српске.

У Матици српској, 7. новембра 2017. године, приређен је научни скуп „Иван и Ђорђе Табаковић – градитељи српске културе XX века”, поводом 120 година од рођења архитекте Ђорђа Табаковића и 40 година од смрти сликара Ивана Табаковића.

Организациони одбор скупа радио је у саставу: др Александар Кадијевић, др Лидија Мереник, др Владимир Симић, др Симона Чупић, др Тијана Палковљевић Бугарски, Владимир Митровић, Донка Станчић и Марта Тишма. (даље…) →

У оквиру програма Матице српске Први светски рат и уједињење 6. новембра 2017. године са почетком у 19 часова одржано је предавање мср Софије Шкорић, библиотекара емеритуса Универзитета у Торонту. На почетку програма уваженим гостима и присутној публици поздравним речима добродошлице обратио се проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је указао на важност очувања традиционално присних односа између Србије и Канаде, као и између народа наших земаља. Такође, председник Станић посебно је истакао вредност поменутих веза „искованих“ у тешким временима и околностима подношења страховитих жртава које су оба народа „принела на олтар слободе и победе“ у Првом светском рату. Истовремено, присутне је упознао са значајем делатности многобројне српске исељеничке заједнице у Канади, која и данас предано ради на јачању и даљем развоју садржајне сарадње између два народа и државе. У својим речима осврнуо се и на дугогодишњи научни, књижевни и хуманитарни рад мср Софије Шкорић у Канади, Сједињеним Америчким Државама и Србији. (даље…) →

У Матици српској, у четвртак, 9. новембра 2017. године, одржано је још једно предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавање „Југословени у Октобарској револуцији и Грађанском рату у Русији 1917–1922” одржао је академик Никола Б. Поповић, члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

Излагање је било посвећено југословенима који су на различите начине узели учешће у Октобарској револуцији и Грађанском рату у Русији у периоду од 1917. до 1922. године. Предавач је истакао да су бивши аустроугарски војници, сада заробљеници у Русији из редова српског, хрватског и словеначког народа учествовали у револуцији и грађанском рату и на страни Црвене армије, али и на страни белих – тј. противника револуције. Захваљујући архивској грађи из руских архива, академик Поповић реконструисао је причу о њиховом политичком и војном учешћу у овим битним историјским догађајима, те је на крају закључио да су узроци ангажмана Југословена у Октобарској револуцији и Грађанском рату били врло мало идеолошки и политички мотивисани, што се видело и по чињеници да се већина учесника након завршетка Великог рата и повратка у отаџбину није бавила политиком. Према томе, разлози њихове присутности у овим историјским догађајима били су чисто егзистенцијалне природе. (даље…) →

У Матици српској, у понедељак, 6. новембра 2017. године, одржано је још једно предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавање „Доминација или потчињеност: Срби у Хрватској, Славонији и Далмацији и ’Великосрпска хегемонија’ у Краљевини СХС (1918–1929)” одржала је проф. др Софија Божић са Института за новију историју Србије.

Излагање је било посвећено положају Срба на српским етничким подручјима у Хрватској, Славонији и Далмацији у периоду од 1918. до 1929. године. Ауторка је детаљном анализом структура на пољима просвете, политике и државног чиновништва показала да Срби нису били заступљени више него што је био њихов етнички удео у становништву поменутих области (у Хрватској и Славонији око 24%, а у Далмацији 17%). Штавише, чест је био случај да је њихова заступљеност у поменутим структурама била и мања од етничког удела. Наведено је више примера да су власти новостворене државе, Краљевине СХС, толерисале и остављале на утицајним положајима у поменутим областима државне службенике хрватске националности који су били изразито антисрпски расположени. У предавању је јасно показано да је наводна „великосрпска хегемонија” била само политичка парола појединих хрватских политичких групација, која није одражавала реално стање ствари на терену. (даље…) →

Дана 3. новембра, у просторијама Галерије Матице српске, представљена је књига групе аутора: И. Борозана, Е. Блануше, В. Симића, П. Петровића, М. Д. Стефановић и М. Попадића, „Димитрије Аврамовић – уметник европских оквира и српског контекста”. Уредник књиге је др Игор Борозан, док су суиздавачи Матица српска и Галерија Матице српске. О књизи су говорили проф. др Драган Дамјановић, историчар уметности из Загреба, и др Игор Борозан. Поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Мaтице српске. (даље…) →

У петак, 3. новембра, Матицу српску посетили су господин Луц Кобер, директор Фондације „Ханс Зајдел” у Београду, госпођа Дагмар Константиновић, заменик шефа канцеларије, и др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Госте је примио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и упознао их са делатностима и амбијентом у којем Матица послује, а разговарано је и о могућностима међусобне сарадње.

У Матици српској, у уторак, 31. октобра 2017. године, одржано је још једно предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавање „Ратници за српство, чувари Југославије” одржао је др Милан Мицић. Излагање је било посвећено добровољцима српске и црногорске војске у Првом светском рату, Србима који су били аустроугарски држављани, али и српски исељеници у САД. По окончању рата, они су у највећој мери били колонизовани на територије Баната, Барање и Бачке, где су постали ослонац нове, Југословенске, државе. У Другом светском рату терор окупатора био је усмерен управо против њих и чланова њихових породица. (даље…) →