У Матици српској, у понедељак, 12. децембра 2016. године са почетком у 19 сати, у заједничкој организацији Матице српске и Фондације Лаза Костић, проф. др Миодраг Радовић одржао је предавање „Начело укрштаја у филозофији Лазе Костића и у теорији др Јована Живановића”, уприличено поводом 100-годишњице смрти филолога Јована Живановића и 175-годишњице рођења Лазе Костића. Професор Радовић је током овог занимљивог излагања истакао да је у питању, пре свега, интересантан случај да се једно исто начело појавило у естетичкој теорији и пчеларској пракси и теорији. Поред тога, Лаза Костић је читаво једно поглавље посветио пчелару и критичару Јовану Живановићу у славној „Књизи о Змају” (1902). Мање је познато да је др Јован Живановић написао критички приказ о Лазиној књизи и објавио га у „Бранковом колу” (1903). У свом осврту др Живановић се укључио у контроверзу „Змај-Костић” која је обележила почетак 20. века, настојећи да брани Змаја као песника, мада га је и сам критиковао са гледишта Вуковог правописа.

Током програма премијерно је изведена и композиција „Theatrum mundi” младе композиторке Доротеје Вејновић. Композиција је написана за клавир у четири руке. Замишљена је као музички театар у коме нас протагонисти воде кроз својствено тумачење драме „Ромео и Јулија” у есеју Лазе Костића. Осим музичког текста, један од нестандардних композиционих поступака је вокализација која доприности театралним елементима у музичком извођењу. У овом музичком перформансу учествовали су студенти Академије уметности у Новом Саду: Марко Стојановић, клавир, те Александра Аризановић и Раде Маричић, глума.

У оквиру програма Херојско доба и петрашке године (Аустро-турски рат 17161718) у Свечаној сали Матице српске, 7. децембра 2016. године, одржано је предавање „Аустро-турски рат 17161718 и Срби“. Предавање је одржао проф. др Владан Гавриловић, а присутне је поздравио проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске. Проф. Гавриловић је публику водио кроз историјат војних и дипломатских односа двају зараћених страна и положају Срба у тим односима.

Следеће предавање у оквиру програма Херојско доба и петрашке године (Аустро-турски рат 1716–1718) на тему „Петрашев Ерлангенски рукопис“ одражаће проф. емеритус др Марија Клеут 14. децембра 2016. године у 12 сати у Свечаној сали Матице српске.

Догађај у целости можете погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске 6. децембра представљене су три нове књиге − роман „Осмех под гором маслиновом“ Луке Трипковића, књига прича „Стубови“ Јована Гавриловића и песничка збирка „Фрактали“ Срђане Петровић.

О делима младих стваралаца говорили су проф. др Милета Продановић − књижевни критичар, проф. др Владислава Гордић Петковић – главна и одговорна уредница, и аутори.

Едиција „Прва књига“ Матице српске покренута је 1957. године и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену.

Поштовани,

Матица српска Вас, уз извињење, обавештава да је концерт Невена Шобајића, планиран за среду, 30. новембар у 19 часова, отказан због здравствених тегоба уметника.

У Галерији Матице српске, у заједничкој организацији Матице српске и Галерије Матице српске, у четвртак, 24. новембра 2016. године са почетком у 19 сати, у оквиру тродневног низа културно-уметничких програма које је Матица српска приредила под заједничким називом „Дани Матице словачке у Матици српској” у част гостију из Матице словачке (др Маријан Ткач, председник Матице словачке, и др Зузана Павелецова, директорка Музеја Словака у дијаспори Матице словачке) приређен је фолклорни програм „Из српске културне ризнице”. Присутне госте и публику поздравили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и др Маријан Ткач, председник Матице словачке. Након тога, Ансамбл „Вила” и КУД „Павел Јозеф Шафарик” из Новог Сада извели су сплет игара из богатог српског и словачког фолклорног наслеђа. Програму је, између осталих, присуствовао и проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност.

У оквиру програма Херојско доба и петрашке године (Аустро-турски рат 17161718) у Свечаној сали Матице српске, 23. новембра 2016. године, одржано је предавање „Битка код Петроварадина“. Предавање је одржао проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске и професор универзитета у Новом Саду. Бројна публика имала је прилику да чује надахнуто предавање о значајној битци на овим просторима, као и да се поближе упозна са улогом принца Евгенија Савојског у њој. Ово је било прво од три предавања која ће се одржати у оквиру програма „Херојско доба и петрашке године (Аустро-турски рат 1716–1718). Поред бројних пријатеља и чланова Матице српске, предавању су присуствовали гости из Матице словачке и др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културно наслеђе.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У Матици српској, у среду, 23. новембра 2016. године са почетком у 19 сати, у оквиру тродневног низа културно-уметничких програма које Матица српска приређује под заједничким називом „Дани Матице словачке у Матици српској”, представљен је историјат, те научна и издавачка делатност Матице словачке. Госте и публику са неколико пробраних речи поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истакавши традиционално добре односе између двају Матица који су се још више учврстили чињеницом да је Матица словачка дала велику подршку акцији Републике Србије око заштите српског културног наслеђа на Косову и Метохији у Унеско-у. О историјату Матице словачке говорио је др Маријан Ткач, председник Матице словачке, а излагање др Петера Цабадаја, научног секретара Матице словачке о научној и издавачкој делатности Матице словачке прочитала је др Зузана Павелецова, директорка Музеја Словака у дијаспори Матице словачке. Превод на српски језик био је обезбеђен путем видео презентације, а на крају програма емитован је и кратак филм о историјату Матице словачке. Програму је, између осталих, присуствовао и Младен Весковић, виши саветник Министарства културе и информисања за међународну сарадњу у области језичке културе и књижевног стваралаштва и савремено стваралаштво Срба у иностранству.

У Матици српској, у уторак 22. новембра 2016. године са почетком у 19 сати, одржано је књижевно вече посвећено представљању богатог песничког опуса савременог словачког песника Мирослава Бјелика, некадашњег секретара Матице словачке, а данас председника Друштва словачких књижевника. О песничком делу уваженог госта говорили су: Радомир Андрић, песник и председник Удружења књижевника Србије, песници и преводиоци Мирослав Демак и Мартин Пребуђила, те песник Иван Негришорац. Беседници су, осим критичког осврта на Бјеликову поезију, истакли и значај преводилачког рада на његовим песмама за продубљивање, традиционално добро утемељених, српско-словачких културолошких веза. Мирослав Бјелик, као илустрацију свог песничког програма, прочитао је две своје песме на словачком језику („Мостови на Дунаву”, посвећену надреалистима, и „Материја речи”, посвећену словачком песнику Милану Руфусу), док је преводе истих на српски језик надахнуто донео Мартин Пребуђила. (даље…) →

У Матици српској, у петак 18. новембра 2016. године са почетком у 19 сати, у заједничкој организацији Матице српске и Радио-телевизије Војводине уприличен је Културни програм посвећен украјинској култури и њеним везама са сродним словенским културама.

На самом почетку програма, присутним гостима и публици обратио се проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истакавши значај српско-украјинских културних веза, чији почеци датирају још од времена непосредно након Велике сеобе Срба с краја XVII века, а које су се од тог времена стално продубљивале и учвршћивале. Након тога, проф. др Павел Рудјаков одржао је интересантно предавање „Срби у Руској царевини у 18. веку”, у којем је, између осталог, истакао значај историјских тема које су се појавиле са првим досељеницима на територију некадашње руске царевине: „Кад се говори о Србима који су напуштали своја огњишта и одлазили да траже срећу у Руској царевини у 18. веку, главне су теме обично Нова Сербија и Славеносербија – српске насеобине које су основали досељеници углавном српске, а и неких других националности из Аустрије, Србије, Црне Горе, других земаља и територија централне и југоисточне Европе на подручју Русије (према данашњој административној подели Нова Србија би се налазила у Кировоградској области, Славеносрбија – у Луганској, и једна, и друга је у саставу Украјине).”

У наставку програма представљен је и савремени украјински песник Борис Олијник којег је одувек занимала културна и политичка прошлост Европе, а посебно словенских народа, те је управо овим темама и посветио већину својих песничких збирки, поема и есејистичко-критичких текстова. Одабране Олијникове песме („Светац”, „Хеј Словени” и „На спомен Саши Путри”) као кратку илустрацију његовог песничког програма интерпретирала је др Исидора Поповић, стручни сарадник Матице српске.