У Свечаној сали Матице српске 6. децембра представљене су три нове књиге − роман „Осмех под гором маслиновом“ Луке Трипковића, књига прича „Стубови“ Јована Гавриловића и песничка збирка „Фрактали“ Срђане Петровић.

О делима младих стваралаца говорили су проф. др Милета Продановић − књижевни критичар, проф. др Владислава Гордић Петковић – главна и одговорна уредница, и аутори.

Едиција „Прва књига“ Матице српске покренута је 1957. године и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену.

Поштовани,

Матица српска Вас, уз извињење, обавештава да је концерт Невена Шобајића, планиран за среду, 30. новембар у 19 часова, отказан због здравствених тегоба уметника.

У Галерији Матице српске, у заједничкој организацији Матице српске и Галерије Матице српске, у четвртак, 24. новембра 2016. године са почетком у 19 сати, у оквиру тродневног низа културно-уметничких програма које је Матица српска приредила под заједничким називом „Дани Матице словачке у Матици српској” у част гостију из Матице словачке (др Маријан Ткач, председник Матице словачке, и др Зузана Павелецова, директорка Музеја Словака у дијаспори Матице словачке) приређен је фолклорни програм „Из српске културне ризнице”. Присутне госте и публику поздравили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и др Маријан Ткач, председник Матице словачке. Након тога, Ансамбл „Вила” и КУД „Павел Јозеф Шафарик” из Новог Сада извели су сплет игара из богатог српског и словачког фолклорног наслеђа. Програму је, између осталих, присуствовао и проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност.

У оквиру програма Херојско доба и петрашке године (Аустро-турски рат 17161718) у Свечаној сали Матице српске, 23. новембра 2016. године, одржано је предавање „Битка код Петроварадина“. Предавање је одржао проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске и професор универзитета у Новом Саду. Бројна публика имала је прилику да чује надахнуто предавање о значајној битци на овим просторима, као и да се поближе упозна са улогом принца Евгенија Савојског у њој. Ово је било прво од три предавања која ће се одржати у оквиру програма „Херојско доба и петрашке године (Аустро-турски рат 1716–1718). Поред бројних пријатеља и чланова Матице српске, предавању су присуствовали гости из Матице словачке и др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културно наслеђе.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У Матици српској, у среду, 23. новембра 2016. године са почетком у 19 сати, у оквиру тродневног низа културно-уметничких програма које Матица српска приређује под заједничким називом „Дани Матице словачке у Матици српској”, представљен је историјат, те научна и издавачка делатност Матице словачке. Госте и публику са неколико пробраних речи поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истакавши традиционално добре односе између двају Матица који су се још више учврстили чињеницом да је Матица словачка дала велику подршку акцији Републике Србије око заштите српског културног наслеђа на Косову и Метохији у Унеско-у. О историјату Матице словачке говорио је др Маријан Ткач, председник Матице словачке, а излагање др Петера Цабадаја, научног секретара Матице словачке о научној и издавачкој делатности Матице словачке прочитала је др Зузана Павелецова, директорка Музеја Словака у дијаспори Матице словачке. Превод на српски језик био је обезбеђен путем видео презентације, а на крају програма емитован је и кратак филм о историјату Матице словачке. Програму је, између осталих, присуствовао и Младен Весковић, виши саветник Министарства културе и информисања за међународну сарадњу у области језичке културе и књижевног стваралаштва и савремено стваралаштво Срба у иностранству.

У Матици српској, у уторак 22. новембра 2016. године са почетком у 19 сати, одржано је књижевно вече посвећено представљању богатог песничког опуса савременог словачког песника Мирослава Бјелика, некадашњег секретара Матице словачке, а данас председника Друштва словачких књижевника. О песничком делу уваженог госта говорили су: Радомир Андрић, песник и председник Удружења књижевника Србије, песници и преводиоци Мирослав Демак и Мартин Пребуђила, те песник Иван Негришорац. Беседници су, осим критичког осврта на Бјеликову поезију, истакли и значај преводилачког рада на његовим песмама за продубљивање, традиционално добро утемељених, српско-словачких културолошких веза. Мирослав Бјелик, као илустрацију свог песничког програма, прочитао је две своје песме на словачком језику („Мостови на Дунаву”, посвећену надреалистима, и „Материја речи”, посвећену словачком песнику Милану Руфусу), док је преводе истих на српски језик надахнуто донео Мартин Пребуђила. (даље…) →

У Матици српској, у петак 18. новембра 2016. године са почетком у 19 сати, у заједничкој организацији Матице српске и Радио-телевизије Војводине уприличен је Културни програм посвећен украјинској култури и њеним везама са сродним словенским културама.

На самом почетку програма, присутним гостима и публици обратио се проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истакавши значај српско-украјинских културних веза, чији почеци датирају још од времена непосредно након Велике сеобе Срба с краја XVII века, а које су се од тог времена стално продубљивале и учвршћивале. Након тога, проф. др Павел Рудјаков одржао је интересантно предавање „Срби у Руској царевини у 18. веку”, у којем је, између осталог, истакао значај историјских тема које су се појавиле са првим досељеницима на територију некадашње руске царевине: „Кад се говори о Србима који су напуштали своја огњишта и одлазили да траже срећу у Руској царевини у 18. веку, главне су теме обично Нова Сербија и Славеносербија – српске насеобине које су основали досељеници углавном српске, а и неких других националности из Аустрије, Србије, Црне Горе, других земаља и територија централне и југоисточне Европе на подручју Русије (према данашњој административној подели Нова Србија би се налазила у Кировоградској области, Славеносрбија – у Луганској, и једна, и друга је у саставу Украјине).”

У наставку програма представљен је и савремени украјински песник Борис Олијник којег је одувек занимала културна и политичка прошлост Европе, а посебно словенских народа, те је управо овим темама и посветио већину својих песничких збирки, поема и есејистичко-критичких текстова. Одабране Олијникове песме („Светац”, „Хеј Словени” и „На спомен Саши Путри”) као кратку илустрацију његовог песничког програма интерпретирала је др Исидора Поповић, стручни сарадник Матице српске.

У петак 18. новембра 2016. године са почетком у 12 часова, у препуној Свечаној сали Матице српске представљена је књига протојереја-ставрофора Мирка М. Тишме, Свештеници у Белом Брду и прикљученија. Ову свечаност су заједнички организовали Матица српска и Српска православна црквена општина Бијело Брдо. У име Матице српске скуп је поздравио потпредседник Матице српске, проф. мр Ненад Остојић, а у име Српске православне црквенe општинe Бијело Брдо обратио се протојереј Зоран Симић. О књизи су говорили архимандрит Стефан Вучковић, игуман Манастира Велика Ремета, госпођа Јања Тодоровић, уредник књиге и господин Ђорђе Нешић, управник Културног и научног центра „Милутин Миланковић“. Скупу се обратио и аутор књиге протојереј-ставрофор Мирко М. Тишма. У уметничком делу програма учествовали су: др Исидора Поповић, Александра Крстић и мушка певачка група Културно уметничког друштва „Јован Јовановић Змај“ из Бијелог Брда. Др Исидора Поповић је водила програм али и рецитовала стихове, одломак из песме Јована Дучића Богу, констатујући да ови стихови могу за „загрну“ читав животни пут проте Тишме. Александра Крстић је отпевала две песме: Agios o Theos/Свјати Боже (Исаија Србин) и Господи помилуј. Мушка певачка група Културно уметничког друштва „Јован Јовановић Змај“ из Бијелог Брда је отпевала песму Жали Заре, комитску песму као спомен на Василија Трбића, велешког војводу, чувеног комиту рођеног у Бијелом Брду. Програм је пратила визуелна презентација с фотографијама из живота и деловања проте Тишме коју је осмислила и реализовала др Александра Новаков. Након представљања књиге настављено је дружење у Малој сали Матице српске, уз коктел и Бјелобрдску здравицу Ђорђа Нешића коју је изговорио Слободан Нешић. Организацију ове свечаности помогла је Редакција Српског биографског речника чији је дугогогдишњи сарадник прота Тишма.

Осим Новосађана, пријатеља и чланова Матице српске, догађају су присуствовали становници Бијелог Брда, Даља, Вуковара и Београда, велики број свештеника Бачке и Сремске епархије. Међу присутним био је и протојереј ставрофор Јован Петковић, ректор Богословије „Свети Арсеније Сремац“ из Сремских Карловаца.

У петак, 18. новембра 2016. године, Матицу српску посетио је председник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић којег су дочекали проф. др Драган Станић, председник Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Током посете председник Недељко Чубриловић је поближе упознат са пројектима и ативностима Матице српске. Посебно је истакнут значај међусобне сарадње у циљу очувања и неговања српске књижевности, културе и науке и представљена су издања Правопис и Нормативна граматика (ијекавска издања), која су реализована у сарадњи са Друштвом чланова Матице српске у Републици Српској, Друштвом чланова Матице српске у Црној Гори и Представништвом Републике Српске у Србији.