Жири (у саставу: академик Љубомир Максимовић председник жирија, проф. др Љубомирка Кркљуш, проф. др Војин Дабић, др Драган Богетић, научни саветник, и проф. др Ђорђе Ђурић) размотрио је списак од око 300 историографских наслова дела објављених у 2015. години. Овај број, је на две седнице жирија и више кругова електронских консултација, постепено сведен на ужи, а затим на најужи избор. На последњој седници одржаној 22. априла 2016. године разматран је најужи избор наслова. После исцрпне расправе, чланови Жирија су једногласно донели одлуку да се Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за дело објављено у 2015. години додели књизи Срби 1903-1914, Историја идеја коју је приредио Милош Ковић.

У Српском културном центру „Свети Сава“, у задужбини Душана Радића, у Суботици а у оквиру манифестације Недеља православља представљена је Матица српска. Скуп је поздравио председник Српског културног центра господин Милан Мародић. О историјату Матице српске говорио је проф. др Драган Станић, председник МС, а о томе шта Матица српска данас јесте говорио је доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар МС. О Српском биографском речнику, као најзначајнијем пројекту МС говорила је научна сарадница др Александра Новаков, научни секретар овог пројекта. Програм је пратила пригодна презентација фотографија знаменитих Суботичана али и других личности који се налазе на страницама шестог тома Српског биографског речника. Програму су присуствовали и сарадници Матице српске из Суботице.

У Матици српској је 16. априла 2016. године одржана 128. редовна Скупштина Матице српске.

Након отварања Скупштине и избора радних тела председник Верификационе комисије мр Тијана Палковљевић Бугарски саопштила је да Скупштини присуствује 294 члана Матице српске са правом гласа. Потом су изабрани нови стални чланови сарадници, реизабрани чланови – сарадници и изабрани нови чланови – сарадници. Потврђен је пријем нових редовних чланова Матице српске.

Скупштина je донела одлуку о прихватању измена Статута Матице српске, којима је уведено саветодавно тело управног одбора Савет.

Прихваћен је Извештај о четворогодишњем раду Матице српске (2012–2015) и Извештај о раду Надзорног одбора и финансијском пословању Матице српске (2012–2015).

Прихваћени су Извештај о четворогодишњем раду Библиотеке Матице српске (2012–2015), Извештај о четворогодишњем раду Галерије Матице српске (2012–2015) и Извештај о четворогодишњем раду Издавачког центра Матице српске (2012–2015).

Изборна комисија 128. редовне Скупштине Матице српске, након пребројавања гласова, председник Изборне комисије доц. др Бојан Тубић саопштио је резултате гласања.

За чланове Председништва у наредном четворогодишњем периоду изабрани су:
– за председника:
проф. др Драган Станић
– за потпредседнике:
проф. др Бранко Бешлин, др Миодраг Матицки, проф. мр Ненад Остојић
– за генералног секретара:
доц. др Ђорђе Ђурић

За чланове Управног одбора Матице српске у наредном четворогодишњем периоду изабрани су (36 чланова):
1. Проф. др Бранко Бешлин
2. Доц. др Исидора Бјелаковић
3. Проф. др Ђорђе Бубало
4. Стеван Бугарски
5. Проф. др Мирјана Веселиновић-Хофман
6. Проф. др Слободан Владушић
7. Проф. др Славко Гордић
8. Академик Јасмина Грковић-Мејџор
9. Проф. др Јован Делић
10. Проф. др Бранислав Ђурђев
11. Доц. др Ђорђе Ђурић
12. Проф. др Душан Иванић
13. Проф. др Александар Јовановић
14. Доц. др Милош Ковић
15. Академик Светозар Кољевић
16. Академик Василије Крестић
17. Проф. др Љубомирка Кркљуш
18. Др Бранка Кулић
19. Академик Љубомир Максимовић
20. Проф. др Слободан Марковић
21. Др Миодраг Матицки
22. Проф. др Александар Милановић
23. Др Марко Недић
24. Проф. мр Ненад Остојић
25. Проф. др Слободан Павловић
26. Мр Тијана Палковљевић Бугарски
27. Проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић
28. Проф. др Мато Пижурица
29. Проф. др Петар Пијановић
30. Академик Предраг Пипер
31. Проф. др Јован Попов
32. Академик Милорад Радовановић
33. Проф. др Мира Радојевић
34. Проф. др Горана Раичевић
35. Проф. др Драган Станић
36. Доц. др Зорица Хаџић

За чланове Надзорног одбора Матице српске у наредном четворогодишњем периоду изабрани су (7 чланова):
1. Проф. др Бранко Баљ
2. Мр Слободан Кнежевић
3. Проф. др Вуксан Лакићевић
4. Јожеф Лимбургер
5. Мирко Лубурић
6. Милан Петровић
7. Јован Чулајевић

АПЕЛ СКУПШТИНЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Скупштина Матице српске упућује апел Министарству културе и информисања Републике Србије са захтевом да се укину неоправдане финансијске рестрикције које погађају редовну делатност установе.

Изражавамо забринутост због одсуства системског финансирања капиталних пројеката попут Српске енциклопедије. Истовремено скрећемо пажњу да би било неопходно да се убрза повратак имовине Матице српске и њених задужбина. Само одмереном, добро промишљеном културном и научном политиком може се обезбедити да Матица српска и даље успешно обавља своју драгоцену мисију усмерену ка очувању културног идентитета српског народа и његовог укупног напретка.

У Новом Саду, 16. априла 2016. године

Председник Матице српске сазвао је 128. редовну изборну Скупштину Матице српске за 16. април 2016. године у 11 сати. Пријем и регистрација чланова почеће у 10 сати.

На дневном реду Скупштине биће разматрање извештаја о четворогодишњем раду нашег најстаријег књижевног, научног и културног друштва, као и установа и предузећа које је Матица српска основала.

На основу предлога који је утврдио Управни одбор, а у складу са Статутом Матице српске, Скупштина ће бирати нове чланове органа – Председништво, Управни одбор и Надзорни одбор. Управни одбор је утврдио предлог кандидата за органе Матице српске на основу предлога седам научних одељења Матице српске и на основу својих статутарних овлашћења.

Скупштина ће у складу са својим овлашћењима потврдити пријем нових редовних чланова и чланова сарадника.

Право гласа на Скупштини Матице српске имају стални чланови сарадници, чланови сарадници и редовни чланови који су благовремено измиривали чланарину.

На Скупштини ће бити предложена и допуна Статута Матице српске.

Дневни ред 128. Скупштине Матице српске можете видети овде.

Рад Матице српске са четворогодишљим извештајем може се погледати овде.

У Свечаној сали Матице српске, 15. априла 2016. године одржан је Симпозијум „Трећи век ботанике у Војводини“. Организатори Симпозијума су Матица српска и Ботаничко друшто „Андреас Волни“, а суорганизатори Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и Покрајински завод за заштиту природе.

На свечаном отварању говорили су представници организатора — председник Матице српске проф. др Драган Станић, председник Ботаничког друштва „Андреас Волни“ проф. др Ружица Игић, као и представници суорганизатора Симпозијума — проф. др Горан Аначков и др Биљана Пањковић. У три сесије представљено је 19 усмених излагања. У Малој сали Матице српске било је постављено 20 постер-презентација. У току Симпозијума у Малој сали презентована су и заштићена подручја којима управља ЈП „Војводинашуме“. Радови учесника Симпозијума биће објављени у посебној свесци Зборника Матице српске за природне науке.

 Књига сажетака

Матицу српску је у четвртак 14. априла 2016. године посетио амбасадор Руске Федерације, његова екселенција, Александар Чепурин са сарадницима и делегацијом Града Новог Сада коју су предводили градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и члан градског већа за културу Вања Вученовић. Госте су дочекали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин и проф. мр Ненад Остојић, потпредседници Матице српске, доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске који су амбасадора упознали са радом, историјом и значајем Матице српске за очување и неговање српске књижевности и културе, као и пројектима које Матица српска спроводи у сарадњи са институцијама у Руској Федерацији.

У Свечаној сали Скупштине града у Кикинди 14. априла одржано је представљање рада Матице српске и предавање из Mатичиног циклуса о Првом светском рату. Присутне је у име града поздравио др Милован Блажић, а у име Друштва чланова Матице српске у Кикинди програм најавио Милош Станчић. Генерални секретар Матице српске др Ђорђе Ђурић говорио је о раду Матице у претходне четири године, а такође се осврнуо на циклус предавања и програма везаних за обележавање стогодишњице Првог светског рата. Главни део програма било је надахнуто и садржајно предавања др Милана Мицића Добровољци српске војске у Првом светском рату.

Матица српска је 8. априла по четврти пут уручила Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе а на основу једногласне одлуке Жирија који је радио у саставу: академик Предраг Пипер, проф. др Мато Пижурица, академик Слободан Реметић и проф. др Драган Станић, председник Матице српске (одсутан др Миодраг Матицки, председник Жирија).

Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2015. годину додељене су:
1. Проф. Богдану Терзићу (постхумно) за укупни допринос неговању српске језичке културе;
2. Акцији Негујмо српски језик за доприносе заштити српског језика, писма, опште језичке културе и писмености;
3. Листу Политика за истрајно неговање српске језичке културе. (даље…) →

Представница генералног секретара Уједињених Нација Симона Мирела Микулеску посетила је данас са сарадницима Денисом Беседићем, шефом одељења канцеларије у Београду и Сашом Станојевићем, помоћником за односе са јавношћу Матицу српску. Госте су примили и са историјом и радом најстарије књижевне, културне и научне институције српског народа упознали проф. др Драган Станић, председник Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Поред представљања значаја Матице српске разговарано је и о могућностима будуће сарадње.

Зборник Матице српске за ликовне уметности је 29. марта 2016. године примљен у ERIH PLUS базу података (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences). Ради се о веома кредибилној листи, са најугледнијим европским часописима из области друштвено-хуманистичких наука, са веома озбиљном селекцијом и строгим критеријумима. Уласком у систем вредновања и категоризације најпрестижнијих научних часописа, Зборнику Матице српске за ликовне уметности је и званично потврђен значај у међународним, европским оквирима. Бити на листи најпрестижнијих часописа с једне стране представља ствар престижа, а с друге стране то значи да ће чланци овог зборника бити доступни за све истраживаче у Европи и свету. ERIH PLUS листа је настала 2014. године, трансформацијом ERIH листе, када је њено седиште премештено у Норвешку. Такође, ову листу као релевантну предлаже и Министарство просвете, науке и технолошког развоја у нацрту новог Правилника о категоризацији и рангирању научних часописа, из којег је до сада друштвено-хуманистичка научна заједница била потпуно искључена. Зборник Матице српске за ликовне уметности, који постоји од 1963. године, својим оригиналним научним радовима даје огроман допринос историјским, естетским и теоретским проучавањима уметности. Концепција Зборника своди се на садржину која гради велики лук од наше средњевековне уметности до модерне, сада већ и дигиталне. Осим што није територијално ни хронолошки омеђен у тематском смислу, Зборник испољава отвореност према ауторима различитог научног интересовања, како према сарадницима у земљи, тако у центрима са територије бивше Југославије, и из иностранства, одакле се јављају и врло угледна имена. Посебнa пажња посвећена је питањима развоја ових уметности на простору Југоисточне и Средње Европе, претежно унутар културе Срба и других културом повезаних народа у региону. Од 2006. године главни и одговорни уредник је проф. др Александар Кадијевић, а чланови редакције су проф. др Миодраг Марковић, проф. др Лидија Мереник, проф. др Ненад Макуљевић, проф. др Иван Стевовић, проф. др Александар Игњатовић, проф. др Срђан Марковић, проф. др Драган Дамјановић, (Загреб, Хрватска), проф. др Кокан Грчев (Скопље, Македонија), проф. др Рудолф Клајн (Мађарска) и проф. др Бисера Пенчева (Сједињене америчке државе). Зборник излази једанпут годишње у обиму до 50 ауторских табака и доспева разменом у око 100 библиотека у свету.

http://dbh.nsd.uib.no/publiseringskanaler/erihplus/periodical/info?id=488304