Делегација Матице русинске из Руског Крстура, у саставу Ђура Папуга (председник), Миломир Шајтош (потпредседник) и проф. др Михаило Фејса (потпарол), посетила је 3. децембра 2015. године Матицу српску. Госте су примили проф. др Драган Станић (председник), проф. др Бранко Бешлин (потпредседник) и доц. др Ђорђе Ђурић (генерални секретар Матице српске). Представници Матице русинске упознали су домаћине са својом делатношћу и упутили позив представницима Матице српске да присуствују прослави поводом 25 година рада Матице русинске. Вођени су разговори о могућој сарадњи у наредном периоду.

Поводом 100 година од рођења Живана Милисавца (1915–1997), дугогодишњег члана Матице српске, уредника Летописа Матице српске, секретара и председника Матице српске, Матица је 2. децембра у Свечаној сали приредила пригодан програм.

У програму су учествовали꞉ проф. др Драган Станић, који је говорио на тему Живан Милисавац као часник Матице српске, проф. др Славко Гордић Уредничка активност и мемоарска проза Живана Милисавца, др Марко Недић Две књиге Живана Милисавца и доц. др Ђорђе Ђурић Историја Матице српске Живана Милисавца. Програму је присуствовала и породица покојног Милисавца.

1. децембра Матица српска и Фондација „Лаза Костић” у препуној Свечаној сали Матице представиле су књигу проф. Миодрага Радовића Компаративни квартет (Академска књига, Нови Сад, 2014). Програм је започет музичком нумером „Лазиних трубадура”, који чине студенти Академије уметности у Новом Саду꞉ Лариса Копић, виолина, Тијана Круљ, флаута, Марко Радојковић, гитара и Илија Зец, гитара, затим су се обратили проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. Марина Милић Апостоловић, управитељ Фондације „Лаза Костић”. О књизи су говорили проф. др Софија Кошничар, проф. Сања Грбић и aутор, а „Лазини трубадури” су извели још две нумере.

Др Драган Хамовић је 30. новембра одржао предавање из програма Србија у Првом светском рату 1915, под насловом „Књижевна Млада Босна, Принцип и српска поезија”. Многи би се и данас запитали колико књижевни напори махом остали на покушајима могу да издрже пробу критичког испитивања, а пре свега окупљања у јединствено проблемско подручје. Учинак политичке борбе реченог нараштаја добро је познат, али колики је њихов књижевни допринос? Књижевна акција беше подразумевани облик делања младобосанског нараштаја, свесног и тога да тешка реч треба да има и делатну аргументацију. Вредни су пажње књижевни радови припадника Младе Босне, али и Гаврило Принцип као лирски јунак, од песме „Спомен Принципу“ Милоша Црњанског до песника наших дана. Књижевни нараштај Младе Босне, по наговештеним и показаним могућностима, као и појединим остварењима, представља међугенерацију, копчу између две епохе одељене Великим ратом.

Матица српска је 23. новембра у Свечаној сали у знак обележавања 100 година од рођења великог српског књижевника Бранка Ћопића приредила програм. На почетку свечаности др Марко Недић, секретар Одељења за књижевност и језик, поздравио је присутне и дао уводну реч у којој се осврнуо на живот и рад Б. Ћопића. У програму су учествовали академик Светозар Кољевић, који је говорио на тему Антрополошки аспекти раног Ћопићевог приповедања, проф. др Радивојe Микић, Морфолошке карактеристике „Баште сљезове боје”, проф. др Александар Јовановић, Бранко Ћопић, школски писац и проф. др Јован Делић, Ћопићев дијалог са мртвима.

Матица српска је у част обележавања 150-годишњице рођења свог некадашњег секретара и уредника Летописа др Тихомира Остојића приредила пригодан књижевни програм (9. новембра) у ком су са одабраним темама учествовали др Миодраг Матицки, Тихомир Остојић у контексту националног и просветитељског програма Матице српске, проф. др Душан Иванић, Тихомир Остојић и класици нове српске књижевности и мр Јован Пејчић, „Стара“ и „нова“ српска књижевност − погледи и ставови Тихомира Остојића. На почетку програма присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

У Малој сали Матице српске у уторак, 24. новембра у 12 часова, одржана је промоција књиге „Транзиција: прилог социолошком проучавању друштвених промена”, аутора проф. др Уроша Шуваковића. О књизи су говорили проф. др Радош Смиљковић, проф. др Слободан Антонић, проф. др Срђан Шљукић и аутор. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У години обележавања годишњица рођења и смрти великих ствараоца, у Матици српској је 19. новембра 2015. године обележено 100 година од смрти Исидора Бајића. Публику, различитог узраста, али подједнаке љубави према музици, поздравио је потпредседник Матице српске професор Ненад Остојић.

Венчић сећања Исидору Бајићу је отворила доц. др Маријана Кокановић, музиколог, освртом на живот и дело Исидора Бајића, након чега је уследио музички програм вечери сачињен од композиција Исидора Бајића. Бошко Стојадиновић, ученик музичке школе Исидор Бајић, је својим наступом најавио вече предивне музике. Професорица мр Милица Стојадиновић је у пратњи Бошка Стојадиновића и Маје Грујић извела познате нумере славног композитора. Талентовани студенти Академије уметности Аница Милошевић, Тина Алма Диаките, Сања Крагуљац, Драгана Кнежевић, Стефан Јанчић, Лука Јовановић и Милица Томић су својим надахнутим извођењем композиција оживели сећање на Исидора Бајића..

Кoнцерт је био преношен уживо на сајту Матице српске, а може се погледати и у видео архиви сајта Матице српске.

Делегација Универзитета у Новом Саду посетила је 18. новембра 2015. године Матицу српску. Том приликом потписан је Споразум о сарадњи између Матице српске и Универзитета у коме су дефинисане области заједничког рада и активности. Председник Матице српске проф. др Драган Станић изразио је задовољство због унапређења сарадње са Универзитетом која траје већ годинама и истакао да на пољу рада на научним пројектима и издањима ова сарадња даје очигледне резултате. Ректор Новосадског универзитета проф. др Душан Николић је оценио да је сарадња Матице српске и Универзитета веома значајна за заједнички наступ и у земљи и у иностранству када је у питању представљање културног и научног наслеђа српског народа.

Разговорима су присуствовали проректор за финансије и организацију др Саша Орловић, Драгана Вујовић, генерални секретар Универзитета, потпредседници Матице српске проф. др Бранко Бешлин и проф. мр Ненад Остојић, генерални секретар Матице српске доц. др Ђорђе Ђурић и мср. Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

Након разговора у Матици српској у Изложбеном павиљону Централне зграде Универзитета у Новом Саду отворена je изложба посвећена Матици српској. На изложби је представљена најстарија српска културна и научна институција српског народа од оснивања до данас, као и богата издавачка делатност Матице српске.

Изложбу je отвориo проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а присутнима се у име Универзитета у Новом Саду обратитo ректор проф. др Душан Николић.

Улаз је слободан за све посетиоце, а изложба ће бити отворена до 30. новембра, радним данима у периоду од 9 до 15 часова.

На позив Матице словеначке делегација Матице српске боравила је у Љубљани 4. и 5. новембра 2015. године. У просторијама Матице словеначке, уз присуство истакнутих представника научне и културне заједнице Словеније, 5. новембра одржан је програм представљања рада Матице српске. Поред председника проф. др Драгана Станића и генералног секретара доц. др Ђорђа Ђурића у програму је учествовао др Милчек Комељ, председник Матице словеначке, који је говорио о српско-словеначким везама у науци, култури и уметности а потом и о писму које је председник Матице српске проф. др Драган Станић упутио свим словенским матицама апелујући да се заштити српска културна баштина на Косову и Метохији и спречи пријем самопроглашене државе Косово у УНЕСКО.

Током посете представници двеју Матица разговарали су о наставку сарадње. Закључено је да се приступи изради научног зборника о српско-словеначким везама на пољу културе, науке и уметности у периоду последњих деценија 19. и почетка 20. века. Такође је договорено да се организује узвратна посета представника Матице словеначке Матици српској почетком следеће године.