20. октобра у Свечаној сали Матице српске Владимир Јерковић, директор, проф. др Тихомир Петровић и Горана Копоран, библиотекар, представили су делатност Градске библиотеке „Карло Бијелицки” из Сомбора. О књижевном часопису Домети, поводом 40-годишњицe његовог покретања, говорио је Давид Кецман Дако, главни и одговорни уредник. Приказан је 15-минутни документарни филм снимљен тим поводом као и изложба библиотечких издања уз илустративни материјал.
У оквиру пројекта Матице српске Српски национални покрет у Аустријској царевини 1790–1918. Одељења за друштвене науке објављена је књига академика Василија Ђ. Крестића АУСТРОУГАРСКА ГРАЂА О УЈЕДИЊЕНОЈ ОМЛАДИНИ СРПСКОЈ. Књига је резултат ауторовог вишедеценијског рада на овој теми. Уједињена омладина српска настала је у време дубоке кризе у Аустрији, начете поразом у аустријско-пруском рату (1866), преокретом у аустријској политици и отварањем Источног питања. Основана са ограниченим циљем, да се, пре свега, бави књижевним и просветним питањима, Уједињена омладина српска је већ на оснивачкој скупштини али и касније свестрано деловала на оснаживању националне свести. На 343 стране објављено је укупно 97 необјављених докумената на мађарском, немачком са преводима, и српском језику, те Предговор, Именик личности и Резиме на немачком и енглеском језику. У Предговору аутор указује на друштвене, економске, политичке, културне и просветне чиниоце и процесе који су претходили и довели до оснивања Омладине. Грађа која је објављена на 275 страна (с преводом) потиче из Земаљског архива у Будимпешти и она је најзначајнија и најбројнија сходно томе да је Уједињена омладина српска била најактивнија на подручју Јужне Угарске. Део докумената потиче и из Државног архива Беча, Архива Хрватске у Загребу и Архива Војводине у Новом Саду. Књига која је пред нама представља значајан допринос историографији и богат материјал за јасније схватање овог периода у нашој историји на овом подручју али и материјал за даља истраживања ове значајне теме која по својој важности до сада није добила пажњу коју заслужује.
У оквиру програма Дани Републике Српске у Србији у организацији Представништва Републике Српске у Србији 19. октобра у Свечаној сали Матице српске представљена је књига Историја Републике Српске аутора Чедомира Антића и Ненада Кецмановића. Председник Матице српске проф. др Драган Станић поздравио је све присутне. Пошто је господин Милорад Додик, председник Републике Српске, био спречен да присуствује овој манифестацији, министар просвете и културе Републике Српске Дане Малешевић обратио се присутнима и рекао да је Историја Републике Српске од изузетне важности, јер говори о путу стварања те Републике, односно о њеном настанку кроз демократско право једног народа и одбране његовог сувереног права. Поред аутора Чедомира Антића и Ненада Кецмановића, о књизи је говорио и један од рецензената академик Алекса Буха. На крају промоције захваљујући се ауторима, рецензентима и свим присутним председник Матице српске проф. др Драган Станић рекао је꞉ „Сви треба да се упрегнемо да Република Српска буде очувана макар у овом капацитету који имамо, али се искрено надамо да ће и променити свој капацитет да интереси Срба буду још заштићенији.”
У свечаној атмосфери Народног музеја у Краљеву 16. октобра у 18,00 часова представљена су лексикографска издања Матице српске која је по први пут гостовала у граду на Ибру. Госте је представила историчарка Мирјана Савић, сарадница МС. Потпредседник МС проф. др Бранко Бешлин упознао је публику са радом Матице српске, посебно је истакао значај и рад Лексикографског одељења са акцентом на Лексикон писаца српске књижевности. Др Александра Новаков, уредник за фотографију лексикографских издања МС осврнула се на илустрације и поделила своја запажања: „Да би се формирала колекција фотографија тражена је и помоћ потомака значајних личности, који су са захвалношћу и пијететом отварали своје породичне албуме, сматрајући их за највеће благо у кући. Ти фотографски албуми пуни су незамењивих прича, јер је свака фотографија прича за себе а цео албум роман преплетених судбина и догађаја. Велику и несебичну помоћ у прикупљању илустрација пружају нам сарадници који пишу биографије. Лепо је овде рећи да су Краљевчани у Српском биографском речнику илустровани у великом броју захваљујући нашим вредним сарадницима из Краљева“. (даље…)
У Салону Матице српске 8. октобра представљен је превод на немачки језик једне од најзначајнијих књига Десанке Максимовић Тражим помиловање у преводу Волфганга Ешкера (Wolfgang Eschker). Двојезично издање, на српском и немачком, објавила је кућа „Lajpciger literaturferlag”.
О књизи су говорили꞉ проф. др Станиша Тутњевић, др Тијана Тpопин, проф. др Јован Делић и др Волфганг Ешкер, преводилац. Ауторе, учеснике и присутне поздравиo је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.
Мр Далибор Денда, мајор Војске Србије одржао је 9. октобра предавање из програма Србија у Првом светском рату 1915, под насловом „Српски ратни заробљеници 1914―1918”. Предавање је засновано на најновијим истраживачким резултатима насталим на основу архивске грађе Војног архива у Београду, војне штампе, објављене и необјављене архивске грађе и литературе на српском, немачком и бугарском језику. Проблем српских ратних заробљеника сагледан је у контексту заробљеничког проблема у Великом рату којим је било обухваћено више од 7.000.000 људи са обе зараћене стране. У фокусу је реконструкција судбине око 220.000 српских официра, подофицира и војника који су допали заробљеништва у Аустро-Угарској, Немачкој и Бугарској у периоду 1914―1918. године. Указано је на разлику у третману између ратних заробљеника и интернираних цивила као и на субјективне и објективне узроке лошег третмана и велике смртности српских ратних заробљеника у земљама из табора Централних сила. Предавач је успео да реконструише и све локације заробљеничких логора у којима су се налазили српски ратни заробљеници, приближно тачну бројку српских ратних заробљеника као и број страдалих у заробљеништву. Закључак истраживања јесте да су српски ратни заробљеници доживели најтежа страдања у логорима Аустро-Угарске док је њихов положај био нешто бољи у Бугарској а најбољи у Немачкој. Стопа смртности кретала се од 33% у Аустро-Угарској, преко 17% у Бугарској до 7% у Немачкој. Српски ратни заробљеници са укупном стопом смртности од 27% доживели су тако једну од најтежих судбина у Првом светском рату.
Присутне госте је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.
У Малој сали Коларчеве задужбине 7. октобра у 19,30 сати представљен је шести том Српског биографског речника, капиталног лексикографског пројекта Матице српске. О књизи су говорили: проф. др Александра Вранеш, декан Филолошког факултета, проф. др Ненад Макуљевић, професор Филозофског факултета у Београду, Дејана Оцић, уредник за лексикографију Завода за уџбенике и проф. др Бранко Бешлин, професор Филозофског факултета у Новом Саду и главни уредник Српског биографског речника. Представљање књиге пратила је пригодна power point презентација сачињена од галерије портрета значајних личности као и њихових основних идентификационих података. (даље…)
Председништво Матице српске са задовољством обавештава јавност да је најстарији живи српски и светски часопис Летопис Матице српске најзад финансијски обезбеђен за 2015. годину, те да наставља да излази у месечним свескама. Упркос томе што је Министарство културе и јавног информисања учинило све како би овај часопис, понос српске књижевне периодике, током 2015. проредио своје изласке, Матица српска је, захваљујући институцијама и појединцима свесним значаја културних вредности овога типа, успела да проблем финансирања часописа за ову годину у потпуности реши.
Веома смо захвални свима који су нам, у тренутку када је постало јасно да Министарство одбија сваки разговор са представницима Матице, помогли да Летопис Матице српске не само спасемо него и да обезбедимо средства за иновирање часописне делатности. Овај понос српске културе излази од 1824. године, а већ више од 100 година то чини у месечним свескама. Стога је за Матицу била неподношљива помисао да је овај часопис могао да излази као месечник у Аустроугарској, а да данас у Србији, због ароганције једног министра, као месечник не може да излази. После одлуке Министарства културе да, путем конкурса, за Летопис издвоји свега 400.000 динара, у акцији спасавања Летописа и у прибављању средстава предвиђених Планом рада и Финансијским планом Матице српске, помогли су нам: Влада АП Војводине, тј. њен Секретаријат за културу (1.150.000 динара), Управа за културу Града Новог Сада (700.000), добротвори и донатори (270.000). Још увек ова средства нису у целини уплаћена, али смо уверени да хоће. Поменута средства су договорена тек у периоду када је, умањењем средстава за редовно функционисање најстарије српске културне установе, постало јасно да Министарство културе започиње акцију гашења Летописа Матице српске и довођења Матице српске до стања озбиљне финансијске дубиозе. Такве намере на време смо препознали и упозорили српску културну јавност, затраживши помоћ од свих добронамерних, те култури посвећених људи.
С обзиром да министар Тасовац упорно захтева да се објаве подаци о свим Матичиним приходима, нема разлога да то и не учинимо. Само што би министар претходно морао одговорити на неколико логичних питања: Зашто је до сада само од Матице српске захтевано овакво јавно полагање рачуна? Да ли ће и од неких других установа (можда од Београдске филхармоније) сада затражити да испоставе структуру својих прихода? Да ли је Матица српска заслужила овакве јавне прозивке и малтретирања? Да ли је министар свестан да у Матици српској нема никаквих финансијских малверзација и да у тој установи људи раде на основу пунога ентузијазма и сразмерно малих хонорара, чак и без њих? Због чега он опсесивно настоји да Матицу српску прикаже као спорну и проблематичну установу? Уколико министар није у стању да да логичне одговоре на ова и оваква питања, онда можемо закључити да он спроводи очигледне поступке дискриминисања Матице српске, и то без икаквог видљивог разлога. После пуних осам месеци оваквих несхватљивих и неодговорних игара са судбином наше најстарије културне установе, био би ред да нам каже зашто све то чини. Културна јавност с правом очекује одговоре на ова питања.
А сад да ми удовољимо министровој знатижељи. Уз, дакако, напомену да је све ове податке министар Тасовац могао да сагледа из редовних финансијских извештаја које Матица доставља надлежним министарствима. Сви Матичини приходи се, иначе, троше строго наменски. Дакле, тачно се зна по којој основи су одређене паре приходоване, па се само с таквим наменама могу и трошити. Ради прегледности поделићемо све приходе у две ставке: а) приходи намењени за програмску, културну, научноистраживачку и издавачку делатност; б) приходи намењени редовном функционисању установе.
А) У погледу јачања програмских аспеката Матичине делатности треба истаћи да је драгоцену помоћ Матици пружио Град Нови Сад, тј. њена Управа за културу, која је преко конкурса, осим средстава за Летопис, финансирала и извођење научних, културних и уметничких програма за јавност, као и део издавачке делатности (3.500.000 динара). Покрајински секретаријат за културу је, осим средстава за Летопис, преко конкурса определио и део средстава за једну књигу, један часопис, за серију предавања и део средстава за дигитализацију Рукописног одељења (1.471.000 динара). Министарство културе је, осим средстава за Летопис, преко конкурса подржало и 4 часописа и 4 књиге, а дало је и део средстава за Дигитализацију Рукописног одељења (свеукупно 1.777.070 динара). По основи донација и добротворних чинова Матица српска је, за потребе Летописа и више појединачних, монографских издања, до сада су сакупљена средства у износу од 2.369.000 динара.
Посебна линија прихода и расхода тиче се научноистраживачког рада у Матици српској, а у том погледу највеће ставке везане су за Министарство просвете, науке и технолошког развоја. За укупно четрдесет и два Матичина научноистраживачка пројекта, од којих је више њих од капиталног значаја за нашу науку (лексикографија, енциклопедистика, лингвистичка стандардологија и др.), за капитални пројекат Српски биографски речник, Лексикон писаца српске књижевности и лексикографски рад (има пет запослених), за ауторске хонораре за ангажоване истраживаче, за финансирање Матичиног систем научних часописа који обухвата 9 прворазредних научних публикација овога типа: за све те намене Министарство просвете, науке и технолошког развоја издваја 15.600.000 динара. Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој подржао је више научних пројеката (2.000.000 динара).
Матица српска има и сопствене изворе прихода, а они би у 2015. требало да износе 4.800.000 динара. Ти приходи су усмерени на подмирење непокривених трошкова за програмску делатност. Та средства су у редовним приликама усмерена ка покривању свих програмских активности које су финансијски непокривене: за 9 научних часописа и за монографске публикације; за повремену периодику као што су часописи: Темишварски зборник, Његошев зборник, Свеске Матице српске, Гласник Матице српске, Рад Матице српске; за едицију Прва књига Матице српске; за Змајеву награду, за награде „Младен Лесковац“, „Лазар Стојковић“, „Михаило Пупин“; наступи на сајмовима књига; промовисање српске културе у земљи и иностранству, а посебно у региону и широм Европе и света; за трошкове одржавања седница управних органа и радних тела итд.
Б) Да би цео систем програмске, културне, научноистраживачке и издавачке делатности могао да функционише, неопходно је да буде обезбеђен минимални корпус од 35 запослених, са њиховим платама и свим неопходним материјалним трошковима. За такве намене Матица српска добија новац једино од Министарства културе, а та ставка је са прошлогодишњих 46 милиона сведена на 35 милиона. Тај смањени износ довољан је само за бруто зараде запослених (31 милион) и трошкове грејања (близу 4 милиона). Остаће, пак, сасвим непокривени следећи трошкови: превоз радника на радно место; трошкови електричне енергије; трошкови телефона; осигурање имовине; комуналне услуге; трошкови горива; одржавање возила; канцеларијски материјал; поштански трошкови; трошкови платног промета; трошкови интернета; услуге заштите на раду; репрезентација; екологија и трошкови пореза; транспортни трошкови; дневнице на службеном путу; отпремнине за одлазак у пензију и др. Уколико те трошкове не обезбеди Министарство културе, средства за такве намене Матица нема могућности ни од кога другог да потражује.
Средства за овакве намене неопходна су Матици у износу од преко 50 милиона. Кад се одбију све могуће мере уштеде и активирање сопствених извора прихода, онда се долази до минималних средстава од 6,5 милиона динара које недостају да би се у најстаријој српској културној установи могло наставити са успешним радом и да би се отклонио мучан осећај да је установа, из неког необјашњивог разлога, изложена малтретирању и каштиговању. Све ове податке, још потпуније образложене, министар Тасовац је већ добијао, а и сада ће добити на увид. Председништво Матице српске га, по ко зна који пут, позива да поштује уобичајену процедуру и културу опхођења, те да покуша на начин примерен функцији министра да сагледа како предузете мере Министарства културе заиста воде ка руинирању Матице српске и њеног широког, богатог поља деловања: културног, књижевног, језичког, лексикографског, енциклопедистичког, биобиблиографског, научног, духовног, па и – зашто то не рећи – симболичког.
Зашто једног српског министра културе толико узнемирава, па и нервира сложеност Матице српске као установе? Зашто он не може да се помири са чињеницом да је Матица временом изграђена у одиста оригиналан, сложен и веома ефикасан систем производње културних и научних добара који, уз то, представљају и најјефтинији и економски најоправданији облик њихове производње? Сваки уложен динар у Матичин систем вишеструко је оправдан и вишеструко се исплати, па је у случају Матице српске толико очигледно на делу чињеница да улагање у ову установу није тек некакав облик потрошње него, још и више, облик производње нових културних и научних вредности. Утолико пре је читавој српској јавности, не само културној и научној, него и друштвеној и политичкој министар Тасовац дужан да јавно положи рачуне и да образложи смисао својих акција руинирања Матице српске.
Акција спасавања Летописа Матице српске у 2015. години је успела, упркос томе што је надлежни министар све учинио да тако не буде. Акција спасавања Матице српске, у свеколиком њеном културном богатству и интелектуалној снази, још је у току: неизвесно је како ће се та акција завршити, али било би једино исправно и оправдано да то не изводимо противно вољи надлежног министра него у договору са њим. Sapienti sat!
