29. априла 2015. у Матици српској одржан је једнодневни научни скуп Синтакса сложене реченице у српском језику у организацији Одељења за књижевност и језик Матице српске и руководиоца израде Синтаксе сложене реченице у српском језику академика Предрага Пипера, који је отворио и поздравио учеснике скупа као и присутне потпредседника Матице српске др Миодрага Матицког и секретара Одељења за књижевност и језик др Марка Недића. На скупу је прочитано 11 реферата꞉

Предраг Пипер, Општа питања Синтаксе сложене реченице у српском језику и реченице с концесивном клаузом;
Срето Танасић, Асиндетске реченице са семантичким конкретизатором;
Ивана Антонић, Синтакса и семантика сложене реченице с темпоралном клаузом;
Људмила Поповић, Таксис у сложеној реченици, са посебним освртом на секундарни и валентни таксис;
Владислава Ружић, Финалност и псеудофиналност у сложеној реченици (и типологија финалних клауза у ужем смислу) ;
Дојчил Војводић, О каузативно-импликативним односима у српској хипотакси;
Слободан Павловић, Синтаксичко-семантички потенцијал српских релативизатора;
Јасмина Московљевић, Односи кореферентности у сложеној реченици са изричном клаузом;
Миливој Алановић, Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе;
Марина Николић, Реченице с поредбеном клаузом у српском језику;
Биљана Марић, Управни и неуправни говор у српском језику.
После сваког реферата је вођена конструктивна дискусија. Скуп је почео у 10 сати а уз две краће паузе завршио је са радом у 17.30.

На позив Иницијативног одбора Друштва чланова Матице српске у Сремској Митровици 28. априла 2015. године одржано је представљање Матице српске у Градској кући у Сремској Митровици. О друштвеном и културноисторијском феномену Матице српске, као и о њеним савременим активностима и значају говорио је доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Издаваштво Матице српске са посебним освртом на њену мисију у лексикографији представио је проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, а о правним аспектима организације Матичиног система и могућностима за оснивање Друштва у Сремској Митровици говорила је мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске 27. априла 2015. године представљен је рад Српског културног центра из Вуковара и књига „Болман је био Болман”. У оквиру представљања српске културе на тлу Барање, Источне Славоније и Западног Срема наступили су песник Ђорђе Нешић, певачки хор „Јавор”и чланица Културно уметничког друштва „Јован Јовановић Змај” из Бијелог Брда Николина Нешић. Програму су присуствовали: председник Заједничког већа општина и саборски заступник у хрватском Сабору проф. Драган Црногорац, дожупан Вуковарско сријемске жупаније Јован Јелић, жупанијски већници Радо Босић и Винко Лазић, заменик градоначелника Вуковара Срђан Милошевић, градски већници града Вуковара Дејан Дракулић и Мирослав Микеревић, генерални секретар СДСС Данко Николић и директорица Основне школе из Трпиње Весна Вујић. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О раду Центра говорио је Светислав Микеревић, директор, а о књизи др Драго Његован и аутор. У пријатној атмосфери размењени су и поклони гостију и домаћина.

У петак, 24. априла 2015. године, у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске отворена је изложба фотографија СВЕДОЦИ ТРАЈАЊА – српски манастири и цркве у румунском Банату. Поздравну реч упутио је председник Матице српске проф. др Драган Станић, након кога се присутнима обратио Његово Преосвештенство епископ будимски и администратор темишварски Г. Г. Лукијан, који је по завршетку програма и званично отворио изложбу. О изложби фотографија аутора Дарка Дозета такође су говорили др Милан Мицић и аутор пројекта и изложбе Милорад Савић. Пројекат су подржали Министарство вера и дијаспоре Републике Србије и Секретаријат за културу и јавно информисање АП Војводине. У музичком делу програма наступио је камерни хор ДНВ „Шијачки“ који је извео композиције Оче наш и Свјати боже. Изложба ће бити отворена, у преподневним часовима, до 11. маја 2015. године.

22. априла 2015. године у 11 сати у Салону Матице српске уручене су Бранкове награде Матице српске за школску 2013/14. годину за дипломске и семинарске радове:
прву награду Ивану Штерлеману, за рад Данило Киш и француски нови роман;
две друге награде Снежани Савкић, за рад „Чувари света” Саве Дамјанова (итика јерополитика@вук као летопис опширни вечности) и Невени Станисављевић за рад Брачна тематика у стваралаштву Јована Стерије Поповића ;
и три треће награде Јовани Раденковић, за рад Проперције и Милан Ракић као poetae novi: стварање „новог језика с новим осећајем”, Нади Крстић, за рад Семиотика одеће у Сремчевој „Зони Замфировој” и Рафалу Жуковском за рад Библиотека Зорана Живковића као пример постмодерног романа.
О награђеним радовима и добитницима говорила је члан Жирија проф. др Драгана Вукићевић а награђени су прочитали одломке из својих радова. Свечаност је отворио и водио програм проф. др Војислав Јелић, члан Жирија.

Уторак, 21. априлa 2015. године, у сали за седнице Матице српске у оквиру циклуса СРПСКИ ОРИЈЕНТ проф. др Анђелка Митровић одржала је предавање на тему Фехим Бајрактаревић − пионир и оснивач научне оријенталистике у Југославији
На самом почетку предавања присутнима се обратио и поздравио их проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Матицу српску је 23. априла 2015. посетио Константинос Икономидис, амбасадор Републике Грчке у Београду. Његову екселенцију примили су председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник послова Матице српске мср. Јелена Веселинов. Вођени су разговори о унапређењу сарадње и отварању нових пројеката који се тичу српско-грчких културних веза. Амбасадору су представљена и издања на грчком језику, као и преводи значајних дела са грчког који се налазе у Библиотеци Матице српске.

Замашан и сложен лексикографски подухват Матице српске на изради Српског биограф¬ског речника наставља се континуирано, о чему сведочи и објављивање VI тома ове капиталне публикације. Задовољство због изласка овог тома помућено нам је тиме што је Речник 2012. године остао без једног од оснивача пројекта и главног уредника академика Чедомира Попова, којег ћемо се сећати са дубоким пијететом. Желимо да и овом приликом истакнемо његову стручност, посвећеност и несвакидашњу радну енергију. Првих пет томова с њим на челу издато је у року који заслужује оцену „рекордни”. На тај начин, академик Попов поставио је Речник на чврсте темеље и коначно отклонио сумње да је подухват несразмерно амбициозан у односу на опште прилике у Србији и односе који владају унутар њене научне заједнице. Доказао је да располажемо снагом и вољом за врло сложен вид организованог, колективног научног рада. У прилог томе говори чињеница да је у писању биографија на шест томова учествовало више од шест стотина сарадника – од оних са највишим академским звањима, који живе и раде у универзитетским и културним центрима, до ентузијаста из мањих места широм Србије. Академик Попов за собом је оставио уходан стручни тим и разрађену методологију рада на пројекту. (даље…) →

У Свечаној сали Матице српске, 22. априла у 18 часова, одржана је промоција мартовског и априлског броја Летописа Матице српске. Акценат је стављен на два темата, који се у њима издвајају поред већ устаљених рубрика (Проза&Поезија, Есеји, Сведочанства, Интервју, Прикази). Први, посвећен утицајном француском филозофу Жаку Рансијеру објављен је у мартовском броју Летописа, а приредио га је мср Стеван Брадић, док је други, посвећен развоју српског романа у XIX веку светлост дана угледао у априлском броју нашег најстаријег књижевног часописа захваљујући приређивачком умећу др Драгане В. Тодоресков, члана Уредништва Летописа. Учествовали су: мср Стеван Брадић и др Драгана В. Тодоресков, приређивачи темата, др Владимир Говозден, и др Слободан Владушић, главни уредник Летописа, који је и поздравио присутне, уз неколико општих напомена о мартовском и априлском броју.

У Матици српској je 16. априла приређено предавање „Југословенски опус архитекте Николаја Петровича Краснова (1922-1939)“. Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О Краснову говорио je проф. др Александар Кадијевић, секретар Одељења за ликовне уметности.

Предавање је снимљено у целости и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске, a догађај је снимио и фотограф Бранко Лучић.