Атлас насеља Војводине спада у ред капиталних пројеката Матице српске. Након прве књиге која је објављена 2012. Године и у којој су обрађена насеља Срема, током 2014. године објављена је и друга књига у којој су обрађена насеља Баната. У две свеске, на 1.146 страна обрађено је 188 насеља. Свако насеље представљено је текстом који садржи историјски преглед од његовог настанка до данас, а обогаћен је и живописним детаљима из живота насеља Баната. Демографски подаци дати су на основу пописа становништва од 1787. до 2002. године. Дело је картографски и графички богато илустровано историјским и савременим картама насеља. Атлас насеља Војводине – Банат солидна је основа за даља научна истраживања процеса генезе и морфологије, физиономије и функције банатских насеља. Монографија је и својеврсни приручник за планирање територијалне организације насеља. Дело је поткрепљено Литературом која садржи 189 наслова и топографском картом Баната размере 1:200.000 Војно-географског института. Аутори су др Слободана Ћурчић, редовни професор ПМФ-а у пензији, и др Млађен Јовановић, доцент ПМФ у Новом Саду.

2. фебруара 2015. године Матицу српску је посетила делегација Универзитета из Нижњег Новгорода (града побратима Новог Сада). Делегацију коју је предводио заменик ректора Андреј Кузњецов примили су председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседник проф. др Бранко Бешлин и генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић. Састанку је присуствовао и господин Вања Вученовић градски секретар за културу. Гости су упознати са историјатом и радом Матице српске. Вођени су разговори о отварању Српског центра на Универзитету у Нижњем Новгороду и могућностима да се Матица српска укључи у рад овог центра поклоном књига и часописа које Матица издаје и организацијом програма.

29. јануара приређен је концерт који се састојао из два дела. У првом делу концерта свирао је дуо Мегуми Тешима (Јапан), виолинисткиња и Имре Калман, виолончелиста. У другом делу концерта свирали су ГАРДЕН КВАРТЕТ и Горан Еветовић, перкусиониста. Изведена су дела Ј. Кленгела, З. Кодаља, К. Стефановића, А. Пијацоле.

Концерт је репортерски снимао Радио Нови Сад, а са Имре Калманоном уредница Редакције класичне музике, направила је интервју.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

У Свечаној сали Матице српске 26. јануара одржана је традиционална Светосавска беседа, којом Матица српска обележава велики просветитељски празник Светог Саву.

Беседа је била посвећена стогодишњици рођења патријарха српског Павла, а о његовом животу и благотворном утицају на српски народ говорили су владика Иринеј и академик Владета Јеротић. Појање хора Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин” увело је у Светосавску беседу. Угледне госте и све присутне, а било их је поред пуне Свечане сали и пуна читаоница Библиотеке Матице српске, који су преко видео-бима пратили свечаност, поздравио је председник Матице српске проф. др Драган Станић.

У поздравном обраћању председник Матице српске рекао је да смо ми као генерација, као поколење, а и као народ имали привилегију да живимо у историјској стварности у којој је живео и радио човек светачке енергије − патријарх Павле. Он је био право оличење светосавске енергије, отелотворење те енергије, човек који је то носио у себи и непрестано слао према свима нама такву врсту поруке, поруке изречену речима, али још и више ону која се изриче тишином.

У Матици српској у организацији издавачке куће „Платонеум” и Матице српске представљена је 23. јануара књига „Каталог државне уметничке колекције Дворског комплекса у Београду I-II “ ауторки проф. др Јелене Тодоровић и мр Биљане Црвенковић. Пристне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а поздравно писмо Његовог краљевског височанства престолонаследника Александра прочитала је др Исидора Поповић. О књизи су говориле управница Галерије Матице српске мр Тијана Палковљевић Бугарски и ауторке.

Жири за доделу ЗМАЈЕВЕ НАГРАДЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ у саставу: Ђорђе Деспић, Иван Негришорац, Ђорђо Сладоје, Бојана Стојановић Пантовић и Михајло Пантић, председник, на завршној седници одржаној 15. јануара 2015. године већином гласова одлучио је да се ЗМАЈЕВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ за 2014. годину додели Гојку Ђогу за збирку песама Грана од облака (у издању издавачке куће „Орфеус” 2014. године).

Након завршене седнице Жири је одржао конференцију за штампу на којој је саопштена одлука о додели ЗМАЈЕВЕ НАГРАДЕ за 2014. годину.

У сали за седнице Матице српске, 25. децембра 2014. године, обележено је 100 година од рођења професора Драгише Живковића предавањима: проф. др Јована Делића Живковић или европски и национални контекст српске књижевности, проф. др Душана Иванића Драгиша Живковић и историја српске књижевности и проф. др Драгана Станића Теорија књижевности Драгише Живковића.

У Свечаној сали Матице српске, 26. децембра 2014. године, одржано је песничко вече поводом 60-годишњице уручења прве Змајеве награде. У програму су учествовали: Матија Бећковић, Иван Негришорац, Милан Ненадић, Рајко Петров Ного, Ђорђо Сладоје и Стеван Тонтић. Програм је водио и казивао Змајеву песму Светли гробови Миодраг Петровић, драмски уметник СНП.

У Матици српској данас је одржана конференција за штампу поводом представљања књиге проф. др Слободана Ћурчића и др Млађена Јовановића Атлас насеља Војводине: Банат, II књига. Присутнима су се обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић, покрајински секретар за културу Славиша Грујић као и аутори књиге. Закључено је да ће се досадашња успешна сарадња између Матице српске и Секретаријата за културу наставити и на пројекту Бачка, који ће бити реализован током 2015, а књига ће бити објављена 2016. године.

На седници Уредништва Зборника Матице српске за сценске уметности и музику, одржане 23. септембра 2014. године, закључена је свеска 51, обима 13,5 штампарских табака.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај свеске 51 чине: студије, чланци, расправе (7 радова); сећања, грађа, прилози (1 рад); прикази (1 рад); Именски регистар и Упутство за ауторе. Зборник садржи и два рада посвећена јубилеју Стевана Стојановића Мокрањца, поводом 100 од смрти, и два рада поводом Јубилеја Бранислава Ђ. Нушића, 150 година од рођења.

Све електронске верзије Зборника можете пронаћи овде.