22. маја одржана је промоција Његошевог зборника Матице српске број 2 (Споменица о двестогодишњици Његошевог рођења) на којој су говорили академик Матија Бећковић, председник Одбора за прославу Његошевог јубилеја, дописни члан САНУ Миро Вуксановић, главни и одговорни уредник Зборника, проф. др Горан Максимовић. Скуп је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Споменица Његошу има три дела. Најпре беседе, огледе, расправе и приказе српских архијереја, академика, универзитетских професора, писаца, књижевних критичара, преводилаца, историчара, филозофа и научника различитих струка, по тематским сродностима разврстаним, у ауторском именику по редоследу радова су: високопреосвећени митрополит Амфилохије (Радовић), преосвећени епископ Јоаникије (Мићовић), Никола Хајдин, Матија Бећковић, Светозар Кољевић, Миро Вуксановић, Рајко Петров Ного, Љубомир Зуковић, Слободан Реметић, Бранко Летић, Зоран Лакић, Жарко Ђуровић, Димитрије Калезић, Милан Радуловић, Душан Иванић, Милош Ковачевић, Милоје Ракочевић, Љиљана Пешикан-Љуштановић, Стеван Кордић, Војислав Јелић, Радослав Ераковић, Сава Дамјанов, Иван Негришорац, Борис Лазић, Славко Гордић, Јован Делић, Богољуб Шијаковић, Јово Радош, Часлав Копривица, Милутин Мићовић, Драган Симеуновић, Мирољуб Јевтић, Ирена Арсић, Владислава Гордић Петковић, Дејан Ђуричковић, Томаж Евертовски, Најда Иванова, Хироши Јамасаки Вукелић, Владимир Осолник, Предраг Палавестра, Бранка Радовић, Ненад Макуљевић, Веселин Матовић, Живко Брковић. Потом су поређана писма с одговорима или без њих (где одговора није било), све у факсимилима. На крају је извештај Матичиног Одбора за прославу. Природно је да Зборник има уреднички увод, са захвалношћу свима који су Његошеву Споменицу својим речима на шест стотина страница саставили, с неопходним напоменама, с посебно издвојеним податком да су штампање књиге у целости омогућили Мона Наде и Ђорђа Момировића, предузеће Миланка Делића, Невенка и Бранислав Зубанов, Драгиња и Душан Диклић.

22. маја 2015. године одржана је четврта седница Његошевог одбора Матице српске са пет тачака дневног реда (1. усвајање записника са претходног састанка; 2. извештај о обележавању Његошевог јубилеја; 3. договор о представљању друге књиге Његошевог зборника Матице српске; 4. припрема научног скупа планираног за 2017. годину; 5. питања и предлози). Због спречености председника Његошевог одбора митрополита Амфилохија (Радовића) седници је председавао потпредседник академик Матија Бећковић.

Одбор је донео одлуку да се следећи скуп одржи почетком 2018. године на тему Одјеци Његошевог дела. Изабран је иницијативни одбор у саставу꞉ академик Светозар Кољевић, Миро Вуксановић, дописни члан САНУ, проф. др Душан Иванић и проф. др Горан Максимовић, чији је задатак да прецизира тему и предложи чланове Организационог одбора. Чланови Одбора договорили су се да Његошев зборник Матице српске број 2 буде промовисан у Бањој Луци, Подгорици, Београду, Косовској Митровици и још где се нађе погодна прилика.

У оквиру данa Светих Ћирила и Методија Матица српска је 25. маја у Свечаној сали организовала предавање Ћирило и Методије, апостоли Морављана и свих Словена које је одржао Либор Јан, професор средњовековне историје Филозофског факултета Масариковог универзитета у Брну (Чешка). У свом излагању посветио је пажњу опису Моравске у периоду мисије Светих Ђирила и Методија. Предавање је зачинио видео прилозима који су сведочили о археолошким налазима. Госта као и све присутне поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У среду 20. маја 2015, у Свечаној сали Матице српске, с почетком у 18 часова, одржано је представљање четири издања Одељења за природне науке Матице српске: РИТОВИ БАЧКЕ: ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ, ИСУШИВАЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА ПРИРОДЕ аутора др Владимира Стојановића, др Драгослава Павића и др Минучера Месароша; БЕСКИЧМЕЊАЦИ ФРУШКЕ ГОРЕ: ДНЕВНИ ЛЕПТИРИ У СТРАТЕГИЈИ ОЧУВАЊА ВРЕДНОСТИ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „ФРУШКА ГОРА” (Lepidoptera: Hesperioidea и Papilionoidea) аутора др Предрага Јакшића и Ане Нахирнић, mas; ЕКОЛОГИЈА АКВАТИЧНИХ ФИТОЦЕНОЗА ЦАРСКЕ БАРЕ aуторки др Снежане Радуловић и др Мирјане Вучковић; и МАКРОФИТСКА ФЛОРА И ВЕГЕТАЦИЈА ЛАБУДОВОГ ОКНА групе аутора: др Дубравке Милић, др Драгане Вуков, др Ружице Игић, др Пала Боже и др Горана Аначкова. Присутне на промоцији поздравио је секретар Одељења за природне науке Матице српске академик Рудолф Кастори. О ритовима Војводине говорио је један од аутора књиге др Драгослав Павић, а о књизи Ритови Бачке коаутор монографије др Владимир Стојановић; о пројекту „Бескичмењаци Фрушке горе“ говорила је др Смиљка Шимић, носилац пројекта (до сада су у овој Едицији изашле четири књиге) а о дневним лептирима Фрушке горе говорио је један од аутора књиге, др Предраг Јакшић; о Царској бари и екологији акватичних фитоценоза овог мочварног резервата природе говорили су рецензент публикације др Горан Аначков и коауторка др Снежана Радуловић; о Лабудовом окну и макрофитској флори и вегетацији овог резервата природе говориле су рецензенткиња др Љиљана Николић и коауторка књиге др Драгана Вуков.
(В. Николић)

19. маја приређен је концерт под називом МУЗИКА ЗА КЛАРИНЕТ И ГИТАРУ. Наступали су Александaр Тасић, кларинетиста и Зоран Крајишник, гитариста. Изведена су дела Н. Остојића, А. Пијацоле, Х. Нојмана, Р. ди Марина, Џ. Гершвина, П. Д’Ривере, Џ. В. Дјуарта.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Концерт је фотографисао Бранко Лучић.

19. маја приређено је предавање под називом „Изазов скулптуре“. Био је то осврт на вајарски опус Љубомира Денковића, поводом изласка из штампе монографије Милоша Арсића „Денковић“. Поздравну реч упутио је проф. Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. Говорили су Милош Арсић, историчар уметности, Миле Игњатовић, историчар уметности, Мирјана Брмбота, историчарка уметности и Љубомир Денковић, вајар.

Снимак предавања можете погледати у у видео архиви сајта Матице српске.

18. маја у Свечаној сали Матице српске проф. др Ана Кречмер, шеф Катедре за источнословенку и руску лингвистику на Универзитету у Бечу, одржла је предавање на тему Српска културна самосвест на прагу 18. века (гроф Ђорђе Бранковић и његове „Словеносрпске хронике”). Поздравну реч гошћи и присутнима упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

13. маја 2015. године у сали за седнице представљено је 106. коло Српске књижевне задруге. О раду сестринске куће говорила је управница Нина Новићевић а о самом колу Драган Лакићевић, главни уредник. Две ауторке овог кола Злата Бојовић и Славица Гароња говориле су о својим књигама. Председник Матице српске проф. др Драган Станић присутне је поздравио и дао кратак осврт о сарадњи Матице српске и Српске књижевне задруге.

13. маја приређен је концерт под називом БРИТАНСКА МУЗИКА ЗА ВИОЛУ, ФЛАУТУ И ХАРФУ. Наступао је Trio Look @ Susan. Чланови трија су Растко Поповић, виола, Александар Јован Крстић, флаута и Мина Маринковић, харфа. Изведена су дела Бенџамина Бритна, Арнолда Бакса, Вилијама Матијаса и Џонатана Лојда.

Kонцерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајтa Матице српске. Концерт је фотографисао Бранко Лучић.

Жири (у саставу: академик Љубомир Максимовић, проф. др Љубомирка Кркљуш, проф. др Војин Дабић, др Драган Богетић, научни саветник, и доц. др Ђорђе Ђурић) размотрио је списак од око 500 историографских наслова дела објављених у 2014. години. Овај број постепено је сведен на ужи, а затим на најужи избор од четири наслова. На последњој седници одржаној 18. маја 2015. године разматран је најужи избор наслова:
1. Србија у Великом рату: 1914-1918: кратка историја, Мира Радојевић, Љубодраг Димић – Београд: Српска књижевна задруга: Београдски форум за свет равноправних, 2014.
2. Србија у британској политици (1889-1903), Љубодраг П. Ристић – Београд: Балканолошки институт САНУ, 2014.
3. Милан Грол, Мира Радојевић – Београд: „Филип Вишњић”, 2014.
4. Југославија и Хладни рат, Љубодраг Димић – Београд: Архипелаг, 2014.

После исцрпне расправе, чланови Жирија су се сложили да су сва четири дела веома високог квалитета. Коначно је донета једногласна одлука да се награда додели књизи Мире Радојевић и Љубодрага Димића, Србија у Великом рату: 1914-1918: кратка историја.