16. децембра у Свечаној сали Матице српске представљене су књиге са два научно-истраживачка пројекта Матице српске Викентије Ракић, Изабрана дела (прир. Сава Дамјанов и Радослав Ераковић), Јован Хаџић, Спомени из мојег дневника (прир. Љиљана Суботић), Кратка всемирна историја  од  Георгија Магарашевића, професора (прир. Јелена Ајџановић и Исидора Бјелаковић), Павле Соларић,  Кључић у моје земљеписаније (1804) (прир. Исидора Бјелаковић).

О књигама су говорили꞉ доц. др Исидора Бјелаковић, проф. др Радослав Ераковић, Мирко Магарашевић, проф. др Александар Милановић. Присутне је поздравио др Марко Недић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Часопис Језик данас, посвећен неговању правилности и лепоте језичког израза, покренут је први пут 1997. године. Жеља уредништва била је да се на стручан и научно утемељен, али разумљив и широком читалачком кругу доступан начин, поговори о актуелним језичким проблемима. Часопис је био намењен пре свега „онима који непосредно, свакодневно утичу на данашњи ниво језичке културе (средњошколцима, студентима, професорима, лекторима, новинарима, писцима свих струка)“, од којих се очекивала и помоћ „у заједничком напору да се језик … улепша, ојача, оплемени, учини гипкијим, природнијим, изражајнијим, богатијим, сигурнијим у себе“.

Стицајем околности публикација је, после неколико година, престала да излази 2005. Потреба за њом је, међутим, остала – у живом језичком бићу дошло је до промена па су се јавила нова огрешења, а многа стара нису престала да постоје; у међувремену је изашла допуњена и у извесној мери измењена верзија Правописа, а појавила се и Нормативна граматика са неким новим решењима; друштвена брига о језику није постала ни већа ни организованија. Због свега овога Матица српска је донела одлуку да поново покрене Језик данас. Овим бројем почиње његова нова серија, али заснована на старим темељима.

Наводимо тематске области којима се Језик данас бавио и којима ће се и убудуће бавити: неговање и нормирање савременог српског језика; ортоепија, неговање правилног изговора и акцента, посебно на радију и ТВ; статус екавице и ијекавице у новим условима; настава матерњег језика у основним и средњим школама; језик уџбеника и приручника (у оквиру ове тематске целине обратићемо посебну пажњу на појмове и речи које су савременим генерацијама стране, непознате); језик средстава јавног информисања; политички и правни језик; стручне терминологије, могућности њиховог уједначавања и стандардизације; начини борбе против бирократизације језика; однос према туђицама (посебно англицизмима) у данашњим условима; питања преводилаштва (књижевног, стручног превода страних филмова и серија на телевизији) итд. Повремено ћемо скретати пажњу на она најчешћа, упорна огрешења о књижевнојезичку норму без обзира на то да ли је и колико о њима писано.

Очекујемо да нам постављате питања, указујете на проблеме и предлажете теме које вас интересују.

Уредништво

У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата проф. др Александар Растовић одржао је 17. децембра у 12 часова предавање „Савремена тумачења Великог рата у англосаксонској историографији”. Присутне је поздравила проф. др Љубомирка Кркљуш, секретар Одељења за друштвене науке Матице српске. (даље…) →

У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата др Весна Марјановић одржала је 12. децембра у 12 часова предавање „Мотив смрти и Велики рат – етнолошки дискурс”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Смрт је одређена биолошким циклусом, али је у исто време и друштвени и културни феномен. У традиционалним друштвима какво је било аграрно друштво у Србији у првим деценијама 20. века већина архаичних обичаја садржи култ предака и веровања у загробни живот. У таквим културним оквирима важила су неписана правила која су се морала испуњавати. Смрт као неизбежни пратилац ратног стања у културно- историјском контексту проблематизује не само губитак већ и односе међу живима, структуру породице, понашање индивидуа, шире заједнице и Цркве. (даље…) →

15. децембра Матица српска и Културни центар Новог Сада, приредили су представљање монографије СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ (1856–1914), ИНОСТРАНЕ КОНЦЕРТНЕ ТУРНЕЈЕ СА БЕОГРАДСКИМ ПЕВАЧКИМ ДРУШТВОМ чије је уредник Биљана Милановић, и двоструког компакт диска ИМАГИНАРНИ МУЗЕЈ МОКРАЊЧЕВИХ ДЕЛА: СНИМЦИ СВЕТОВНЕ ХОРСКЕ МУЗИКЕ, уредник је Мелита Милин, приредила Биљана Милановић.

Поздравну реч одржао је проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. О издањима су говорили музиколози др Катарина Томашевић, др Ивана Медић, др Богдан Ђаковић и мр Биљана Милановић.
Уредница издања и учесници промоције дали су изјаве за Радио-Телевитију Војводине и за Радио Нови Сад – редакцију класичне музике.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.
сајтa Матице српске. Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

10. децембра приређен је Концерт руске духовне и световне музике. Наступао је хор Свети Серафим Саровски. Диригент хора је Божидар Црњански.

Kонцерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

Поводом јавно изречених оптужби да је у едицији Прва књига Матице српске објављена збирка песама у којој је више текстова засновано на плагијату, Председништво Матице српске износи ово саопштење како би јавности пружила јасне, проверене и веродостојна информације.
1. Матица српска је 1957. године формирала Едицију Прва књига са циљем подстицања младих писаца да испоље своју креативност и да добију прилику да књижевној и културној јавности представе резултате свога рада. Близу седам деценија трајања ове едиције и 265 наслова многоструко су показали да је овакво опредељење Матице српске дало веома добре резултате и да је на тај начин у српски књижевни живот уведено 265 младих талената који су се, у много случајева, успешно развили у угледне и значајне писце.
2. Сваке године, након јавног конкурса, о избору нових рукописа одлучује компетентно Уредништво, које пажљивим радом настоји да помогне младим писцима да што потпуније артикулишу свој таленат. Све то, дакако, уз пуно поштовање елементарне етике стваралачког чина, на којој је Матица српска инсистирала током читавог свог трајања од 1826. године.
3. У 2014. години Уредништво едиције Прва књига радило је у саставу: проф. др Владислава Гордић Петковић, председник; Ласло Блашковић; др Соња Веселиновић; др Ђорђе Деспић; и Иван Радосављевић. Ове године објављене су две нове књиге: Хорор приче свакодневице Марије Павловић и Зов океана Барбаре Новаковић.
4. Након обавештења да се уредници едиције „Прва књига“ Владислави Гордић Петковић обратила Катарина Савков, која оспорава ауторство Барбаре Новаковић, Председништво Матице српске је на својој седници од 24. новембра 2014. године формирало комисију коју чинe чланови Уредништва Библиотеке Прва књига и правница Јелена Веселинов, запослена у Матици српској, са задатком да испита околности и изјасни се о предметном случају. У међувремену се у јавности, преко електронске мреже, огласила још једна особа која тврди да су и њени текстови неовлашћено искоришћени у збирци Зов океана.
5. При избору рукописа које ће објавити, Уредништво едиције Прва књига води рачуна превасходно о уметничком квалитету понуђених ауторских дела, а свој посао Уредништво обавља у доброј вери да су рукописи ауторско дело особа које су их послале и потписале. Отуда, а у складу са чл. 207 став 1 Закона о ауторским и сродним правима, Сл. гласник РС бр.104/2009, 99/2011 и 119/2012 (у даљем тексту Закон), Матица српска сматра Барбару Новаковић аутором текстова објављених у књизи Зов океана док се не докаже другачије.
6. Матица српска није надлежна да испитује да ли је текст објављен у књизи Зов океана оригинално дело аутора Барбаре Новаковић, нити да ли је неко други носилац права на исти текст, већ је за то искључиво надлежан виши суд, у складу са чл.23 став 1 тачка 7 Закона о уређењу судова Сл. Гласник РС бр.116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – др. закон, 78/2011 – др. закон, 101/2011 и 101/2013. Посебна тешкоћа садржана је у податку да су текстови Кристине Савков објављени на блогу и да се, због правне неуређености ове проблематике, мора прибећи посебном, строго правном поступку за утврђивање ауторства. За тако нешто надлежне су искључиво судске инстанце. После одговарајуће правне процедуре, током које би било утврђено је ли реч о плагијату или о неоснованим оптужбама, Матица српска ће поступити у складу са судском одлуком која буде донесена.
7. Председништво Матице српске изражава дубоко жаљење и незадовољство што је најстарија српска књижевна, културна и научна институција доведена у контекст нечасних радњи, за њу потпуно непримерен. Исто тако изражава жаљење што су млади људи уплетени у овакве, етички и правно недозвољиве и кажњиве односе, а верује и да се уз помоћ судских инстанци може утврдити какво је стварно стање ствари у овом случају. Својим укупним деловањем Матица српска је непрестано истицала врхунске креативне стандарде, а саставни део тих стандарди јесу и етичке норме креативног чина. У име таквих стандарда и такве етике неопходно је да се са правног становишта потребни увиди доведу до краја.

У Новом Саду, 8. децембар 2014.
проф. др Драган Станић, председник Матице српске

У организацији Матице српске и Научноистраживачког друштва студената биологије„ Јосиф Панчић” проф. др Милан Матавуљ је 3. децембра у препуној Свечаној сали Матице српске одржао предавање „Лековите макро гљиве”.

Присутне госте су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке, и Јелена Гаврилов, председница Друштва. Том приликом је председница Друштва уручила Матици српској и проф. др Милану Матавуљу захвалнице. У свом обраћању академик Рудолф Кастори је говорио о професору Матавуљу и као сликару.

Након веома занимљивог програма настављено је дружење у салонима Матице српске.

У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата др Милан Мицић одржао је 3. децембра у 12 часова предавање „Добровољци српске војске у Првом светском рату ”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Тема о учешћу српских добровољаца у Првом светском рату непосредно je дотакла једну од најважнијих тема из историје српског народа у Првом светском рату са подручја данашње Војводине. Трећину српских добровољаца у Првој српској добровољачкој дивизији која се борила у Добруџи, чинили су борци са ових простора, као и трећину добровољаца на Солунском фронту, а током колонизације између два светска рата на простору Баната, Бачке и Срема досељен је у своја нова насеља велики број добровољаца српске војске из Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Далмације и Црногорског приморја.

Делегација Матице српске посетила је 28. новембра у Темишвару седиште Савеза Срба у Румунији. Овом приликом у име домаћина обратили су се Љубомир Степанов, директор за издавачку делатност Савеза и Стеван Бугарски, који су говорили о историји и култури Срба у Румунији, као и о деловању Савеза Срба у Румунији. У име Матице српске присутне је поздравио њен председник проф. др Драган Станић и представницима Савеза уручио на поклон нека од Матичиних издања.

У Свечаној сали Српске гимназије „Доситеј Обрадовић“ у Темишвару, у 13 часова, отворена је изложба Век и по пресељења Матице српске из Будимпеште у Нови Сад. На изложби су приказани рукописи, преписка и фотографије из Рукописног одељења Матице српске, као и уметнички експонати из других Матичиних установа. Госте и ученике поздравио је директор Гимназије Јадранко Кланица, а пригодном беседом изложбу је отворио проф. др Драган Станић. Овим поводом Гимназији су уручена и пригодна издања Матице српске.

У Свечаној сали Владичанског двора у Темишвару, у 17 часова, одржана је промоција књиге академика Василија Крестића, Срби у Угарској 1790–1918. У препуној сали уводну беседу са нагласком на значај Темишвара за српску историју одржао је Стеван Бугарски. Скуп је поздравио и о делу професора Крестића говорио проф. др Драган Станић, а књигу су представили проф. др Љубомирка Кркљуш и доц. др Ђорђе Ђурић. Академик Крестић обратио се присутнима и говорио о самој књизи, мотивима за њено настајање, као и о свом укупном историографском раду. У сали је била постављена изложба о Арадској тврђави као логору за истребљење Срба 1914-1918. По завршетку промоције председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић уручио је захвалнице Матици српској, за допринос развоју културне сарадње, и академицима Василију Крестићу и Николи Коки Јанковићу за достигнућа на пољу науке и уметности.

Ове културне манифестације Матице српске одржане су у оквиру Дана српске културе у Темишвару.